Večernje novosti

БРОЈ 5 ПАРА

БРОЈ 260

Власник и дирактор Милан П. Савчић

НИШ, УТОРАК 30. ДЕЦЕМБРА 1914.

ГОДИНА II.

БРОЈ 5 ПАРА

3 АКОН о ОДРЖА|Ч>У МАРОДНОГ 5/1АГ02ТАК>А

Чл. 1. Ради одржања народног благостања у земљи, пор мећеног дугим ра- овима, овим законом заводи се ратна правичност, као нужда за спас генерације, која је водила велике народне ратове у годинама 1912., 1913., 1914. и 1915. Чл. 2. Ова нужна правичност примењу]е се поглавито на ратнике као и на људе и њихову имовину из места која су ратовима поплављена, или су оглашена ва ратну (бо|ишну) зону или отуд становништво исељено, или у опште упогребљена за воше односно ратне циљеве. Но она се по одр дбама овога закона, примењује и на остало становништво земаљско и то само онде и у колико је појединац овим ратовима допао Н' воље, или се нарочито користио. Личне (физичке) повреде односно невоље, регулисавају се само законом о по.пори во|них инвалида. Чл 3. Али ако је појединац у тим »сстима (»л. 2.) н даљ • радио своје редовне послове, или је

Чл. 7. Ратна правичност обухвата само ове имовинске односе киршу, порезу с прирезима, интерес, обвезе, главница, -опустошену (поништену или разграбљену) имовину, и ратно осигур ње официра. Накнада шт те услед личног нерадалицима и установама као остала друга имовинска питања, не подпадају пол овиј закон. Њих појединци подносе сами, у колико ]е ко ратом погођен. а. К и р и ј а Чл. 8. Кирајџија (лица и установе) који су закупна добра у којима су сановали до на дан 12. јула 1914. године услед рата, било збо г навале непријатељске, било услед наредаба власти, напустили, и због тога живели у другим местима, неће никако плаћати ту сво;у уговорену кирају сво|им газдама од тог дана, па све до дана, када им се наредбама власти допусти повратак својим кућама. Чл. 9. Они исељ ни закупци који су државни чиновницн, и у опште јлвни и приватни слјжбеници на расположењу, у пензиЈама,

његова кућа (породица, чељад д с јству или с милостињом, ако или ма ко домаћи) за исто 1 (ратно) време обављала њ-гов

посао, или Је њ.гова радња пренета у друге крајеве земље и тамо настављена, онда се н ј њега не може применити благодјеЈања ове нужне правичности. Чл. 4. За државне чиновнике, у опште јавне и приватне службе-

су за то време имали своЈе раиије главне приходе и привреде плаиаће и даље своју уговорену кирн,у својим газдама. Али, ако Је такав чиновинк или службеник имао своју породицу (жену ИЛИ Децу, или родитељс коЈе Је он дотада издржавао) па није за врсме рата имао никакву диЈурну, додатак и у опште какав вишак својим

ворена неко кратко време, (д*сет до петна|ест дана у месецу), онда се сматра да ј. била затворена. Ако је радња дата, по писменом ’ уговору потврђеном код власти, другоме «а рад, онда ће пазакупац плаћати ту кири|у за време за које |е употребљавао пазакупна добра. Она лица у Београду, која су за време рзта живела такође у Б< ограду, а свој-- становцње, услед рата или наредаба власти, преместили у кућу другог краја Б'ограда, неће такође плаћати своју кирију из напуштеног стана, од дана кад су исти напустили. Седења до десет или петнајест дана у месецу, у свом стану, сматраће се као да је стан са свим напустио. Чл 12. Но ако је закупац био држава, онда ће она плаћати две трећине своје дотадање кириЈе; а ако је то бко округ, срез, општина, село, цркве. манастири, онда ће плаћати половину своје дотадање кириј -. Чл. 13. Но на становништво вароши и места, који су у току ратова напуштена, као: Ваљево, Ужице, Пожега, Косјерић и др., примена ових одредаба в.ажи само за време док су бита под непоср^дним утицајгм рата. За сумњмво слу дјев« ои>ш< оно што војне власти у свом извешта у означе на тражење појединаца или ма које власти. — Наставиће се —

