Vasiona

Подаци прикупљени преко аутоматских станица „Венера 5“ и „Венера 6“ потврдили су оне добијене од „Венере 4“ и повећали наше знање хемиског састава атмосфере. Према подацима „Венере 5“ и „Венере 6“, концентрација угљендиоксида y атмосфери планете износи 93 —97%, док су инструменти „Венере 4“ нашли концентрацију од 90%, са могућном грешком од 10%. Садржај азота заједно са другим интерним гасовима био би 2—5%, докколичина кисеоника није већа од 0,4%. Поменимо да je „Венера 4“ послала нешто друкчије податке, да азота има мање од 7%, a кисеоника мање од 1%. Што ce тиче

водене nape, „Венера 4“ послала je податке да ње на висини на којој je притисак 0,6 атмосфере, има I—B милиграма на литар. Међутим, аутоматске станице „Венера 5“ и „Венера 6“ саопштиле су да на висинама на којима влада притисак од 0,6 атмосфере, водене nape има 4до 11 милиграма на литар. To показује да високи слојеви Венерине ахмосфере нису засићени воденом паром. Мерења притиска и температуре обављана су y просеку сваких 40 до 50 секунди. У току спуштања падобраном обе станице обављено je више од 70 мерења притисака и више од 50 мерења температуре. И једна и друга мерења извршена су са тачношћу од неколико процената. Резултати мерења температуре, притиска и хемиског састава атмосфере Венере, омогућили су да ce израчуна висина атмосфере кроз коју су ce аутоматске станице спуштале. Вредности које су забележене радио висинометром добро ce слажу са онима добијеним двема сасвим различитим методима из: брзине спуштања станице и хидростатичке равотеже атмосфере. Станица „Венера 5“ дала je вредносх 36 киломехара, a сханица „Венера 6“ нешхо више, 38 киломехара. Висине које су дали радио

висинометри двеју станица при истим забележеним хемперахурама и притисцима разликују сеза 12—16 км. Према станици „Венера 5“ притисак од 27 атмосфера одговарао би висини од 24—26 км, док je „Венера 6“ за исти притисак саопштила висину од 10—12 км. Ова разлика, на чијем испитивању још хреба радити, могла би потицати отуда, што су ce станице спуштале на површину планете различитог рељефа. Ако ce температура мења по адиабатском закону, на површини суседне нам планете температура би износила 400 °С, a притисак 60 атмосфера, према подацима које je послала станица „Венера 6“. Међутим, по „Венери 5“ обе вредности биле би знатао веће, температура 530°С a притисак 140 атмосфера. Фотоелектричне ћелије нису забележиле освехљеносх јачу од 0,5 вата на квадратни метар. Изузетно, станица „Венера 5“ послала je податак од 25 вати на квадратни метар, приближно y току 4 минута пре прекида радио везе. Треба накнадно испитати да ли ce ради о случајности, или о некој појави y атмосфери. „Венера 5“ и „Венера 6“ дале су податке о много дубљим слојевима атмосфере него „Венера 4“ и омогућиле добијање многобројних података о саставу атмосфере, температуре, притиска, на дужини од око 40 км. Све то омогућиће упознавање порекла атмосфере Венере и процеса који су довели до хако високих хедшература. Н. Ј.

Аушомашска сшаница спушша ce кроз ат.ноеферу Венере (цртеж)

ВАСИОНА XVII. 1969. 2

41