Večernje novosti

БРОЈ 222 Власник и директор Милан П. Савчић НМШ, ЧЕТВРТАК 20. НОВЕМБРА1914 ГОДИНА. 11

Подлост Лустрије

Пре месец дана Аустријанци, сигурно из пуне вере у сво|у победу, бацали су са аероплана у наше логоре ћирилицом штампане пла катиће у којима су позивали српске војнике да се не боре, већ да се предају, обећавајући им како ће се са њима човечно поступати. Кад једна војска прибегава оваквим средствима да би задобила какву победу, онда се за њу не може ништа похвално рећи. На против! Баш ти позиви на предају откривају сопствену слабост. Непријатељ се побеђује а не моли да се предаје. На такву су идеју могли пасти само блазирани аустријски ђенералштаблери, којима на бојним пољима не иде онако глатко као у бечким шантанима. Због ових плакатића црвенеће једног дана аустријски официри. Али на страну то. Дављеник се и за сламку хвата Друго је нешто што открива пргву подлост Аустријанаца. У четворомесечним упорним борбама Аустријанци су успели заробити неколико хиљада наших војника И да чујете сада како Аустрија »човечно* поступа са заробљеним српским војницима! Према извештајима страних лисшова, Астрија купи заробљене српске во/нике и шаље их на заиадно бојитте противу Франиуза. Неморалнијег дела једна држава није никад учинила. Али, од државе, која убија мирне грађане, коље немоћне жене и невину децу, није се бољем надати. Зар аустријским војсковођама неће ударати румен стида на образе што им победе треба да задобијају заробљеници? Ми жалимо ону нашу браћу, која су имала ту несрећу да падну у руке оваком недосгојном

| Проћи ће и ово. Доћи ће дан када ће се засести за европски зелени сто где ће се све изнети на видело. Делегати мале Србије доћи ће у салон за преговоре о миру усправно и сваког ће смети, ведра чела, погледати у лице. Ако још ни последњи остатак стнда није утрнуо код Аустријанаца, они ће се тамо појавити оборене главе, као тежак кривац.

звали збор у салону „ Тракијски јуна/с". Јавио се да говори некакав „патри ота и Фичев. Тек што се попео на т[>ибину , сви ирисутни , без обзира на аар тијска убеђења, ночеше викати : Доле.' а добацу/ући им разне еаитете и нај зад га исшераше. Цео збор је викао: „ Тражимо неутралносш до кра/а .« Апс.

чу да

сада Пи-

регисшар МЕЂУ ВОЈМИЦИМА — Једино ме, брате, ди и немогу нпкако разрешим. — А гита то? — Заробисмо до толке силне војнике там једног: шта си?, а он вели Србин ; питам другог он Чех; питам шрећег он Хрваш ; пишам четвршог а он Мађар ; шести —- Словенац . . . и тако у бескра/. Непрестано се чу■ дим да до сада не заробисмо ни /едног Аустријанца. Хомс

Крупова подвала. — Једна сензациона аФера. Букурешт, 16. новембра. Још пре објаве рата поручила је румунска влада у Немачкој код Крупа већу количину војног материјала. Кад је избио рат, и ако је сав материјал био унапред плаћен, немачка влада је забранила испоруку ове поруџбине. После дугог настојавања румунске владе и разних концесија, које је она учинила Немачкој као на пример лиферација брашна и жита из РумуниРумун седми је за Аустрију и Немачку — најзад је стигло у Букурешт 22 вагона војног материјала. Приликом при/ема ове лиферације, утврђено је, да су лифероване гранате неупотребљиве, јер им недостају запаљачц. Круп истина обећава, да ће запаљаче послати накнадно, али је његова „заборавност" прозрета у Букурешту и изазвала је велики револт противу Немачке.

Новоста аз Софоје — Неутралност дп краја. Софнја, 17. децембра. Ту скоро образован је у Софији „Народни Комитет' коме је задатак да шири у народу пропаганду за повраћај Маћедоније. Чланови комитета су заказали више зборова у унутрашњости Бугарске, али су се рђаво провели. Из свих места Нугарске стижу телеграфски протести противу рада комитета, који хоће да припреми Бугарској нов 16. јуни 1913. год. Јуче је у Пловдиву заказан један збор, на којем је први говориик, иеки Фичев, чиновпро-|ник министарства војног, из-

тивнику, а са одвратношћу виждан чим се појавио на се гнушамо таквог про- говорници. Учесници на тивника. Поносни смо што збору, без разлике на поми, мала, ратовима исцрп- литичке партије, упутиле су љена 1држава, не помиш- редакцијама:„Зарја,%Мир,“ љамо на овакве ствари, ма „Утро", „Воља“, „Народ“, да се међу заробљеним ау-; „Работнически Весник“, Растријским војницима налазе дикал“, „Препорец", „На, већином Словени, који би | родни Права"* и „Камбана"можда драговољно пошли у телеграм ове садржине: борбу против њиховог уг- Данас су патриоте око њетача Аустрије. „Народног комитета и са-

