Večernje novosti
..грана 2.
.Н О В О С Т И'
Број 263
ВРЕЊЕ У АУСТРИЈИ - У Лустрији је све горе и горе. — Беда је дошла, буиа је на прагу. —
Прилике у Аустрији бивају сваким даном горе. Порази на све стране, финансијска исцрпеност, немаштина и глад све випте разглабају момархију и кобне последице једног изгубљеног рата почињу већ у велико да се манифестују. Ево према страним листовима, како је сад у Аустрији: За сепаратан мир „Невоје Времја" саопштава: Без обзира на драконске мере које јс предузела полиција, у Пешти се приређују честе демонстрације, те јр учбуђ-ње грађана сада достигло врхунаа. Нзјава да ће Поћорек бити предат суду није умирила Мађаое, који веру|у да је у садашњим приликама неодложно потребно да се између М пђарске и Тројног споразума дође до за себног мира. На томе нарочито ради Карољи. Стргх од Румуније Узбуђење у Мађарској појачава се — наставља исти лист, непрестаним гласовима о скорашњем рату Румуннје са Аустријом. Према тим глчсовима ратне припреме у Ђукурешту могу се сматрати зацскоро већ свригене. Аустршски посланик у Букурешту — веома забринут свим што се догађа — отпутовао је у Беч да потражи инструкинје од графа Берхтолда. Чеси сз буне „Журнал де Деба“ јавља да се међу чешким трупама јавља врло велики број бегстава. Један батаљон, пролаз;ћи кроз прашку станицу, био је заденуо за капе словенску тробожу и псоас: „Ој Словенч", св следећим додатком: „ Ру>м [си са на■ ма, а који ег против нас очистиће их Франц\>зи и . Официри им иису смели ништа, знајући да би само једно хапшсње било довољно да иза зове буну. Демонстрацијз против Нема 'Не Париски в Журнал“ дознаје да народ у Аустро-Угарској почиње сазнзвати пораз, и да мир има данмс много присгалица. Појавило се непријатељско нерзсположење против.Немачке коју народ оптужује да је изазвала рат, обећавајући помоћ која никад није ни стигла. Догило је до великих демонстрација по улицама у Б ечу, Пешти, Прагу и другим мветима, где су категорички гпражили мир и јевтиније животне намирнице. У Пешти дошло је до маниф| стација против Немаца, а у Бечу се пр-д царевим дворцем искупила маса света и захтевала: кад ће бити мир закључен. У Угарској покрет против Не мачке захватио ]е озбиљне размере. Страшна беда У Женеву је стигао један телеграм из Пеште, где се каже да је беда, која је владала у вароши, постала страшна после пораза у Србији. Ова ситуација изазива све озбиљније манифестације. Становнишгво је гневно на полицију и виче; „Доле с ратом? Доста је беде! Доле Тиса! Доле Поћерек!“ За Србију Јвдан телвгрзм из Загреба јав ља да су студвнти енвргично протвстоввли против монархи е, а у норист Србијв. Више њих јв ухалшено. Буди се свзст! »Журнал де Деба“ дознаје из доброг извора да аустријска влада наилази на на]веКе теткоће приликом савлађивања бунтов-
ничког покрета који ее чоччње Јављати међу Словенима у првделима близџ српске границе. Еклатантна победа Срба и данас је повод великих манифестација мећу аустријским Словенима. Покрет се, упркос предузетих меиа, шири. Два председника општине и један професор пушкарани су. Има ето тинама затворених лица. Од почвтка ратз вишв од 15 хиљада станоеништва словенсних покрајина поубијано јв, позатварано или протерано.
НЕУТРАЛНОСТ СКАНДИИАВИЈЕ Један немачии неуспех „Тан“ говорећи о састанку трију северних краљева пише: Нота о састанку допуњена је изјавама скаидинавских министара спољних послова. Шведски министар г. Воленберг рекао је, да између Шведске и Руси]е нема више неспоразума Оаа изјава значи да Немачкој нису пошли за руком покушаји да придобије за себе Шведску, указујући јој на Финску и нудећи јој ову земљу као награду за помоћ.
