Večernje novosti
Влзсник и одговорни уредник МИЛАН П. САВЧИЋ
ШтампариЈа Ђ. Муниа и М. Карића. — Ниш.
Бр°ј 462.
Страна 2.
њерску одбрану, он мора дакле да уништи јаком артиљеријском ватром утврђене положаје оног ко се брани. После тога долази последњи задатак артиљерије Д а својом ватром потпомаже наступање пешадије. А борба с артиљеријом наступајућег може се избећи вешто маскираном и честом променом положаја своје артиљерије. У току 10 јула најупорнија се битка водила на пређашњем фронту Бјелжнице — Хмјељ Војиславице, без икаквог успеха противниковог. Руска војска је одбацила непријатеља далеко иза његових артилеријских положаја, али је тек сутра дан успела да заплени напуштене немачке топове. О. мо је десно крило Мокензеново, које је добило појачања, успело да мало напредује на северу у реону Грубешева. Ђенерал Макензен се труди да искористи тај 'свој успех, да би тиме накнадио штету у неуспесима према Љублнну и Холму. Велике '.емонстрације извршили су Немци код доњег тока Нарева. Они су напали и заузели били руске положаје северно од Рожана. Отерани са тих положаја руском артилеријом, Немци се даду у такво бегство да их је сачекала њихова рођена артилерија I ужасно потукла. Та епизода је карактеран знак попустљивости у дисциплини немачке војске. На левој обали Висле непријатељ је по други пут без успеха нападао предње положаје под Ивангородом, а нападао је и на предње положаје Новогеоргијевске такође без успеха. На крајњем десном крилуНем ци су одбијени ка западу од Митаве и Тукума, после чега су скренули југоисточно у правцу ка Јамишкама.
Жртва дужности. Ричард Чичестер, син лорда Темплмора из Лондона, који је дуго времена, као болничар. радио у болници Леди Пеџет, умро је у Скопљу, као жртва своје узвишене дужности. Чичестер је сестрић Сер Ралфа Пеџета, Комисара Велике Британије за Србију. Државне набавке у Солуну. Делегати парламентарног одОора- г.г. Др. Пав ловић и В. Вуловић поднели су реферат о рђавом организовању државних набавака у Солуну и предложили бољу организацију. Упис у пољоприаредне школе. У пољопривредне школе у Скопљу и Битољу примаће се озе године по 30 питомаца најмање. Питомци са потребним документима треба да се пријаве среској власти где треба привести и родитеље, односно стараоце, те да и они даду свој пристанак. Избор
ће се извршити најдаље до 30 јула. За све време школовања питомци имају бесплатно издржавање. КонФеренција трговаца. Сутра ће се у министарству привреде одржати конференција трговаца, на којој ће се решавати о бољем снабдевању земље намирнипама и о питању ажије. Пруга Солун—Атина. Из Атине јављају да ће нова жељезничка пруга која има да веже Солун са Атином вероватно бити пуштена у саобраћај половином иду ћег месеца. Сви технички послови већ су завршени а возни материјал, купљен у Америци, очекује се сваког дана. Архкјбрејски Сабор. Из Софије телеграфишу петроградском „Новом Времену", да ће се у Софији састати бугарски Архијерејски Сабор ради саветовања о даљој управи црквом. Сабор се састаје четрдесет дана по смрти Егзарха. Војни клубови у Маћедонији. Грчко министарство војно одлучило је да се оснују вбјни клубови у це'лој грчкој Маћедонији. У њима ће бити ресторани, читаонице, сала за конференције и т. д. Пекари - добровољци. Саопштили смо да је општинска власт предузела мере против с амовласне продаје I „векни“. Међутим сазнајемо да у Нишу има „пекара" ксји дневно купују по неколико кила брашна, па бесправио справљају и продају кифле, те штете праве пекаре који одговарају свима обавезама држави. Ове мајсторе треба пронаћи па им забранити продају.
Лед. Јавља се грађанству да ће у среду, у 7 часова У ЈУ Т РУ- стићи вагон леда и одмах се продавати по пређашњој цени. Ко жели да купи нека буде на рампи код жељезничке станице.
