Večernje novosti

&>&/<

БРОЈ 325

1

! Примерак

1

Власник и директор Милан П. Савчић

НИШ, ПЕТАК б. МАРТА 1915

ГОДИНА III

Ж 1 Т 0 , БРДШНО, ХЛЕБ

У Србији, земљи првенственоземљорадничкој, која међ својим становништвом броји 9ј 10 земљорадника, производи се, као што је познато, жита најмање три пута више него што је за домаћу потрошњу дооољно Две трећине произведенога жита редовно је извожено ван граница, али прошле године, због ратних прилика то није учињено, већ је сва про«зведена количина остала у земљи. То ће рећи, да је у току прошле и ове године остало у земљи много више жита него што је за исхрану народа потребно. А то ће, бпег, рећи, да цене житу треба да буду данас јевтиније од нормалних, а ако не јевтиније а оно бар да буду ра нормалној висини. А ми шта видимо Жито, коме јеу^ шш приликама б. ља цена 20 динара данас је 40 и више Брашно, које се пр< вало 35—40 динара данас се продаје 7( 400 динара ! 4 ево откуда до/’ ми људи, Т[

вредније, по себи се разуме Јер и њима се има много што шта у овом погледу замерити'.- Овде код нас у Нишу, а по свој прилици и у целој земљи, хлебарц, угледајући се на трговце са житом и брашнои, воде такође једну недостојну трговину. Они у пшенично брашно мешају једну трећину кукурузног брашна, а ипак хлеб продају по таксн одређеној за хлеб од пшеничног брашна, а то ни је једно исто, јер је кукурузно брашно за половину цене јевтинијеодпшеничног. Ми смо напирали ово са дубоким уверењем да чинимо патриотску ду^нбст. А вид ћемо шта ће наша ” тда учинити и хоће ли и удуће толерирати трго/ са житом, брашном и ом. на корист неколико а, а на штету целе Б. М

министар Рачо Косов, пуномоћни минисгри држава које ратују уз Енглеску и њихови војни аташеи. Сутра у вече ‘биће у енглеском послансгву приређен други ручак, на који ће бити позвани шефови бугарских партија. Данас у 11 сата ђенерал Пеџет био је примљен од Краља Фердинанда.

Ђенерал Пеџет, као шШо се зна био ]е у специјално] мисији у Срби/и, Румунији и Русији и сада, на повратку у отаџбину, свратио ]е и у Софију. Према линностима, које су иозвате на ручкове у енглеском посланству, мисији ђенераловој придаје се овде велики прлитички значај. Дпс.

ражниЈи догађа/и јучера њег да/ш. —

I

Из Рудоуније Крунскл Саввт у Румунији Траиит бугарсквг за.ма. —

Буку

шт, 2. марта.

~т „Лупте*

V је

IX послед-

ЊИ-

по-

во

М!

ским саветом ће председник министарства изнети положај Румуније и Досадању политику владину. П о с л е ће се приступити саветовању о даљем држању Румуније. Сазив Крунског Савета изазвало је и то, што је међу самим члановима вла-Ј де дошло Јдо размимоила-Ј жења погкеда односно да-

Репоршер

ље владине политике.'

Листвви саопштавају да су шаочети преговори о преносу бугарског зајма преко Румуније.

же огро ш»

»орбе око О прекидно. ([ артилерију јер је рани »‘•з цез^тат

Грчка острва Енглеска оиупира грчка острва Софија, 3. марта. Јављај/ из Дтине да је англо француска фдога искрцала на острво Ледонос д в е хи/наде л^уди. Према другим извећ! тајимз, енглеока флота окупирзла је п о р е д Лемноса још острза бамотракис, Нмброс л Тасос. се одр;*зва ' Енгл^ска о с т в о

Упор -ест ^УриЈ. >ит, * са.

