Večernje novosti

Прет.шата за Србију На годину 18. динара На пола године 9. дин. Тромесечно 4 50 динара месечно Т50 динар. За ииостранство : На годину Збдии., за пола године 18 дин., тромесечно 9 дин., месечпо — — 3 динара Број 5 пара

Огласи по погодби. Припослане изјаве и исправке од петитног реда на првој страни 3 динара, на трећој 2 дин. Рукописи се не враћају. Неплаћена писма не ===== примају се. Број 5 пара

БРОЈ 491.

ВЛАСНИК и ДИРЕКТОР МИЛАН П. САВЧИЋ

НИШ, ЧЕТВРТАК 20, АВГУСТА 1915. ГОДИНЕ

ГОДИНА III.

У ^устрији бесни зараза Букурешт, 17. августа. Из Беча, твлеграфишу : Еаидемиј а и далв коси цивилко ст&новништво Лу стрије. Само јвдног јединог дана, 10. авг. нонстатовано јв 45 3 нова случаја нолере, од нојих 6 међу војницима и заробљеницима. Има велики број и других зараза Број смртних случајева износи 40—50 од сто од број а аобољевања. Нова регрутација у Ита/шји Рим, 16. августа. Италијански министар војни саопштава да је наредио сазив регрута рођених 1896 године и понован преглед неспособних из 1892, 93 и 94 године. Ова *е се регрутација извршити од 1. до 30. септембра (по новом). Посдедице турско-бугарског споразу/ла Атина, 16. августа. „Неа Имера“ предви1)а да *е турско-бугарски споразум имати за последицу нове предлоге Четворног Споразума, ноји 1»е понудити Грчкој Малу Азију и Тракију до Пловдива за кооперацију против Бугара и Аустро-Немаца.

су пропали хиљадама живота наших и наших савезника и претрпели милионима шгете ? Ми смо познати као лојални савезници и, по свој прилици, ми ћемо задовољити захтеве наших моћних савезника. Али ми, Срби, хоћемо и овом приликом да докажемо да, и ако смо слаби и нејаки, довољно во димо рачуна о својој части, нити смо склони трговати са начелом: да користи беремо ми а штету да подносе наши савезници. Кад прође, пак, ратна криза која је сад у јеку, ми ћемо тада из свега овога извући једно »наравоученије“ и у будуће боље пазити шта радимо. Само — мора нас до срца болети тон штампе савезничких држава. Милујући нас забадају нам нож у тело, и кад због тога закукамо они нас тада називају неблагодарнима! 6. К. №

I.

(Писмо власнику »Новости“)

Господине уредниче, Одкако су силе Четворнога Споразума, наши Савезнипи, учинили код балканских држава демарш, да ове уступе поједине делове '”г»јег држааиог земљишта Бугарској, у цељи васностављања балканскога блока, одтада се у тим државама чују чудновати разлози, због којих би Србија требала да прихвати тај предлог Четвориога Споразума, а понајчудновати од свију онај је, кога су истакле руске „Биржевија Вједомости и под пером Графа Перовски-Петрово - Соловова, па и сам енглески Министар Сер Едвард Греј, а на име: да су и Русија и Енглеска у овај ееропски рат уву чене због Србијв. У чланку Вашем „ Будућности ради а Ви сте са доста разлога реагирали на то нетачно нзношење; јер збиља, не стоји у истини да су како Русија тако и Енглеска ушле у рат због нас. На нас, једну малу државицу, коју је А. угарска могла на све могуће начине економски мучити и мучила је, не би она никада ударала са војском , јер би то било излишно, али нас је сада напала с војском да нас прегази и уништи зато,