КОЗЕРИЈЕ
Поглен. Породица пок. Војислава Росића, новинара и публицисте, даваће му у среду 22 ов. мца четрдесето дневни помен у овдашњој Саборној Цркви. Полчен. Алекеандра Д. Ми лојевхЉ, уцова, навештава своје рођаке и пријатсљс да ће своме супругу пок. Дим. М.илојевићу, бив. војном ветеринару, давати четрдесетодневни помен данас 21. ов. месепа у 10 часова пре подне у овд Саборној Цркви. Исправка. У јучерањем броју, у фељтону, поткрало се више штампарских погрешака, као „леворвер" место ,,револвер“, даље ,,очајавте“ место ,,очајавајте“ и друге, те молимо читаоце да их према смислу поправе. Кл_УЈ 1 а Клупа игра врло важну улогу у животу човекову. Да, обична клупа, дрвена пред кућом у каквој паланчици или у шуми какве бање, а нарочито клупе у парку па биле само дрвене или на гвозденим ногама. У Гастајну је стари Виљем сваког дана седео у парку све на истој клули, па једног дана затекне тамо једног Мађара, седи баш на тој царској клупи. Седне и Виљем. — Пардон, керем, кз сте виР — зловољно упита Мађар крунисаног старца. — А вн? — Ја? Хм! Ја сам солгабиров у Марошвашармезехеђешу. Зовем се Фекете Антал. Ко сте дакле ви ? — Виљем, цар Немачке. — Хм! прогунђа Мађар и мало подигне шешир с главе. И тако је та клупа учинила да се Фекете Антал из Марош вашармезехеђеша упозна са Ви- 1 љемом. Узгред буди речено садањи Виљем је школоваиији од старог Виљема, али глупље ради За то ваљда још онда није било право Фекете Анталу што се нашао у близини немачког цара, ма то било и на клупи У гостајнском парку. Ах, те клупе! Колико би мање било оговарања ла се предвече не ис куле комшике на клупи пред к ћом Кеве бојаџике! Кад би се и о томе водила статистика, изненадили би се колико је бракова на клупи у парку закључено, А колико се њих са^уцвељеним срцем дигло с клупс што им је понуда одбијена. Мој увек натмурени пријатељ бсше једног дана необично доОро расположен. — Шта је тебе могло тако овеселити?! — упитах га зачуђено. — Клупа! Увек је присебан. Пије само два деци вина у подне и три у вече. И баш зато што је увек натмурен, уврстили су га'у паметне људе. — Знаш, ја те питам за у зрск твоме добрсм расположењу. — Клупа! -- опет он. Ево ова овде. Седи да ти причам. Пардон, не ту, ја ћу ту сести, а ти седи с ове стране до ме-
.Н о В о с т и* не. Тако. Ти си а, а ја сам она. Пре тога ипао сам за њоме као сен каква. Никако прилике да се утзнамо. И овде, ево на овој глупи смо се упознали. Подуж* смо ћутали, а ја осећам као да смо све ближи један другрм. После реч по реч, и ја сам ти сад други човек постао. Клупа, пријатељу, ево ова клуаа направи од мене другог чозека! Тако мој пријатељ; а једна клупа била је узрок разводу брака. Рањеник на штакама, наћи ће одмора на клупи. На клупи у шуми Р. бање закључили су двојица трговачки посао, и сваки је од њих хиљаде зарадио. Један народни посланик смис лио је врло важну интерпела-
цију на клули у иишком парку. После је урезао и почетна слова свог имена на тој клупи, јер му је то била прва интерпелација у животу. .— Један је, пребројавајући банке, заборавио на клупи новчаник са ситним новцем. После је то објавио у новинама. Колико би се њих вратило са Покорновог концерта да није оних клупа у позадини према позорници баште у хо тел Европн. А колико је њих војничка патрола са клупе отеоалз нз положај, па су после добили медаљу за храброст! К^жем вам, клупа игра врло важну улогу у животу човекову. Енен
ПЈШШ ШТ1
A) ПОЛИТИЧКЕ Бугарска уцењивањч Париз, 16 јула. Још се непрестано чвка на лотврду вестн о потпнсиззњу турско-бугарсног споразума. У помтичким круговима д^же, да Је ову вест инстирисала бугарска влзда и да Јо она обична уцењивачка обмана да б и се утицало на силе ГроЈнзг Споразумабугарска вдада је доисга цредала 2 јуда Силадч Тројног Сиоразу/иа ноту у којо ] су били излоЖени територијални Ззхтави Бугарске, цосде Чијег би Задово/ћења Бугарска ушда у акцију против Турске. Како је та нота циљала нарочито на територијално проширење на рачун Србије, кабинети Сила Тројног Споразута изгледа, нису сматрали да треба да одговоре (МВЕШТАЈИ КРАЉ. СРП. ПРЕСБИРЗ А» Б) СА НАШЕГ БОЈИШТА Иапад на Грахова Цетиње, 19. јула У току 18. јула непрнјатељ је отворио артилериску ватру у правцу Грахова, али без резултата. Цетиње, 20. јула Један непријатељски аероплан летео је данас изнад Грахова и бапио четири бомбе. B) СА БОЈИШТА На кавксском Фронту Петроград, 18. јула Службени извештај кавкаског генералштаба од 16. јула. — У приморској области пушкарање. У правцу Олти код Алхинса пушкарање. На осталом фронту никаквих промена. Упоран руски огпор Петроград, 17 јула. Коминике главног генералштаба. — Између Њемена и Двине долазило је 16 јула до бораба између предстража. Лево од Мухе у областн с оне стране Њемена непријатељ је ноћу 16 јула обновио нападе северо-западно од Сувалки код села Кленорејци. У области Ковно, непријатељске предстраже, наступајући са
