Večernje novosti

-г

СРПОКЕ ЦВЕТИ

Равно пре сто годнна, на Цвети 1815. годане, грмнуо је громовитим гласом и позвао у свету борбу за ослобођење српског народа од турског ига, Милош Велики: ћ Ево мене! Ево рата Турцима!“ Ероз брегове славног Рудника, тамо где су потомци елавног Милоша после апо година разбили новог непријатеља да га ирогоне са ове свсте груде , разлегао се Милошев поклич, да одјекне по целој земљи. Бор бе су биле крваве и нерав не, али из те крви, којп је тада натопила сваку стопу српске земље, никнула је слободна Србија, која данас, после сто година, довршава дело Милошево. * 1804 . Врховни Вожд српкога народа Карађорђе први је отпонео велико дело ослобођења. Девет година он Је летео с краја на крај Србије, да сво]им присуСтвом бодри свОЈе јунаке. Али снаге су биле мале, средства су била сиромашна те се 1813. годпне морало застати. Тачно аосле сто година 191 ).' 'године достојни по томци Врховног Вожда,

остварили су његов сан. 1913. године ни један Србин ниЈе био турски рпб. I осиодар је постао робом, а роб госаодарем. * Тачно после сто година, потомци Великог Милоша довРтава/у његов сан 191 у. године бике завршено огромно дело\ Уједињрње брпства. * Српски војници! Скините капе с глав‘>\ спустите пушку на земљу, подигните очи горе\ прекрстите се и, са пуно пијетета према сени Великог Милоша и ње гових во/вода и јунака, помолите се Богу за покој душе њи.хове! Народе српски! Помени данас имена великих предака својих, који су подигли шемељ Великој Ср би/и, на којем ти данас дижеш сјајну палату У/едињеног Српсшва! А они гледајући нас са небеских висина, биће срећни, пресрећни таквим потомцима! * Слава Великом Милошу! Слава онима, који пре сто година дадоше сјајан пример пожртвовања за отаџбину! ПогШог

— В 'иЈи догсђаји јучера: дана. зпспо задсбпли е* на Кзрпатима, што јучерањег билтена !атима наша офанзива ■у Бартфелд—Ужок иЈе потпуног успеха. Наше трупе, оМеришући под врло тешким условима, однеле су озбиљан Н одлучан успех у крају Љупкбв, где смо заузели на јуриш једну врло важну ауетријску позицију на гребену планина Бескида, пошто смо пробили баријеру гвоздених жица. Наша пешадија дошла је до тлзвне непријзтељске позиције и пошто смо бомбардовали из топова, које смо на рукама изнели, на одстојању од 600 корачаји непријатељске положаје, прешли смо преко јаркова и дрвених мостова и заузели уутврђене радове снабеевене блиндираним опкопима. Аустријанци су предузели више противнапада у густим редовима, али су делом растерани, а делом уништени нашом артилгријском ватром и нападима на бајонет. 11. марта изјутра непријатељ се повукао иа више места. За време јучерањег дана ми смо заробили око сто официра и 5500 војника и запленили смо више десетина митраљеза. % регисшар Један Прабни иробнем Државни Одбор за сузби/ање заразе израдио /е правилник у којем арепоручу/е мере за иредохрану од заразе. Између осталог у правилнику се препору чује, да свако вече треба скинути одело, изнети га и окачити напољу, пред вратимаиу/утруга обући. Један господин, који се управљао по томе иравилнику упутио ми је ово нисмо* п Господине Хомсе! Поступио сам по правилнику Државног Одбора за предохћану од заразе. Дошао сам синоћ кући, скинуо се, изнео одело и окачио га на ;ексер код врата. Устао сам /утрос зарав здравцит, али кад сам отворио врата, одела ни од корова. Неко га је украо. Целог дана питам се: да ли се сада, после овог искуства, треба и даље придржавати правилника

Дћжавног Одбора?! Шта ви мислите? Ваш Ј1 /VI. * Ја бих препоручио г. Н. М. да консулшуЈе једног правника о томе: да ли он може тражити накнаду за одело. ЈСомс.