што нас је сматрала па и данас сматра као предстражу руску и Четворног Споразума нд случај остварења оне познате идеје централних епропских држапи спдр жане у њнховоме Пгап^ пасћ Оћ 1 еп. Пј »омс ммшо је истинитије да смо ми нападнути од Аустрије због Русије и Енглеске а никако да су Русија и Енглеска ушле у рат због иас. Но ја ћу ипак те разлоге да оставим на страну па да претпоставим као истину, да су Русија и Енглеска због наС ушле у овај крвави рат. Лепо. Али зашто су оне ушле у тај рат? Да ли зато, да нам припомогну у остварењу наших националних идеала, или да нам и од ово мало државе откину и уступе другом? Ако је зато, онда нису требали око тога да се муче. То исто учинила би и А. угарска сама, без њих, разуме се, ако би могла. А ако су ушли у рат да нам помогну, онда зар је то помоћ: после толиких наших напора и жртава, од нас узимати, па Бугарској дчвати која не само да није за ствар Четворнога Споразума жртвовала ни једнога човека и ниједнога марјаша, него је, шта више, припомогла те

Софијска „Зарја" саопштава један телеграм, за који вели да је стигао из Берлипа, а који гласи : Зашто Србија на ратује Српски министар председник г. Пашић предао је кореспонденту „Коријере дела Сера“ једну писмену декларацију, у кпјој се нрли ла српска војска није могла предузети офанзиву г.рот;;. Лус.-ројо, гтослг Италије у акцију, због тогзЈ што је требало да се попуни и делом обнсви наоружање, а осим тога требало је да се изврши нова концентрација. Не знам, рекао је г. Пашић, кад ће наша војска предузети офанзиву. То јествар Врхозне КоманД(ц Српско бугарски односиКад је поведена реч о српско-бугарским односима, г. Па(гић је изјавио, да је Бугарска одбила споразум са Србијом, јер је хтела да остане неутрална, али да је нарушила своју неутралност, потпомажући четничке испаде на Србију. 0 Арбанији. Односно Арбаније г. Пашић је изјавио даће се Србија потчинити одлуци Европе, али да не може никад дозволити да се у њеном суседству образује једна непријатељска Арбанија. За жаљење је, рекао је г. Пашић, што италијанска штампа тражи да се присаједине Италији Србо — Хрвзтске и Словеначке земље. У том пасажу г. Пашић је из-

брисао два рела, који су, поред тога, остали јасни. У њима је речено да не треба делити кожу, пре но што мечка не буде убијена, па и Србија неће то да чини.

— Ј У Ч Е

— ДОГАЂАЈИ ЈУЧЕРАЊЕГ ДАНА Са нашег фронта. Крагујевац, 17. авг. На дунавском Фронту спрвчено је непријатељу утврђивање код села Старчева, а на савсном Фронту код села Прогора и према Скеланској Ади. Са кавкаског Фронта. Петроград, 17. авг. Службенн. коминике кавкаског главног генералштаба од 13. свгуста гласи: На свима фронтозима било је мањих борби аредстража и извидница. Против контрабанде. ' Атина, 17. августа. Влада ]е поднела Скупштини законски предлог о забрани ратног кријумчарења. Законом су прописане за те кривице врло строге казне Томе за конском нредлогу је циљ, да уклони садање тешкоће за грчку трговачку марину, поводом претрсса грчких трговачких лађа од стране флоте Четворног Споразума, ј Црногорски престолонаслед|ник и престолонаследниковица [данас су отпутовали из Атине за Италију.

