Večernje novosti

БРОЈ 398

Власвнк и а»грвктор Мнлаа П Савчи1»

1

НИШ, СУБОТА 16. МАЈА 1915

ГОДИНА Ф

Наша саецајална азвештаја Сукоб исаод Спљета Рим, 13. маја. Дошло је до првог италијанско-аустри]ског сукоба на мору Код даллаатинског острви /1иса <^ис) исоод еољета сукобили су се пет аустриекик тороил>ера, који су крстариди дал/иатин* ском обалора. и италијанске крстарице. Борба је трајада 20 Јнинута. Торпил>ери су усоели побећи у оул»ско ористаниште. »Југ“. Побуна у Пуљу Рим, 13. маја. У Пул»у, у арсеналу, избида је ообуна мрмара. Погинуло је А0 мрнара. Дае барутане бачене су у ваздух. Побуна је угушена. ,Југ«. Грчки краљ на умору Солун, 13. маја. Болест грчког краља 1\онстантина погоршала се. Краљ јс на умору. .Југ“. Неутралност Швајцарске Женева, 13. маја. Поводом понова распростртих гласова, да се Шва/царска неРе мротивити повреди сво/е терито рије од стране немачкик трупа, Шва/царска је званачно изјавила Италији, да ће очуватп неутралносш у нхном смислу. .Југ“Борбе на Галипољу Атина, 13. маја. ДрекјуЧе је аођена јака борба између савезниЧкнх и турских труоа. У тојборби Турци су имали губигака: 3000 мртвих и 6000 рањених. »Југ.“

| Бугаре сазнањем о само(Сгалном политнчком бнћу, 1о чему ни појма ннсу нма'лн док беху турско робље[ а зашто ? — Да сад буду ј

Словенска Бугарска

»Руски ЛИСТОВН поново су почелп кампању пртив Бугарске, окривљујући је да транзитно пропушта војену контрабанду за Турску. Међутнм наш деда Радославов најстрожнје се придржава лојалног неутралитета, те ниједан вагон са квнтрабандом није прошао кроз Бугарску за Турску* — тако пнше софнјскн лнст „Утро“. А ево факата. пнше дописннк петроградског „Новог Времена", која сам добио из најпоузданијег извора и којн се оснивају на документима неоспорно истинктим. Између Варне и Царн града одржавају саобраћај бугарски пароброди „ Борис“ и в Бугарска“, којн из

тују преко Бугарске за 11ариград немачки офнцири, носећи по 15—17 сандука тобож као дипломатскн кушши. а сандуии еу пунм бојевих метака. Готово сваког дана отправл»ају се из Софн]е за Турску по 15—20 вагона натовареннх воловнма, брашном и осталнм јестивом, а да и не помињем многе вагоне са товаром консервнраног меса н пирннча, којн пролазе транзитом кроз Бугарску нз Аустрнје. Преко Плевне прошла су 12 апрнла шест вагона са сандуцима пуним метака; а пр^кц Ески-— Џумаје четири вагона са војеним прибором. Преко станице П о п о в о

Ј У Ч Е Најважнија дошђаји )ргеранп дана. Поздрав пред борбу

Регисшар РУМЕЛИЈА — ТУРСНОЈ ! Прнватна иннцнјатнва У це.гом културном све- ОтнриЋа „Зарје ; ту исааиче се на прво ме -! Леон Саваџијан, аариски доаисник .Зарје * јавља свом

| |_, л |листу нове аодашке о турско-немачком договору. Он вели: ЗуСТрОфИЛИ И ДЈ ГфОПуШТЈ' | 0^|^др ЕмДНувЛ НЛШ8М Црд /ру , С 1 Т 10 Ц,уЧ 1 бСХт-Н& НН№ 1 ) 14 ]<

ју ратну контрабамду не-: пријатељима Русије**...

ва.

