Večernje novosti

БРОЈ 243

Власник и директор Милан П. Саачић ј НИШ, ЧЕТВРТАК 11. ДЕЦЕМБРА 1914. ГОДИНА II

Са

наших бојишта Извештај Врховне Команде

Крагујевац, 10 дс-цембра

Дј(

[СтрмЈскк героллак Непријате/вски аеропллн, који ј<? л^тео ћ. деке брз излг.еђу П и 12 часова нзд Пож-љевце, 1 л, бсцио је једну бодооу нз зароси, ромб«: није ексолодир^ла. Догкк^о аустртлјскк луко*Н'лк /Леђу аустријскилл офццарилдн који су по гинули у последњим борбамз, налази^е и један руковних, кодоанд&нт 1^. бригаде, Мориц фон /1оц. Он је еог шуо кад су се Аустријанци поалачили са просторије положај-з сузобогзских Меторијска алогичноет. У овом великом рату, у да се Мађари освесте и у-

коме се једни народи боре за превласт други за слободу и права, има један на

виде историјску алогичност којој данас служе. У Пешти се буде н буне.

рак, који се исто тако огор !Пораз у Србији узру ао је чено бори, а који има тујМађарску и кренуо је на несрећу да не зна 2 а шта протест Депеше јављају о се бори. велнком иезадовољству које Го је мађарски народ. јизбиЦ у Миђарској на све Граф 'Гиса и његови са- С тране И то је добро. Они радници бацили су га напочиљу да увиђају да бес кланицу. И он се бори и циљно проливају крв и ни гине. Апи за кога ? Да ли ште милионе своје тековине. за своју слободу ? Да ли Коли ко сутра то незадоза своја права ? Да ли зз В0ЉСТн0 може постати свепревласт и снагу, која Пб е ност, која ће донети још сутра управљати свет^м. један, последњи удар моНе. Он се бори за Фран- нархи ј и _ ца Јозефа I. За онога ко,и у ши „, мај за му Је знамените 48. године што да и ^ ши & 0 . наоацио јарам аустријски. сетити да С у Д у ЖНИ да п0 . Он се бори за заолуду ха - б аиа ју ору'>к,е и зауставе сбуршког система, за ие- тии " с ", вит0 кл Д е „ а . правду, угњетавање и пер. род3] у коме је Мађарској

фидност. Мађарски народ, несвесан свога задатка, троши своју снагу као најамник. Јер да ли се он чему нада од ове крваве борбе ? Шта добија он баш ако би сутра Аустрија и победила, у шта не верује нико ? Да ли националну самосталност ? Да ли превласт у двојној мо нархији ? Не. Крај Немачке, Мађарска би увек имала потчињену улогу и у политнчком и у економском погледу. А хиљаде синова је изгинуло, а милиони народног блага пропало је. Ма ко победио, германство или споразум, Мађар ска не добија, већ губи. Али мађарски народ, неспособаи да управља својом судбином,’ растрзаван ситном унутарњом борбом. до пустио је да му Тиса у пвом историјском тренутку на-|

била додељена улога најам ника који за другог гине. 3

— ПајважниЈи догатјаји јучера њег дана Мађарска се налази пред буном. Пораз у Србији, који је Мађарску коштао најбољих пукова, изазвао је у Мађарско} силну узру јаност. Мађарски листови прпзнаЈу нораз и веле да је то највећи пораз од почетка рата. У Будимпетти и ПРагу било ]е у личних нереда. Руси су у Буковинн заузели важне позииије у правцу Љанушна — Хиле тин. Номанлант ауаиријске војске у Буковини смењен је.

Из Цариграла јављају метне један алогичан зада }да је нестало Енвер-паше,

так, који Јеон слепо примио И требао је да дође ве лики нацњшални удар, тре бало је да дође стришан аустријски пораз у Србији, у коме су сатрвени најбољи мађарски пукови и изгинуо цвет мађарског народа, па

ко/и /е претходно приди гао велике суме новаца. У иравцу Милхаузена французи су преаузели оп шту офанзиву. Руси напредују на фрон ту Ченстохов—Нраково.

регисшар Оригииалан рат Стигла је весм, да су Турци прокламовали свети рат у Албанији. — А с ким ће се битн Албанци ? — нита један. — Па мухамедански Ал банци биће се са каШолнч ким Албанцима — Очда /е било изли шно објављивати свети рат. Они су се и до сала између себе тукли. Хомс. Пред главу — Мађари насилно пресељава у Србе. Ономад смо јавили да ]е угарски парламенат у сво|ој седници од 25 новембра дао генералну дозволу влади, да може по свом нахођењу пресељаоаги сгановништво једног краја у други,'ако то захтеваЈу војни цнгереси. Сад наУг из Букурешга стижу детаљи о последи цама те превентмвне мере Граф 'Гиса је намеран да иссли све Србе из Срема и да их насели по СлавониЈи до Загреба мећ хрватскокатоличке елементе. Срем мисли да насели станов ницима других нација. То исто чине и у Босни. До сада је Јиса пресслио 28 хиљада Срба из јужннх кра/ева монлрхије, Све им више пргд главу Ко је крив Један нов доказ да је Нвмачка изазвала рат Енглескн лист „Дели Кроникл има из Букурешта овај телеграм од свог до писника: »Односно тврђења не мачког каниелара Б.тмана Холвега да. ј<: раг изазва:а Енглескд у пркос миро љубивости Иемачке у ста њу сам изнети један факт чоји доказуЈе противно. У априлу маркиз Палавлчнни аустро угарскм амбасадор у Цариграду, задржао с |е три д.ана овде у Буку решту и распитивао се кол разних политичких лич ности односио питања, дн ли ће Румуни/а бити с Аустри/ом и Немачком у случају об/аве рата. Мар киз је тврдио еа ће Ау стри/а бити нриморана да прнбегнс наЈ.шд и том сред ству. Олговирч ко|е је ам басадор примио бнли су негативни.

