Večernje novosti
Власшк и одговорни уредник МИЛАН П. САВЧИЋ
Штампарија Ђ. Мунца и М. Карића. — Ниш,
Страна 2. Концикт п№ ккш ■ Рццт — ЈЧинистарска седница. — Литањв о извозу и транзиту. — Немачке махинаци|е. ђукурешт, 18. јула. Дакас пре аодне одржанје минпстарски савет, на коме је, како се тврди, Браћану учинио значајне изјаве о шоку дииломатске акције. Истовремено претресано је питање о транзиту, пошто !е оно ушло у нову фазу због тога што Немци не дају вагоне за извоз румунских цереалија. * * . Питање о извозу и о транзиту за Турску почиње да се мрси и да пооштрава конфликт, којије створен између Немачке и Румуније. „ Адеверул‘ јавља: Имамо тачне информације да господа из немачког по• сланства, са г. Шписом иа челу, аокушавају да изазову аграрни покрет у Румунији. С једне стране г. Шпис преговара са румунском влодом да се усаостави споразум о транзишу зрнасте хране из Румуније и Бугарске за Немачку, а с друге стране Шпис је чнтервенисао у Берлину да се забрани слање вагона, коЈима треба да се износи храна из Румуније, уверавајући неМаЧку владу да ће се на тај наЧин иЗаЗвати протест румунских аграраца и онда ће румунска вдада бити принуђена да оооусти у оитању о транзиту муниције За Турску. Тако се питање о извозу компликује и прегаи да добаје политичко обележје. „ Адеверул “ нааомиње аоводом овога да сс Немци варају ако мисле да ће се због 1 500 или 2 000 вагопа, који могу да се извезу на разним тачкама, изазвати покрет коме би недостајало свако национално и политичко посматрање. „Добро би пак било — вели да е лист — ако би овај конфликт имао као последицу што брже разбистравање спољне ситуације. Са ове тачке гледишша народна сшвар добига огромно. * — * * Као што видише Немачка иостепено гура РумуниЈу у ред својих непријатеља Мих.
ПИТШ 0 Нидомј! — Србија, бугарска и Сооразум. — №исија г. Савинског. „Одески Листок" тврди да се између Србије и Бугарске не воде преговори, већ између Бугарске и Споразума. Србија не узима учешћа у преговорима. Она нерадо прима говор о макаквим уступцима у Маћедонији. Опште је мишљеше да преговори наилазе на велике тешкоће. Букурешка штамиа иак тврди да је, због сриског уиорства у иитању о Маћедонији, г. Савински имао за задатак да заједно са кнезом Турбецу ој нагна Србију на уступке. 'Али се Савински вратио у Софију са олговором. да ћв г. Пашић одмах дати оставну ако би Сиоразум иокушао да нагна Србију на устуаке. * * * Ова информација свакако није по све тачна. Ми смо убеђени да наши савезници никада нису ни помишљали да нас на нешто нагоне. У питању су могла бити само пријатељски саЕети и измена мисли са нашом владом.
ЛЕДА! ЛЕДА! Коме треба деда : кафеџџја/ла и приватнидоа мо?ке га добСти у Хотел „Европи“ у свако доба.