нике на расположењу, милости- ј дотјДцњим приходима, онда ће

њи, пензиЈИ или у деЈСтву који су за све ово време уживали своје раније платг и хонораре и у опште приходе од свпјег главнога рада не важи благодјејање овога закона. Но ако је који од ових, претрпео какав пустош или у опште штету на већ постој ћој својо| имовини (стварима и имању) онда ће и он, за ту имовину, имати накнаду по одредбама овгг закона. Чл. 5. Свз она лица и установе, ко и су за време ових ратова радом који је такав постао због рат них прилика, повећали своју имовину и приходе, или су при ходили услед ратних прилика вешто што им до сад по току њиховог редовног посла није постојзло, плаћаће нарочити вишак од своје дотадање порезе, као ратну порезу. Тако исто и лица и установе, који су и даље радили своје послове, али су цене својим артиклама повећавали за време рата, илн су приход нарочито ув< ћали због рзтних прилика, плаћаће ратну порезу, по смислу овог закона. Чл. 6. За тачну примену и извршење овога закона, одредиће се нарччитн одбори или тела, којима ће се прописати правилник. Али ни правилником (који се може мењати) ни одлукама тих одбора, не може се изменити смисао и дух овога закона. Свака радња противна овом закону, ништавна је.

он плаћаги газди само половину своје кирије за све ово време. Мо ако су пензнонери и лица на расположењу имали као главну зараду, још и какво приватно зцнимање (радљу, адвокатуру и т.д ) па им ово сад пресгало, плаћаће половину од онога што би платили, по овој •одр<.дби, кад би им и то занимање остало. Чл. 10. Лица која су по чл. 8. овога закона исељена, из својих дотадањих станова, али су у новим м.стима становања радили свој ран ји посао, или какав нов посао који им је доносио приход, или су били војни или државни диферанти, плаћаће ту кири.у својим газдама у износу две трећине дотадање ценс. Чл. 11. Лица нз чл. 8. овога закона која су и даље остала у својим становима, жиесли у местима за све вр ме рата и неприЈатељскг поплаве или за Један део тог времена и свој посао радили, плаћаће своју уговорену кирију до дана свога седења Ако је такво лице учествовало у рату, а његову радњу — за то време, в >дшш, ма ко, било домаћи, било страни, на његово име, онда ће и он такође пла ћати кирају. Ако |е за то време радња била затворена, а само Је у стану остала породица, а сва су оделења уједно дата под закуп. онда ће плаћати половину кирије, све до дана затворене радње. Но ако Је радња била от-

ЈУЧЕ — Највижнији дошђаји јучеран>ег дана — Јављају из Петрограда, да је Игрсија ставила ултнматум Турској, тражећи од ње да спречи повредв границе од Курда и Турака. У прогиваом Персија ће прскинути неутралност. По гласовима из Софије Персија је већ обЈавила рат Турској. — Француска офанзива снажно напредује. У лределу Супира Французи су бриљактно освојили коту 132 и отсли три реда испријатељских ровова. У пределу Перта не само да су Французи одбили НЈпријатељске нападе, већ су отели село Перт и изласке из њега. Крстарица „Гебси“ је улазећи у Босфор нцигпла на мину, којз Је направнла на њој два отвора. За оправку потребно је најмање 10 дана. — Немачки авијатичари су опет и безуспешно бомбардовали Денкерк.

Ј9 и Шј|кнаусн 1 Говор г. Вкснића Париз, 28. декембра. Данас је посланик Србијг В: снић, председавао на банкет Географског Друштва. У свок говору истицао је значај г Француску да она, ради фра! цуских трговачких интереса Србији, потпомаже српске н, ционалне захтеве у циљу оств: рења српскога уједињења. Сј бија, када постане велика, н< ћ бити затворена и учиниће јо: тешњим веае, које је сада вс зују са Француском, благодаре ћи прираштају трговинских ве за између обе зсмље.

регисшар / Због здравсгвених р^злога Вечки телеграми су врло зннимљиви Цар Франц Јозеф пензионише бирона Гизла (оног што је „добио * битку на Церу) због здрав ствених разлога; пензиони ше ритера орлена во/них заслуга / степвна фелдцугмајстора Иоћирека (оног што Је „ освојио * Срби/у до Божића) због здравствених разлога. Јуне опет телеграм да је генерал Либорије ФДанк (онај, Што је „на јуриш отео Београд*) аензипнисан због — здравствених разлога Да нездраве земље те Аустрије! Сад има само још два указа : да цар Фран>а пензионшие кусур сво/е војске, па онда и себе самога — опет због здравствених разлога. Хомс.

