Večernje novosti

Број 5 пара

БРОЈ 257.

Власник и директор Милан П. Савчић

НИШ! НЕДЕЉА 28. ДЕЦЕМБРА 1914.

ГОДИНА II.

Број 5 пара

Санашег бојишта Извештаји Краљ> Срп. Пресбироа. * НИШ, 24. ДЕЦЕМБРА

бтерекк еа Ј&аде Дде Цкг&ндкје Крагујеваи, 24. децембра. 21. деке/лбра иеиријбтело је пос?о јгчи/л одеА>енгУ/«а Малу Аду Циг«*нлију код Београда /■Јоћу 22. 23. декед^бра дпвња одел=ења. наШа пре* оадод\ су н»пала неоријатеља, разбила га и заробилв 45 војника I ооднг-редника и 2 каред ника. — На(ии су губитци незнгтни. Цначе у току последљег д«на ни на јгд&одл се фронту није десило ништа значзЈније. Ут«р^кв&н>е пред Данчевом Крагујевац, 25. декембра. Непријател* је почео да се утврђује код ПанЧева. Да не би био узне/лиривак у тим радозима, он употреб/^ага за њих наше всјн? заробл»еникЗ, излджући их тидее наШој ватри.

бред буном | 1ађарекој

Пре две године изашла је једна мала политичка брошура г. Павла Маринковића под насловом: ,Срби и М;-ђари“. У тој се брошури покушавало и историјским датима и будућим националним задаћама Срба и Мађара доказати: како су Срби и Мађари упућени на заједничку акцију противу Аустрије Писац брошуре и сам признаје, да је ту идеју тс-шко сугерирати садашњој мађарској генерацији, али да ће, можда да лека будућност, поксзати тачност и оправданост те идеје. Пред европски рат, угледни мађарски политичаргроф Карољи, чинио је напрезања да у Француској, Енглеској и Америци сондира земљиште за стварање независне Мађарске Краљевине у даном тренутку уз припомоћ Тројног Споразума. Изгледа да је гроф Карољи тада имао успеха и у земљи, код опозиционих партија, и на страни. После његовог повратка с пута припремана је позвата посета мађарских опозиционих посланика у Петрограду, коју је Беч привремено успео одложити, а рат омео. Догађаји су пожурили да очигледно покажу оправда ност гледишта српског и мађарског политичара. Данас Мађари увиђају, да се противу Срба боре ради одржавања Монархије, у којој су они подређени, а противу Русије ради спаса Немачке од које се Мађари ничем добром не могу на-

дати. Преко милион мађарских војника данас про лива крв, не за слободу својег нчрода, већ за пресгиж германске расе У тренутку када су Руги, победама у Галицији, загрозили Мађарској, грофу Тиси су се отвориле очи и он је пожурио у Немачку и отворено рекао цару Виљему, да се морају одвојити три корпуса војске ради одбране мађарске равнице од руске најезде. Внљем је, по речима грофа Тисе — сада се то потврђује — беснео од љутине, али је грофу Тиси, кош је претио оставком, обећао да ће „ говорипш са генералним штабом о томе питању изаловољити колико може Мађаре. и Од тога доба Мађари су почели гледати другим очима иа рат. Раније расположење Мађара према Аустрији и Немачкој почиње се мењати, бивати неприја тељско. О томе најбоље сведочи писање мађарске штампе, која зато мора имати одобрење мађарске владе, беа чије се цензуре ли стовн не пуштају у публику. У сред Пеште штампају се листови, који отв фено пишу у могућној буни у Ма ђарској и закључењу однојеног мира, који би закљу чила Мађарска као незавнсна држава. „Пешти Хирлап“, гово рећи о путу грофа Тисе вели: „Мађарски мниистар мо ра да моли за ауди]енцију немачког цара, ]ер зависи мо од његове милости ка<.

