Večernje novosti

Са

наших бојишта Изветтај Врховне Команде.

К а

Крагујевац, 27. новембра. северо-запгдном Фронту У току 25. иове/абрд нл северо-заоадногл фронту кеше трупе проду/хиле су гоњгње разбијеног непријателза и и*биле на ликију У?кицеКос^ериК—Повлен— 5ал»ево—/Зазаревац. Иепријатед. одступа « д»Лае у најзећој хитњи и покушао је дати отпора сглло код рад>ева и код Удшца, али ре тај његов отпор брзо сло>ил»еи. 25. нове/ибра у ве^е наше су трупе заузеле ^ад>ево, а 26. Улкице-

К08

пдек

У току 25. новед 1 бра заробили сгло на ово/ие фронту: 28 оњицира, I лекарл и 223? зоЈника, а запленили поред осталога ратког магеријала 1 брдски топ* 1 митраљез, 20 под.ских кујни. Ратни плен који је овога дана непријатело оста вио за собода у оовлачењу још ки]е саз пописан На ееверном Фронту На сеаерногл фронту, на полоЈкајима северно од линије Кос/л*]— ^ароаница вођени су ]аки бој^ми С ВећиМ п?ГЈ|>ЈЈбТ?ГаСЛи,Л СпАГ«</Л6. СНо/К" ним протизнападима наШих трупа непријатед. је с тешким губитцима бачен у назад у нереду. Ка остадом Фронту На остали/л делови/ла севернога фронта није се десило ништа значајније. ЈСа прагу Шумадије.

Гласним крицима одушевљења примани су у Бечу и Берлину гласови о одступању српске војске, о заузимању Ваљева, Ужица, Београда. в Срби|а је пропала* узвикивали су радосно не* пријатељи. »СрбиЈа је на пропасти, не сме се допустити да пропадне* — шапутали су забринуто и снужлено наши пријатељи. И заиста, Србија је била у тешком и мучном положају. С в е т о земљиште Отаџбине скрнавила Је нога непријатељева. Стегнутога срца и мрка погледа посмаграли су Срби како неприЈагељ заузима село по село, град по град на земљи Србиновој. Јуначка војска наша уздрхтала је у срцу своме од пригушеног гњева, када се кроз њу пронео глас, да се на пон.осном Београду вије омрзнута застава дома Хабз буршког. Али се ту тек најславније и манифестова га стара борбена дисцип

мити бмтку, згоднији се није могао наћи. Срби који знају да бој не бије јуначко оружје, нити га бију згодне позиције, но да бој бије срце у јунака, осећа ли су да од.удни, судбо носни бој ваља ту бити. Осећали су да М''рал срп ске војске нигде неће бити виши, упорност српскога војника нигде силнија, но ту пред великим олтаром слободе српскога племена Са позиција аустриских видела се Топола из коЈе Карађорђе поче први устанак и Таково у коме Ми лош разви заставу другога устанка Ту су се на 6ојној линији налазили и Ора шац у коме се припреми први и Рудовци у коЈима се реши други устанак. Ту су и Катићева Рогача, и Симин Борак, и Миланова Брусница, иМилошево Добриње. Ту је свако село славно, свако брдо чувено сваки грм всториски. За обесне Аустријанце то е) били само обична неуглед на села, љупка брдашца и долинице. За нас, за српске војнике, то Је била сва наша слава и сва наша нова исгорија, земљиште које Србвн само побожно помиње и гологлав посећује. И ту се била бигка. Битка се свршила онако, како се, дата на томе месту, Једино и могла свршити: потпуним поразом обеснога и дрскога непрн-

нике, пребројн заробљенике, арочита спроводницу, и онда се окрене еојнику : — Па гита ми ти ово

заробљенпка, а ти ми доводиги 180

— Нисам ја крив, госпожине, одговори трећепози■ вац, кад они само извиру из шипрага уз пут и моле

доеодиш ? Овде пише 80ме да их поведем. Тако се

накупило повише.

Хомс.

Пораз нешчке Флоте. — Пропаст три немачке ратне лађе 25. новембра дсшло је до првог озбиљног сукоба између немачке и енглеске флоте, у којем је немачка флота претрпела пораз. О гој борби стигао је овај службени извешта / енглеског посланства : Лонцон, 26 новембра. Адмиралитет јавља, ла ре 2 /. ов. м. снглеска ескадра наишла у близини Фалкландских острва на немачкератне лађе „ Шарнхорт , ГнаЈзенау % Нирнберг,Лајпццг“ н „ДрезденА Енглеском ескадром команОовао је вицеадмирал фредерик Струди. У борба, која ј? настуоида, потоол=ени су: „Шарнхорст," на кодее се аила адмирелска застаза адмирала Фон Сое, „Гнајзенау" и в /1ајоцаг.* Бродози: „Дрезден" и „Нирнберг* утекли су з& вре/де борбе, али их енглеске дађе гоне. британска ескадра ухватила је две лађе натоварене уг/вем. британсли губитци су м*Л«* бројни. 'Зогсено је неколихо /лорнара с& „Гна] згнзу и ,,/1ајпцига.“