Руска мисија. — Како сазнаЈемо, мисија Њ. Им* ператорског Велнчанства Цара Николе II., која се бави у Нишу, отпуговаће на Цегиње. Страховите злоулотребе. — Сазнајемо да Је анкетна комисиЈа за извиђај злоупотреба при лиферацији опанака наишла на огромне злоупотребе. За који дан проговорићемо опширније о овој лиферацији. Смењена комисија. ДознаЈемо да Је ,г. министар војни сменио комисију, која Је примала у Букурешту опанке за српску воЈску. Председник те ко мисиЈе је г. Трифун Радосављевић. Комисији је наређено да се одмах врати У Србију. Отпутовали. — Чланови скупшгинске анкетне комисије за извиђање злоупотреба око лиферације опанака отпутовали су си ноћним возом за Крагујевап. Осуђен лиФврант. — Нижи војни суд у Нишу осудио је на три године робије Николу Кацику, предуз мача из Ниша због неисправне лиФерације. Акта су послата вишем војном суду. За отаџбину. — Чедомир Кнежевић, брат г. Јове Кнежевића, трг. из Шап ца, умро Је у I. резервноЈ болници у Крагујевцу где је био на служби. Пок. Чедомнра затекла је об|ава рата у Берлину и »нјепохитао у отаџбину да јој се одужи. Ступио Је у резервну болницу где се. спасавајући наше борце за слободу, заразио тифусом, ко-
јем је подлегао. Младсг Чедомира оплачује мати, браћа, сестре и велика фамилија Кнежевића. За рањенике и ратнике — Да би се рад „Кола Београдских Милосрдних Сестара" (гарада рубља за рањенике и ратнике и др) могао продужити, Јер Је потреба веомавелика, председница „Кола Београд. Милосрд. Сестара" г-ђа Јелена Н. Марковићка (у кући Јована Костића чешљара, Лесковац.) моли господу, г ђе и г-ђице чланове управе, г-ђе и г-ђице магационарке, поверенице за прикупљање прилога, као и добровољне шваље, да је усмено или писмсно изволе исвестнти, где се сад налазе, шта су и колико скупиле добровољног прилога, шта су израдиле од примљеног рубља и коме су све то предале, као и то, да ли су вољне и даље радити за оваЈ хумани циљ Српски Црвени Крст. ПокоЈНога Луку В Суботића, медицинара уписали су за сталног члана Цр венога Крста његови родигељи са улогом од 200 динара. Покојни Лука био је редован члан Срп скога Црвенога Крсга од 1904 до смрти. За спомен на покојног Луку прило жили су Црвеноме Крсту динара 50; Драга и Милнца М. Субогићеве; динара 40: г ђа Беба Љубе Бели марков >ћа, ‘љшипсг ка петана; динара 25: д-р Јо ван X. Б )гдановић; по динара 20: д-р Марко Т. Ле ко, д-р Влаган Тоорђевић, и непознато лице под шиф ром Т. М. За спомен на свога брата пок. Јоцу Стојковића, ар тиљеријског капетана, умрлог од задобивених рана, приложчла је 40 динара г-ђа Беба ЈБубе Белимарковића, кољич. капегана
ЗАХВАЛНОСТ
Рањеници из болнице у кафани „Зора“ изјављуЈу своју најтопли|у захзалност г. Милану Стојановићу, пекару до Цојин кафане, што је приликом сво е славе послао рањеницима 12 тепсија бурскз, једно прасе и славски колач. Исто тако захваљују г-ђи Видосави Јанковић, г ђи Драги Атанацковић из Ваљева, ко а је у очи Христовог Рођења донела разних слаткиша и коњака, и г. Богосаву Мнлосшвићу, кафе џији, ко и је дао печсницу, 20 литара вина и 6 литара ракије. У име рањеника из болнице кафана „Зора“ Гаври/о Рндовановић, рањеник
Ратна пошта. Молнм лекаре по болнипама и све осгале. ко би што знао о мом сику, МИЛОРАДУ КОСТАДИНОВИЋУ, обвезнику 2 чете, 2,бат. II прскобројног пука, да ме извести где се мој снн налази Он сс разболео 19 нов и ступио у болнипу у Шаторни Петко Костадиновнћ из Кошувца, срез Јабланички. Моли се сваки онај, ко би ма штогод знао о САМУИЛУ КАЛДЕРОНУ регруту VIII пеш. пука, некз јави усмено или писмено Луни Калдерон Пожарсван. 5—10
Новости примају огласе по умереној цени.
ЗУБНИ ЛЕКАР ХРИСТИИА 0РЛУШИЋ :: ИЗ БЕОГРАДА :: Ординираће после првог јануара у Нишу. — Стан и време орди 82, нације објавнће се. 2—2
7 птргптл за штампа РА Ш\1р10 ски посао, могу ступити у нашу ре дачцмју - штампаршу.
