Večernje novosti

БРОЈ 5 ПАРА

БРОЈ 486.

БРОЈ 5 ПАРА

■

ВЛАСНИК и ДИРЕКТОР МИЛАН П. САВЧИЋ

НИШ, СУБОТА, 15. АВГУСТА 1915. ГОДИНЕ II ГОДИНА Ш. м А А | - У 1 П V • • *м* •*"** » - <Ј 1 |.Г^» Г л -.**> . . • - ■ -

ЉНИ број ЈОВОСТИ"

Обрапамо пажњу читалаца да *е од недеље. 16. о. м. редовна недељни број „Новости 11 излазити на целом табаку са одабраном садржином. Реанзоре молимо да нас известе по нолико примерака недољког Ороја да им шаљемо. Огласн у недељном броју имаће великог дејства пошто 1е се штгмпати дупли број примерака

Осавм милиона Петроград, 12. августа. Иинистар војни изјавио је да Ће усноро сазвати пед з;-.ставу 8 милијона и тиме Ће завршити номплвтовањз еоектива војних

Долазак Јапанаца

ПетрогрЗД, 12. августа Тапакска армија састављена од пет иешачких ди вкзпја с комплетном артиљеријом довршила је искрцааање у пристаништу Николајев. Ова се армија прввоз:ј сибирском железницом на пољско бојишто да појача руску војску.

Олшта мобипизација

Рим, 12. августа. Дрибуна” сазнаје да у току сутрашњег да<а румунска влада наредити општу мобилизацију румунске војске. Сазонов о миру Петроград, 12. августа. Министар спољних послова изја/шо је неколицини новинара да је Неманка и по други пут аонудила Рус/сји закљунење засебног мира. Крипи мод цара Петроград, 12. августа. Цар је примио у специјалној аудиенцији бившег фј . цуско: министра г. Крипиа. Зелема нњига Рим, 12. августа. Листош даносе да г. Сонино спрема зелену књи ; у о односима с Турском до објаве 1'рата.

Зар би Срби и Грци могли икад заборавнти Маћедонију?! Бзлкан би остао стално завађен,а од таквог Балкана Четворни Споразум никакве користи није до сада видео, нити би им могао у будућности очекивати. Свађалица је на Балкану Бугарске. У њој је требало још од почетка рата гледати непријатеље и према њој тако поступати. Пропуштана је читава година дана. Али за добро дело није никад доцкан. Уласком Грчке и Румуније у акцију Бугарека ће бити изолирана од целог света и њој неће остати ништа друго, већ да и сама

уђе у акцију и оствари своје аспирације на западу. Тешко је претпоставити да ће се у Бугарској моћи наћи нови авантурист, који би се упустио у рат противу уједишених балканских држава. Ако би се баш и нашао, он би рђаво прошао, горе него 1913 год. Јер, зар би се Бугарска могла успешно борити противу Србије, Грчке, Румуније и савезника?! У нашу вест из Атине ми можемо веровати, јер нам јћ искусгво иоказало да Румунија, у одсудном моменту уме бити и мудра и одлучна, а Грчка, вођена Венизелосом, вазда на правом путу.

1.д

ГАЗДЕ И КИРДЈ 1 ИЈЕ

У ДОБРИ ЧАС1

Из Атине смо добили о-

вај извештаЈ: „Из поузданог ди&ломатског извсра сазнајем, да се може сматрати као свршен нин, да ће Румунија и Гонка прићи Четворном Споразуму и сту пити у акци/у. Са Бугарском ће бити прекинути даљи преговори. Она ће бити остављена својој судбини. Строга блокада дедеаганког пристаништа биће претворенау окупаци/у Цедеагача*. Ми ћемо радосно поз дравити ову комбинзцију Четворног Сиоразума не само као за себе корпсну, већ и као најмудрију и једино остварљиву. Срећнија се није могла наћи. Још од данл колективног корака Четворног Споразума ми смо указивали на немогућност обнављања Бал канског Блока у којем би била и Бугарска. Наше је дубоко уверење да Бугар ска, баш да јој и Србија и Грчка уступе све терито-

риЈе које јс она тражила,

непе заратити против Германа, којима она већ тринајест месеца служи. Попустљивост Србије њу би довела у неприлику као што јој је одбијање Грчке добро дошло, да се извуче из тешког положаја у који ју је довео Четворни Сноразум задовољанањем њених захтева. Фердинандова и Радославовљева Бугарска никада неће постати савезник Русије и њених савезника. Ако никакве друге користи није било од колек-