Нов курс у Грвкој — Грчка се изјаснила. Новој влади у Грччој наклоњен солунски лист „Опинион*, доноси чланак о новом курсу грчке политике под насловом „Грчка се изјаснила*, па га завршује овако : „Некасе умсша Бугарска, па ћемо се и ми Грчка — умешати. То је последња реч наше владе, реч пуна увиђавности и муд-ости“. Венизелос је то другчије казао.

У Одеси и Бесарабији Концентрисање руских енага за напад на Дарданеле и Буковину „Винер Алгемајне Цајтунг“, у једном телеграму из Букурешта, саопштава да Руси, поред трупа које су концентрисали у Одеси за комбиновани напад иа Дарданеле, концентришу велики бро] трупа и у Бесарабији. Ове трупе ће се употребити за енергиччу о* фанзиву у Буковини. СЈАЈНЕ ФИНАНСИЈЕ Енглески приходн премашу ју очекивања Лондон 11. марта — Сума предвиђена 209,206 000 фун ти стерлинга — као приход финансиске године закључно до 18 марта, већ је премашена. Приходи су 7 марта већ достигли суму од 217,166.890 фунти стерлинга; приходи дакле имају још да притичу 11 дана до закључења буџетске године Предвиђен прииос од пореза на приход у суми од 81,481.000 фунти стерлинга као и остали непосредни порези показују узнатне вишкове. ,Новости“ примају огласе по умеренОЈ цени.

или-ил — Одлуна Италије. Париз, 13. марта. Кореспондент „Тана“ у Риму, после брижљивог истраживања јавља : Преговори са Аустријом се наставити, али Италијани држе да ^е пропасти. Једнодушност је, и ако јој је требало толико дуго времена постигнута у овоме: или потпуно задовољење оационаџних аспирација или да се ратује.

Српски дан у Наризу 13. ов. м. у целој француској свечано је прослављен српски дан, кад се у свим школама и на свим универзитетима др жала предавања о Србији и кад су, из уста највиђенијих Француза, послате најлепше похвале и најласкавија признања нашој малој Отаџбини. У част Србије држана је свечана седница нк Србони и то; седници присуствовала је елита Француског политичкот и научног света. Говорилн су професор Дени, француски манистар просвете Серо, наш посланик др. Веснић, Њихове речи, пуне љубави за нас и пуне признање за нашеуспехс, одјекнуће широм света. као што су, и највише, одјекнуле у нашим срцама. Ево накнадних одјека тог свећаног дана: Телеграми из Србије Париз, 13. марта „Тан“ и „Журнал де Деба“ објављују телеграие г. г. Љ. Давидовића, министра просвете; Стзнојевића, ректора Университета; Симића, у име професорског друштва; Благојевића и име учигељског удружења, који су упућени француском минисгру просвете Телеграми су начинили најбољи утисак. Гласови штампе Париз, 13. марта Свн листови објављују изводе из говора Г. Сароа, државног јуче на свечаности у Сарбони. Извесни листови посвећују нарочите чланке, славећи храброст српског народа. »Журнал“ подсећа, да је Аустрија већ три пут од 1914 године на овамо подигла руку на Србију и Срби су свачи пут разборито попустили. Убисгво престолонаСЈедника дало јој је повод. Даљи су догађаји пизнатн; и они ве-лнчанствснн попонцн славе и оне жртве Србијине. Србија очекујеоднас само ј^дан данак у див.вењу, она очекује од нас наклоне снмпатије. „Пти Паризиен“ пише, да је најновија историја Србије жива слика онога што може да учини један народ, чак и са малим војним снага.ма, када је спреман за ове жртве само да спасе свој опстанак. Српски дан Не бити дан права наролности, славећи га, учитељи ће прослављати начело на коме треба да почира сутрашња Европа.

