Večernje novosti

Г~* *" л

I м.'<Ј

— У Аустријн јб ухапшено 128 посланика Један социјалистички лист у Трсту доноси ста тистику похапиген&х посланика у Аустрији. Према то / статистици ухапшено је до сада 128 посланика. По народности ухапшено је\ 28 Чеха, 1 6 Хрвата, 20 Италијана , 30 Румуна, 8 Далматинаца, 22 Србина и 3 Јеврејина. Свису они ухапшени што не одобравају владину политику.

с т Јгде Атина, 30. авг. Францугка штампа одушевл>еним ч^анцима поздравл>а русну по^еду код Тарнопола. Ова сјајча победа до пустила је Русила да учврсти своје положај? и да баци непријатеља ви^е кило метара назад. Нове зести јав/вају да је победа далег.ч већих размера но што се у почетну мислило. Лондон, 30. авг. Енглеска штампа указује на велики значај победе код Тарнопола. Немачка штамиа пише да се Немци нису надали тако брзој реорганизацији руске војске и аустријске огромне губитке.

Активност

— Преглес В. Михајловског од 33 авјуста. Последњих дана руска војска показује већу активност. Прн одступању дубље у позадину, главно је добити што више времена за полуну војске и за организацију делимичних ратовања, у циљу припрема будућег фронта ради одлучних судара ■ у инжењерском смислу. У рату првенствену улогу игра битка а не маневар. Најнеповољнији стратегијски положај може се изменити да га човек не позна кад се бнтка успешно сврши. Стратегија дакле само припрема услове повољне за битку и затим уступа место тактици. Са тога гледишта интересантни су сад бојни судари на руским југо-западном фронту, где руска војска при сваком повољном случају прелази у офанзиву. АустроНемци нису успели да осујете одступање Русима на припремљене положаје на реци Сирету, где је руска војска имала успешне битке и у рејону Золанчикова и близу Радзимилова. Од 15 до 21 августа, у Галицији и ка Внлни заробили су Руси 14.000 непријатељских војника са 30 топова. Битке се воде и северно од ровенског прзвца на реци Стири. На западном фронту водила се 21 августа за Русе успешна битка на улицама Гродна. Напад на Гродно предузет је био у циљу да се олакша суседним одредима руске војске, које су Немци јако нападали. Рејон између Свенте и Вилије припада са стратегијског гледишта северном фронту. Руска војска успела је да пређе на леву обалу Западне Двине и да тамо потисне Немце још боље. Дуго-источно од Фри дрихштата Немци још изкушавају да се пробију ка железничној прузи Москва—Виндова. Бигк за Ригу развија се са нечувеним упорством.

— Француска 1е снгурна у победу Лион, 27 авг. Једну групу страних кореспондената, која је посетила француске фабрике муниције, примио је г. Албер Томас, државни потсекретар за муницију. Он је изјавио кореспондентима: „Ми смо утростручили своје напоре. Ми смо уверени да је право само силом снага, али ми хо^емо да наша праведна ствар буде потпомогнута и несавладљивом материјалном снагом. Ви бисте видели и много већи прогрес ако бисте нам учинили још једну посету, али од данас можемо да будемо безбрижни. За нас је победа апсолутна сигурност"

Псшстолонаслвцш у Бвограду. Прекјуче је био у Београду Њ. В. Престолонаследник Александар. ДиПЛОПШСКЗ ПОС8Т0. Француски посланик г. Боп. посетио је јуче руског посланика г. Трубецког. Енглески посланик Г. де Грас посетио је јуче, г. Јоцу Јованошгћа у његовом кабинету. Пропттовао г. Давид Ивановић--Орлов, руски ге нерал, пропутовао је јуче пре подне кроз Ниш, из Француске за Русију. Тражње кродита. Средишни Одбор нар. посланика за помоћ невољнима у рату тражио је да му се стави на расположење потребан кредит од 150( ; 0 динара за исплату помоћи.