Сздница Дош ПоЈДОва — Говор Крвва и Киченвра Лондои, 27. декембра На јучерашњој седници Дома Лоудова, маркиз де Креве казао је, да је Енглеска успела да има надмоћност на мору за једно невероватно кратко време. Не може се довољно захвалити флоти на њеним подвизима. У исто време нг требд заборавити потпору аустралијске, француске и јапаиске флоте. Наша флота постаје свакога мвсеца релативно све јача. Говорећи о губитку „Формидебла", Креве је изЈавио: Адмиралитет је дошао до закључка, да је „Формидебл“ потопљен са два торпеда, које ]е бацио неки подморски брод. У тренутку, к^да је брод тонуо, командант „Формидебла", известио је други брод, који се налазио у близини, да му не долази у помоћ, нсго да остане далеко изван борбене зоне с обзиром ка опасност да га нападну подморски бродови. ТаЈ храбри гест достојан ]е традиција енглеске флоте (аплауз). Лорд Киченер је изјавио: И ако су немачке трупе пренете I са западног воЈишта на исток, ненриЈатељ је ипак остао довољно јак, да одржч своју систему рововске борбе и да задржи савезнике. Борбе су узеле карактер опсадне војн.-. Индијски експедициони корпус наставио је у М.сопогамији да наступа на с вер и напао је Турке код Мурне, наневши им озбиљне губитке. Регрутовање се вршило до сада нормално. I Недостатак у официрима у пр | во 1 фази рата задавао |е бриге. али нам јс пошло за руком да јпопунимо офнцирск- кадровеи ј сада располажемо дов <љним бројем резерви.

Русаја а Јапан — Јапан тражи вавва Из Солуна нам саопштавају ову депешу из Токија: То:г.:о, 8. јанузра У прекјучерашњој седници парпамента, посланик већине, Сикола, Јасно је назначио потребу о стварању једпог стварног савеза с петроградским кабинетом. Оно рата Њаму јв до слгаљања Берлин, 28 декембра Цар је отишао 25 декембра у главни ст^н шесте армије, да са баварским прсстолонаследником и сво!им официрима прослави седамдесетогодишњицу краља Лудвика. За време доручка цар је наздравио баварском краљу • Турски буџвт Цариград, 28 декем. Финансијски одбор Је раздао посланицима буџет, ради проучавања, који отпочиње првога марта и чији ће претрес почети 29 декембра. Приходи се предвиђжју у суми од 26 836.438 а расходи у суми 35,580 оиа лира, дакле са дсфицитом 8,744.171 лира и на министарство марине 1,592.245. У об ашњ:њу буџета помиње се укидање капитулација, што ствара могућност за озбиљне финансијске реформе и обезбеђује влади знатне приходе пов^ћањем царинских права на 15 од сто проширењем порезе на патенте и на странце и укидањем страних пошта. Благодарећи тим приходима, буџет се могао уравнотежити, али га је било немогуће применити и морало се одложити због рата. Финансијски закон, који иде уз буџет, овлашћује владу да закључује сваковрсне финансијске операције ради покривања дефицита, да емитује ради регулисања реквизиционих бонова и осталих дугова. Он такође овлашћује владу, да заведе путем приврмених закона порез на цигаретпапир, на жижице, на карте за играше, петролеум, чај, кафу и т. д.

бпизоде Брат на брзта (С руског) Имали смо узетм Једног добровољца — Пољака К. коЈи је био веома храбар — нрмча рањеник руски. Једном пођсмо нас 10 војника да тражимо кромпира. С нама је био и К. Ноћ тамна, прста пред оком не видиш. Нисмо ни запаанли како смо догурали до једне шуме. Гледамо, далеко у шуми

ббра^амо лажњу поштованим госпођама и госпо ђицама, да се сада иалази у Нишу правонаасни М0ДЕРНИ НРОјАЧ “М ол Макса Шена из Београда. Ц не су за израду умерене. Јосиф Јаман, кројач Душанова ул. бр. 24 — до доктора Ђорђевића у сокачету у авлији. 65, 2—3

светлуца ватра. Приђемо ближе и видимо да св 15 аустријских војника греју крај оно мало ватре. Решимо да се прикрадемо још ближе и да их нападнемо. Славно нам је то испало за руком и с ускликом ,ура“ бацимо се на њих. Видио сам како је К. п;,обадао ножем лево и десно. И баи* кад је потегао ножем на једног