Vasiona

[3] Тудоровскиј A. И.: Теорија оптических приборов II ДН СССР, 1952. [4] Бјегунов, Б. Ц.: Геометрическаја оптика Μ. Г. У. 1966 [s] -К· Михељ: Основи теории микроскопа (превод са немачког), Москва, 1955 [6] Сирс (Sears) Оптика (превод са енглеског), Београд, 1963. [7] Мартин: Техническаја оптика (превод са енглеског), Москва, 1960.

АСТРОНОМСКЕ ЕФЕМЕРИДЕ 1970. ГОДИНУ

Ефемериде за 1970. г. садрже следеће податке. Календар (датум, недељни дан, фракцију тропске године, број дана Јулијанске периоде протеклих y поноћ светског времена одговарајућег датума, звездано време y поноћ светског времена y Гриничу). Излаз и залаз Месеца y Београду. У одељку о великим планетама —■ Меркур, Венера, Марс, Јупитер, Сатурн, Уран и Нептун дати су за сваки десетн дан y месецу, ректасцензија а, деклинација 8, геоцентрична удаљеност y астрономским јединицама Δ, тренутак пролаза кроз меридијан Београда T. привидан пречник y лучним секундама и паралакса тг. Дал.е, y посебним рубрикама, дати су подаци о менама, апогеју и перигеју Месеца. За 4 највећа Јупитерова сателита дати су датум, тренутак појаве, број сателиха и врста појаве по следећем кључу; ПП почетак пролаза испред планете, СП свршетак пролаза, ППС почетак пролаза сенке, СПС свршетак пролаза сенке, ПО почетак окултације, СО свршетак окултације, ПЕ почетак помрачења, CE свршетак помрачења. На истоме месту, y месецима када ce Јупитер не види или му je положај неподесан за посматрања, унети су подаци о координатама неких опсерваторија, о пролазу Меркура испред Сунца, о опозицијама малих планета, о важнијим константама за 1970. г., о елонгацијама Титана, о астрономским мерама за даљину. У посебној рубрици побројане су и неке важније појаве које ce могу посматрати током одговарајућег месеца.

Подаци за Сунце садрже: датум, ректасцензију ос, деклинацију 8, време пролаза кроз меридијан Београда T, привидни полупречник р, положајни угао Р северног краја Сукчеве ротационе осовине рачунат као позитиван од севера ка истоку, хелиографску ширину В 0 центра привидног Сунчевог диска (угао y средишту Сунца између равни Сунчевог екватора и правца ка Земљи, рачунат као позитиван правцем од Сунчевог екваторака северном полу), хелиографску дужину L 0 центра привидног Сунчевог диска (угао између меридијана чија раван пролази кроз Сунчеву ротациону осовину и посматрача на Земљи и равни једног, посебно дефинисаног „нултог меридијана“ на Сунцу). При интерполацији податакаБ o за неки други датум мора ce имати y виду да L , због ротације Сунца, стално опада од 360° до o°. Излази и залази Сунца дати су за Београд. Од четири помрачења y 1970. год. (2 Сунчева и 2 Месечева) y Београду ће ce моћи посматрати само делимично помрачење Месеца 17 августа и то не до краја јер Месец раније залази. Подаци за ово помрачење су следећи: Улаз Месеца y полусенку августа 17 y 01h 06.4 Улаз Месеца y сенку августа 17 y 02 17.2 Средина помрачења августа 17 y 03 23.4 Положај I контакта сенке са рубом Месеца 14° Е Величина помрачења 0.413 Свугде je, једнообразности ради, употребљено светско време (TU), према томе довољно je увек додати само 1 час да би ce тренутак добио y средње европском времену ( СЕВ ).

У ступцима ПОЈАВЕ и МЕСЕЦ употребљене су ове ознаке:

ВАСИОНА XVII. 1969. 3—4

87

Ο = Сунце Ti = Сатурн Z = y застоју W = западно ί = Месец J = Уран Р = у перигеју МхЕ = макс. елонг. £ = Меркур ψ =Нептун A = y апогеју О = пун Месец $ = Венера § =у опозицији са ЛГ = северно од О=пос. четврт đ =Марс i =у коњукцији са 5 = јужно од • = млад Месец IX = Јупитер = y доњој коњукцији са i£ = y горњој кошукцији са Е = источно О = прва четврт