Ковосто аз Софаје — Данев код Радославова 3)хтев земљоделаца — Фон дер г 0 ' 1 ц у Софији — Карактеристична честитка СофиЈа, 13. марта Јуче у 4 сахата по подне шеф прогресивно-либералне партије Дапев посетио је председника чладе Радославова, с којим је ; мао подужи разговор. Данев је желео да буде информисан о полнтичкој ситуаиији. Овде се говори да је Данев намеран а затражи аудиенцију код фаља Фердинанда. * Зе.мљоделци су решили да, преко својег делегата А, Стамболског, затраже од председника владе Радославова обавештење о тр.нутној политичкој ситуациЈи у којој се налази Бугарска. Данас је приспео у Софију из Цариграда фон дер Голц паша. Овде се верује да је фон Д-Р Голц дошао да окуражи Германофиле у Бугарској, који су очајни због великих успеха савезника на бојним пољима. * Иницијативом народног посланика Др. Б. Вазоза група народних посланика разних партија, сем социјалиста, стамбуловиста и тоичевиста, послала је јуче овај телеграм председнику руске Думе: Председнику руске Думе Петроград Чланови Бугарског Народног Собрзња су усхићени вешћу о успеху руског оружја при заузећу Пшемисла. Као верни тумачи унутарњег осећања бугарског народа шал>смо Вама ц члановима Думе најсрдачнији

БУДУЂНОСТ НЕААЧКЕ

Поелансж Суооло — Бивши вођа хрватсно српске козлиције успео је да побнгнв и8 Аустри,е »Ца/т‘, V /сдном саопигтсњу из ВчОемпеште, лоноси да је Фран С^пило, посланик Хрватског Сабора и дивиги вођа Српско Хрватске коалиције, још пре иоветко. рата подегао у иностранство, имајући разлога да се боји да не буле ухапшен. Он се сад налази V Игпалији. Лист не каже из каквих се разлога Супило имао бојати да не буде затзорен, али »Коријере дела Сера“ ОЕако пропраћа ту „Цајтову“ белешку: Заиста сви стари Супилови пријатељи, који су заједно са њим издржали борбу против пештанске владе и против бечких високих кругова налазе се данас у затвору, оптужени понова за велеиздају. Али ће сад кад ће суђење бити извршено нз таЈној седници војног трибунада, биће бечким влада!ућим круговима много лакше да израде осуду за ове осниваче коалиције. но што им је то пошло за руком на загребачком процесу.

Снандал у Аусшји — Једна лифвр нтска аФвра у Мађарској „Цајту* јавља|у из Будимпеште о једном великом скандалу који се тамо догодио, а у коме је компромитовзн један угледан трговац. Тај трговац је од војне администрације био добио налог да набави велику партију штофова за војничке униформе. Штофови пак које је он лиферовао показали су се потпуно неупотребљиви. „Ца!т“ вели да ће трговцу бити суђено за велеиздају и да ће на сву прнлику бити осрђен на с м р т.

Кузманен у Нијеву Командант Пшвмисла у Ропству Петроград 13. марта Јављају из Кијева: Гененерал Кузманек, пређашњи командат Пшемисла у нратњи свога ађутанта, стигао' је брзим возом у вагону прве класе Генерал Кузманек је отишао колима командан ту места. Серум против Нолере — Један нов проналазак Париз 12 марта — Професор је известио Дкадемију Нзука да је пронаоиао поуздан серудо прогив кодере. Доб^ка у Дрбаккјк Прицрелте за на^ад на Скадар 13. марта У Тирани на Граници Србше, имали су ово дана Арбанси, присталице аустриске политике и младотурски приврженици, скуп, на којем су решили да изведу нов оружани напад на Драч . Тај напад предузеће се у најкраћем времену. Напад на Драч Рим 11 марта Агенција Стефани јавља из Драча: Побуњеници су 10 марта кацили око десетак бомби на варош, ранивши 4 лица, од којих једно тешко рањено. Варош је одговорила и противник је прекинуо ватру. Побуњеници су 11 марта изјутра заклоњени иза висова око вароши, неколико пута отварили ватру; три метка су погодили Есад пашину палату. аОидрап' гј ЦсКрСНс Ж.ЛЈС.