тивног корака сила Четворног Споразума, бар је било те, што су се отвориле очи наших савезника те сад у Бугарској видеше јасно обележеног непријатеља, онако јасно као што је ми видимо још од 16, јуна 1913. године. Идеја Букурешког Уговора, о чијем сеуништењу почело и у Румунији говорити, побеђује. Она се сада нроширује. Тако је требало бити. Прилазак Румуније и Грчке Четворном Споразуму, поред тога што ће допринети победи проведне ствари за коју се Четворни Споразум бори, у првом реду користиће балканским државама. Тим актом биће једном за свагда онемогућенл тежња германског агента, Бугарске, за хегемонијом на Балкану. Угеривањем Бугарске у њене праве националне границе и остварењем националних идеала Србије, Грчке и Румуније зацариће се на балкану трајан мир. Балкански народи одахнуће. И даља и скорашња прошлост посведочила је да те три државе докле год се буду држале у границама својих истинитих националних ас-

пирација, могу живети у спокојном суседству. Првом комбинацијом Четворног Споразума, основаном на уступцима Бугарској, створио би се сталан антагонизам између балканских народа, а то је баш оно што иде у корист Германа, који су тај антагонизам одржавали и распиривали.

Док привредна стаља појединих редова показују велику разноврсност у условима под коЈима се развијају, дотле правне уредбе остају на општнм основима, као да су ти услови једнаки за све. Зато се јављају на дневни ред ова два питања: 1). Могу ли се и смеју ли се на данашње односе нзмеђу газда и кирајџија применити данашљи закони; поглавито грађански и закон о мораториЈУ М У: 2.) Да ли законодавац треба ове односе да регулише новим законима на новој основи, и да ли треба при том регулисању да узме на себе и веће обавезе од самог гарантовањз примене законских одредаба, т. ј. да ли треба један део штатв да примм мл ИЛИ на други начин да оштећене помогие. Већ из досадањег излагања јасно је да је сумњива оправданост примене данашњих законских одредаба, ма да би се оне само формално схваћене и могле применити. Сумњива је та оправданост, јер од два главна закона, по којима би се данашњи односи требали решити: грађански је закон донет с обзиром на редовне појаве, не узимајући у обзир тешке ратне кризе, које могу његове уредбе да учинн илузорним; а закон, пак, о мораторијуму рађен је на само једној и не довољној основи—војној обавези — такгђе не предвиђајући такве опасне привредне поре мећаје, као што су нпр. претрпели наши северозападни крајевн. Услед тога што су основне околности измењеие, јасна је потреба да држава узме активног учешћа у ликвидирању данашњим стањем створених односа. Чудно звучи за данашње стање сумњива теорија о стеченим правима, за коју заклања своје чишљење наш Државни Савет, не обзирући се на то и не увиђајући да би се тиме оставила данашња привредна криза самој себи. Ово активно учешће државе у уређивању данашње кризе, не примењивање садањих законских прописа и доношење нових, јесу само последице данашњег сЗ&аташа задатка држава. По даиашшем схватању држава не сме да се задовољи доношењем каквих природних закона о правном поредку и голим гарантовањем њихове примене; њен је данис задатак далеко шири и узвишенији она мора, полазећи са општих етичких основа, да се брине и о стварној садржини у односима који се јављају међу њеним држављанима, па ма морала по где што и погазити голу и беспредметну правну форму. Јер, и стари Римљани гу већ увиђали да је најјаче