| и безбелност земаљска. \ Н мачка је закорачила у уставна права Мађарске, као па ми у Аустрији немамо цара, као да нисмо дигли војску од четнри милиона, да би њоме располагао немачки ђенералштаб! Давши команду Немцима ми смо постали њиховн вазали. “ Дописник енглеског листа „Пал Мел Газет“, описуући расположење у мађарским политичким круговима, вели: да се идеја о закључењу одвојеног мира. који би закључила Мађарска као независна земља, може примитк, али је тешко извести је. »То би значило јаз између Аустр >-Угарске и Мађарске и Иемачке. Они. ко]и на то помшиља/у, створила би такав јаз. 5?" ћина народа блла би њиховој страни. Акција би понела сад, када народ бесни иротиву АустриЈе и Немачке. Руска најеЗа* из-азааће то одм^х и, како јг наЦзда оЧ?зи д ка сгв р г ке види се аачин да с? овај оохре н? д?си“ — вели доПИСНИК После бунг у Мађарској, Мађари ће бити упућени на споразум са Србима, дакле на ону политаку коју је идеализирао г. Павле Маринковић, и на помоћ Тројног Споразума ради организирања независне Мађарске Државе, што је припремао гроф Карољи. Али, може и не доћи до буне у Мађарској. То опет неће значити да Мађари нису погрешили што нису уснојили идеје г. Маринковића и што нису пристали уз политику грофа Карољија Стварање независне Мађарске Државе, на шта Срле Тројног Спорааума мисле, после распада Ау стрије, биће најбољн доказ оправданости идеја српског и мађарског политичара. ^ Р/ ог^ог^ Рцскз мискја у Румунијк Букурешт, 23. декембра. Из Јаша телсграфншу да је тамо данас стигла њлна специјална миси]а из Русије. Миси/у саста&љају: Ннез Сузупа, гроф Куту лов и генврал Такачев Њи ча ]е руска влада поверила важну полшпичку мисију.

Јтан са ^ со ^ е и к УЈ на ® 6? намештаја) траже се пол закуп. Платиће се добро ако I - исти удобдН. Ко има за из хавање нека је приЈаВи (уред ништву.

ЈАНИЋИЈЕ НИКОЛИЋ СТЕПИ СТЕШОВИБУ Ко’ Хааибал горди, са мачем у руци ; доспеваш свуда с дичном војском твојом, И спасаваш увек кад опасност прети, Са својим јунаштвом и вештином својом. Стратег првог реда као Наполеон, Ти незнаш за умор, пр<преке, тешкоће; У рату се, велиш и мора и може Све постићи л^ко само кад се хоће. Војницима ти си и отац и мајка, И они за тсбе жчвоте би дали; Са твоја јунашгва и храбрости твоје Многи су у борби ко херо.и пали. О, витеже храбри, наш војвода славни Ти српскога рода одбраао и дика; Ти си краљ ратова, об смрћен славом, И тзоја су дела као ти, велика, Ал’ задатак тешки још пред тобом стојк, Још се црни облак над Србијом вије, Па нека те срећа и благослов прате, Да довршиш дело што свршено није А кад нам се вратиш са бојишта љутог, Ко’ победиик горди пун сјаја и славе,, < Ми ћемо пред тобом на колеаа пасти; 0 витеже храбри, непобедни Лаве!

регисшар Савремено У књижару улази /една госпођа и тражи да јо/ се изнесу оне табачиће слиница за божићни ноклон зечицн. — 1\акве желите! — ли та момак у радњи. — Живопшње. Момак изнесе једну по већу кутију и из ње кзвади много табачића и аоче их разређивапги. — Пардон! Вн сте желели животиње . Ово су аустриЈски војници. — И момак поче одвајати аустријске во/нике — Не! Те, те ми дајте! То су тек праве животиње! — одговори госпођа и одво/и на стћану нсколико табачића. Хо?ЛС-

1кс жргах покпона — Ствар коју треба расввтлити Добри људи у Северној Амррици сетили су се бедника до брог српског народа. Они су порали у Србију новог и ста'рстг Адела за пострадале породице наших ратника, и послали су га у довољној колнчини. Добро дело за које је требало заинтересовати нашу штампу. да се чује и зна шта Амернчани за нас чине. Али као да јсштампа била искључсна у ово ме случају, и ако је љеним представницима требало пока зати послате ствари. И то је мотив бити узрок што се сад о тој подели снују разни гласови Говори се да су најпре нишкг деца снабдевена послатим оделом, и ако су Нишлије у овоме рату најбоље прошли у погл*. ду оскудице. Каже се, шта

више, да је једна госпођа ученице своје приватне школе снабдела послатим оделом, а она није ни чланица одбора за поделу одела. Неке су даме односиле ствари „за успомену,' 1 друге су их однеле да поделе у окрузима који су далеко од непријатеља, а сад има остатак ствари да се подели у пострадзлим окрузима, ваљевском, подринском и београдском. Да би се стало на пут проношењу таквих гласова, ми молимо надлежне да нам изволе дати обавештења о овоме: Да ли је и у келико раздавано одело оголелој деци оних добеглица који су били насељени у селима око Ниша? Колико је одела раздато у Нишу ? Колико је одела послато у Скопље и у Врању и ко ће то тамо раздавати ? Колико је и каквог одела остало за округе из којих Је непријатељ истеран? Кад нам се на ово буде одговорило, вратићемо се на ову ствар. Ииаче ћемо поступити како треба.

Признањ? Србсја — Оцена српске победе одЛорда Киченера Лондон, 24. декембра. У својој беееди у Горњем Дому Лорд Киченер,енглееки министар војни, рекао је: да је једна од најдивнијих операција у месецу декембру била |единсгвено дело срнске војске.