Večernje novosti

Претллата за СрбнЈу; На годину 18. динара На пола године 9. дин. Тромесечно 4 - 50 динара месечно 150 динар. За иностранство : На годину 36 дин., за пола године 18 днн., тромесечно 9 дин., месечно 3 динара Број 5 пара

БРОЈ 501.

ВЛАСНИК и ДИРЕКТОР МИЛАН П. САВЧИЋ

НИШ, СУБОТА 29, АВГУСТА 1915. ГОДИНЕ

Огласи по погодби. Припослане изјаве и исправке од петитног реда на првој страни 3 динара, на трећој 2 дин. Рукописи се не враћају. Меплаћена писма не — примају се. Број 5 пара

ГОДИНА Ш.

На румунској граници. Букурешт, 26. августа. „ Епокб.“ саопштава: Мађари с велином грозничавошћу настављају утврђивање према нашој гран^ци. Код Предеала се копају шанчеви на 100 метара од румунске грчнице. Копају резервисте под надзором команданта Брашовског гарннзона ноја сваког дана долази у Предеал. Фнлипеску, Ксенибон и други изашли су аутомобилом до границе и својим очима гледали ове радове. ^нтицепедини Лондон, 25. августа. «Њујорк Сун “ тврди да /е енглеск а влада аоручила у Амерпци неколико антицеаелина. То су балони стабилног тиаа, 75 метара дуги, 8 метара широки, са брзином од 130 километара на час и снабдевени ваздушним тораиљерима. Овај балон је аронашао То.ча Мак Мечен, аредседник американског авиЈатичарског друштва. Нзмена телеграмзПариз, 27. августа. Руски Цар Никола и арвдоедник Рваублике, Повннаре, изменили су твлеграмв, у кејима се изражава жвља з а кокачму аобеду. Нов напад на Ригу. Лондон, 27. августа. Једна јака некачка ескадра. састављена нз крстарица и контраторпиљера, појавнла се пред ришким зализом. Немачке лађе отвориле су одмах ватру оротив оОалских утврђењз, која су жестоко одговарала. оштетивши озбнљно немачку крстарицу „Фридрих Велики“, који је однах реморкираиа у Кил. Јридрих Великн“, спуштена је у море 1911, линијска је крстарица. Нма 10 топова од 30,5 м.м. 14 од по 15 и 12 од по 8,8. Тонажа 24.700 ж

ЈЧоП ше Гапдеге (Специјапан изваштај ,.Новостима“.)

Ђурђево. 24. августа. Из вашег листа видим, да се у Србији много интересују приликама у Бугарској. Није ни чудо. Бу гарска вам је суседна држава с којом сте били и у савезу, од које сте управо хтели направити чисто словенску државу на Балкану па по томе и пријатељски наклоњену Србији. Преварили сте се у томе, као и раније у питању о политичком и царинском савезу; али и сад, оправдано, јер је у питању самосталност балканских држава, тежиште споразуму са том државом „опредељене неопредељено сти.“ Ја давно пратим ток до гађаја у Бугарској и свега што је она чинила у циљу свога националног уједињења, а сад сам, у овом бурном времену кад се око Бугарске толико облеће, у самој земљи проучио прилике, па оставивши је, ради даљег путовања у Румунију, хоћу у овом напису да покушам осветлити једну околност која је од пресудног утицаја на то како ће се Бугарска определити у питању о њеном даљем оп станку. Може бити да ће вам се учинити да је много речено кад се доводи у питање и сам опстанак Бугарске; али треба дубље ући у ствар, па се онда, по моме мишљењу, мора доћи до закључка до кога сам ја дошао. Јер кад зађете по Бугарској ван службене Со фије, налазите не само повољно расположење према Четворном Споразуму него у велике већине мислећег света и жељу да Русија победи. Чвор је дакле у Софији, ту је заплет који се зове отимање од ЧетворногСпоразума, н арочито од Русије. Јер 1