право највећа неправда. Правичност и солидарност морају данас ићи испред празнЛ- формалног права. Кирија се нагомилава. Нагомилана је више но једногодишња кирија, а лако се може десити да се нагомила још толико. И зато настаје питање да ли се може остварити наплата те киријс, као што се с друге стране јавља питаже да ли је у случају мосућности оправдано и целисходно наплаћивање те кирије. Јер, није главно само признати некоме једно право а другоме ставити обавезу, већ је глаино да ли то право има смисла и да ли није беспредметно, као што се с друге стране јавља питање да ли обавеза има поред правних и етичких оправдаља. Све то говори за то да држава мора из основа да преуреди ове односе, не гк гиаљајућп да' се она ликвиднрзју под дазашњим уредбама. Основу за то преуређење наћићемо у стварном привредном положају појединих друштвених редова, који је у главним цртама већ изложен: а) Видели смо да чиновници и остало сталио намештено особље није углавном претрпело непосредан удар у привређивању, према чему би било неосиовано разрешавати их приватно-правних обавеза.Али противу таквог решења говори најезда непријатеља и непосредне ратне опасности у северо -западним крајевима, услед чега су њихове породнце морале налуштати своје стално место стаиовања, што свакојако означава Јачи привредни поремећај. Станови се дакле у овим крајевима нису могли потпуно искористити: они су делимично употребљени само за чување ствари, а као пребивалишта само од оних који су се са времена на време враћали у Београд на краће или дуже бављење, па опет враћали у унутрашњост. Зато би чиновнике требало ослободити једног дела кирије, које не би смело бити веће од 30—40% погођене кирије. Јер, ратне опасности и позиви оних чиновника који нису војни обавезници, да привремено, само за време рата, врше своју редовну грађанску или изузетно какву војну службу изван сталног места пребивања, мора се признати као „виша сила.“ За чиновнике, чије је место сталног бављења изван непоштеђене области, овоме ослобођењу нема места и они би били разуме се обавезни да ллаћају пуну кирију Тако исто томе ослобођењу не би било места за оне чиновнике чије су породице остале на својим местима сталног становања, јер су и оне, као и претходне, закупно добро потпуно искоришћавале Што се тиче самог рока илаћања, за њега нема места да

се продужује. Све ове категорије чиновничке биле би дужне на време да плаћају кирију у суми на коју би били обавезни. Мораторни рок као и јаче ослобођење од величине кирије било би оправдано за оне чиновнике, за које би се доказало да нису примали никакве додатке или су им плате биле још и смањене. Ослобођење од целе кирије зажило би не само за чиновнике већ за све редове, када су морали своје станове да напусте по наредби власти. Што је казанао за чиновниие, то у главноме важи и за ■ ензионере и пензионерке, као ц за сва она лица која живе од каквих сталних. доходака, које су примали и за време рата (ренте, помоћ). Сем овога долазн и питање о томе где би бичи чиновници дужни полагати кирију: ако се газда налази у месту сталног бављења, то би му кирајџије биле дужне слати кирију о своме трошку; у противном случају трошак око пошиљке кирије лао би на рачун газда. Даље, од важностн је и питање о отказу стана. Претпоставка је да кирајџија нема могућности да се у овом метежу исели, и зато право отказа треба одузети од газда. Што је у осталом у главноме и примењивано, па сулрот законима. Ако би, пак, кирајџија хтео огказати, треба му тс право дати, но са овим ограниче њем: ако је отказ и исељавање извршено пре новембра месеца 1914, не треба признати таквим кирајџијама никаква олакшања, јер значи да су се и у овом метежу могли прилагоднги новоствореним привредним условима. Тако исто не треба признати никаква олакшања ни за оиу кириЈу, коју плаћзЈу у ноч .. с^ну. јер и за њу важи иста претпоставка, као и за претходну. Што ее ти ;е породица помрлих и погинулих чиновиика, са непоштеђене територије, то их треба делимично ослободити од плаћања кирије од дана смрти њиховог старешине, јер од тога тренутка за њих се меља привредно стање из основа. Газди не треба признати ни у том случају право на отказ, а кирију смањити са 30-40%, ако се породнца налази у месту сталног пребивања; а са 50 60%, ако се у њему не налази. Прзво отказа и поред олакшања кирије признати таквој породици. б. и в.) Што се тиче занатлија и трговаца, ту би требало овако регулисати стање. Ко1и су трговци и занатлије морали затворити сасвим своје радње, њих треба сасвим ослободити од плаћања кирије, одузети газди право на отказ, а дати га занатлијама, докле га не дати трговцима. Не дзвање права на отказ трговцима оправдано би било тиме, што отказујући закуп дућана значи да су дошли у могућност да продаду робу, а то се данас врши са много већом зарадом но раније. Њима би се тај отказ могао признати само под условом да плате целу кирију до дана износа робеиз дућана. Што важиуовом случају за дућан важи и за стан. Трговце, који Су са времена на време радили, не треба ослобођавати од кирије ни у колико, нити им, пак, признати мораторни рок — кирију треба да плаћају редовно. Код занатлија трсба правити разлику. Оне занатлије, које и у колико су радиле под релативно повољним условима, треба оставити у пуној обавези; оне друге, као што је случај су грађевинарским занатлијама у непоштеђеној зони, њих треба ослободити за 40—50% кирије како за дућан тако и за стан, а признати им мораторни рок, као и право на от-