Одпушао. Г Милоје Јовановић, народни послаиик и члан Држ. Одбора за сузбијање заразе, отпутовао је јуче уКрагујевац. НОВИ СРВЗОВИ- У округу куманавском установњени су нови срезови, срез градиштански и срез стратински. Извлачвњв лозова. Сутра ће бити извлачење обавезница Српског Друштва Црвенога КрЈта у друштвеном дому. Почетак у о часова пре подне. Приступ сваком слободан. Насео брод. Итал«јански путнички брод „Вашингтон,“ који је из Марсеља путовао за Солун и требао стићи прекјуче у Солун, насео је код Скепола. Између Пиреја и Солуна. Путници су спасени. Отпутовали. Г. Павлов лекар санитарне мисије руске болнице заразне" болести са г-ђом др. Островском управницом исте болнице, отпутовали су за Русију. За Фонд Официрске Сирочади. Јуче су нашој редакцији положио као свој прилог за Фонд Официрске Сирочади Г-ђица Мица Грујић, чинов. Официрске Задруге 5 динара и г. Милош Јовановић, сарач у Официрској Задрузи 10 динара. Ргд у гимна ијгма. Г. Министар Просвете решио је да од 1. октобра отпочне рад у свима гимназијама и реалци. Распоред, где ће која гимназија радити изишао је пре неки дан у Српским Новинама. Трговкна шљивама Наш консул из Бордоа јавља да се у Бордоу могу продати све врсте пекмеза од ма ког воћа. Пекмез од шљива чак Сб много тражи. Садашња цена је пекмезу 0 60 франка од пола килограма нето. Царина напекмез^из Собије износи. 8 фр. од 100 кгр. (бруто) на пекмез без шећера и меда. 16 фр. од 100 кгр. бруто на пекмез мање од 50 од сто шећера иЗЗфр. од 100 кгр. бруто на пек мез с внше од 50 од сто шећера, адресе трговаца са шљивама и пекмезом у Бордо у: Воибзаго^пе—2 гие Зи РаНетеп! 5 1е СаГћеппе, Саг1зђег§ & Со—7 гие 3’ Аујап. СазГатЈЈЗ—Јтразе Рађге^иеђе. и т. д. Лвпа установа. Од појаве „пегавца" и других зараз нпх болести, образован је Државни Одбор, коме је циљ био да сузбије заразу што је он и успео.

Државни Одбор је од фабрике плоча на Горици направио „велику дезинфекциону централу“, која је необично много допринела да се зараза угуши. Ту је инсталирано једно купатило (тушеви) где су се или где се и сад купају заробљеници, војници и грађани. Док се они \у купају, њихово :.дело иде у пећи Са дезинфекцију где у пари угине гад који преноси заразу. И тако окупани, са дезинфекцираним оделом, војници су одлазили у логоре очишћени од вашију. Ово купатило функционише и сад не само за војнике и заробљенике, већ и за сиромашно грађанство У последње време је ту инсталирана повећа радионица за оправку пољопривредних, исправа која оправља по јефтинију цену него ма која радионица у Нишу. Ово је све подигнуто иницијативом Државног Одбора под чијом се управом и сад налази. Централа се налази преко пута подрума Горице. Ко се интересује одграђана, може отићи до централе да се упозна с распоредом купања.

Оправка Ристи^евв улиц«, Ристићева улица у велико се оправља, само не би требало да се на оном парчету задрже, већ целу улицу да поправе, јер је калдрма страшна а саобраћај велики. Парастос. Г-ђа Милева Јеленка Богдзновића пешад. мајора, даваће своме мужу Јеленку, јуначки погинуломе на Јагодњи код Крупња а сахрањеном у Завлаци, годишњи помен у Врњачкој Цркви, на дан 3-ег септебра ове године.