Рвдшја н Иадаш Интерес Румуније да Дарданели падну. Од генерзлног консула једне неутралне државе добиле су „Биржевија Вједомости" ове податке: Румунија би ове године могла извести зрнасте хране у вредности 700 милијона динарз. У стовариштима има те хране и од прошле године. Сву ту храну Румунија би могла извести само кад би Дарданели били отворени, за провоз слободни, јер сад за Аустро-Угарску и преко ње за Немачку води само 'један железнички пут, а осим тога Румунија нема ни довољно вагона те је с оба разлога упућенз на пут морем преко Дарданела имајући у виду да је и Дунав затворен. Зато сад у Румунији са нестрпљењем оч 'ју резултат похода иа Дар, >еле, ј< р ако они ускоро не у'ду г слободни за превоз, може у Румунији наступити катастрофа
Циљеви Италије — Засебан циљ. — Оошти ци/Б. — Италија ради сагдасно уговору са Тројним епоразумом. Дописник .Биржевих Вједомости" из Рима пише, да наименовање Барзилоја за министра без портфеља има да значи утврђивање најпречих зада-
така Италије у колу савезних држава. Засад италијанска ар мија заузима стратегијске тачке које заштићавају границе Италије од Аустро-Угарске и искључују могућност упада Аустријанаца у северо италијанску равницу. У исто време задатак је Италије да заузме и иредентлстичке земље. Али тиме неће бити завршена улога Италије у реду савезника, јер није реч само о томе да Италија заузме неку опредељену територију. него да је може и одржати, по чему се она мора трудити заједно с осталим савезницима да постигне општи циљ, да нагна на мир Аустро Немце Италија дакле не води засебан рат с Аустро-Угарском, него је њен рат један део општег задатка Енглеске, Француске и Русије Свг је то јасно опредељено у уговору од 26 априла о. г. Засебне одредбе гпога уговора ароширууу сферу италијанске акције ако и Немачка уде опсрисала против Италије и како се буду аоказали итало турски односи.
Отпутовао. Г.Крупибив ши француски министар одпутовао је из Ниша. А::ел. Г. Р. ЈовановиН са друговима објављује »Апел грађанима« у коме се јавља да су „Радничке Новине“ престале излазити, јер су биле ограничепе само на Ниш и околину. Износећи у коме је правцу писано у „Радничким Новинама", у апелу се тражи слобода јавне речи. Седница трговачке коморе. Тртоаачка комора решила је да се 2. авгусга о држи ванредна седница коморе. Позиви су већ послати свима члановима. Седница ће бити у сали Нишке Општине. Дневни ред је овај: 1. Поздрав председника, 2. Извештај о раду у 1914 и 1915 г., 3. Стање унутрашње и спољашне трговине и мере за њено унапређење, 4. Нредлози и питања. Свршене оправке. Довршене су оправке електричне инсталације, која је била поремећема буром 17. о. м. У суботу вече варош је била већ осветљена. Повратак интернираних Лозничана. Грађани Лознички-' г. г. Др. Живан Јашић окружни физикус и Лзуба Станковић, адвокат, предали су председнику Наше Владе г. Николи Паши ћу писмену представку у име своје и осталих грађана у Лозницу, — и молили
„н о в о с т и~ -="=да Краљевска Влада настане да се што пре пусте својим кућама у отаџбинусвоју и 33 грађанина вароши Лознице, који се као интернирани налазе у А-Угарској у Нежидеру. Ми верујемо да ћесе овој праведкој молби изаћи на сусрет и да ће А-Угарска Влада одмах и пустити све ове грађане, који су сви преко 50 година старости, а и дали су ћесаровим официрима насилно изнуђених им равно 30.000 дин. на име откупа. Мишљења смо, да иаша Влада неби требала ни једну партију А-Угарских грађана одавде да одпушта све дотле, док се ови Лознички грађани не одступе, јер ако је право, они су требали бити још и у првој партији пуштени, јер су себе одкупили.
VIII Ршршј Балници ниш потребна је једна КУВАРИЦА. Ступити можс одмах. За услове обратити се болници 3—3
Ратна хроника — ^лтериЈални трговци Цара Ви/вема. „Матену" телеграфишу из Женеве, да је цар Виљем изгубио до сад 100 милијона марака, који је уложио у чешке и саксанске пиварске фабрике и у друга предузећа, која су или сасвим престала да раде или су сведена на минимум. Заатне матерајалне губитке претрпели су баварски и саксонски кргљеви и многи други немачки кнежеви.
Књижевност. Изашла је свеска од 15. јула „ДЕЛА“ листа за науку, књижевност н друштвени живот са овим садржајем: Италија и Србија. Од Косте Стојановића; Ликвидација Аустро - Угарске. Једно француско мишљење. Од Др.‘Драгољуба Аранђгловића; Мисли. Од Светислава Стефановића. Пролеће 1915. Песма од Шз-а. Хе, хе... одржаће то сеља! Приповетка од Тадије Г1. Костића; Жалба једне бедне гране. Песма од Јосипа Миличића; Враћање моме Брами. Песма у прози од Јелке Лукићеве; Срби и Србија. Успомене од четири године проведене у Србији (1889 до 1893). Од Алфонса Магру.