г . . , , Одмах аосле балканског раша Енвер ааша је склоиио ( рои/а с* труди оа алан да иовраши Турској кеки део њене бивше евроиске шери-

Ј > ' ЈЈ се }1 Р от ^Р и У култур- шорије. Да би остпарио овај алан Енвер иаша се обратио за упутг / г\р . у Цр ' е \них дРжава. II у Шоме сапеш Немачкој. Немачка аривидно арими ову идеју врло сим| ова, ШелвгРам: успева ^* Ла видпте.

Доносећи овај допис тако I ««•***-■• успева. 'аашично и исшога шренушка склоаи на шој |основици конеенпчби;кнпм лигту капшто је Рим, 12. маја. 7а лизитс Ч и ЈУ е Турском за будући велики раш Прве ареговоре водио озонл>ном листу Ј ; и ■ ' Ј е Лиман Фон Сандерс, знамениши инсшрукшор шурске вој„Новое Времја , ми се не Нлеговом Величанству | У во/ну жељезчичку ин- ске Нонвенција је иошаисана у Берлину на шри месеца аред можемо уздржати од изја- Цраљу Срби/е, спектју улааи /една ири- евроаски раш. Најважнија шачка била је: аоврашак Турској ве сумње, да ће Бугарска У тренутку подаска на ватна иницијатива, т. /. Румелије са Пловдивом. Колико је била аасурдна ова клаузума кад искрено и без зад-. бојно поље против нашег један лиферант. Између \ дл ви Д° сс из^шога, шшо је сам Рифаш-ааша, бивихи шурски

њих смерова пристунити • за/едничког нтраштеља, Бадканском^Оавезу, којн се шаљем Вашем 1‘еличан • тако искрено и у доброј ј ству при/атељски лозарав, намери у Петрограду жели. желећинове аобвде храбром Бити у оволикој мерн про-! српском народу тивник Словенс тва, како се! Виктор Емануел то износи у објављеном! , в в Др аљ Србије оддопису, не мсже ».творитн Јг>ворио /е /(раљу Иша-шје веровање и поуздање у\, вил1 а 1 елег,У. 1 %ом Бутарску као словенску, њ д ^у Птали/е.. државу . 1 Дао и сви Срби ралосно л I цоздрављам у.и/зак IIош За о*ицирсне пародице , в / г нош , г ЗОбјавалн смодаћесеу току га/едничког нелгри/атеља, овог месеца давити један ве Војска Вашег Велннанства лнки концерат у корист фоидп , аокриће се славом. борећи се са њгним савсзницима за слободу и ираво у Евруопи Петар

шга и офиинра, гео/и одо- \ аосланик из Па Р иЈа ’ из Ј авио да С У ДР*™" и Ч и У Цариграду г г ' иримили ово обећање као готоп новац. У Цариграду су допушорава ваго-не, разви,а се шали хипошезу, да ће Бугарскабиши изиграна арво залагиваовахав ди/а.ш: њем, а после, кад Немачка буде аобедилац — и грубом силом. — Потребно ми је одо Турској је још обећано: јужни део Србије, Солун, Еиир и бреш ла увоз десет визо А ^анија аод ирошекшорашом Сулшана. на тога и тога. ‘

Не можете добитн.

ПЕТИ ХИНДЕНБУРГОВ ННЛПД — Војни преглед руског стручжам По нзређењу немачке Врхов

ТАЛИЈАНСКЕ Помаракџе и Лимуни

Конаанце (из румунског прошла су за Турну четнри ? )истанншта) превозе за загворена н два отворена урску нафту, бензин и вагона са машинама за пра-

ратни материЈал. Тако Је последњих дана марта брод „Борис“ приспео у Бургас са товаром нафте и бензи

ше рубља Сва су ова факта случајно запажена, па се може према томе замнслити ко-

на (1.500 буради) и предао лико је огромна колнчнна га је товарној лађи са грч 1 контрабанде, која се преко