Четворни Споразум даје Бугарској више него што је изгубила својом политиком, коју ћу на крају споменути. А за сваког Балканца несумњиво је да Аустро-Немачка не може, противно својим националним и еко номским интересима, тежити јачању и проширењу балканских држава поред Русије, коју ни Немачка а још мање Аустрија могу уништити. Кад је дакле за Бугарску несумњиво повољније прићи Четворноме Споразуму него пријатељоаати са Турском и везивати се са Аустро-Немачком, какву то политику воде бугарски државници кад стављају у питање и опстанак Бугарске? Да ли они воде политику општег бугарског интереса или политику каквог засебног интереса ? Тешко је на то одговорити у српском листу, у времену кад се тежи споразуму са Бугарском. Али кад се, као што рекох. уђе дубље у ствар, може се запазити да је у бугарској политици посреди династичко питање, а све остало само су последице тога питања. Не треба се далеко враћати у прошлост, па је доведена у везу с овом последњом годином дана и увидићете да то питање мора кочити точак државних бугарских кола. Сва је ствар у поН те 1ап§еге... Јов.

= ЈУЧЕ

Стан у Прокупљу Пространа кућа са ?—8 соба и другим потребним стајама, подрумом, великом баштом, изврсном водом у авлији за кухињску употребу и т.д. од 1 . октобра издаје се под закуп једној отменој ма и повеликој породици. Јавити се професору Б. Ти рпћу у Прокупљу. 833,1—6

— ДОГАЂАЈИ ЈУЧЕРАЊЕГ ДАНА Са нашвг бојишта Крагујевац, 27. авг. У току 26. августа на дунавском фронту око три Часа пре цодне одбијен је нашом оушЧано/к ватро/и један непријатед>ски Ча/мац, који се прибди/кевао нашојобали пре/еа доње/и врху Кисе/вевског Острва. Истога дана на савско/м фронту сцречено је непријате/ћу утврђивање на девој обади баве цре/ка Дреновачкој Ади, а на дринско/м фронту на левој оба/ш доњег тока Дрине. Пропао нвмачки напад Париз, 27. августа. (Радиограм), Службени извештај од 26. августа. — У западном делу Аргоне Немци су јутрос, аосле јаког бомбардовања гранатама напуњеним са загугиљивим гасовима, извршила напад са две дивизије на наиге аолсжаје. На неким шачкама су усхели да уђу у наше аредње ровове. Јаким противнападом смо омели њихов нови аокушај да пробију наш фронт. Одбијвн напад Петроград, 24. авг. Непријатељ је аредузео један од најзначајнијпх офанзивних аокушаја уЈутру 23. августа у области Волковиска дуж железничке пруге, која води из Оедлеца преко Јасјолде у области Хомска и дуж железничке пруге, ко>а еоди из Пинска у област Дрогочина. Све ше покушаје наше су трупе осујетиле. РЕГИСТАР Сч« Јч тп нцтница в Ама, зар је вама данас до тога'? и — „Бога Вам, господине, ви ми досађујете с том молбом. кад је данас држава у питању !“ „Шта ви мислите, да је данас само ваша сшвар на решавањуУ — „Ја бих се стидио, господине, да данас мислим о себи, кад се не зна шта ће сутра бити.“ и т. д. То су фразе, којима је дочекивао и испраћао сваког, коЈи би дошао да му се реши какав био предмет неки шеф неког надлештва. А кад Је један такав запослени запитао, па на шта он то мисли, шеф је патетично обговорио: — Мислим, хоће ли Руси истерати Немце. — Оставиге, господине, Русе на миру, јер Ваша архива није толико велика да би Руси/а могла стати у њу, кад би се нешто Вама обратила, ба јој то питање решите — одговорио је озлојеђени молилац. Хо/«с. БРДНИНИ РАТНИ ЕПИГРАМИ ЈЧова наука У месарској чети, ва.Бда ради „бпра“, Теолога крију. Он би сад на миру мог'о да студира И — Телологију ! Збуњеии радници Будућност се спрема у срцу и вољи. Тој основи никад ие прете расула. Бугарска будућност ? Је л’ рад тај што бољи Но онај ког зову „Вавилонска кула ?“ —

18 Г. Ш

— Разбијен обрун око Бугарске.—ЗемЈћоделци подржавају владу.—Знаци мира.Напад на Србдју.—Прегокори с Централиим Силама.—Слоразум с Турцима. Румунија изобличена. —

— Новн транспорти Митилена, 27. авг. Јуче ее водила нечувено снажна артиљери/ска борба између турских тврђава на Критији и савезничке аршиљерије. Две француске дивизије, утоварене у више транспорта, иду са Мудроса на Галипоље. Ове труае су снабдевене снажном аршиљеријом.