дариг^ ичке ф , који т< дУ И Ев А Букурео

.ИВћ Ј О ане, повећш. ‘ ^ Т °- I се чудити што Јсе 'ди склоних не о®а ло хумане, трговцч ве. Без сумње, њцх по другим држа. , само што у другнм државама државне управг такве послове не допуштају, нарочнто у сзако ненор малним ратним приликзлга. какве владају данас у Србији. Ратно стање у једној земљи мора бити тешко, али оно мора бити тешко за све грађане подједнако, а не за једне тешко и претешко а за друге срећно и обилно. Данашњи рат није наметнут само средњој и сиротној класи у земљи, већ свииа без разлике, и ратне тегобе морају подносити сви равномерно, а никако да због тога једни иду у сусрет просјаштву, а други да праве милионеЗбог тога је једна од првих дужности владе да о вако трговање с места и најенергичније спречи, кад већ то није до сада учинила. А то може учиннти лако. Нека попише све жито и брашно у земљи, али нека строгнм казнама обезбеди истннит попис Када то буде учинила и када се увери да жита имаде више но што је за исхрану до нового жита потребно, онда иека пропише и цене и бршш.Ј ц житу и нека такође најстрожијим, макар И драконским, казнама, обезбеди продајну цену истих артикала. Ко нехтедне но одређеним ценама продавати — мека му се све реквирише и затим по истим ценама продаје, На тај начин спречиће се ова данашња недостојна трговина са најглавнијим ар тиклом за исхрану станов ништва. А већ да и земаљске власти морају бити у томе погледу марљивиј« и

развшају и уц рд ;и већи. Аустријат. покушавају да осло -смисл. Пшемисл Руси бо рдм/у тегиком артилеријсм. — Министар Сапандра из]а•10 је г парламенту, дл интереси лље налаж^ влади да буде резервисана. Он молн парламенат да вотира пројекте о екдномекој и војној одбрани.

шба »Нег п«; БоННв” китег бегања немачких банакч из Ца^ Букурешта у Немачку и директор ,Д пет својих чиновника и 32 сандука злг тшле вечери кроз Букурешт.

Регисшар ЈМоратори/ум — Прилика ]в да се одужимо Француској за аомок коју ни." ]е у овом рату указала, — озбиљно ће рећи један пуковник у позадини: у француско) на ратиигту погинуо ]е секретар фђанцуске амбасаде у Риму као резервни аоручник 7 уеба сад позвати оне резгрвне официре, ко/и су Сг склонили по министарствима, треба даље произвести у чин нодпоручника резервне нареднике, који раде у тр говинама, а нарочито оне резервне чинове ко/и су активни лифоранти ма их посљгти у Француску али на ратште, те да /ој се на та / начин одужимо. — 7о сад не може бити јер би се сви они с правом позвали на закон о моратори/уму, — /ош озбиљни/е одговори комесар јеане ре зервне болнице, нређе резер вни капетан друге класе. ЈСомс.

че Ба. прошао је ’ Л^емештање „Отоманске. Банке“ Истовремено јављају да и »Огоманскгс Б.^-Нка' на-^ пушта Цзриград и своје трезоре као и трезоре својих филијала у Једречу и Родосту, премешта ,у Брусу. Бугарски трговци, који имају код Бћнке потраживања у неколико стотина хиљада левз I, један трговац гз Пловдива који потражује 250 хи.фада лева, и неколико бугарских кашкавагшчја нису могли да наплатс своја потраживања. Нзих су упутили да иду у Брусу. Из Брусе у Ески Шехир Ни у Бруси се Турци не осећдју сасаим си гурни. булганове драгоценосги, архичаи друго ОренеТЈ су још цаљ» из боусе у Ески-Ш»хир. (Ески Шехир лежи дубље у Мало| Азији).