ком заставом којз Је тре бала отпловити за Цариград. Случајно се Баприла појави пожар и сав тај товар изгоре. У јануару ове године отишли су из Варне за Цариград шест вагона натовареннх нафтом. Нафта је исплаћена у Цариграду. Истог месеца прошао је преко Варне, а из Констан це, пароброд са бојевнм материјалом за Турску. Назив пароброда био је бојом премазан. После неколико дана прошао је још један пароброд натоварен топовнма и другим ратним материјалом, ил је Турска исплатила за тај товар и за осигурање 25.000 турских лира. У Цариград је 5. априла жељезницом, дакле преко Бугарске, довезено 33 војаих пољских кухиња и санитетског матернјала. Преко Једрена прошло је 7. априла из Бугарске 40 вдгона тобож ' са браћом милосрђа Црвеног Крста, али се тачно зна да су то бнли немачки официри упућени у Цариград. Готово сваког дана пу

Бугарска и транзитно н непосредно шаље у Турску. Кад би се имало могућности доћи до посведневних цифара, бугарскн „лојалан" неутралитет, о коме „дедо“ Радославов тако ревносно гсвори са трибуне, свео би се на свесну сарадњу Бугарске са рускнм непријатељем, што све бива са знањем и учешћем бугарске владе. Такав неутралитет треба назвати непријатељским неутралитетом пре

аа помагање породица поги нулих и умрлих официра. Многима је непознат циљ овог фонда, с тога је потребно објаснити мало опширније. Још нред турски рат, инииијативом управног одбора Официрске Задруге, образозан је таЈ фонд, у који су, поред добровољних прилога, имали да Даиас с приспелс свежи улажу и сами официри. Главии може се добити у канмотив за стварање овог фонда 493 целарији 3—3 бво је у томе, што има много н 1 случајева, у којнма иза офи- — ј цира остају стари родитељи, | сестре или другн блиски сродници који немају право на пен си.'у, ни 1 !! инва 1 иду. Да бп и њима, којима |е официр о о хранитељ, осигурало неко нздржавање, установљен је ппменутн фоад Можда би се помислило, да у овом тренутку има веће беде и да треба давати на другу страну где је прече Али треба помнслнти само, како је оној породици, која је још у августу или септембру прошле годнне изгубила јединог храннтеља. Има мајора, који су оставили гаајке и сестре без игде ичега, да се злопате. Најближи сродаици наших хероЈа, ко 1 е славимо, валазе се у најцрњој беди. Зар треба допустити да мајка или сестра једног српског офнцира проги н молн за мидостиљу? Наши официри, који показу|у толнко пожртвовања за отаџбину, треба да имају бар ту утеху да ће се неко старати о онима, које остављају за собом. И кад су закона и државна адмннистрација пропустили да обухвате све оне, којима је по моћ потребна, онда ту треба да притекне приватна иницн[атива. За то је н образован фонд за помагање породица умрлнх и погинулих официра Тим фондом рукује један одбор у који улазе виши офицнри по положају и до сада је прикуољено дв 100.000 динара. Али то још није ни близу довољно, да би се од прихода тога фонда могли издржавати сви они, којима издржавање треба дати.

— Вашто? — Зато ишо и мм ос- Ј кудевамо у вагонима. — Пардон! Ја не тражим вагоне, већ одобрење ие Коаанде, имао је ђенерал за вагон-е , Хинденбург псстићи двојаки — Шта ће вам циљ еиершчиим вападом на руску во|ску у !алнцијн: полиње, кал не можете доби- тички ц стратегијски. Политичти вогоне. ки у томе да спречи Италнју Лнферант се на:ме/а и \ ући у акинју, а стратегнјски се креснувши оком добацч: односно на случај ако Ита— Ла/те ви са.мо меми\&* ипак об1аВИ рат А У, СТ Р И Ј И папбдеЈ, ' За та| т Р сбало суз° Л .у*™’ \ бити руску војску иза Сана и / /осле неколико дана ли- Джестра, заузети тамо јаке поферант )е. добио и вагоне. зиције, утврдити с* на њима, II после саего овог 1 па заузети одбранбен положај сме рећи да Срби/и ослу- те моћи °Д в0 Ј и ™ вгћи део а У'

дева ириватна тива.