југо-запада, приближиле су се предњим утврђењима тврђаве. На Нареву се у главном водио артилеријски дуел; фронт је остао непромењен. Измеву села КамЈенке ка Цнреву и железничхе п руге аритеснили смо Немце На десној обали Нарева северно од Сјеромка одбили смо :а успехом неколико непријатељевих напада. На Висли на обема обалама к д утока Радомке непријатељ је превео на неколико ме«ла своје предстраже на десну обалу реке и покушао је да намести мостове, али су наше трупе напале непријатељеве одреде, који су прелазили реку. Наша тешка артилерија порушила је непријатељев мост код села Кобилнице. Између Висле и Буга непријатељ је 16. јула предузео напад сз великим масама на ооемг обалама Вјенша. На сектору Хмјен—Пјаски непријатељ је одбијен са великим губитцима, али је дуж леве обале Вјенша успео, после упорне борбе, да напредује на т« ме сектору са ј 'ДНОМ дивизијом и да освоји село Травники, потом је узводно од наведене тачке прешао на десну обалу Вјешна. Између Вјешна и Буга одбили смо 16. јула све уиорне непријатељеве нападе. Н-, бугу у области Сок^лн истерали смо неаријагвљч из обе линије рововл и ааробили счо до 1000 вОЈника, з аленивши четири митраљпзн. Код Камјенике смо одбили успешно аустријскп напад. На Црном Мору. На Цриом Мору је вођен аршлеријски дуел између наших торпиљера и турских батерија код вароши Хили у близини Босфора. Дорпиљери су разорили у области угљеиих мајдана један велики пароброд натоварен угљеном и 47 једрилица.
Бугарски корак
Букурешт, 20. јула. Једно званично бугарско лицв изјавило Је предстзвннху Кореспзнденц Бироа да јв турско-бугарски уговор потписан и рвкао јв да Јгв Бугарска ускоро учиннти енаргнчан корак да се отвори Дукав за транспорт бугарских цвреалија. Против немвчких претњи Букурешт, 20. јула. Јајцшр Фалксца]тунг“ пш в немачке прте Р»иунији пццаапљап вепипу опаснвст. јец ее тако ше Рукуннја патерати иа рат. Оа румувкуе ее ие ноже сил&м таиепатн првпуст мункдпуе та Турску. Ауетрнја нкје хтела па цропушта иунпшу та [рОпју, та време балканскнх ратова. Шведска ие арппуша вдпицју та РутнЈу. V Румунија дакле ииа правп и ие пропуша и|нци1).
II
II
ВЕЋУ КОЛИЧИНУ Црног Крепа губерираног од 90 и 100 с.метра ширине добила је трговина МИЛАКА ЈОВАНОВИЋА - ВИДОВЦА ■У ПАРАЋИНУ Цена со/шдна и утврђгн. Поруибине извршује брзо и тачно. 7—10
ЗУБНИ ЛЕКАР
— из веогРАПА Станује привремено у Нишу. Прима сваки дан сем недеље од 9—12 пре и 2—5 по подне. Егископска улипа (ћошак) спроћу Саборне цркве, зелена кућа до електричног стуба. Пломбира зубе, израђу|е све врсте вештачких зуба и вилица вади зубе. 1 - ’
[ЗЈРП111 РаН радња Ј\мерикански Краљ Дијаманта". Ступити може одмах. Ниш, Обреновића 13. 673 , з.-з
ЈЈШЈИ11 УЛИ Ш6119 тернираних чиста, здрава и вична унутрашњим кућевним пословима, — сем кувања — потребна је за одмах. Плата добра, место сгално. Јавити се у Господској улици број 6. 675, 3—6
МАЈСТОР ИЗ СОЛУНА АНДИГОН ЂОРЂЕВИЋ израђује фини миришљави рзтлук филован и нефилован и продаје по умереној цени. Наруџбине из унутрашњости шаље поштом и жељезницом. Адреса: Деч^нска улица 6р. I?. (Хотел Солун). — Ннш. 662, 3-6
(акп авгро првдаја у магацину до радње г. Димитрија Агора преко пута хотел Руски Цар в оже се добити разне колониј лне робе као: Зејтин, Пиринан. Ратлук солунски, Бисквит енглески, Пераћи сааун и т. д. са најповољнијим ценама. 643, 8—10 Београдска кодонијална радња Ј. X. Јеушуа. - Ниш. кожарски тр говац из Београда јавља својим пријатељима да му је радња отворена. 665, 6—10
| ПУТНИЧКОМ И ТРГОВАЧНОМ СВЕТУ 1 Част ми је известити поштовану публику, а Ј нарочито путниЧки н тргов^Чки свет да сам ф ) у варошн Крушевцу после краће паузе, понова отворио чувени ; ХОТЕЈЈ „ПАРНЗ" У који сам из основа реновирао (и снабцео потпуно | новим намештајем и постељним стварима. Нарочиту Л9 ■ сам пажњу обратио на своју и из раниЈе чувену српску кујну, као и на квалитет чистих и природ- ^ них вина, која су у сваком погледу изврсна и са ‘ веома умереним ценама. х® Х 0 ГЕЈ 1 „Ш 1 Г I је данас у могућности да, како у јелу и пићу, тако (5? и у ( рзој и тачној услузи потлуно задовољи пажњу ^ својих посетилаца, зато га и најтоплије препоручујел. ^ јула 1915 год. ХОТЕЛИЈЕР Крушевац МиЉНО ЂоКОВИ^ (9 # КОЖАРСКА РАДЊА Н [РЛЈХ1 —ЛЕСКОВАЦ
5 .