Софија, 27. авг. Једна делегација, састављена из представника свих политичких партија, предала је председнику владе г. Радославову један меморандум о положају Јермена. Разговор се пренео и на остала политичка питања и том приликом је г. Радославов учинио неколико врло важних и карактеристичних изјава. Те изјаве председника владе, доносимо према „Балканској Пошти“. Интервјуисан о утиску коЈи је понео са конференције делегат Корчев. народни посланик, изјавио је: Обруч око Бугарске — Министар председник сматра да је положај Бугарске до бар и да су перспективе за будућност повољне. Он не верује да Румунија, Грчка и Србија могу имати заједничку политику према Бугарској или савез и изјављује, да ако Бугарска буде ратовала, да ће то бити само на једном фронту. Влада и земљоделци — Министар председник ј:зјавио је наду да ће га и опозиција подржати у будућем раду, који ће у корист отаџб: не влада предузети. Окренуа ји се посланику групе земљо.елаца г. Омарчевском, министар је рекао: — У иашу потпору ја слм чврсто уверен, Мир? — Г. Радосдавов ј* каоо/иенуо да се на зарацу Јав/ћају знаци /лира, не даваЈући бди/ка раЗјгх њења. Члан делегације професор л аденхелт, изјавио је пред мнти стром председником да у опо зиционим круговима сматрају да је влад склона да извртш нову авантуру и да нападне СрбиЈу. На ту примедбу председник владе је одговорио: л Данас када водим ареговоре са силама Четворног Споразума за устуаке које треба Србија да учини Бугарској, не може се ни мислити ни за моменат да ја и влада и помишљамо да нападнемо Србију и на шај начин доведемо државу до кашастрофг. Помислите само, госаодо да на министарским сшолицама седе Бугари, који, као и ви воле отаџбину".

Дедеагач. Нова наша граница има овај вид: она иде током реке Тунџе до Једрена, где се Бугарској даје известап хинтерланд а Карагач остаје на бугарскоЈ териториЈи. Од Карагача до Софлу граница иде два километра исшочно од Марице, а од Софлу до Еноса граница иде левом обалом Марице. Према споразуму Бугарска није примила никакав ангажман према ГурскоД а ове компензације добија за досадашњу неушралност. Одговор Србије Између осталог министар председник је изјавио да одговор Србије није још предат Четворном Споразуму. До сада је српска влада предала Четворном Споразуму извесна излагања која. предходе одговору, а у којима се третирају питања о српским претензијама и границама српских уступака који чине под извесним резервама.

Румунија изобличена О односима с Румунијом Радославов је дао следећа обавештења: „Румунска влада оптуживала је бугарску владу да она није тражила споразум с Румунијом. Једног дана Радославов је позвао к себи све посланике Четворног Споразума и отправника румунског посланства г. Гуранеску. Пред представницима Споразума позвао је Радославов г. Гунареску да поведе преговоре зј један румунско-бугарски споразум. Г. Гуранеску је одбијо изјављујући, да то није његов посао и да о томе нема инструкције од владе. За представнике споразума било Је јпсно да је Румуни/а та која не жели посшизање румунско-бугарског спорааума.

Џ џ Џ

Дакле Бугарска данас. када води преговоре с Четворним Споразумом, једновремено закључује споразум са његовим непријатељем Турском, води преговоре с Аустријом и Немачком и изјављује жељу за преговоре с Румунијом ! О овим декларацијама деда Радославова проговорићемо већ.

Изјово ђенерола Савова — Лошш| на всЈишту ко ће пвбедии. Проласт Францусм, ИталнЈ* н СрбиЈе Пут Бугарск* -

Сутра ће изићи уводни чланак ЦДР шдндднт

св. м.