ин-ици/аЈСомс. 1 непгалним државама — Јдјвцм уласи* ИгалиЈВ у рат У РУМУКИЈИ

стро-немачке војскс на граннцу према Италија. Да би та два циља брзо постигао, Хинден-

Надворне, код реке Златна Бистрица; алч |е руска војска и тај нааад са мало напора одбила. И тако је Хинденбургово десно крило потиснуто са Дњестра на подножје Карпата, око 60 километара у лубину. Знатан пораз претр ело је лево крило аустро немачке војске 28. априла од Ниде ка северо нстоку. Кјелце су Немци заузели 30. априла. После два дана сусретне се руска в зјска са непри]ател>ем на фронту Гелнев—Опатово и даље кајугу. 3. ма)а Нусн су разбилн војскуђе* нерала Данкла, а 5. маја принудили су Нсмце да напусте Кјелце, пошто су га свега о-

бург је фориирао (едну напа-! пљачкалн за цигло четири дана.

дачку војску од милијуа и по људи. Са толиком снагом, а на о-

Ради објашњења трсба изложнти да су глаани напорн Аустро-Немаца билн управљен'

Из заробљене Југославије Патња Срба у Војводини После повратка српске војске Дефинитивно из Срема, аустриске власти отпочеле су дивљу хајку на Србе. Денунцијације су ннцале као

из земље, а војни судови су, ма Русији, а не строгим без нкакве истраге, одмах доили лојалннм. У осталом: носили пресуде. Тамнице су зашто се чудити ? Другаче "Р ен У«е овнх јадника. ЗагреС бачке .Новости* доносе вест, да су Гојко Владисављевић и Паја Вуковић осуђени на три и по године, за снабдевање српске војске тамнице. Петра Лазића, кочиЈаша, опту; жили су да Је при уласку српске во|ске у Земун дочекао српске војнике на коњу држећи у једној руци сраску пушку а у другој српску застзву. Војни суд домобранске дивизије осудио је несрећног Перу на седам година тешке тамиице. Код нас у Србији покушали су аустриски заробљени официри да бегају и за ту кривнцу, за коју се у рату кажњава смрћу, ови аустријски офацири кажњени су са двадесет дана затшора!

Уступци Руиуннји Потврђује се вест да су Румуннјн поднети н о в н предлозн, онако као што смо их јуче саопштили у нашнм најшовијим вестима. Данас јављају да се Краљ Внктор Емануел лично обрагно руском пару хотећи тнме да учинн своје услуге н Румуннјн. Черновиц Јавнли смо да се Румуннји усгупају пве трећине Баната и тернторије до реке Пруте оснм Черновнца, данас је стигао овај телеграм : Букурешт, 13. маја Овде се говори да ће и Черновиц бити устунљен Рунуни/и. Ово су Русији саветовале француска и и • тали/анска влада. По свим изгледима Румуни/а ће скоро ући у рат. Питање дана Букурешт, 13. ма}а У добро обавеситени/и подитиЧким и диодоматски/и кругови/иа тврди се, да је оридазак Румуније сида/иа Тројног бпоразу/иа несу/ињив* ресиење Румуније да стуои у рат с/иатра се у ови/и круговима као питање некодико дана.