Румунија против Бугорсне Бугарска тајна мобилизација и Румунија Букурешт, 17. августа. „Дреататеа и сазкајв да Бугарсна т&јно мобилише војску. Бугарска влада јв аозвала аод засгаву 20 класа резврвиста и шиље труав на гр&ницу. Ову вест аотврђује и ,,Еаок &“ ној& додајв да је Бу:арска веН избацила г:а границу 2 5.000 људи. Тврди се да је аоводом овв вести био с&зв&н онај ми истарски сзвет у Румунији, на коме је одлучвно да >:е наи&дне Бугарска, ако би пошла аротив Србије, јер је. Румунија решв на да брани букурешки уговор. Поводом овог министарског с&вета расарострла се бита вест да је у аринциау одлучен а мобилизација Румунијв, а ли се сад тврди да је овај глас неоснован. Мнх. — Румунија првти Бугарсиој Букурешт, 17. августа. „Димињаца" саопштава: У политичким и финансијским круговима изазвао је сензацију факт што румунска рента све више пада. Само утоку од недељу дана пала је за 10, Док је у почетку рата котирана по 90—92, данас је спала на 70. Неке букурешке банке добнле су данас понуду по 70. Ово падање се доводи у везу са гласовима који циркулишу, де је Румунија штификовала Бугарској да неће остати индифирентна у случају да ова нападне Србију. Предвиђа се убрзавање догађаја ако не наступе други аранжмани. Мих.

РЕГИСТАР Од Јсдног ратника добио сам оно п -смо: ‘~сс*а&циЈи - 'л'исШи --/Л. МСТи Ниги У Листу Новости—у Но тици — Нишка Хроника ( доживља/и —једног избеглице, , нов Проналазак под 12. тек. месецом Проналазач се жали, да је променио; 17—и узо 18 стан, Јер се на његов проналазак, хватају мишеви —а стенице праве одступницу за 18 стан—прона лазач моли, читаоце — обећавајући—благодарност да га спасу стеница-моја маленкост зна—веома радикално, срество, дођи те—у Ров—и небојте се стеница. А а ја ћу на ваше место код стеница. 12. августа 1915 год. Положа]'. Вечити Ратник бојаџиЈа Хо/ис.

Радије рат са царем но мир са Кајзеро*. оелгијски мимистар и социјалиста, Емил Вандервелд, одговарајући немачком социјллистичком органу »Форверц“, написао је један чланак о руском народу, у коме је између осталог рекао и ово: Ч»о руски народ лретлос вљд рат са својим цај. м нз мир са ћ^јзером. Он зна да овај није династички рат, већ национални рат, од кога он очекује ссоју сопствену слободу.

Ј №}

Незадовољство против наметнутих господара. Софија, 17, авг. „ЗарЈа“ добиј а аосредним аутем из Царигрлда саопштење да су Турци скоро са свим исцрали ратни м&териал. Недост&так метала осеКа се у толикој мери да се све трговачкв лађв раск/.аиију и узимају са њих метални делови ва државне арсенале. » Тураг\>1 Иру* тив пе.ннчког тугори:ањ% у Јурснојрасте сваним )&ном. Турци се жале да св Нвмач■ на аон&ша ирема Турсној н&о ирема в&залној држави.

— После колектипног норака Четворног Споразума. —

здрава, млађих година, тражи место у бољој кући код београдске породице.

У БУГАРСКОЈ Протест опозиције и изјавв Радославовљеве Софија, Ц авг. „Зарја“ јавља: Накнадно сазнајемо да је земљодељска депутација приликом јучерањег састанка са г. радославовом, говорила врло оштрим језиком. Депутација је, у име земљодељске групе, из* јавила да је против сваких авантура и да ће учинити све да их спречи. Министар председник је био изненађен оштрим тоном и трудио се да умири депутацију, уверавајући је да се неће пре-

дузети никакве авантуре. Председник је дао да се разуме, да су турско - бугарски преговори при нрају — цела железнична пруга за Дедеагач прећи ће у бугарске руке. Диплома т ск8 посете Софија, 17 авг. Јуче по п дне посетили су г. Радославова немачки посланик Михаелис и турски Фетхибеј. Михаелис је остао кодРадославова од 3 до 6 сати. Нзмачки лринц у СофиЈи Софија, 17 авг. Јуче Је специјалним возом сти гао у Софију таЈни саввтник на