ИЗ БЕОГРАДА

хиљадугодишњом борбом за слободу, независност и оствареве великог идеала . нашег племена. Требало јеј Ј атеља - Арабра српска вој одступати, и одступало се ска на ломак У најславнијих без обзира на величину места 9 во Ј е ота Џбине по*

воЈску, да се од тог пораза нигда више дићи неће. Ма како се даље разви-

ж г тава и на тежину гу- Г У КЛЗ 1 е тако аустријску битака. Али је дошао један тренутак када се одступати жен нашим одступањем не-| ° Ва *^' 1Гка Ј ед . на °Д нај пријагељ је почео улазити славни Ј их У ндшој историЈи и у класичан крај наше ОС1авити св чма и свакоме слободе, у поносну Шума Ј елан ка У к 33 . сва времена: дију у којој се излегла новај да се У■ У мади ЈУ без весрпска држава. У војним Ј ‘ иких Јада не улази. И

јб. и 17. новзмбаг* Кад 16. новембра дочусмо да је надлештвима опет наређено да буду у приправности нас то нити изненади, нити збуии, ни ти забрину. У вечитом колебању, у коме смо живели, ми смо знали да морају долазити моменти кризе. Али смо ми били уверени да ће и ова криза проћи као и друге. Били смо скоро тврдо убеђени да ће колико сутра доћи опет наредба да

останемо где смо, као и до сад. и умирих се. Убозаном непре-

билгенима почела су појављивати нменакоја сваки Србин с поносом у срцу носи. У питању није била више само земља наше отаџбине коју ми сви под Једнако волимо, у питању је био понос наше расе Без обзира на стратешке ко.мбинације, на значај и јачину позиција свакоме Србину било је јасно, да ту, на прагу Шумадије, мора доћи до битке, и да ће до битке доћи. Ако се гражио згодан положај на

се . нека т ° свак узме на ум Ко

чна наше расе, створена |'коме ће српска војска при-

крочи у Шумадију крочио |е у своју гробнипу д. регисшар Није он крив. У послелњим нашим борбама, даду ]едном тре ћепозивцу 80 заробљеника да их спроведе, и напиш му сароводницу на тар броГ. Кад је стигао куда је послат, чиновник, који 'је имао да прими заробље-

сте, непомичне, неме, али ведре под пљуском месечине, не слутећи ништа. Око поноћи пробуди ме ужасна грмљавина. Прозори, врата, цела кућа се тресла. Ослушнух добро да разазнам одакле дозази ова грмљавина и шта значи. Чух своју газдарицу како устаде и изађе. Убрзо беше цело двориште на ногама. Ја познадох звук „Француза*

Али смо понашише били уверр ни у то да ћемо, баш и нека би криза била озбиљна, имати бар два, три дана на евакуаци ју, да према томе грађанству не може претити опасност од неког препада. Једино, дакле, што смо се питали тог вечера — богато' уосталом повољних вести са у лице — било је то: одакле пре ти опасност нашем Београду. да ли са Обреновца или са Лаза ревца и Аранђеловца? Код Руског Цара, чија је публика сведена на три стола, ми смо, поставши у општој невољи сви добри познаници, ра справљали ово питањс на разне начине и тешили се оним, што се измишљало, а у шта смо ве ровали. Нико тог вечера није ни сањао шта ће донети ноћ. Отишли смо, кроз мирно, месечно всче, својим кућама. Ули це су мировале као и увек. Пу-

кидном Јпаљбом они су просецали и проламали ваздух. Цео Београд се тресао. Навикнути на ове ноћне серенаде, мкслећи да су се монитори привукли Београду и да их сад конфетишемо гранатама, ие слутећи ништа, ми смо понова мирно забили главе у јастуке и слатко заспали. Кад ујутру устадох, газдарица дотча да ме пита хоћу ли ићи. Војна станица с» сели. Пожурих у варош да се обавестим. ^ лицаМ1 С у лутале гомиле света као разбијена вој 'ска. Жене са дењковима, девојке које су успут довршава. ле своју тоалету, деца са увученим главама у рамена, дршћући од јутарње студи и покаску|ућн'ситним корацима за својим старијнма, ишли су, у покиданим поворкама, сви у једном правцу: ка Славији. Необавештени и неодлучни лутали су без-