не може ни бити у полу немачкој. антируској земљи, у којој је 11 априла конфискован русофилски лист „Зарја“, за то, што је обЈавила чланак неповољан по Немце, док влада подстрекава и помаже „Камбану® да сокачки грди ослободитељку Русију и њене велике људе .. „Бедна Русија* рекао је један дипломата неутралне државе при пролазу маршујућих бугареких војника : „Кога је ослободила!! Ослободила,'дала организацију, књижевност, музнку, позориште, задахнула

се по свнм раскрсннцама и у излозима редакција. Силан свет купи се око њ»х. Болест краљева заинтересовала је све кругове. Болест краљева увећава тежак положај, у коме се Грчча налазн. Шишљење грчке штампе Лондон, 12. маја Из истог извора ЈављаЈу: Ток догвђаја уИталији прати се са кајвеНнм ннтересовањем. Неколнко германофилских листова саветују хладнокрвност и препоручују да се хладнокрвно узме улазак Италије у рат, што не може да има великих Последица. »Патрис" тражи повлачење Гунариса н нензосгазно враћањ е г. Пенизелоса. „Емброс*, који Је до сада изрично подржавао данашњи кабинет, дели сада мншљење опозиционе шгампе. Улазак Италије — штета за Грчку Лондон, 12. ма]а У политичким круговима грчким сматра се да је улазак Италије у рат права опасност за Грчку. Сви осим Грка Атннскн лист »Патрис* коментаришући догађаје у Дарданелима и улазак Итали|е у рат против Аустро-Немачке вели ово: — Држање данашње грчке владе према судбоносним догађајима који се развијају око нас, јасно показу]е да је каби

громном фронту од Опатова до протиз руског југо - западис румунске границе, у дужннн од фронта, од аизова Сана до вј 400 километара, Хинд-. нбур. )е ј хова Дљестра, а то је ј рејо! 0. мнја оо св‘»’е -••>}«> Пн^мчгчг. Ачстоо Немци су којг јшп трају. Ради тачнијег | са ГЈ.ииои сшом прпдржам; прегледа наводимо, дз се Хвн- железничке пруге Тарнов—Ја денбургова војска састојала из ј рослав и Грибов—Хиров. То Ј 38 корпуса, од коЈих су 14:л>убнма тактика ђенерала Хии чисто немач и. Али то бројно денбурга, тактика пробијања. стање неће битн тачно у по- Сад руска војскз води актигледу на аустријске корпусе, )ер вну одбрану Сана. Троугао изАустркја ни|е мог.оа досад нста- међу Висле н ушћа Сана, коЈи ћи више од 17 корпуса од 1 се граничи с југа линиЈом Тар-

У ГРЧКОЈ Краљ иа уиору Лондон, 12. маЈа Дописннк Рајтерове агенције јавља из Атине: Еерлннски професор Краус позван је да првгледа краља. Он је лични познаннк краљев; лечио га је за време његовог по* следњег пута по Немачкој. Професор Краус ће пуговати поеко Беча. Букуре* шта, Деде Агача, где Не га чекати грчки контра-торпиљер „Пантер“, да гаод[везе у Пиреј. Бнлтени о току краљеве болесги леае

којих зе два корпуса непрестано налазе иа срско ирногорској граннцн. Кад се пак узме у вид, да су аустрнјски корпуси састављенн из по три дивизн]**, оида }е тачно да се 15 аустријских корпуса рашгају бројиој снази 23 немачка корпуса, те се добнЈа онај збнр од 38 корпуса илн милнјун и по војннка. У току операциЈа у Галиаији оба крила Хннденбургове во) ске нмала су знатна неуспеха. У Буковнни н у источно! Гали цијн, пропао је покушај ђ°нерала Пфланцера да задржа по бедно наступање руске војске, Черновнц су руси заузели. ПокушаЈн аустро немачке војске, да у густнм колонама Јуриша те заузме руске положаје пред Делатнном н Коломејом, одСијени су били 2. и 3. маја с огромним г)бнтцима непријатеља, тако, да Је 4. маја био приву ђен заузети одбранбен положај на томе месту. У источноЈ Гали цији нападали су аустро немци, са велнком силом, и у рејону Пржилука, северо западно од