од ЈАКШ ИЋА

Ј

Нађпри против Румуна — Мађари затвараЈу румунску границу и обуставлаЈу путнички саобраћај. —

Преговори с Централним Силама — Је ли тачно, да је влада отпочела прегозоре с Централним Силама ? — занитао је г. Фаеенхехт. — Да. Влада не може а да не отпочн преговове с Централким Силама — изјавио је председник владе. — Пре свега, сама опозиција је изјавила жељу да влада води преговоре с обема ратујућим групама. Држим, да то шшо се влада налазиу преговорима са Аустријом и Немачком, да би задобила оно што очекује, не може се осудити. Турско-бугарсни споразум Представници опозиције желели су да се обавесте о току турско-бугарских преговора о односу између Турске и Бугарске. О томе је председник владе учинио ову важну декларацију: '— Могу вам изјавити, да су наши односи с Турском одлични. Ми фактички господаримо земљама у току реке Марице а жемзничком пругомза

Софија, 27. авг. Бивши и будући генералисим бугарске војске и интимус Краља Фердинанда дао је овај ннтероју еарадиику „Нове Слободне Пресе*: „Олшги стратш ијски полажаЈ је у корист Централних Сила* „Развитак во/них операција тврђује оно што сам ја рекао у почетку рата коресподенту „Рајхиоста“ т. ј. да Ценшралне Силе имају све е лементе да издрже борбу до краја и да себи обезбеде ао беду“. „Специјално за Русију може се рсћи, да је руска армија доведена у изванредно критични положај те је основано рећи, да ће она ослабљена једва бити у стању после дугог перида прећи у офанзиву. „.По оноие што се одиграло на пољском и талијанском бојитшу, види се да је руска армиЈа изгубила и одбранбрену саособност". ..Разбијањем руске армије треба рачунати да је су изгледи Четворног Споразума дефинитивно пропали и да ће победа остати на страни Централних Сила. „Ја не мислим, да ће Централне Силе гонити Русе иза линије Двина и Дњестра, већ ће ту оставити потребну војску за заустављање руске армије докле се она буде спремила за 1913 . год . офанзиву, а остала војска биће пребачена, према потоеби, про-

тиву Француске. Италије и Србије, против којих ће се предузети енергична офанзива.чији ће резултат бити разбијање или пораз француске и италијзнеке, а уништење српске армије". , И За Еуггрска жет да апђе уз Силе Четворног Спора зума, према садашњоЈ стратегијсној ситуацији на европ ском ратишту, за шо је и сувише доцнс.н, јер и да се отворе Дарданели, иоложај руске армије не може се поправити. Једна акцијауз Четворни Споразум била би погибаона за Бугарску". „Моје је мишљење, да при оваквнм околностима и Румунија, баш и да има извесних обвеза према Споразуму, не може их испунити, јер би рисковала своју самосталност као и Грчка“. ,.Када узмемо у обзир критични положај армиЈа Четворног Споразума, БугарскоЈ н» остаЈе друго да изберо, да би остварила своје националне идеале, осим да се споразуме с Централним Силама — рекао Је на краЈу ђенерал Савов - Јер иначе рискуЈе да изгуби и ово мало земље, коју данас притежава, ако не и своју политичку

Букурешт, 27. августа. Јуче су неки листови забележили глас да су Мађари предузели мере да се ни један Румун не може да врати у Румунију преко Предеала, а онима који су одлазили из Румуније у Аустрију да је саспштавано како се неће моћи више вратитти из Румуније. Ова се вест сад потпуно потврђује са званичне стране. Ево шта саопштава „Ендепанданс Румен*: „ЈављаЈу нам да су мађарске власти у Предеалу добиле наредбу да затворе границу за путнике коЈи долазе из Брашова у РумуниЈУ. Међутим остаје слободан пролаз путника у Аустрију; али ко пређе границу, неће више моћи да се врати из монархије, па ма желео отићи и у Швајцарску. Ове мере су предузете до нове наредбе. Румунски путници који су требали јуче и данас да пређу границу налазе се у Брашову“. * ♦ Листови, саопштавзјући ове вести, веле да Мађари на веома груб и неваспитан начин изводе ове мере. Они изражавају веровање да влада неће пустити румунске путнике који се налазе у Брашову да пређу границу и да ће се владм постарати да одговори како треба на ове мађарске мере. * * * Цела штампа коментарише