Бугарсна је продала оружје! Букурешт, 19. јула. Данашња „Димињаиа" саопштава : Из посвв информисаног дипломатског иззора саопштавамо да јз Немачна нодавно успсла да. инторвенцијом бугарзког крзља, приволе бугарску владу, да ус 1 упи Турској сву муницију којом располажв. Немачка св обавозује да у најкраћем року врати Вугарској ову муницију а поред тога и да јој комплзтира наоружање. Нако пак Румунија катогорички одбија транзит муницијр, то је Бугарска остала скоро сасвим без муниције а Турска је потрошила и бугарсну муницију. Руплунијз сазива резервисте Букурешт, Румунија позива резервисте на вежбу БиЂе три партије, које ће једна за другом издожати двадесетодневну вежбу. У првој партији Ђе бити рвзврвиств од 1897—1901 године; у другој од 1901—1905: У тре^ој од 1905 до 1908 годинв.Званични листови публикују овај коминикв о вежбиСви они који припадају резорви а нису издржали вежбе сазваЋв се до краја овог месвца на двздвсвтодневну вежбу. Сазвани ђе бити у три партије. Говори се да 118 бити позвани контигвнти од 1897 до ђ907 године. Овим вежбама придаје св нарсчити значај, Мих. Понуде Румунији и Бугарској Букурешт, 19. јула. „Фосише Цајтунг “ сазнаје из Рошердама да Четворни Сиоразум чини широка обећања у Букурешту и Софији, нудећи Румунаји Трансилвакију, Банат и део Бесарабије насељен Румунима а ћугарској целу (?) Маћедонију. Између краљева Енглеске и Италије и између Поенкара и руског цара непрестано се мењају телеграми о балканским преговорим а Румунија и Бугарсна пр говарају у Лондону? Лондон, 18. јула. „Дели Кроникл “ Јавља да је ових дана румунски посла -'
ник у Лондону имао дуг разговор са сер Грејом. И бугарски посланик је иоследњих дана неколико пута биоу министарсшву спољних иослова. Велики пожар у Турској. Букурешт, 19. јула. Последњих дана је у Цариграду беснво силан иож&р, к оји је ирогут&о неколико стотина куАа у живоиисном нварту фундукли. Ствари румунског иосланства једва су сиасене. Немци веЈ> траже помо4>. Т Рим, 18. јула. Из Цириха јављају да је 18 немачких дивизија, саст&вљвних из војника нове форм&ције, иослано на источни фронт да замене труае које св боре н& рувком фронту, а којима је потребан одмор.
ХЈсЗсЈсЈсЈсЈсЈсЈсЈсЈсЈсЈсЈсЈсЈсЈсЗсЈсЈс±.Јс1с>{ БЕОГРАДСКА КОЛОНИЈАЛНА РАДЊА УРУ ГУРУОУУ Ниш — арнаут пазар извештава п. п. трговце да је добила и продаје искључиво за готов новац Карбида италијанског 50 к. добош Зејтина за јело катон винтер Зејтина минералног за машине Сапуна пераћег Чоколаде разне Кафе у сорти Ратлука и бопбоне Соде камене н кристалне Паприке македонске Калафоније ^ Терпентина течног Коњака грчког „Куртеси“ Бисквита разни “Н Слатко од вишње трешње и поморанђе Штира к за ратлук Као и све колон. бакал. робе Шећера са плаћеном царином ојЈј Адреса за писма и телеграме Ђ0РЂЕ ГАВРИЛОВИЋ трг.-Пиш
* * 8* » * * & 4* * * & х8- 8х- ТРГОВИНА ЦВЕТКА ЂОРЂЕВИЂА У МЛАДЕНОВЦУ , Има на стоваришту и увек у великој количини
Кафе 1 и 11. Плавога камена Цезерина Парафина Есенције Коњака
Сапуна за веш и чистог Ратлука Бисквита Чоколаде све величине Суве, свилене и филоване бомбоне.