немачком двору, принц Виртембершки. На станици га је дочекао престолонаследник Борис. Одсео Је у стану немачног воЈног аташеа фон дер Голца, Слаб одјек Софнја, 17 авг. , „Камбана“ пише: Апел опозиције прошао је земљом као слаб одјек каквог одавно промуклог гласа. Народ, вели „Камбана*, не може да верује онима који су га пре две године одвели до катастрофе. Затим наставља: Опозиција, која је потписала аиел, ни сама није једнодушна у оцени данашњег положаја Бугарске. Она је једнодушна само у тражењу да се сазове Собрање. Али је влада по том питању већ дала добра и довољна објашњења партијским вођама. Али у питању о држању Бугарске према зараћеним земљама и у питању о њеним непосредним задацима, једнодушности у опозиције нема. Данев није сагласан са Малиновом; Гешов и Тодоров нису истог мишљења са Стамболијским; Саказов и Костурков се не разумеју. У том Нојевом кончегу влада ужасна какофонија. Народ је остао глув према позиву опозициЈе. У ГРЧКОЈ Напори Венизелосови Атина, 16 ав. „Патрис“ пише: Г. Венизелос чини све напоре да поправи погрешке свога претходника, који је за тренугак отеи-ао извоћеЈМ* ма какве рационалне политике и учинио немогућом благонаклону неутралност. Венизелос ће се по трудити да понова установи контакт са Четворним Спора зумом и да омогући ГрчкоЈ испуњење националних аспирација. Пјјотив ввлкке Бугарскв „Неа Елас*, лист близак Венизелосу, пише: Грчка има дужност да учини све напоре да једног дана уједини цело грчко племе. Али за постигнуће тога циља велика Бугарска била би препрека. И сваки Грк је дужан да се одупре стварању такве Бугарске. Баш и да се не траже никакве жртве од Грчке, баш ако би се тражило стварање велнке Бугарске на рачун Србије и Турске, Грцн треба да се успротиве томе. Нвма концвскја „Етнос“ пише: Четворни Споразум се позива на потребу да се учине жртве у корист њихове опште борбе за право народа. Али основно право једне земље је-

сте слобода народа, а највећа врлина је патриотизам, У име тог права и те врлине, у име свега што му је свето, грчки народ ће узвикнути као један човек: Нема концесија 1 У РУ1У1УНИЈИ Гунзрксова мкснја Софија, 17 авг. Од синоћ се овде бави бивши секретар овдашњег румунског посланства, а сад начелник маћедонског оделења при румунском министарству спољ* них послова, г. Гунареску, који путује за Атину. Говори се да путује по специјалној мисији у грчку престоницу. ВоЈнв припрвмв пратив РумуниЈа „Димињаца* пише: Последњих дана Немци у Румунији распростиру узнемирујуће гласове о војним припремама које се чине на мађарској граници за напад на Румунију. Сви ови гласови су прост маневар да се изазове паника у оним круговима који још не знају праву тамошњу ситуацију и наше војне припреме за сваку евентуалност. Шта више данас су Немци пустили глас да је у Берлину огромно пала румунска рента. Ако се овај факт обнстини снда ћемо се наћи пред новом променом немачке политике, али ова неће имати никаквог утицаја на наше политичко држање, Јер ће у јавном мишљењу овај акт учинити утисак сасвим протииан оном, аа којим иду овдашњи Немци. Оно што је сигурно то јс да се Немачка окрсиу^а против б:‘лканс*.их држава да ид заплаши, док су Холанди.у и Швајцарску преплавили немачки емисари, који нропагираЈу за мир, мир часан без победилаца и без побеђених! У пола ц савззу са Споразумом Лондонски кореспондент „Новог Времена" телеграфише: Један румунски дипломата изјавио је Взшем кореспонденту, да су односи између Румуније и Четворног Споразума пријатељски, а нарочито су добри односи између Румуније и Русије. Преговори са Русијом имају за сврху да се утврде обавезе према Русији које је Румунија примила на себе октобра пр. г. Румунија је већ упола постала савезница Споразума. Откад не дозеолава тран■ спорт муниције за Турску, Румунијаје начинила ирви корак у савез. Она више не може да усшупи и неће дозвошти Аустро-Немцима да прегази Србију, јер би то нанело смртан удар Румунији и зна ■ чио би аочетак поробљавања саме Румуније од ааране Немаца. Рптни извештаји