Да

живи хр^абра братска руска армиЈа! ДаЈ Боже пун успех започетом великом делу Ослободитељке Русије! Ова) телеграм потписало је око 70 посланика од којих треба нарочито забележити имена. Б. Вазова, И Гешова, А. Малинова, Н. Цанова, Данева, Тодорова, Љапчева, Бопчева, генерал Петрикова и Јабланског. Из ових поступака народних посланика можете закључити какав ветар почиње дувати у Бугарској. Апс.

— Наша је будућност на мору! — узвикнуо Је Кајзеру у своме говору при отварању слободног пристаништа у Штетину. Дебела Иемачка налази да јој је боље под водом.

Протав оегавца_ Једно ново радикалио средство Беч, 13. марта Као шго „Н. Сл. Преса“ Јавља, држао је ту прг неки дан у седници бечког Лекарског Друштва професор д-р Прегл из Граца предавање о експериментима које је заЈедно са градачким зоологом проф. д-р Штунером, чинио на белим вашима, убијајући их гасом амонијака и који су показали да тај гас већ за јетан минут и неколико секунада потпуно уништи ваши. Д р Прегл демонстровао је то пред скупом, метнувши на дно једне стаклене цевчице (епрувете) неколико белих вашију, изнад којих је утиснуо сапушач од вате, који је у експерименту имао да пргдставља густину штофова одела, па је на њ кануо неколико капи амонијака, После једног или једног и по манута и последња ваш на дну стаклене цевчице била је мртва. Ти покуша|и чињени су у Грацу у велико на људима и то у једној војној болници и у једном одељењу од 125 во]ника. Довољно је било да се употреби 25 од сто раствор амонијака те да се њиме пошкропи рубље и одело војиика, па да се насигурно по« тамане све ваши. У великоме препоручује се овакав поступак Вашљиви људи оперу се водом, у којоЈ има нешто амоника, и сапуном. Међутим се одело, рубље, обућа, крзно итд. послагзно на слојеве попрска 25 од сто раствором амонијака, па се држи Једаи сахат у каквом сандуку ила џаку. По томе се војници поново ебуку и прошетају се један сахат по чистом ваздуху да би се испарио мирис одамоии!ака. Као што предавач тврди, то је лак и јевтин начин, да се цела једна воЈска брзо и сигурно ослободи вагаију, које као преносиоци пегавог тифуса могу бити веома опасне.

репоршер Гензрал По у Нишу. Јуче је у Ниш допутовао из Софије шеф француске мисије, прослављепи генерал По. Он одмах продужава пут, преко Солуна, за Француску. Генерал је имао раз гпнпр с.ч меролавчим кпуговима, а јуче је посетио и министра војног. Грци и Бугари. Солунски лист „Опинион“ јавља, да бугарске војне власти иа граници не дозвољазају грчким поданицима приступ у Бугарску. Преко границе пуштају само онеГрке који су бугарски поданици. Оздрављење Леди Пеџет. Државни Одбор за сузбијање епидемије упутио је леди Пеџет телеграм, у коме изражава радост због оздрављења племените госпође од болесги, коју је добила вршећи с невероватним пожртвовањем дужност милосрдне сестре. Ми се придружујемо овој радости као и захвалности коју јој дугује цео срп ски варод. Акција Саваза Земљорад ничких Задруга. Американско друштво „Економ“, поред семена за засејавање жита, послало је у готовом новцу као своју помоћ још милион динара. Тој суми додаће и министарство про свете потребну помоћ, тако да ће Савез Земљорадничких Задруга моћи притећи ј помоћ народу; Поред то га Санез ће раздати народу иа послугу све земљорадничке алате, како би се што више земље и што брже могло обделати. Место помена. Госпођа и Господин Јаша Продановић народни посланик, место шестомесечног помена изволели су уписати свог рабро погинулог сина Зорана за члана утемељача Кола Српских Сестара. Управа Кола и овим путем захваљу)е племенитим приложницима Др. Илија Тодоровић. Др. Илија Н. Тодорбвић, лекар из Скопља и резервни санигетски капетан I класе, умро је у Нишу 11. ов м. после тешког тронедељног боловања. Преминули. 2. о. м. преминуо је у Паланци Коста Петровић, трговац из Смедерева и тамо привремено