Фиде у сандуци.ма, 5, 10 и 25 кгр. Као и све остале сорте колонијалне робе, [Зејтина машинског, белог, цилиндера, вазелина и осталих потреба за вршалице. — Продаја ангро. а цеие најповољније 8 - -10
Ш
КРАЉЕВСКО ПОВЛАШЋЕНА СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА - У ПАРАЋИНУ Има на своме стоваришту простог (све врсте шоковног стакла — чаша флаша ит д., цилиндера за лампе) каоибо/ћег стакла (гиложираног, гравираног, маланог) и т. д. Испорука робе Франко Фабрика, постављене у вагону. Фабрика прима и мање поруџбине, али не испод дин. 500. 2—50
Јер (обарица и једка ирарица нуде се каквој бољој кући. Ступити може одмах. Адресу јавити администрацији „Новости". 2—2
[Зјдцц 0311 р".°лД&. рикански Краљ Дијаманта". Ступити може одмах. Ниш, Обреновића 13. 673. 2-3
Миа и жш
ма и од ин тернираних чиста, здрава и вична унутрашњим кућевним пословима, — сем кувања — потребна је за одмах. Плата добра, место сгално. Јавити се у Господској улици број 6. 675, 2—6
МАЈСТОР ИЗ СОЛУНА АНДИГ0Н Ђ0РЂЕВИЋ израђује фини миришљави ратлук филован и нефилован и продаје по умереној цени. Наруџбине из унутрашњости шаље поштом и жељезницом. Адреса: Дечанска у/шца бр. 17. (Хотел Солун). — Ниш. 662, 2—6
[амо ангро продаја у магацину до радње г. Димитрија Агора преко пута хотел Руски Цар еоже се добити разне колониј лне робе као: Зејшин, Пиринач, Рашлук солунски, Бисквит енглески, Пераћи сапун и т. д. са најповољнијим ценама. 643, 7 10 Беогриска кодоннјална р«дн>» Ј. X. Јеушуа. - Ниш.
у мшак | протмв : Одличан антио
ПРОТИВ ЗНОЈЕЊА НОГУ Одличан антисептик и једини признати сигуран лек јесте
В аВИВ ^ ПОГУ | ризнати као Н
I I
■ ^ I I-
Б 0 Р 0 ЛАН
који за врло кратко време излечи знојење како ногу тако и руку. Осим тога отклања непријатан смрад ногу, спречава разједање између прстију и стварање жуљева на ногама. Цена оригиналној кутији 1 50 дин. Противу рсуматизма како АКУТНОГ тако и ХРОНИЧНОГ признат је већ од дужег времена као веома сигуран лек
РЈ|[Ц МШН
који се исто тако успешно употребљава код ТИШЊЕ, УЗЕТОСТИ, ВИШВОДЕ; противу ГРЧЕВА и БОЛОВА у ТРБУХУ; противу ЗУБОБОЉЕ, ГЛЛВОБОЉЕ, УКОЧЕнОСТИ ВРАТА и других болести када су последице назеба. Цена оригиналној кутији са упутством 1.80 дин. Код овог се препарата ваља чувати имитација и тражити оригиналне плаве кутије са заштитном марком српског војника. Оба се препарата шаљу и доплатом, КРАЉ. СРП. ДВОРСКА АПОТЕКА Б0Г0ЈЕВИЋА — Снопље
У четвртак 23 јула у 10 часова пре подне даваћемо четрдесето-дневни парастос на нишком гробљу, нашој милој ' и непрежаљеној ЛЕПОСАВИ Извештавајући сроднике и пријатеље молимо их да присуствују овоме тужном помену. ОЖАЛОШЋЕНИ: Муж Милош Р. Јовановић начелник пошта у пензијв; синови: Предраг и Јован; отац Тодор Тасић; сестре: Да676 ница, Мица и Вукосава, брат Благоје. 1—2
I I I
Ј
Дубоко ожалошћена породица почившег санитетског подпуковника
Л-р Ндома II. 6 Ш 1