— Ж. Лвнотр —

Данас кад се догађаји на бојним пољима, телеграфским и радиотелеграфским путем, саопштавају за неколико сати с једног краја света на други, занимљив о је сетити се, како су некада стизале вести, исто тако с надом и зебњом очекиване ка о и данас, а за које је требало месеци и година док се добију. После маслинове гранч ице, коју је донео голуб са Но/евог корчега, и која је била први знак веснички, на коЈи су начин саопштавани удаљеии догађа;'и народима, чија је судбина од њих зависила? Помиње се Маратонски војник, који је у Атину донео глас о победи Милтијадовој и који је пао мртав пошто је претрчао осамнаест километара, знак да је био слабих плућа или слабо

трениран. Али се тај његов подвиг сматрао за беспримеран пошто је остао славан. Још је занимљивије пи:ање: како су они што су остали у Пелопонезу, сазнали за пад Троје? Ка ко су Французи у средњем веку, за неколико дана могли сазнати за резултат битке код Бувина, или на прилику, за победу Жане д’ Арка код Орлеана? То су ситна историска питања, која је тешко разрешити. Од како постоји телеграф, стрпљење више не долази у тако тешка искушења. Битку код Солферина од 24 јуна 1859 објавио је „Монитер* у Паризу већ 25 јуна; ј>риш на Севастопољ од 9. септембра 1855 објављен је 11. септембра. Вест о освојењу Алгира, у јулу 1830, донела је фрегата Тетис до Ту-

лона. Из Тулона у Сен-Клу са општена је оптичким телеграфом, који је, као што се зна, славно отпочео 15 фруктидора године И објавом једне победе

ревност Мусташ је добио бри-: љантски прстен, који је Јозефина скинула са свога царског прста. Можда је ова анегдота тачна,!

републиканске војске, и то јејали се она не слаже са Мони била прва вест телеграфска. Али! тером, који саопштава, да је пу-

ова Је служба била организована само у унутрашњости земље и француски ђенерали који су војевали с ону страну Рајне

ковник Лебрен, ађутант Царев, донео у Сен-Клу вест о победи. Једанаест дана ! Данас то изгледа читава вечност; али наши

морали су се служити курири- дедови нису били „размажени ма. И што су операције билеДо Револуције они, за време удаљеније, вести су бивале све[рата, нису сазнавали просто никасннје. За победу код Аустер-|шта. За .време седмогодишњег лица сазнало се у Паризу тек рата, на прилику, Владанијени

риха Великог оне су чуле после десет дана. Из овога се може закључити, да је публика спорије сазнавала за догађаје од како су пронађене новине, него гамемнон у стара времена. Доиста, ко ее не сећа онога писања у Коментарима, где Цезар саопштава како глас о победи пређе шесет хиљада корака за Један сахат? По свој прилици он је радио као и Гали, који, како он пише на другом месту „увек, кад год :е деси какав важан догађај, објављују га виком с брда на

на девет дана после битке: она ( је објављена у Монитеру 11. децембра, и то је савременицима изгледало чудо од брзине. Мемоари, за које се каже да их је писао Констан, собар Царев, причају, како Је Мусташ, који Је као курир носио тријумфални глас, јашио без одмора, дању и ноћу, од бојног поља до

ром, изгледа да је од пантивека. И као да је Шпарта на тај начин сазнала за пад Тројс. Ескило у својој трагедији „Апомиње осматрача, који, не клонувши, десет година није скинуо очију са сабрега Иде. И најпосле је његово чудесно стрпљење било награђено: ватра се указа на вр ху брега и то је био уговорени знак. Троја је пала. Стари стратези доиста су увиђали потребу, да на што бржи начин, обавештавају не-