Пзлим хеоојима

— Једна лепа појава Струмица, 25 авг. 20 о. м,, пролазећи путем Сурдулица—Чемерник —Власнна, испод самог Чемерника на месту званом „Равниште Кијевска Чесма Црквиште“, сахрањени су Драгутин Марковић, поднаредник VI. прекобројног пука I. позива из села Копривнице среза и округа крајинског и Александар Ђекић , редов 3 чете 4. батаљона истог пука из села Турековца, среза лесковачког округа врањског. Оба ова јунака рањени су 1913. године на Буковој Глави и овде умрли од задобивених рана. Да се не би затрли гробовн ових младих јунака војници

болничкс чете шумадијске дивизије, под командом п.пуковника г. Никегића, оградили су их лепим каменом и обележили крстовимз на којима су исписана њихова имеиа. Ову лепу пажњу незнаним ратним д^уговима износимо за при:,:ер, а породице палих јунака, ако нису знали где им њихови леже, сада ће дознати и видети, да се ипак заслуге за отаџбину тако брзо не заборављају. Ратна хроника Француска исправност Занимљив случај десио се ту скоро са француским официром, — авијатичарем Жилбером, случај који сведочи о каваљерству и коректности Француској. Авијатичар Жилбер пао је са својим апаратом на швајцарско земљиште и буде интерниран, Давши своју реч да неће покушати да побегне у Француску, он је био потпуно слободан. Али се доцније покаје и једним актом упућеним швајцарским властима, он опозове своју задату реч. Тридесет сати после посланог акта, Жилбер доиста побегне у Француску, али онај његов акт приме надлежне швајцарске власти, случајно, тек после његовог бегства. Да не би овај случај бегства дао повода неповољним објашњењима између Француске и Швајпарске, француска влада спроведе официра Жилбера награг у Швајцарску те буде понова интерниран. Швајцарски посланик у Паризу изјавио је захвалност француској влади на овом коректном поступку. Сам официр Жилбер изјавио је да жали што се догодило, да је своју реч прекршио без намере да то учини.

КОЗЕРИЈЕ

—Јвдна исторнјско-филолошка студн]а -

Многи од нас је без сумње, запазио да готово сваки назив које вароши или места има извесног смисла или значења, било да означује какав догађај, какве особине земљишта или становника, било име какве чувене личности. Међутим, мислим, да је се мало ко упитао, шта ли у ствари значи сам назив Ниш, одакле му његово порекло и, тим још више Онај громовити придев »горди а , пошто човекданас налази у њему много више ствари за жаљене но за понос? Случај је хтео да пронађем један историјски докуменат, нецензурисан, који ми дозвољава да утврдим једну исто-

о V лу погоешку и да. у исто време, одам своје дивљење и поштовзње „гордоме* Нишу и историски докажем, да је заиста остао достојан својих славних традиција и потлуно заслужио придевак „горди*, пошто се заиста тиме гордио како пре толико векова, тако и данас. Чувени византијски песник Георгос Пизидес, у једној од својих ода у којима слави цезаре и базилеје, говорећи о рођењу цара Константина, каже од прилике ово: „Хелени Аугусти—или познатијој у нас царици Јелени била је страсна жеља да има сина, али јој га Бог, ради својих сврха, не хтеде никако дати. Силни скупоцени дарови, које је слала како Делфима и Дидони, тако Серапеону и Изидином храму, осташе без успеха, и њено очајање постајаше, из дана у дан, све веће и веће. Када се Бог још једном смилова на њу и она се нађе у благословеном стању, њен двор би прекриљен множином врача, астролога, сибила. Опета се, спремаху велике поворке са драгоценим даровима;али веру али наду да ће то бити син, нико је немогаде улити. Огуда њена крајна узнемиреност и нервоза и веома велика забринутост на свему двору. Млада и скромна Марозија, тајна хришћанка и једна од најомиљенијих робиња Аугусте, видећи је у очајању, усуди се и рече јој једнога дана: „Матрона Аугуста, зашто не потражиш милости и у невидљивог и непознатог Бога? Он је дизао мртве из гробова, исцељавао неисцељиве, умиравао и најочајније, и своју моћ предао свима онима који дубоко ве РУЈУ У њега. На Халкидику, у Атонској Гори, живи смире ни Катавасије, велики богоугодник, Богом возљубљени човек; његова је моћ велика, а глас о његовим чудесима раширио је се на далеко*. „ Покушај Матрона Аугуста!