нобржег—Развадув, у рускнм ;е рукамд, и ту )е непријатељ |ако пострадао, исто као н више Развадува до Лезнхова. Али од Јарослава до Лезихова Немцн су, са великим губнтцима, успели да се утврде на левој обала Сааа, 3 маја, а 4. маја успели су да пређу и на десну обалу, међутнм обе обале Сана јужно од Јарослава па све до Пшеми:ла, у руском су поседу. Од 1,маја Немци жестоко бомбардују западаа утврђења Пшемисла, а од 5. маја непријатељ концентрише гдавне сво|е силе у рејону јужно од Пшемисла. Ту се рускн фронт протеже од Сана ка Дњестру, ослањајући се на тако звано Велико Дњестарско блато. То место је сд великог значаја за Немце, Јер отуд води наЈкраћи пут ка Лавову. Одбијени су аустро-немачки нападн к источно од гсрњег Дњестра, у рејону Карпатског иожножја, на лннијн ДрогобнчСтри—Болехов—Долина. М д е ц И — Варош која је украс Европе —

,Невесша сјајна мора зеденог . . .* Ђура Јакшић (.Јелнсавета*)

Посетити Млетке, значн допунити сво|е образовање и улеп шати свој живот успоменама на личанственој и лепој цркви погеннЈалне представнике вечите чивају мошти евангелисте Св. нет Гунарисов потпуно саранио леп оте. Млеци сусвојим изван- Марка, које су из АлександриЈе идеју, да I рчка мора поднети р едН им и чудннм положајем, | пренете у Млетке 829. године. извесне жртве ако хоће да С во|ом раскошном архитекту- Религиознн осећаји стаоих постигне своје национално ујс- р0М( својнм дивним збиркама “ дињење. Заветне рећи: „Осло- у М ;Т ничких дела и свим својим бођење заробљене браће* и ј животом, који се тако тесно „Испуњење завета Консгантина ј наслања на историју, Једаа од Палеолога" су давио исчезле наЈлепших и наЈзанимљнвиЈих комо (најстарија црква млетачиз сећања данашњег кабинета. вароши на свету. ка , ЗН дан а 520 те године), Саи Зар се г. Гунарис и другови Млеци и лепоте у Млецима Ђорђије Мађибре. Сан Ђовани не плаше да се могу неповратно. описнвали сумногобројниписци, Хрисостомо, Сан Ђованн е Паи Једном за свагда изгубиги али ј е само лепота те вароши оли, Санта Марија дел Карммнационална и традмционална ; ОС уала бесмртна, вечити извор не, Сан Роко, Санта МариЈадел Гр ке? Зар не ра/ЧГЈУ најлепшег људског дивљења, Сазуте и иного других.

дине. Богатство и лепотс у н>ој нећемо нн помињати. У тој ве-

Млетака створилн су читав низ чудесно л<*пих и богатнх цркава. међу којима се истичу: Сан Франческа дела Виња, Сан Ђа-

права да у Цариград могуући сва Руси. Енглези, Французи и Бугари, све нације на свету сви само не грчка воЈска? Најсветији и неодложнми дуг владе је да предузме све мере, које могу спасти Грчкукаодржаву и као народ, од опасности којој ју је нзложилл Италнја уласком у рат.

■ .. . ^ .—, других. 1 ми немо само овлаш поме- У разним црквама су гробнинути неколико грађевинских це генијалних уиетника: Тициспоменика, који спадају у нај- јана. Паола Веронеза, Кавове, лепше људске творевине, али Тинторета, Сансовина и других. ко|е, можда већ сутра, могу Све су цркве украшене вечно уништитн топови аусгриЈскн. лепим сноменицнма сликаргтва Црква Св. Марка, заштитни- и скулптуре. То су вечите из-

ка варошн, )едан ]е од најсјајнијих споменика грађевинарства свих столећа. Она је почета 976. год. а довршена 1071. го-

ложбе сликара Тицијана, Пжрдевоне, Вероиеза, Белинн|«, Циие, Лота, Падма Векија, Тннторета, и грађеаннара Саа-