АЛ. Р. СТ.

У срцу Шумадије — Сенк мајора Свет. С. Костића И навали сила. И грунуше хорде обесне! „Да сломе српски понос«, — то циљ њима је био. Уморне српске трупе биле су то^а свесне И поток јуначке крвн пољима тад се лио. Отступит’ наредба дође. И Србин тад је отступо, Гледајућ’ сузним оком питома села свој«, Док је непријатељ стопу сваку плаћао скупц Остављајућ’ тисуће мртвих сивим пољима бо;а И дође одсудни час. И мораде се стати. Јер српу Шумади 1 е непријатељ већ је дошо! И журно своје пушке сваки се Србин лати И зуба стиснутих он је у бој крвави пошо. Љута се битка била. К’о сноп су падале жртве. На живот и на смрт се морало тући тада, Свуда около себе глед’о си пале и мртве Непријатељ само мрски да се сломи и свлада. И тад ратници стари, огрезли у пени и крви С дичиим вођама својим наступали су смело Само непријатељ да се сломи и да се смрви И да се оствари дично ослобођења дело. Пргста крвава битка. Све се ути ча тада Поносно и дичио Србин подиже своју главу, Док јо непршатељ бежо утучен, тмур, пун јада, Да свуда прича српску нову, в<лику славу.

Хако је у .III Врхунац варварстза Народиа Скутптина. — Министарство Ј/ојно. — ЈЛинистарство Фчнансија.

Издф се

лепо намештена соба за отменог самца у средини вароши, упитати се у Радионици Амрела преко пута од поште. 1—5

На углу код Официрске За друге рече ми један познаник. Сиђите доле до Скупшгиае, да видите чуда. Пођох али не брзо, бојао сам се да не наиђем на ствари које |е тгшко и по дужности гледа тн. Прескачући руде, ваобилазећи кола, догаао сам до угла и погледах у ону рупу из које вири наша Народна Скупштинц као зец из џбуна. Гледам је, мирна, бела, озбиљна ћути као некад, лети, кад седница немз и кад се и она и народни оци одмарају од говора, питања, прозизка и опструкција. Никада не би човек рекао, да је унутра лом и крш. Унутра је пакао. Стао сам, ту се не говори, човек нсзна да ли да се насмеје или заплаче, да ли да се крсти или да окам:њен гледа слику пр>-д собом. Збиља први пут гледам пред собом нешто, шго |е изван могућности описивања. Р> ч је мала, изрази су недовољни. То |е слика, ко у је немогуп описати детаљима, ау све заједно показу|е наЈ‘гениЈални|у комбинацију варварства. Само избезумљена и до ужаса по квар-на душа могла је направити ту кланицу саих ствари, ко:е су до пре некц дан сачи њадали покретност наше Народне Скупштине. Све исечепо с.диште. сто лови, записници, стснографске белешке, књиге из ску штинске библиот-. ке. Поред тога лимене кути е од конзервч, разлупане флагае, чаше, тањири, крпе. Св то јс дно с другим и једно преко другог. Близу мене међ савијеним федерима неке некадања фотеље една хартија. Узмем је, то Је лист из неког луксузног фолио шдања историје француске револуције. На другој страни листа слика крвоиролића наМзр совом пољу. Место извештача проваљено, из њега пири наслон једнс столице иданце од каите. Слика краљева сва избод на и исечена, у место ње варвари су метли метлу. Интсресантно круна је огталз читава,

Југословенској изложби комисиски купила неколико одаб.,аних слика. Тих слика више нема. Једна слика посгоји у дроњцима, рекао бих да је то неки од ранијих Пајиних радова; који? то више нико незна. У Скупштини је била војска, ту је довлачил;Г свој плен увет из разних колонијалних и дели* катеских радња, правила ужасну гозбу и пијана рушила све око себе. Штета учињепа у згради Народне Скупштине прелази 300 хиљада франака: Њене библиотеке нема више, њена грхива не постоји, њене слике су гомила крпа. Да нисам никад знао, колико нас Аустријанци мрзе, данлс бих то морао о:етити. Обично дивљаштво недосеже дотле, само ванприродна мржња може инспирисати људе да чине дела, којих се кад тад морају да застидз. Народну Скупштину не треча чистити од свег оног гада, који су аустријски ћесаровци оставили и почииили. Зграда Народне Скупштине треба да остане таква кло музеј аустријског варварства, да сваки сгранац кад дође, види. А ако би какав удес довео ког Аустријанца да поцрвени од стида, ако јз то уопште могуће. Два Министарства, Финанснја и Војно су одличан пандан скупштинској слици. Не вреди давати детаље. Мипистарство Финансша сво изломљено. неупотребљиво. У Министарству Војном сви зидови испрскани мастилом, четири кас: рззби;сне, све слике поцепане. У кабинету Министровом била ,е некад нека в-лика слика, колико се сећам или Таковски Устанак или Сеоба Срба. Сад стоје само голи рамови, слике нема. Н.ка незграпна рука исекла ју је доста невешто да местимично висе танки дроњцн од њз. Слике краљева и краљ вих сииова избодене испрскане млстилом. Бедне млитаве слуге бечког од сунђера цзра искалиле су се на сликама оних, испр д којих су већ три пут морали да беже до Сара-

Скупштина Је на последњОЈ јева и Петроварадина. ВШ,