ужета. Када Аугуста дође испод његове пећине, и када му саопштише њену молбу, он јој баци благослов са свога виса, а она обећа, да ако буде било мушко да ће се трудити свим силама да уведе хришћанство и да ће посетити Христов Гроб и на њему подићи цркву у знак захвалности. Уморна, а и како је била у седмом месецу, она се не смеде понова изложити непоузданоме мору, но реши да се сувим врати у Италију. Сухи пут за Италију водио је кроз данашњи Ниш — како се он у то време зваше, документи не достају, но то не мења ствар. Дакле. наставља Георгос Пизидес: .Улазећи у Ниш, њу обузе мука и повраћање услед великог гада и смрада, који се на далеко простираше. Њени дворјани и дворкиње притрчаше и почеше је питати шта јој је. Она само узвикну „паизеа!... паизеа!" (што ће рећи „морска болест”). Разболев се, она остаде ту, у Нишу, и пре времена роди сина који је био главом Константин Велики, оснивалац Цариграда и велики и прави протектор свете католичке и православне цркве*. Од тог доба Ниш би прозват игћз паизеоза, или кратко паизеозиз (што ће рећи на српски : „гадан, гнусан, прљав, одвратан« на избор). Из те речи, доцнијим развићем из паизезоиз —паизеиззиз—паиззеиз, постаде паиззиз. — И доцније — било ^езнањем преписача, било по-

грешним тумачењем, било можда и намерно од стране каквог преписача, родом из Ниша, да би сакрио црави смисао тог значења, — она је се претворила у паЈззиз, како га и Вук бележи у своме речнику. За потврду овог мог тумачења, о постанку назива Ниш, и поправке једне нетрпиме научне неистине у историји, нека ми послуже, поред горе наведеног извора, и ова дата : 1) . Од тог доба би запреће но свима базилисама, нарочито када су у другом стању, да долазе у Ниш; 2) . Сваки базилеус када ли посећивао Ниш слао би пре тога једно одељење војника са нередбом да се град има ишчистити — и тада је обично једино и чишћен Ниш; 3) . Сваки онај, који се сада бави у Нишу, потврдиће бе зепзи е( бе ујзи да је Ниш заиста прљав и нечист, да се из њега нити може изаћи нити пак ући, а да се не прође кроз гомиле ђубрета: 4) . Као доказ да је се Ниш чистио само наредбом базилеовом т.ј. када је владар у њему, види се најбоље и из тога, што је данашња влада морала, не само узети енергичнијег начелника, но се још трудила да о свом трошку очисти и варош. Ја мислим, да су ови докази јасни и светли, као и непобитни за свакога, и да је ово моје тумачење назива „Ниш* и придева „горди* потпуно тачно и јасно — и да сам тиме, у исто време, дао јасну историску слику града Ниша. М. М. А.

поклони се невидљивом Богу и веруј у њега, и он ће ти сигурно испунити жељу!* Аугусти није више требало. Јака жеља и прст божији нагонише је да одмах прими предлог своје драге Марозије. и она се укрца са њоме за Атонску Гору. Богоугодни Катавасије беше изабрао своје место на једној високој, одсеченој стени, у једној пећини, у којој је живео у посту и молитви — а побожан свет додавао му је воду и храну у једној котарици.коју би он дизао помоћу једног

Бугаро-румунски односи Букурешт, 30. августа. Румунски листови доноее ао вестимн из В*рне дн су све аородице румунс ке, к оје су ту ароводиле летњу сезону, аозв ане хитно да се вр&те ннтрнг у отзџбину због евентуалних зналетн између Румуније и Буглрске.