ње кирије до исељења из првог дућана. Газдама право откази у овом случају одузетн. За оне трговце и занатлије, чије су радње на поштеђеној територији, ова ослобођења не би важила; за њих Лостоји не само редовно но побољшано стање. Но и њих требало би заштити од права газда на отказ, јер и код њих постоји претпоставка да не би могли наћи дућан за продужење своје радње. в. ) Раденике, који су на војној дужности, треба ослободити од плаћања кириЈ’е сасвим, а тако исто и рне раденике чији су занати онемогућени, напр. грађевински занати. Остале раденике који нису на војној дужности треба ослободити кирије за 40—50о/о, с погледом на велику скупоћу, која је за њих далеко осетнија но за друге редове, али не признати им право иа мораторнн рок, јер је искуство показало да имају сталног рада и под повољнијим условнма но у редовоно време. Отказ стана признати кирајџијама, али газдама не. На послетку за ове друге раденике необавезнике, чије је месго сталног становања на поштеђеној територији, не треба да важи никакво злакшање. Породице раденичке, чије су старешине умрле нли погинуле, па ма и не били војни обавезници, треба за време рата, а од дана смрти старешине, ослободити већег дела кирије — за 60—70о/о. г. ) Код слободних професија треба учинити ово: лекарима ие признати никакве олакшице у величини кирије, само им признати право на отказ, штитећи нх тог истог газдиног права; осталима треба признати право на смањење кирије за 30—4О>/0,‘ ТВКО ИСТСЈ И [фИШЈ на отказ, а штнтећи их као и лекаре. За њихове породице

зиције. Између 8. и 9. августа непријатељ је предузео веома упорно нападе на доњи Бобр — предео Шафранка — из предела Бјелска у источном правцу, на фронту Клешчелини --Високо Литовск и у пределу језера близу Пешче. 9. августа увече непријатељ је покушао да предузме офанзиву у правцу Козела. У Галицији никакве промене.

лсе, аа су ме аоресна одв лења. сасвим иагубил л иа видл. — Пл ти си из Србијв1 — узвикне Св. Петар и на томв се ствар сврши. ХОЈИС.

РЕГИСТДР

Св. Петар и полицијски писар. У мро један аолицијски аислр аа аотегао араво у рај. Св. Пвтар га уаути ариврвмвно у аакао, док нв стигну аодатци о њему аа да се види заслужује ли место у рају. Писар, навиннут на аривременост, умоли Св. Петра да сачека аодаткв у рају, што најзад светитељски чувар ра/а и одобри. Али аодатака нвма тв нема. Призове Св. Петар надлвжно лицв у рају и уаига га шга је са аодатцима и од кога их је тражило? — Од окружне номанде, црквенв власти и од аореског оделењ а, аа још нису аослали. — Нвћв ни аослати , аримвти аисар. У онружној команди нисам »разввдвн* у саисну, из аротоно • ла крвшчајемих исцеа ан јв лист на комв јв био озн ачен дан мог а рођвњ а, а свуда снм био ариврвмвни аисар и то врло крагхо вре

Б Р * Н И Н РАТНИ ЕПИГРАМИ

Наши отровни гасови Тевтовске, швапсве чете, Отровннм гасои прете! Те претње за нас нуле. Нек приђу нашем рову, Чуће команду нову : „Из

1зуЈте сви цокуле!...“ Од тих „гасова" тада Армнја цела пада.

Подвиг енглвског сумарена Лондон, 12. августа. Јављају са Галипоља да је један енглески подморски брод потопио у Мраморном

Мору турски Јтранспортни „Ис

брод „испахан'* натоварен угљем и немачки брод „Тенедсс" који је превозио муницију за Турску војску на Галипоље.

Страх фон дер Голца Рим, 12. августа. „ Месађеро “ има извештај из Цариграда да је генералисим Фон дерГолц саветовао немачке офици ре да своЈе аородице испрате у Неманку, јер се боји евентуалног пада Цариграда. ,

Нових 2 мнлиона

— Резервна снага Русмје. Париз, 9. августа.

Дописиик »Журнала* саопштава из Петрограда: ^усни Инвалида потврђујв да супозвати у ка

. . Д«* милиоиа иладкх сојника. * 3 у каЈ.;ра*к-к рсну .5ит~. треба да важи што и за чи- СпрвМНИ за бО^НО П0Л>е“.

новнике. Др. Душан Пантић.