овај акт као изазивање од стране Мађара. „Димињаца* пише: И мађарске и аустријске власти на нашој граници почеле су да провоцирају. Путници који су јуче дошли на Мађарске, Јављају да је обустављен путнички саобраћај, а из Сучаве (Буковина) /стиже вест да цивилне и војне власта тога места подбадају становништво разних народности против Румуна и пре две вечери лила је у Сучави угашена свака гветлост, јер је био распрострат гласт да ће Румуни бомбардовати варош. Мађари, дакле покушавају да тероризирају румунско становништво. „Адеверул* налази да Мађари и ово, и војне припреме на граници чине као људи у очајању, јер су се уверили да Румунија неће остати неутрална, него да ће поћи против Аустрије. „Адеверул* вели: „Дужноет је »ладе да одмах предузме џе гчјс-охл игхг* агеа Ма+ихгга шаве ову шикануОн наглатнва да Је ппечп Руцуни.Је од почетка раша прошла чи• шава армија немачких воЈника и официра за Турску, и да су мађарски шпиони слободно шешали по Румунији, међушим сад Мађари обустављају сваки путнички саобраћа/. Свему се овоме придаје велика важност у Румунији.

— Послв колоктипног корака Четворног Споразума.

У БУГАРСКОЈ

независност*. « * * Не треба сметнути с ума да ово говори творац 16. Јуна Уред.

— Нзјава АлоксиЈева и Демидова.

Петроград, 26. августа. За начелника »давног генералштаба наименован је досадашњи врховни командант труиа северо-заиадног фронта генерал иешадије Алексијев. Џ Над је ђенерал Алекснјев пошао на ово своје ново опредељење. обр<тгио се посланику Г. И. Ц. Демидову са пилањем чакву поруну да однесе војсци од Думе? — Одл>ну да се бије док не победи — оргов„рио је Демидов. Ђенерал Алексијев умолио је Демидова да испоручи Думи да се стање на рат. шту несумњиво побољшало, прошао је нгјопаснији тренутак и сад треба очекивати иовољне вести са фронта.

9 Ко оглашује — зарађује С

Русна блонада Софија, 27. авг. Да би се соречила ратна контрабанда За Турску једна руска ескадра тор оид>ера добида Је заоовест да добро оаЗи на бу гарску црноморску обалу и да врши надзор над трансоортима. Чапрашнков код краља Софија, 28. авг. Посланик Бугарске у Нишу примљен је данас у аудиенцију код краља. Посланик је реферисао о одговору Србије на ноту Четворног Споразу^а, Познато је да су бугарски листовн цео овај тако обичан дипломатски посао обавили неразумним мистицизмом те из гледа као да је и г. Чапрашиков дошао у некој „специјалној* мисији у Софију. Бугарски ззЈам „Балканска Пошт»* пише: „како сазнајемо из добро обавештеног гица, ускоро ће се наставити преговори са конзорциумом банака из Берлина, пошто су преговори били неко врши прекинути услед тога, што су немачке банке покушале да обавезу Бугарску новим условима. Говоое да су немачке банке одустале од својих нових захтева*.

А ми мислимо да ће то одустајање таман дотле трајати, док се Бугарска не одвоји од Четворног Споразума. У ГРЧНОЈ

« *

Поруџбина олова Атина, 27. авг. Влада је поручила у Аме• рици 50.000 тона олоеа које ће бити испоручено до краја сепгпембра. Исшо тако ошпочели су преговори са румунском владом да дозволи извоз олова за Грчку ради војних потреба, Дипломатсни састанци Атина, 27. авг. Министар војни примио је енглеско 1 војног аташеа. Г. Венизелос је примио у посету немачког и италијанског посланика. Гунавнсова нзјава Рим, 27. авг. ,.Идеа Национале* 1 публикује један интервју са г. Гунарисом, у коме је екс-министар изјавио, да се цео грчки народ, све странке па и Венизелосова изјасниле против политике уступака Бугарској.

Атина, 27. авг. По телеграфској афери оптужују се као једини кривци г. г. Јапас и Мартон. Веле да је Мартон, који је Француз, праанао .