н 8 X X X 8 X „ЦЕНА СОЛИДНА" - Ц доплато* до 60 Ко. Ј.О ;х ххххххххххххххххххххм
Јј ПИЈТЕ! Г1ИЈТЕ! . Ђ * САМО СТ.4РИ И УКУСАН АНТИХОЛЕРИЧАН ^ К 0 Њ А К л №1н I Ббрбаресо ш Парсја, Г?ш љт Је Р Ј е једино пиће за дизинфекцију ^ стомака. ^ Главни заступници за Нову и Стару Србију БРАЂА Д. МИУБУ — Солун ЗАСТУПНИЦИ ЗА Ниш И ОКОЛ11НУ БРАЋА П. МУЛАЏИНИС ( ФАБРИКАНТИ РАТЛУКА (Дг Обреновићева ул. бр. 107. — Ниш који имају на стсваришту у бурадммз и флашама. 4? ПРОДАЈА НА ВИШЕ И МАЊЕ
% Чо
*
*жммиимпмимжж*ип*и*ж»и*и
Има на лагеру робе, за обућаре и папучаре, као Ђона Американског у свима тежинама, Ђона Сокраинаи. Ђона Францчског од 5—6 Ко. половица, Ђон Окраине Американске, Вратова вд Ђона, Пронцала обућарског и папучарског енглеског,* Бокса Браун и Црни, Шевро-а Браун и Црни, Јухша Секора и Ситошековог у свима тежинама,’ и у опште које припада у обућарском занату’ „УСЛУГА БРЗА И ТАЧНА“ . Шаљв поштом
НА Г1РОДАЈУ! I
Ј т«се оок. Милутинл Ристића из Београд-. Роба добро сачувана. Може се вндети свакога 2 дана. Озбиљни купци имају се јавити најдаље до 5 Г августа т. г. стараоцу масе г. Јовану Гагићу, Ш Васина улица у Београду. 677, 1—5 ииииииииииииимииижмимииж
Новости примају огласе по најумере* нијој цеии.
у четвртак 23 јула у 10 часова пре подне даваћемо четрдесето-дневни парастос на нишком гробљу, нашој милој и непрежаљсној ЛЕПОСАВИ Извештавајући сроднике и прнјатеље молимо их да присуствују овоме тужном помеку. ОЖАЛОШЋЕНИ: Муж Милош Р. Јовановић начелник пошта у пензијн; синови: Предрзг и Јован; отац То ,ор Тасић; сестре: Да676 ница, Мица и Вукосава, брзт Благоје. 1—2
Наш мили отац, син и брат — двадесетпетогодишњи служитељ Божјег олтара Христодор С. Тасић • свештеник из Лесковца испусти своју много напаћену душу 1. јула у јутру т. г. I у Врњачкој Бањи од опаке бољке тифуса, у 47. год.| свога животз. Ову по нас тухсну вест јављамо сродницима и при јатељима пскојниконим и нашим. Лесковац, 2. јула 1915. год. 8—101 ОЖАЛОШЋЕНИ: Синови: Душан, апотекарски по-1 моћник; Божидар, ђак реалке; кћер: Марица, браћа:| Михаило, свештеник; Димитрије, писар Мин. Грађ; сестра: Роска; мати: Је.гена ; снаха: Мица и остала родбина.1
Нашем драгом Војиславу М, Росићу нов нару и публицисти давгћемо четрдесетодневни помен у среду, 22. овог месеца, у 11 часова пре подне у нишкој Саборној Цркви. 19. јула, 1915 год. ОЖАЛОШЋЕНИ: 1-2 Ниш. Мајка Катарина, брат Владислав