Кзвоз сз Русаје — Русија допушта извознамирница. Из Аустрије и Немачке стижу извештаји, да се тамо осећа велика оскудица у храни и издају се наредбе грађанима да смањују потрошњу хлеба гаса и других најпотребнијих намирница. Међутим, ономад је руска влада одлучила да дозволи извоз у савезничке и пријатељске државе ове артикле; пшеницу (у зрну) и пшенично брашно, р чам, кромпире, зелен сваке вр сте, јаја, масло, дивљач, дуван у листу и резан, дрва, угаљ. За сада се неће допустити извоз других артикала. ВОР. Л. Ц ЕНИЋ Победа ће наша бага.. ВОЈВОДИ СТЕПИ СТЕГ

Победа ће наша бити, Србин биће ко то слу ча, Па нека се ватром куша, Ал’ тако ми српског неба, И тако ми соли, хлеба Победа ће наша бити! Победа ће наша бити... Нису само прости санци, То ми веле напги кланци, И планине кроз висине, Српске реке и дубраве... Јест, тако ми свсте славе, Победа ће наша бити! Победа ће наша бити... То ми каже хучна гора, То ми каже српска зора, Што нам сваког дана јавља И поздравља пуна славља: — Ој, Србине, снаго гЉ"ја

— Даћу теби кри. — Да прелећ.ш с к — И даћу ти руме. — Да сагориш, да рао^, — Твог душмана диндушмана — Победа ће твоја бити! Победа ће наша бити, То ми само срце збори, Да се уз нас правда бори; Са нама је крст и слава, Што нам даје снагу лаза..'. То је увек тако било И не клону наше крило! И сад биће, нису бајке Јсст, тако ми српске мајке, Што се могу поносити Победа ће наша бити! 1. нов 1914. Гроика.

Закон о урађењу округа и срезоза Законодавни одбир Народне Скупштине, проучноје законски предлог Министра Унутрашњих дела о изменама и допунама у закону о уређењу округа и срезова, и дао своје повољно мишљење. Овај законски предлог изнеће се првој седннц. скупштинској на решење. Душак-Душко НиколиН. Јуче пре подне потврђено Је из Врховне Команде, да је, у последњим борбама, погинуо Душан-Душко Николић, матурант, син г. Андре Николића, председника На родне Скупштине. Нека је слава храбром браниоцу отаџбине а утеха уваженом г. А. Николићу, да је из губио сина на жртвенику отаџбине. ф Петар М Радојловић У последњим борбама погинуо је, јуначки бранећи своју отаџбину, ГТетар, син Милана П. Радојловића, члана фирме Браћа П. Радојловића. Нека је слава младоме јунаку, који је пролио крв за отаџбину. Породици изјављујемо саучешће. Преминули У Београду је прекјуче преминуо Васа Ђема, писар Управе града Београда Пок. Ђема био је у последње време болешљив. Издржао је за све време рата у Београду савесно вршећи полипијску службу. Бог да га прости! У Нишу је јуче преми-

нуо Мирча Ђорђевић, инспектор министарства привреде у пенсији. Бог да га прости!

Ратиа (Јроника Гигантска гро^ница Малк градић Квартрехт, близу Гана, око којег су се неколико пута водиле жестоке борбе између белгијске и немачке војске, претворен је у једну гигантску гробницу- Преко-дана, кроз овај мали градић пролазе, један за другим, возови пуни раљеника, а ноћу стижу пуни возови лешева. Борбе су нспрекидане те је немогуће погинуле саранити на бојном пољу^ Због тога их износе са бојишта. Сваког дана пристиже возовима нова војска, која се шаље на прве позиције. Војне власти предузимају све мере, да се нови војници не сретну са транспортима рањених и погинулих Око Квартрехта по цео дан се копа земља. Грађани су испрва мислили, да се то копају ровови. али већ сутра-дан »опкопи* су били засути и поправљени. Влажна земља покрива хиљаде младих тела Белгијанаца, Фро цуза, Енглеза, а понајвише Немаца. Тек што падне први јесењи сумрак, а са свих страиа фландријске равнице почне ,па се разноси страшзн мирнс лешева. Цело грађанство обузето је мрачном безнадежношћу и не излази из домова. Кад захукће локомотива, они знају да то долазе нови возови пуни лешева, који ће се сахранити у околини града. А, тамо у даљиии, чује се потмула канонада, после које ће доћи нови возови са иовим летевима. И то тако траје непрестано ,..