Борбе у Бумни

Ћенерав Пеџет у Софији

— Симптоматична посета ђвнврала Пеџвта Софија, з. марта Јутрос је стигио у престоницу шеф енглеске мнеије ђенерал Пеџет у пратњи својег ађутанта капетана Г.пина. На станпцн су га дочекали енглески посланик и војни аташе при енглеском посланству. Ђеиерал је отсео у овдашњем енглеском поеланству. Вечерас Не бити приређен ручак у енглеском посланству, на који су позвати: председник бугарске владе Др. Радославов, војни министар Фичев, пуномоћни

— Борбе се протежу и на фронту у Буковини Телегр.афски извештаји са иеточаог фронта јавља|у о великим борбама које се воде на целом фронту од Гродна до Карпата. У Буковини било је мало затипгје, али последњи извештаји јављају да су започете нове борбг у Буковини, тако, да се у овоме тренутку води једна велика битка на незааамНено великом фронту. О борбама у Буковини стигао је овај телеграм: Б\>№решт, 1 марта Из Бурдужени телеграфишу. Синоћ су отпочеле борбе између Руса и Аустријанаца у близини шуме Раранча. Руси г.у успели да опколе један аустријски одред и да заробе велики број во/ника. Између Нове Сулице и Пурени воде с« тикође озбиљне борбе између руске и немачке во/ске

крај операција у Дарданелима, па да донесе своју одлуку. Никако се пак не треба надати да ће Грчка сачувати нзутралност до краја рата. Исто времено лондонски „Дељи Хроникл" јавља према сигуриим извештајима из Атине, да се јавно мнење почело стигаавати, и да народ верује у поновни повратак Венизелосове владе.

Ршш интернодаш

Грчка ч неизвесности — Донле ће Грчка чекати Један телегрим из Рима јавља, како берлинвки меродавни кругови посматрају данашњи положај Грчке. Немци су уверени да је Грчка хтела да гачека

Краљевска Српска влада чинила је у три маха преко шпанског посланства у Вукурешту, бечко/ влади предлог га узајамну разме ну свих лица која су у почетку рата па до сад интернирана у обе државе., 0&3 'Р(%с1Лт^'0 71/КЈ ЈЦХЛ ТФ сти. На посредовање тпанске владе, аустроугарска /е в лада дала свој пристанак, да се размене све женскиње без разлике староети и-му иска лица нспод /8 и пре• ко уО година старости. Бако је на то пристала и Краљевска влада, шо ће се та размена интернираних лица извести у на/■ краћем времену и у томе погледу послата су већ учуства нашем посланству у Букурешту.

Преминула. Драгиња, мати нашега сарааника и пријатеља г. Ж. М. Пауновића, секретара пошт. телеграф. одељења Мин. Грађевина, испустила је јутрос у 6 час. своју добру душу после кратког боловања. Њу оплакују деца и многобројни пријатељи и другови г. Пауновића, који су је увек волели и поштов«али. Бог да је прости! Сарана г-ђе Пауновић биће данас ио подне у 3. часа. Опело у саборној цркви, стан Страхи љићева бр. 24. Српска посла. Јуче је полицша реквирирала сва се* љачка дрва, отерала кола пр^д Главну Војну Станицу, проценила вредност свима колима дрва и натерала сељаке да их по ту цену морају продати. То је в.еома похвалач плсту пак. Али, и то је одмах изш-рано. 'ељаии су пред полкшијом пристајали са про!деиу, али, чим би са куп»;ем ушли у варош, оки су ^ најскандалознију псољку .^пућену у по' к У [,1 јЂ 9 Т -Р а друГу страну. оно шхо је на 6 с ^љак опсовао и отерао крл у л и ц у, по; и ц и с к о м он је одговор 1 огу « Глупљи није могао дат. се да један неЕ дагујсг-нарелбЈг аст уместо да ‘ухвати аку кривца одговара: гаја могу!« Ми се пишга би тај чиновник ■>, кад бч се нашао аник окружни, који би а ухватио за јаку па г »ацио из службе. Јер за шго је требало вршити реквизицију, процењивати дрва, губиги толико време џабе, па да опет сељаци прода|у дрва по скупљој цени. Сриска посла. т МпЈивоје Тодоиовић У паланци је преминуо Миливоје Тодоровић, наред ник коњичке дивизије и 11 »урак г. ЈБубз Јованоцића, министра унутрашњих дела. Покојник је храбро учестновао у сва три последња рата, али је чајзад подл- гго опасној бољци'пегав >м тифису. 26. фебр' ара је преминуо. Сахрањен је у Паланци. Бог да му душу прости. Опоравља се. — Углелна чланица нишког повлашћеног позоришта »Трифковић“ г ђа Роксанда Бековић, прележала је' пегави тифус и налази се на путу оздрављења. Читуља Десанка, кћи генерала г. Нли|е Гојковића, преминула је јуче пре

