Večernje novosti

ВЛНРЕДНО ИЗДДН)Е

Претплата за Србију: На годину 12 динара На пола године 6 дин., фомесечно 3 динара - месечно 1 динар. За иностранство: На годину 30 дин , за пола године 15 дин., тромесечно 7’50 дин., мечечно 2'50 дин. ::::::::: БР01 5 ПАРА

Огласи по погодби Припослано изјаве и исправке од петитног реда првој стра 1 .и 2 динара, :: на трећо! 1 динар. :: Рукописи се не враћају: Не плаТ^нч писма не :::::::::: примају се. ::::::::::: оРОЈ 5 ПАРА

БРОЈ 193

Власник: Иилан П. СазчиЈ:

БЕОГРАД НЕДЕЉА 13. ЈУЛА 1914. ГОДИНЕ

Директор: Иилан П. СавчиЈ?

ГОД. ХХИ.

ТЕЛЕФОН (уредништва) ВРОЈ 1

.Новости* излазе сваког дана у 10 сати пре подн'

Стан уредништва: Кнежев споменик Бро| 7

ТЕЛЕФОН (штампарије) 1299.

■ЉПИО '

т • ^

!вропа о ноти - Балкански сдозжак ио

Србија је у ствари отсечена од Европе, те немамо никаквих информација о утиску/коју је аустријска нота учинила. Возови из Аустрије не стижу у Београд те ни из штампе не можемо сазнати шта се на западу ради. Наш пресбиро не функционише, те у Београд немамо ни телеграфских извештаја, У рукама нам је ,,Пестер Лојд“ од суботе ујутру. Сматрамо да ће нашу публику живо интересовати шта су писали европски листови о аустријској ноти, те смо их средили и саопштавамо их читаоцима. 9111111 ЈТИ Ј ДЈГТРИЈК Према писању аугтријских и мађарских листова, у Аустрији су задовољни што је нота оштра, али из свега писања провејава нада, да Не Србија усвојити ноту. Реч ,.раг“ се истина спомиње, али као кроз зубе. Чланак Лтр Ло|да“ „Пестер Лојд“ означава ситуацију као „врло критичну“. Он, на уводном месту, доноси телеграм из Беча, који гласи: »Ако у суботу у шест сахати барон Гизл не добије говољан одговор, он ће напустити Београд са цел- гр^нало оосланстваГ К: коментар он наставља: 'а је и^говорила вс ""V реч. Србиј, а Ши увече .примит осле шсст ссгхата гјског значаја... слуга миру. Жели ли

- ш француски ПООШНИК јвесним захтевима и оставила Је рок да се Новц француски посланик на српском^двору, који има ј цд ТО ОДГОВОрИ ДО вечерас у 6 Сахата,

'V реч. Србиј, ■е захтеве е упају догађ , ф је до сад .ропа европс.:

Н. Ј А онда она ра дејствовати у Београду, да се наши дословце п,ЈИме“. Крд 18 наттупнти шниш Из БеоградсЈ телеграфишу, да Српска Влада да Ае интервенци/л Евроие у Бечу тек тада настуи аустријска оојскч заузме Београд. (Међутим у Бечу је већ интервенисано, те су се Бечлије превариле у нздама Ур ) Ј Ишлу У Ишлу је завладало велико узбуђење кад се сазнало за ноту. Све су очи упрте у царев дворац. Цар ради у кабцнегу од јутра до мрака. №наи о бечкпи ултиматуму „Лвстер Ј1ојду и јављају из Берлина, да се у тамошњнм политичким круговима ситуација сматра за врло озбиљну. Од како је познат садржај ноте, има врло мало веротаноће да ће српска влада изаћи на сусрет. Нота има карактер ултиматума, и тражп одговор до шест часова по подне у суботу најдаље. Најзад с у овом извештају каже да је разрачуњавање мОрпло јебном доАи, и оно јв сабп на иуту. Берлински „ираЈццлјт унг“ занима се држаном Русије Француске и Енглеске, па вели. „Пароччто је иотрвбко ногласити да је немачки наро^ сиреман да исиуни све дужновти, к оје као савезник има■ Као год што је тужног сара)ев~.ког дана осеАлње свих Немлц а 6и.\о идентично са псеАањ-м С чв^зне монархије и њееог седог владара , гччо исто треба да се зна и у Бечу и у иновтранству, дз се и у чи<:у нуждв немачки народ неАе тргнути и да Ае кч бојном иољу бити раме уз раме са својим ссвезником." ..Германија“ орган центрума. пише: „У сво) цивилизованс ј Езроии, у колико још иоотоји осеНање части и иравде г сматра се нот* као ос лобођвњве од тешког терега.« Ивутрблкост Нтшје „Корзсподенцбиро • ј вља: Италија је изјзвила да ће Аустрија помагати само допломатским путем, пошто Тројни Савез има чисто дефансиван карактер. Италија 1)е у случаЈу напада Аустрије на Србију сачувати своју најстр жију нвутралност. Шта шу Еигл »Морнинг( 10 СТ“ пише: Аустријанци ће лаке уЈ>и у Београд. Али но Ће истерати оне, који буду ушли у Беч. На то литањз не уме да одговор ни граф Берхтолд В<№ стаиица у Боограду У Београлу је образована војиа стаиица. Особље станице је исто, које је било и за време последњих ратова.