ЈТрипреме за општи напад

Атина, 30. августа.

Телеграфишу из Мнтиленс да се Савезници грозничаво спремају за општи напад с мора и са сува на турске форове на галипољском полуострву. Два француска сенатора отпутовала су на једном контра-торпиљеру да обиђу савезничку војску на Галипољу. Сенатори су изјавили да су генерал Сарај и адмирал Хзмилтон предузели све мере да нанесу одлучан удар турском отпору. Они су гврдо уверени да ће мореузи пасти у току месеца октобра.

Грчки кра/в у ДОаћедонији Атина, 30. августа Њ. В. Крзљ Константин отаутоваће ускоро у Македонију да ирегпеда аоспедње радове око утврђења.

ХТГ с 14 П средње године у 1 \П|Тг 1 тражи место за домаћицу или за куварицу у бољој кући. Обратити се у редакцији „Новости“. 837,2—3

Стан у Прокупљу

Пространа кућа с» ?—8 со 6а и другим потребним стајама, подрумом, великом баштом, изврсном водом у авлији за кухињску употребу и т.д. од 1. октобра издаје се псд закуп једној отменој ма и повеликој поросици. Јавити се професору Б 'Ги рићу у Прокупљу. 833,2—6

ЈЛ иле Петковић, бив. кмст овд. продаје цреп и ■керамиде

по умереној цени. Ул. „Хилендарска" бр. 19. 844 2 6

изгубљено је пре 7—8 дана у Нишу Изглед псетанцета је: мало, рундаво, длаке беле, прошаране ситним црним пегицама. Глава црна, са медаљ око врата, њушка бела. Са стране, почев од предњих ногу полази црна пруга и иде преко леђа. Над репом има црну флеку. Исто је доста угојено. Ко га сретне треба само да га зовне: Медор, дати му парче шећера, и одмах ће стати. Ко га нађе нека га донесе у радњу Персијаде Гедаље, житарског трговца - до „Хајдук Вељка*. Награда је 30 динара. 847 2—2

ЈЗра^е Т. Таниба ДО ОПШТИНЕ НИШКЕ Добила је ^ерберски сапун Кокос у ПоКДс-М«.

330

ШЛШШ ШМРВДА

М. Ј. СТЕФАНОВИЋА У БЕОГРАДУ

НОВО

И. Н. ПОТАПЕНКО

ГЕНЕРАЛОВА КЋИ

РОМАН с руСког превео Р. Ј. ОдавиЈј 815,4-6 ЦЕНА 3 . ДИН.

Ка/годерма сапун Такође добила је Бискпит Енглески „Пек Фрајну“ у паклама 1 /хв х /в филован и нефилован, Бонбона, Чоко лада и Конпота у кутијама из Швајцарске. Нарочито препоручује Зејтин без мириса за салату и одлично брашно за развијање. — Цене умерене 827, 3-5.

Хотел 1-ог редо

Предајем са цедим једином Хотел имаде 11. соба; леде- Ц ницу; у авлији лепу башгу; локал ПрОСТраН. 791, 5-5 УПИТАТИ УРЕДНИШТВО =

ПУЉО

ОРДИИИРА ЗА БОЛЕСТИ ЗУБА И ВИЛИЦА од ?—9, и 1—3 сатп

ЈЈуматованка ул. бр. 4.

828 , 4-5

Београд—мала

СТОВАРИШТЕ

говепих [

Има велику количину за претњаре и опанчаре трговина Трајка Срећковића 850,1-5 у Нишу.

1 )г. Ј 1 епине

Свију врста четака

из моје сопствене радионице налази се у Обреновића ул. број 124 преко пута трговачке касине Ниш. Молим све трговце из унутрашњости да ме изволе посетити а цене сам удесио тако даће сваки бити задовољан. Димитрије Столпевић, четкар.