Наш мили син, односно синовац | Сретен А/Ј. Крети^ трг. помоћник у Бсограду, војнпк II. чете III. бат. XX. пука, I. позива у борби са непри атељима, погибе гонећи их неуморно, на дан 29. нов^-мбра 1914. г., у својој 21. години. О овоме нашем несретном и страшном уд-су, извештавамо сродникс и пријатеље. 30, 2—2 23. деиембра, 1914. г. Виногр»ча — Јагодина. Ожалошћен: родитељи: отац Милан, мати Станица; стричеви: Јован и Велимир Крстићн, и остала родбина. Са нсизмерним болом у души, тугом сломивена и ојађсна срца, јављамо нашим сродиицима и пријатељима да је наш мили и непрежаљени Ј- Д-р Арсеније - Аца - П. Јовановић аташе Краљ. Срп. Посланства у Букурешту после дужег боловања — умро у Букурешту 30. новембра тек. год. Посмртни остатии милог иам покојника прснсссни су у његову Отаџбину и сахрањени у породичној гробници 17 децембра у Пожаревцу. У тузи која нас овим несрећним удесом задеси, сматрамо за дужност, на првом месту, изјавити дубоку благодарност особљу Краљевеког Посланства у Букургшту, које је, иа челу са Послаником Госнодипом Мих Ристићем, — одао ивследњу почаст покојнику и испратио његове остатке до железничке станице у Букурешту. Ојађена покојникова породица дубоко је тронута и другарском пажшом Особља Посланства које је, у мссто венца, — уписало покојиика за члана утемељача .Фоида Сиромашних Студената" на Београдском Универзитету. Нарочита, пак, благодарност нека је Гослоднну Свилокосићу, генералном конзулу Србнје у/Букурешту на особитој пажњи и пријатељским услугама које је око преноса тела покојникова на румунској територијн указао и који је, у име представништва Србиј«, — ковчег са телом покојвнка па путу за Србију до граница Румуније пратио. Хвала и органима грађанских и војннх власти Краљевске РумуниЈе и иаших на прнјатсљском начину предусретљивости који је, на сваком месту, у тешкоћама око иреноса у ово опште нередовно доба, манифестован био. Нека је, на послетку, вечитг благодариост; месном свештенству на корпоративном чинодејствовању из почасги; пожаревачком грађанству на учествовзњу у тужном спроводу; свима и свакоме који нам овом тужном прилнком, било лично, било на други начин, саучешће у нашој прсвсликој жалоати изјавили. О ж а л о ш ћ е н и: мајка: Мица; брат: Д-р Владнмир Ј. Јоване* циБ, сс«грс: ЛспАдСаоо н Мпла п сстала иил оброЈ.гг родбина. 77, 1-3
Јављам свима својим прцЈатељима и позианицима да је Богу било угодно, да и ја на олтар своје отаџбине принссем мога милог и ни чад незаборављеног сина ШХчИМ апсолвнраног архитекту а нарсдника II. ч. IV. б XX. пука подлегао је од задобивених раиа на бојишту. Сахрањен је 26. ов мес. привремено на Нишком гробљу. Нека овом приликом приме нашу највећу захвалност г. г. д р Жарко Трпковић, управник болнице и д-р Жерајић који уложише све своје силе и знање да нам драгог покојника отргну од смрти. Нарочито благодарни смо г-ђи Симки Љубе Јовановића коЈа ,га ]е матерински обилазила, неговала и до вечне куће испратила. Исто тако захвални смо његовом побратиму г. Влади Седелиновићу, хемичзру, који га је са бошшта до болнице пренео и с њим до последњег часа био. Благодарност нека примг и г. г. Милан Ђ. Бугарски резерв. капетан 11. кл. и Воја Савати евић надзорник болнице који су нас много задужили, лебдећи над постељом драгог нам покојника. Ниш, 28-12-1914. Ожалошћени: несретна мати, Марија удова Алексе Петровића — Палестине; сестра, Катарнна; брат, Петар р;зерв. п.поручник; зет. Милан Милић, апотекар; тетке: Софи а и Јованка Ковачевић; снаја: Ана и остала родбина 75 2—3 Са тешким болом и не измереном тугом извештавамо наше сроднике, пријатеље и другове покојникове, да иаше мило чедо, |единац, ЖИВчН—ЖИКА економ, езервни под.наредник ђачке чете храбро је погинуо на бранику Отаџбине 25. новембра у борби са неприЈатељем на Сибници у 24 години свог живота. Посмртни остаци милог нам покојника пренети су у Клоку, кући, одакле је сарањено у петак 28 новембра у 2 часа по подне на овдашњем гробљу. Благодарни смо свллтеницима који присуствоваше ппи опелу и спроводу г. г. Св тиславу Цветковићу, Алекси Петровићу, Или|и Исаковићу, Милутину Симићу и Милану Петровнћу кои Је држа ј леп надгробни дирљиви помен, као и осталим грађанима и грађанкама, тако исто и поко никовим друговима и другарицама из На тчлинаца и Клоке који њиховим присуством, венцима и цвећем увеличаше спровод све до на покојников гроб. Нарочиту благодарност и захвалност одајсмо оним његовим друговнма који су га из рова изнели и испратили га сво ој кући, г. г. Миливоју Новаковићу р зер. нареднику из Бошњана и Милану Павловићу из Бање Неутешни родитељи: мати Станка, отац Веселин ДимитриЈевић резр. коњич. капетан, дгда Милан, сестра Наталија, зет Димитрије Поп Христић ааотекар, ујак Јова, у на Сибинка, тетке Савка и Анка, тече Иван и Жи воин, посестрима Љубица и остала родбина. Клока, 1914 год. 2—2
Власник и одговорни уредник Милан П. Савчић
П1та*оагмји Ђ Муниа и М. Карића. — Ниш