Vasiona

500 A < G„ < 1000 A што зависи од тога колИка je моћ разлагања нашег (голог) ока при гледзњу кроз микроскоп. За минимални гранични угао разлагања ока Пока = 2' увећање мора бити G„ 900 X, aза Пока =4' мора бити G„ = 1600 х. Моћ разлагања мдкроскопа може ce још више повећати и употребом светлости краћИх таласних дужина па и ултравиолетном светлошћу уз Дзазивање флуоресценццје. Тада минимално растојање d ж , и износц чак и 0,1 μ. Све добијене формуле дају величину моћи разлагања под претпоставком да je оптички систем стигматичан, тј. да y себи не садржи никакве уочљиве аберације и да су испуњени сви остали услови за добијање максималне моћи разлагања. Као што знамо такви системд не постоје увек па ће y већини случајева моћ разлагања оптичких сдстема поменутдх инструмената бити нешто мања од теоријске. Пошто ce оптичке аберације редовно повећавају са повећањем растојања предмета односно слике од оптичке осе, то ће и моћ разлагања опадати са повећањем овога растојања односно са повећањем угла видног поља. Стога je потребно да ce при поставллњу захтева за један оптичкк инструмент ово има y виду. Обично ce постављају захтевн за центар, једну половину, 2/3 и за крај виднога поља. Приликом практичних мереља конструише ce дијаграм моћи разлагања, односно грандчних углова разлагања. На апсцису ce наносе углови виднога поља Ωγ' a на ординату гранични угловД разлагања Ω (сл. 4.4.а.) или величине минималних растојања d m i n изражених y милиметрима или, за случај фотографског дли цројекцИоног објектдва, број лцнија N до дужном мИлимегру (сл. 4.4.b.)· За испцтдвање (мерење) моћи разлагања појединих инструмената постоје специјални тестови (фигуре) и специјални помоћни инструменти и Инсталације.Међутим, y случају да не располажемо таквим тестовима и цнсталацдјама ми можемо самц са довољном тачношћу испитати моћ разлагања инструмената. Овде ћемо дати неколико таквих примера: За испитивање моћи разлагања телескопских инструмената можемо, y зависности од увећања, улазне пупиле и одстојања са кога посматрамо тест (фигуру), нацртати црним тушем на потпуно белом папиру неколико група правцх линдја исте одређене дебљине и на исто толиким размацима како je το показано наслицИ 4.5. Дебљине линија као и размацн ce одређују по формули 2.3. ИспитДвање треба вршити на центру, на две трећине и на крају видног поља. За дспитивање моћи разлагања фотографских објектива могуће je користити тест саистом оријентацијом линија као и на слици 4.5. с тим што ћемо њихове дебљине односно растојања нацртати y зависностн од одстојања предмета до фотографског објектива и броја линија на дужном милдметру који очекујемо да добијемо на основи рачуна по формули 4.4. Овај тест усмеравајући осу објектива на центар теста, на две трећине и на крај видног поља. За мдкроскоп можемо користити препарате разних биљки, длаке, влакна и томе сл. чије димензије или растојања појединих ћелија најпре измеримо помоћу микроскопа чија je моћ разлагања већа од моћи разлагања мдкроскопа (објекхДва) који желимо да испитамо.

Иван Шимић

ЛИТЕРАТУР A [l] Др Станковић, др Благојевић, др Данић и др ЛцтрДчин: Офталмологија, Београд, 1956. год [2] Ландсберг: Оптика. Гостехиздат, Москва, 1947. г.

Сл. 4.5

86

ВАСИОНА XVII. 1969. 3—4