Ј У Ч Е =

— ДОГАЂАЈИ ЈУЧЕРАЊЕГ ДАНА —

Појвдиности о борби код Риге Петроград, 11 авг. Наш сгари линијски брод „Слава* имао је да издржи не равну борбу са непријатељским бродовима и дреднотима. „Слава“ је имала за извесно време да спречава непријатељу ула зак у залив. Купљење мина ста ло је Немце неколико линиј ских бродова, који су се били усудили да ступе на простор где су мине биле постављене Ноћу између 3 и 4 авг. непријатељ је послао два своја боља торпиљера да нападну „Славу“, која је спречавала његове операције. Тражећи „Славу* непријатељски горпиљери наишли су на наш торпиљер „Новик“, који је одмах ступио с њима у борбу. После 20 минуга борбе један непријатељски торпиљер, будући јако оштећен, морао је побећи; други, пошто је морао пратити онај први, прекинуо је борбу. Први је торпиљер по тонуо Губитцима непријагеље вим између 3 и 9 августа, које је објавило министарство марине треба још додати једну помоћну крстарицу. Нзмачни губитци Петроград, 10. авг. Службено саопштење. — Не мачки губитци у поморској битци у заливу риге су ови: Један линијски брод, две лаке крстарице и осам торпнљера. С руског војишта Петроград, 10. авг. У пределу Риге правац Ја кобитата и Двинска на западу ситуација је остала непромењена. На Свенти као год и између Вилије и Њемена наше су се трупе између 8. и 9. августа пред непријатељевом офанзивом повукле на фронт Коварск—Вилкомир— Кошедари—Дрзунишки. Јужније неколике од наших јединица прешле су са леве обале средњега Њемена на десну обалу. На фронту између Бобра и предела Бреста настављамо да бра-

Значој Ришке победе

— Спасена Курландмја. Лондон, 12. августа. Сјајна победа коју је руска флоша одне га над немачком флотом у Ришком Заливу изалвала Је велико расположење у Петрограду и особито је подигла дух. Службени кругови су миигљења да немачка флота не може ни у ком случају овладати присшаништем Риге. Европска штампа је мишљења да је велика победа руске флоте спасла Курландију.

'КО П0БЕЂ9ЈЕ?

— Михаиловски и румунсии генврал Крајничеану. —

У своме арегледу о нападииа Немаца на руску тврђаву Ковно, Михаиловски наводи, да је веома карактеристична околносш, што Немци сад траже сударе са главним силама и јаким утврђењима руским, док је ђенерал Хинденбург у досадањим наступањима ударао увек онамо где су Руси слаби били. Румунски .ђенерал Крајничеану објавио је у . Универ ;улу‘ чланак, у коме говорећи о неушралности Румуније прелази на план Немаца у руској Пољској, па каже ; г На главном, а имено на пољском ратишту, догађаји су се развили како је и било очекивати. Аустро Немци су покушали да опколе рускУЈ војску аа да је принуде аоложиши оружје , јер кад би морали ићи на Москву и Петроград, аостигла би их судбина Наполеонова. Али тај добро смиигљени и веи/то разрађен немачки алан осуЈећен је одступањем Руса на другу одбранбену линију Бјелосток—Брест Лишовск. На шаЈ начин је руско одсшупање било у сшвари руска победа, јер је одсшуиање извршено не само у аотпуном реду него и по цену огромних губишака за непријашеља. То је у ствари победа и са стратегијске шачке глед./шта, нарочито кад се узме у вид руски недосташак у муницији.

— После колвктианог норака Четворног Споразума. У БУГАРСКОЈ

Ужурбаиост у Софнји Софија 12. авг. Решење српске Скупштине н гласови о покушајима Венизелоса да преговори с Бугарском

пођу другим путем начинили су с *

каз стана са правом насмање-иимо стопу по стопу своје по- мисле. Листови реаигнирано бе

офији дубок утисак незадовољства. Бугарски политички кругови сматрају да је корак сила Споразума пропао а не дају об^ашњења аа што тако

леже како је немогуће 'да се овим путем дође до некаквог споразума, али не веле какав је то пут. „Дума* налази да је Споразум радио у Србији и Грчкој у „кадифеним рукавицама*, да се бојао да изврши притисак у Нишу и Атини. а тај се поступак Споразума сма • тра на Балкану као слабост. Дума* саветује силама Спо-

разума да прзстану с таквим средствима, јер се може десити г да балкански народи и силе Споразума буду стављени пред