3—3.

1 @1 © I § ©

ЗА ВОЈНУ СЛУЖБУ

НЕСПОСОБНИ ОБВЕЗНИЦИ

или

У НИШУ, ИНТЕРНИРАНИ, СРЕИ - пречани СТАРИЈИ ТРВ0ВАЧКИ П0ШЋНИЦИ Мануфактурно, галантериске и платнарске бранже, на ситно — добри продавци. МОГУ ДОБИТИ МЕСТО У ТРГОВИНИ БРАЋЕ М. П0ПИБА — НИШ.

851,

Оферирати се само писмено.

1-3

га $ © © © © © © © © © © © ©

Својој доброј и нежној супрузи, мајци, ћерки и

сестри

! Драги Ј1ауновићки рођ. Лазаревић

даваћемо полугодишњи парастос 3 сепг. (четвртак) у 11 час. пре подне у нншкој Саборној цркви. Молимо пријатеље и рођаке да присуствују. Ниш, августа 1915. Ожалошћени: супруг Милан; синови : Жика, Александар и Немања; ћсрке: Станислава, Боса, Деса и Рушка; мајка Ленка; брат Милутин Д. Лазаревић, начелник штаба одбране Београда; снаја Јулка и остала родбина у Београду и Краљеву. 3—3

!1Т

У НИШУ

упражњено ]е место једне учитељице за основне школе и једне наставнице за француски. Наставннце које желе ова места заузети нека се изволе пријавити Управи Завода. 838,2-6 1 Ш

Са неизмерним болом у души извештавам рођтке, пријатеље и познанике да ћу своме добром рано изгубљеном и никад нелрежаљеном мужу

Т Милану ВеселиновиТгу

трг.

ГХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХ7\

ш Ј

Француски лекар париског Факултета прима сваког дана од 2 до 4' по подне. Просветна ул. 6. 852, 1 —4\„

о-г- М. Зкоњебић

ЛЕКАР Поштанска улица број 27. Ординира од 11 до 12 и од 3 до 5 сати 843 3—5

X X к X X X X X

Част ми је известити да сам у мојим

поштоване потрошаче

Ј М

х х X X X

спремио и прерадио за наступајућу сезону све врсте конзервисаног поврћа и меса. Нарочито и на домаћи начин израдио сам већу количину пекмеза у бурадима од 50 кгр. Исти ћу продавати по динара 65 —100 кгр. нето, буре се ненаплаћује, Све поруџбине се шаљу железницом на повуку. Израдићу више вагона пекмеза са кожмурицом за извоз, а исти ћу продавати и на буре по Динара 42—100 кгр. у бурадима од 180 кгр.. ФАБРИКА ЋЕ НА ЗАХТЕВ П0ТР0ШАЧА СЛАТИ ЦЕНОВНИК СВОЈИХ ИЗРАЂЕВИНА 810, 4-5.

X | X X X X X X X X X X X

давати полугодишњи помен у цркви Књажевачкој 1. септембра ове год. у 10. час пре подне. Молим сроднике, пријатеље и познанике да присуствују овом тужном помену. Августа 1915. год. Књажевац. За навек ожалошћени: несрећна супруга: Деса; деца: Миле. Дуле и Бошко; мајка: Лена; брат: Добросав; сестра: Даница Стефановић и остала многобројна родбина. 849,2—2

КХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХХЛ

Василија удова почив. проте Младена са породицом даваће своме непрежаљеном сину Т Николи М. Поповику свештенику овдашњем четрдесетодневни помен 3. септембра у 11. часова у Саборној Цркви. Моле се сродници и пријатељи наши и покојникови, да присуствују овом тужном помену. 853. 1—3

® Ко оглашује — зарађује О

Власник и одговорни уредник МИЛАН П. САВЧИЋ — Јованова ул. бр. 1.

Штампарија Ђ. Мунца и М. Карића. — Ниш,