да буде заменик оболелог г Деко-а, г. Бомпзр, стигао је синоћ у Београд и већ примио дужност. Г. Бомпар је познат као пријатељ Срба. {(жш Ишкг Пољски листови изјављују, да ће пољски народ остати веран царевини и династији »Ако дође до тога, да Аустрија морадне извлачити конзеквенције ултиматума, то ће аустијски Пољаци своју дужност у пуној дисциплини вршити — вели један пољски лист. ! ђвгтш! н Егш „Петер Лојд и има информације, да је у Хрватској и Босни нота примљена са задовољством и нарочито истиче, како то задовољство испољавају и опозициони листови (опозициони листови у Босни ! Уред). М'јииишн о вигршу Гроф Андраши дао се интервјуисати од једног сарадника „Мађар Хирлапа,« Он почиње свој интервју циничком изјавом, да је ау- Су 1 стрија поставила минимум захтева (Какав би тек изгледао максимум захтеве?). Уред. На питање: да ли прел"оји рат? могу » дговорити: ја не знам. Али у с«а к г ' г ми морамо бити сиремни за рат. Ми не см< цењивгтп свога противника ск р ппсна <ска је >. и прецаносТЈу; гли морамо оз-| 0 * »• ^ и иа можето оаш на потун иа (мађарска) храбра војска тора биги свесна, да ји цела ндција и да евентуелни рат додирује у првом ресе круне Св Стевзна. Ја се надам ч ће мо ми, раиге, у пуној, сагласности са осталим ндродииа монарЈрити се за велике заједничке интересе и част. —

ЧОЈУ

Заробљвн „Вардар“ Јутрос у ? сах, наш брод „5ардар“ пошао је иЗ Текије у београд, и сусрео се са аустријским торпи/БероМ: који је био наоружан „Бардар“ је при метио да га монитор гони и да хоће да га зароби и пуном паром кренуоје низ воду. #ли га је торпи/ћер сустигао и ухватио. привезао уз себе, скинуо српску и метуо мађарску заставу. Затим га је одвео на њихову обаду и привезао. Грчка побилизација Стигао ]е званичан иЗвештај да је усдед запдетене ситуације грЧка наредила целокупну мобилизацију своје војске Српсна цнриуларка кота Г. Никола ЈТашић, упутио је свима наШим послакицима на страни циркуларну ноту да је саопШте владама код којих су акредитовани. У ноти. Србија обавештава да је са највећом готовошћу изашла на сусрет #устрнји, али да није могда примити услове, који вређају достојанство Србије- Србија је извршида своју дудсност и не МО?кв носити одгоаорност за последице. Владина прокламација СРПСКОМ НАРОДУ. Пре два дана поднелаје Аустро-Угарска Влада Српској Влади лресгавку с из-

стављајући у изглед прекидање дипломатских односа, ако пе би добила задовољења. Српска је Влада, знајући да одговора жељама Вашим и потреби мира, коју осећа ие само Србија него, уверени смо, и цела Европа, изашла у сусрет Царској и КраљевскоЈ Влади до крајњих граница попустљивости, преко којих не може ни једна незавксна држава. ^ Уздајући се у помоћ Б' Правду, као и у пријатељс" жава, које, уверени смо, ж да се мгр одржи, надамо ршити мирно; алЈ посланик вече{. Јладе, да није задсњол з коначно преш >т тада је Српска 1 : ^ттмах предузљ за одбраи> >с. Смапозвати Народ на сдверујући да ће се нашем пом позиву сваки радо одазвати.

х т с гс

ни тр брс па^р^* V-

Ако будемо нападнути, Војска ће вршити своју дужност, а грађанима, који нису позвати под заставу, саветујемо да остану код својих домова и мирно раде евоје послове. 12. јула 1912. год. у Београду. Подпис Министра председннка и свпх осталих министара_ Указ о шбнлнзацији На предлог Нашег Министра Војног а по оаслуц|ању Нашег Министарсног Снвета, на осн^ву чла. на 5. Закона о Устројству Војске, реш^ли смо и решавамо: да се наша целокупна војјска стави у мобилно стање. АЛЕКСАНДАР с. р. Руси и Французи за кас «Новоје Вретј&“ доноси да је у Петерхову на састанку изтеђу руског цара и Поенкарза израђен програм између Русије и Француске за заједнуту акцију на Балкану. ради одбране балканских Словена, Осшка бечкзг каОннета Са уиорношАу се одржава гаас, д х је иредседник беч ке владе блрон Шгирк аоднео оставку. Оставка кабинета може помирљиво утицаги на ситуацију ЦКЏ Ш8Т( [рбс ’ Јутрос су српски поданици задржани на зем)шској обали. У томе тренутку пловила је румунска лађа „Бесарабија“. Срби су јој довикивали и она је нристала уз обалу. После дугнх преговора Бесарабија Је примила Србе и под српском и румунском заставом превезла у Београд. Кад су Срби хтели платити карте, капетан је то одбио. Маса света акламирала је Румуие. Свој Своте Синоћ је велики број младића пребегао у Београд. — Кад се морамо борити, ми ћемо се борити противу Аустрије. Ми смо Срби и са браћом ћемо се борити.

Мдраторијум

Влада је донела одлуну да се објави мораторијум са роном од три мсееца.

Власник Милан П. Савчић. Телефон бр. 1. Штампарија Ђорђа Мунца и М. Карића. Тел^ фон бр. 1299. Одговорни уредник Драгољуб А. Аврамовић-БертолдДуг Богданова9.