сахрањен. Богда га прости. Јуче је у Нишу преминуо Петар Протић, професор из Београда. Бог да га простн. Преминуо. Рааоица Т>у рић, син др. Јов. 'Бурнћа апотекара, свршени матурант и редов ђачке чете, преминуо је. Бог да га прости! Преминуо. У борбама код Авале, при једном извиђању, заробљен је и одведен у Мађарску Аца Маринков*ћ, дугогодишњи чиновник Српског Бродарског Друштв. Јуче је стигао извешгај да је Маринковић тамо преминуо. Мала оолитика — Кад су неваљали „Новости" су свом снагом устале противу лифераната. Оне су доносиле и доносиће чланке о томе како нико не сме избећи

одговорност. Оне бодро прате тох целе афере... И све то није доста „Радничким Новинама“. Оне непропуштају ни једну прилику а да их не нападну. Међутим она ужирена брадата суклота Лапчевић није хтео ући као члан скулштинске анкете за увићај, злоупотреба пра лиферациЈама, већ је зас?о за бусиЈу и пустио оно кер«е Душана Поповића да кевће на сваког оног, којк на њихов тлс не баци аб јсдан грош мсоечнб за исхра- ' ну Лапчевића, а по уариЈаш за ону керушу Поповића. До сада смо се уздржавали, али после јучерашњег чланка у „Радничким Новинама*, у којем се безстидно кидисава на најваљаније људе у Србији, ми ћемо поделити мегдан са овим политичким кесарошима. Ми смо имали обзира, они немају. У толико горе по њих. Разголитићемо ми то гњездо „другова", који дају добровољне прилоге од 1000 динара, примају у сред рата немачке паре и код наших непријатеља денунцирају земљу, која их хлебом храни. Само мало стрпљења.

НДЈНОВИЈЕ

Е>.) Са бојишта Ворбе на Њемену Петроград, 13. марта Немци се труде да нашу офанзиву западно од гредњег тока Њемена задрже противнападима. Борбе и даље трају. На десној обали Нарева и на левој обали Висле нмје било никаквих битних промена. Успеси на Карпатима На фронту између праваца пут Бартфетда и Ужока и дЦље успешно напредујемо и поред тога што су непои)агељу сгигла појачања. 12. марта заробили смо 1700 људи и запленили два топа. У правцима Мункач — Сгриј и Долнија Немци су понова напали на наше положаје, али без успехи. Пропали немачни напади Париз, 13. марта 12. марта пропали су немачки напади на Нотр Дам де Лорет, у шуми Консанова, у шуми Кор (сев< ро-источно од Вердена), у Епаржу и у шуми Ле Претр Код Нотр Дам де Лорет Париз, 11. марта Једно званично саопштење Пресбироа даје исцрпан извештај о огорченим борбама 1 ?ојима је одбрањена јужна ивица виса Нотр Дам де Лорет, између Араса и Ла Басе. Немци су већ неколико месеца држали овај вис који су били страховито утврдиди. За овај сјаЈни успех дугујемо 158 пешадијском пуку, нашој вешгини борења, нашој тачности и окретности у маневрисању, изванредном пожртвовању и несравњеној енергији наших трупа. У току три дана, од 3 до 5, непријатељ је бесним намадима узалудно покушавао да поврати по* ложај, чији је стратегијски значај врле велики. Одбили смо све јурише, уништили смо сва непријатељска утврђења и нанели непријатељу велике губитке.