подне после дужег боловања. Сахрана ће бити данас пре подче у 10 часова. Стан угао Мрњачевићеве и Јевремове улице, наше саучешће. 28 фебруара о. г. преминуо је у Нишу Марко ж. Стрегарац, трговац и војни лиферант, од пегавог тифуса. — Бог да му душу просги.

Нишке неприлике

Виљемов сапунски мехур

Принуђсни смо поново вратити се на ову тему.Дрварски трговци не само што су знатно подигли цену дрвима за гориво, него их продају само „приј атељима“ уз гомилу погрдних речи онима који немају част то бити. Оној радњи без фирме, до зграде у којој је штампарија Мунца и Карића, нуђено је 30 днн. за метар иако је „трговац“ повисно цену на 25 дин„ она ипак неда дрва јер нх чува „за пријатеље*. У баквлницама нема шећера, а где га има прескуп је. Продпвац вам одговора: нека ме казни власт, ја ћу истерати штету баш на цени шећера! Гостионичарн почели да затварају каване; а сељак шинуо па тражи 40 дин. за кола у којима неми ни пун метар дрза! Шта зпачи све ово и много шта друго? — Значи да држава треба сама да се постара за намиркице грађанима, без ко|'их се не може бити, што смо нашем листу већ иредложнли. ошло је до тога, даље се не з оклевати. Туче је већ било - АонаУл-Паздјзх.абод ЈР а ?з,„ а издлча је много нових динара и полудинара. У чаршији с,Једва приметни. Спекуланти "• зааворили у касу, да уг ј грош зр размену б ке |- е оза; случај: У 'злигорића V да плати ник у рад I томе се ■>оа јсдмог заг рвзмениI На да тако велика ку да размени, дрипац из закл«'*на купца, да нема А па то ти је! На примедс да ће се жалити начелств_ пац одговори: Имамо ми к новине па ћемо се понесемс Управа града Београда двагут казни, а трећи пут зат;лра пустахијске радње. У другим државама уз то одузму робу, па је власт продаје грађшима по прописаној цени.

И'.

писмо

Госпођице Јвлкв о политици Извините, господине днректоре, збунила сам се у политици па сам морала што кажеду паузирати. Таман почием политички да мислим, а мене тек засврби. :у мислим то је бела В1Ш, ево га п-тавац. Прође ме то, а тетка дође из чаршије и виче, ју не даду шећер, ју неможемо више ни кафу пити толико су поскупили шпиритус п‘онда мени каже носи те ђаво са тво ом политиком кад спанаћ продају 9 гроша кило, а мозак човеку да се смрзне како су скупа дрва. А теча каже све војничке кап тане у позадини треба да поставиду за ср -ске капетане па да расправљају ту скупоћу са среским пандурима. Он све једио те једно, н све нешто стапински као неке нишке новине, па како онда да политизирам; молим вас лепо извините. С попттовањем Јелка