помишљала да, којим било на чином, обавештава Французе о догађајима на бојишту. Службени извештаји још нису били пронађени и публика је била упућена на новине, које је мало њих читало. Међу извештајима о отварању парламента и ^сед ници Академије Наука, Фран цуска Газета доноси 19. новем

брдо, тако да оно што се до- борце, заостале у земљи, о годи у зору у Орлеану, већ се'кретању и успесима армија. По сазна пред вече у Оверњу, и либ је много на томе настојаако даљипа износи 160.000 ко-вао. Он је предлагао један сисрачаја*. тем, врло духовит у теорији, Саопштавања су чињена и ва-али често неостварљив у практром по бреговима. Римљани сутици. То су били чаброви једјсе много служили овим начином наке заћремине, напуњени во-

Сен-Клу-а. Последњег дана пре-јбра 1757 г. једну кратку беле јурио је педесет миља; четиријшку о поразу код Розбаха, који човека требало је да га једваЈје био 5 новембра. Тој белешци скину с коња, који Је пао мр-јприложена је врло дугачка литав баш пред терасом, где јејста официра, изгинулих у тој била царица. Она је у јутарњој1битци. Амстердамске Новине хаљини излетела на терасу, чув-|биле су нешто боље и брже оши звекет прапораца. За своју!бавештене: за ову победуФрид-

саопштавања. Та употреба, по сле Цезара који се њоме слу жио, постала је тако честа, да су у целом Царству биле установљене станице са тим ватреним знацима; линија, полазећи из Рима, сбилазила је цело Средоземно Море и допирала до Ду нава ; она је износила на 3000 миља. Овај начин саопштавања ват-

дом и постављени на висове, који су се могли догледати. Сви су ови чаброви имали славине а изнутра су равномерно обележени уговореним знацима па и реченицама, распоређеним оздо од дна, иа усправно до врха. На једновремени знак од суседа до суседа, први телеграфиста отвори своју славину а то учине и сви остали. На

други знак све се славине заврну, и вода која је у свима славинама подједнако сишла, зауставила се код истих знакова, оних које је требало саопштити. Наш садањи систем је на сваки начин подеснијн; али овај пример сведочи, колико су се ратници свију времена старали, да олакшају патриотску брсгу онима, које су године и недузи везали бескорисне за кућу, док се тамо далеко решава судба отаџбине. Могао бих још поменути и хијеродроме персиске тркаче — илн ласте обојене разним бојама, помоћу којих су се римски патрицији споразумевали између себе. или блесак Луја XIV чије је иавештаје писао Расин, његов историограф, или билтене Наполе онове, отмено писане, и толико мало хвалисаве, да су војници створили пословицу: ЈЈаже као би.гшен Велике Армије, у чему их је најпосле ипак надмашила Волфова Агенција. Али то Је сада све без ннтереса. Наши ратни извештаји не лажу. Они нису писани ни језиком Расиновим и у томе се разлику|у и од оних Луја XIV и од На-

полеонових. Таки какви су, они овлађују свима осећањима народним. Као свакодневна веза између оних који се боре п оиих који се надају, они су учинили то чудо, да се за ово триста осамдесет дана, у исто време и у исти сахат, сва срца француска сливају у једно исто осећање дивљења и захвзлности према браниоцима наше земље — што није био случај још од давнашњих времена најезде Атилине. РЕПЕРТОАР Позориште »ТРЈ4ФКОВИЋ* Среда 19 — „Посланик за Бамбињак", комедија у 3 чина од Бисона. Четвртак 20 — „РЈЗведимо се'', комедија у 3 чина од Сарду а. Петак 21 — „Шерлок Холмс“, полицијска комедија у 3 чина, по мотивима Конана Дојла, написао Ф. Бон. Субота 22 — „Прибислав и Божана", историјска драма у 5 чинова написао Драг. Ј. Илић.