сматра за своју есобену дужност, да се захвали свима ма пријатељима, познаницима и друговима покојниковим који су ма чиме и ма у коме учинили услуге у болести и при погребу. 674,1 3 Особена благодарност припада лекарима г. г. Д-р Спири Димитријевићу на ретком пожртвовању око лечења и за дирљиви држани говор о четрдесето-дневном парастосу, и Д-р Јоци Милосављевићу, као и осталим колегама. — Пуковнику г. Аћиму Аћимовићу, који се у болести ретким другарске љубави нашао, као и око спреме при погребу. Грађанству Ужичком којејесаособитом пажњом испратило покојнг.ка до његове већне куће и присуствовало четрдесето-дневном помену Друговима и офииирима на особитој пажњи и љубави која од сноје стране одржаше четрдесето-дневни помен у Ужицу. Г. ђенералу Илији Гојковнћу, који је са официрима присуствовао погребу и помену. Лекарима гарнизона ужичког на превеликој другарској пажњи, који усписаше покојника за члана добротвора фонда Лекарске Снрочади. И свима пријатељима, познаницима и друговима који депешама и писменим изјавише саучешћа.
двадесетпетогодиш-
Наш 1 или отац, син и брат њи служитељ Божјег олтара Христодор С. Тасић свештеник из Лесковца испусти своју много напаћену душу 1. јула у јутру т. г. I у Врњачкој Бањи од опаке бољке тифуса, у 47. год,| свога живота. Ову по нас тужну вест јављамо сродницима и при јатељима покојниковим и нашим. Лесковац, 2. јула 1915. год. 8—101 ОЖАЛОШЋЕНИ: Синови: Душан, апотекарски помоћник; Божидар, ђак реалке; кћер: Марица, браћа: | Михаило, свештеник; Димишрије, писар Мин. Грађ; сестра: Роска; мати: Јелена ; снаха: Мица и остала родбина. I
Пријатељима и познаницима јављамо, да је наша мила и добра мајка, односно сестра, свекрва, ташта и баба | ЈЕЛИСАВЕТА удова поч. Гавре Јоакимовића преминула после дугог и тешког боловања 8. а сахрањена 9. јуна т. г. у Београду. Ожалошћени: синови: Тихомир чиновник у пенсији, Душан инжињерски мајор; кћери: Косара В. Ивановића, професора, Цвета Драг. Ћурчића, управника пореског оделења; брат: Божидар Вучковић начелник железничке дирекције; сестре: Ми‘лева и Софија\ зетови, снахе, унуци. унуке и остала родбина. 3—3
Са тешким болом у души јављамо пријатељима и познаницима, да је наша мила и нлеменита 1* ВИДА супруга Крсте Најлановића трг. из Зајечара напрасно преминула 1. фебруара ове године у 65 години живо а. И док још нисмо убрисали сузе за милом иам матером и бабом Видом, неумитна смрт, после двомесечног боловања отрже нам и доброг и честитог старину у 72 год живота *ј* Крсту Најданови^а бив. овд. трговца оставивши нас да за њима до гроба жалимо. Овом приликом сматрамо за дужност захвалити се г. г. Др. Лази Илићу и Власти Јанковићу лекарима овд. на труду и* заузимању да нам драге и миле покојнике спасу од смрти. Тако исто захваљујемо и свима трговцима на указаној почасти драгим нам покојницима приликом спровода затварањем радњи. Не мање смо захвални и свему грађанству на велнком учешћу при опелу и сарани добрих нам покојника, као и свима онима који су нам нзјавили саучешће личио или писмено у овој великој тузи. Зајечар До гроба ожалошћени: Синови: Влада, Најдан и I Ђока трговци, Илија студент технике; кћери: Марица, Живка и Дана\ снаје: Драгиња и Деса\ зетови: Влада
Генчић и Драг. Неоељков аА; унуке, унуци и остала многобројна робина. 667, 2—6