ДивЊИ прбтивчапади Немаца приморали су нас да се псшучемо. Једаи час доцније, у спонтаном одушевљеноМ полету, Французи су пошратили положај, али су нас Немци - извршившивши понова напад у великом броју оггет приморали на повлачење. Французи су 15 фгбруара четири оута поновљеним наоадом д^Ф Јнигизно ззузгли 1 ? Фгбруара су дефинитиано заузгли сгло и јако су сг утврдили 1 чртири немачка оротивнапада одбивена су. И ооред жестине немачких противнаоада, који су вршгни ооеледнзих дана, французи су остали госоодари заузетих ооло/каја, Чија је стратегијска вадсност доказана наоадима Не* ^1аЧ а У Ч ц л»у да их ооврате. Освојење тога оодо?каја утицало је деморалишући на неоријатеља. Безбројни су херојски оодаизи у ови/и борба/да. Огромки губитци Париз 2. марта нађено недавно кгд једног баварског траховита дејства наше артилерије борбе од 4 и 5 фебруара. Тај војлоиени његових офнцвра избаченз граната. Одред тога војника • је само 15; сви ост' -V У његовол пукт ^ „ Ј**-—• . *№ Јвс наведене у ззанпчњ *гДн у Шампањи противк ј цогреш рлинским коминикеима немачки гуомни и већи него ли у битци на рским Јел»:р.. ма, где су Немци увели у борбу 14 1 уса и 3 коњгкчке дивизије Напротив зт време тих л их операциУ а у Шампањи наши су губитци били јединствено рали, благодарепк надмоћности наше артилерије. / На добром путу Лондон 2 марта Лорд Кичине^ похралио је у дому Лордова инди јанске трупе и пр°чнтао је телеграм, у коме маршал Френч преко њега честита индиском вице краљу Садашњ/ операције противу Дарданела показују велчку моћ савезнич’-и флота. Лорд Диченер не може за тренутак да о томевпше каже али уверава скупштину да је тај посао на добром путу.

г иа

Пропао Дрезден Лондон 2 марта ДдмирчдитАТ саопштава; I м »рта енглвски бродови „Глазгив и , рОрма* и в Кенг“ ухв тили су нвмаччи брод „Дрездвн 0 у близини острва Фернандвца Борбајетра1»л 1 пвт микута. „Дрезден* је спустио својв заставв и истакао ј ( белу заставу 0 н јв много оштећвн Обу* ставио је паљбу, и п«слв из есног врем на, магацин јв експлоадирао „Дрвздвн" |е потонуо Посада је спасена. Британски брадови нису имјли никаквих губитака и нису оштећени

НДЈНОВИЈЕ

«.-«) Си бџјиш!а — Извештаји Краљ. Српског Пресбироа. Сјајан Францусн успех Париз 3 марта — Званично Французи су вршили нападе 15 фебруара и освојили су после тродневне борбе в коргван и село Вокоа на источној ивици Аргоне. Те тачке су Немци били освојилн крајем меевца септембра. Вокоа је имало за Немце то примућство тто је маскирало њихове операције северно од Варкона м што им је допуштало да снзбдеваЈу своје трупе у Аргони. Вокоа је у исто време изванредна осматрачка тачка, са које је прегледна цела околина: оно је права тврђава 15 фебруара смо уевојили висоран&н Вокоа пч смо по том продрли и о село водећи на сваком кораку борбу.

Почетан важне акције Званични француски извсшта/ јаља -о великим борбама, крвачим и успешни ч, на целом фронту Дод Ломбарциаа, код Сен Егоа, северно од Араса, на врху Нотр-Да-м де Лорет водиле су се често врло ргорче • не борбе и свуда су и иале повољне резултате п везнике. Исгцп тако у обласши Рокленкур, Ал< : код рарноа, у долини Ена, у Шам/мњи и Аргон^ Л. Претра, Пинт де Мусона и Од Ригипа сави бележе знатне успехе. Ове борбе су врло огор, врло упорне ђ, с о бзиром на факт да се оне воу целом фронггу њихови резултати су врло значајни се више осећп аритиСџк савезничких трупа, којем . ци једва одогева/у. Факт да су борбе отаочеле шако тироком фронту и истовремене показује да «. савезници предузели знача/ну акцију, која убрзо може донети врхо велике измене на западном фронту.

марта о пози*

б) политичне Забрањена трговина с Немцима Париз 2 Скугштина је усвојила законски пројект вању под заставу класе 1916. Сенат је усвојио овај пројект. Снупштпна је усво/ила законски про/екат ко/им се збо: ратног сшања и у интересу народне одбран. забрањује свака трговича с Немцима и Аус/про * Мађарима, или пак с лпцима стално настањеним у Немачкој или Аус/про-Угарској,

Ш

0ШШУЈТЕ У ђОВОСТИМ г