Vasiona

Меркур, Венера и Јупитер нису видљиви y ово доба године. Сатурн je на самом хотизонту, на истоку, y сазвежђу Ован. Лако га je пронаћи јер je он најсјајннји објект на том делу неба. Уран, Нептун и Плутон ce не виде голим оком. Плутон je тако слабог сјаја да ce може видети тек великим астрономским инструментима. Објект који ce најбрже креће на небу, Месец, видеће ce на западу (одмах по заласку Сунда) тек половином октобра. Од тада ће он све више заостајати за Сунцем a његов срп ће постајати све већи. Осамнаестог окхобра видеће ce шегова половина, a 25. октобра биће „пун“ Месец. Због тога што ће ce тада налазити тачно насупрот Сунцу (у односу на Земљу) излазиће y време залажења Сунца. Од2s.октобра Месец ће почети да ce „једе“ тако да ће 2. новембра бити осветљена опет само једна половина његовог диска, али овог пута она друга половина. Месец почиње да ce „једе“ са оне стране где je почео да расте. Лако ce може запазити да ce Месец помера на небу за близу 13° сваког дана. За око двадесетдевет дана и деветнаест часова он направи једну своју „шетњу“ по небу. 3. И.

ЕДВАРД ЧАРЛС ПИКЕРИНГ

Пре педесет година умро je један од највреднијих америчких астронома Едвард Чарлс Пикеринг. Кажемо, највреднијих, са разлогом. Он je, наиме, успео да изврши класификацију 250.000 звезданих спектара, наравно, не сасвим сам, али његов допринос je далеко измакао испред осталих. Ово je један од најобимније замишљених и изведених програма из астрономијеиастрофизике, до појаве електронских мозгова. Едвард Чарлс ce родио 19. јула 1846. y Бостону, држава Масачусетс, САД. Он ce одмах посветио физичким и астрономским студијама и већ као двадесетогодишњак предаје физику и астрономију y Лоренсовом колеџу, где je био ђак. 1876. он постаје професор Масачусетског технолошког института, који je y рангу универзитета и бива изабран исте године за директора Харвардске опсерваторије, на велико изненађење и понегде и огорчење астронома, који су y великом броју случајева били кудикамо старији колеге Пикерингу. Протест je изазвала свакако околност што je он тада имао свега 30 година. Али избор Пикеринга, који je током читавог свог даљег живота остао везан за поменуту опсерваторију, био je плодоносан и срећан. Пикеринг је прославио широм читавог света Харвардску опсерваторију и она њега. Пре тачно сто година, 1869., Пикеринг посматра помрачење Сунца са чисто астрофизичког становишта, што je била новина y посматрању помрачења централног тела нашег система. Када je постао управник Харвардске опсерваторије, Пикеринг je као главни задатак рада поставио проблеме изучавања небеских тела путем астрофотометрије. Фотометрија и спектроскопија небеских тела су и данас главне преокупације стручњака ове опсерваторије. Пикеринг je конструисао фотометар помоћу кога je одредио привидне величине око 4000 звезда. Принцип његовог фотометра je врло практичан, a инструмент ce показао врло добрим и прецизним. Пре него што га je употребио за проучавање привидних величина звезда, Пикеринг je одредио пречнике управо тада откривених сателита Марсових Фобоса и Деимоса, које je његов колега Асаф Хол први успео да осмотри 1877. Осим ова два сателита, Пикеринг je изучавао и процењивао својим фотометром и пречнике астероида. Врло сигуран рад и необично занимљив представљају фотометријски резултати проучавања VIII Сатурновог сателита, Јапета, кога je пронашао још 1671. Жан Доминик Касини. За Јапета je Виљем Хершел тврдио, мада није имао доказа, да тај, y оно доба најудаљенији пратилац Сатурна, има специфичну ротацију и променљиву способност рефлектовања светлости примљене од Сунца. Пикеринг je доказао, да je Виљем Хершел био y праву. Јапет ce понаша, што ce тиче ротације y односу на Сатурн, исто онако као Месец y односу на Земљу. Осим тога, љегова површина има врло неједнаку способност одражавања Сунчевих зракова, тако да Јапет на својој путањи, зависно од положаја, мења 4 пута свој сјај. Пикеринг je 1898. употребивши фотографску методу, открио још један Сатурнов сателит, касније назван Фебе. Фебе je 3,5 пута удаљенији од Јапета и обилази

68

ВАСИОНА XVII. 1969. 3—4