Večernje novosti

-Ј

Претшта за СрбиЈу; На годину 18. динара На пола године 9. дин. Тромесечно 4 50 динара месечно 150 динар. За иностранство : На годину 36 дин., за пола године 18 дин., троме сечно 9 дин., месечно — — 3 динара Број 5 пара

Огласи по погодби.

I Припослане изјаве и исправке од петитног реда на првој страни 3 динара, иа трећој 2 дин. Рукописи се не враћају. Неплаћена писма не - примају се. ===== Број 5 пара

БРОЈ 505.

ВЛАСНИК и ДИРЕКТОР МИЛАН П. САВЧИЋ

НИШ, ЧЕТВРТАК 3, СЕПТЕМБРА 1915 ГОДИНЕ

ГОДИНА III.

За напад на запад Амстердам, 30 августа Немачки цар ће ускоро отићи на западни фоонт да са генералштабом одлучи о мерама које треба предузети за општи напад на француски фронт. Обустав/вена офанзнва Женева, 29. августа. Овдашњи диаломатски крг/гови обавештени су да јв немачка офанзива у Русији сасвим завршена. У немачким круговима св тврди да су садање борое у Русији само маскирање превлачења труаа са источног фронт а на остале фронтове. С обзиром на ово Руси■ су и одлучили да аревузну офанзиву. У севврним пределима. Русије отаочеле су ужасне к ише, које онемогућава/у сваки аокрет труаа.

ВРВТОЛОИДН ПУТ

Оно што се данас догађа у Софији, држање штампе и владе, дипломатски разговори који се воде и све смицалице које се употребљују у преговорима са Четворним Споразумом, а највише к бугарско-турски споразум за који је и Радославов признао да је свршен, показују да Бу 1 ари, дижући много ларме око споразума на Балкану, припремају ћутке и тајно нешто сасвим друго, супротно овоме. Може г. Радославов мислити да је дубок полити чар, кад изјављује да су уступцн којс Турска чини, учињени само р>ади досадање бугзрскс неутралности. Може се, можда, ко н наћи па поверовати да Тур ска даје земље у Тракији Бугарској на пешкеш ради лепих, доброћудних очију деда Радославова. Можда ће се ко наћи и помислити да и после „ царевог манифест а који ћв се“ — како данас јавља „Дума“ — »са аотаисом свих министара, ових данп обЈавити, а којим се окуаирају земље које је Турскл окуаирала « — да И после тога може бити говора о преговорима са Бугарском за акцију против Турске. Али ми у то не верујемо, а у то свечано не верује ни дипломација Четворног Споразума. На супрот свим заваравањима и надама добродушних опти миста, у Бугарској се не ради у овом тренутку ни на чем другом до на припреми новог 16 јуна Да је то тако, показује најјасније изјава коју је, како саопштава „Дрептатеа", дао Радославов пред јерменском делегацијом којом је приликом рекао да „не веру/е ди су Румуни/а, Ср бија и Грчка склоаиле саоразум п ротив Бугарске, те да ће се, арема тсме, Бугарска у случају рата гшати да бори са мо на једној п страни “ Ским? — Одговор није потребан. * * Ми смо одавна наглашавали да се, према стању духова у Софији, -не може ни очекнвати другачи резултат. Ставши душом на страну Немачке још у почетку ра та, под сталним утицајем германофилске интелигенције, шовинистичке и у свему зазирући од преваре, Бугарска је у сваком гесту и сваком покушају Споразума гледала и тражила не добру намеру, већ подвалу. И таква, она ни у једном тренутку није помишљала на искрен споразум са нама, већ је у сваком акту гледала да нађе по један аргуменат ви-

ше за своје германофилство. Башданас в Камбана“ прештампава један ч/танак берлинског листа „В. 2. аш МЛ1৓, у киме се вели како је Споразум ставио Србији до знања да ће њени утицаји бити стално проф орма и ,,Камбана“ крупним и масним словима штампа ово место из тога чланка- ,,Србији је речено: уступите ви данас добровољно неспорну зону, а ми вам гарантујемо да ћете, чим падне Цариград и Бугарска не буде више била потребна, добнтн патраг уступл.ене територије и то са интересом.“ Бугари су једна дочекали овај немачки аргуменат, јер је он извађен из њихове душе. И зар се од људи са оволико неповерења, са оволико сумњичења других може очекивати какав отменији, шири гест, каквог мучког препада као што је онај од 16. јуна ? * * * Пред овако јасним фактима, не треба више очекивати. Треба завршити и прекинути једном за свагда ту бугарску комедију, недостојну и непоштену. Треба им рећи да нисмо слепи за њене смицалице и да је доста било притворства. Нема се више времена за пусте разговоре и Споразуму се налаже дужност да на дела одговори делима. Бугарска је нзгубљена за Споразум и с тим треба бити начисто. Остаје само да јој се покаже колико је вратоломан пут који је изабрала. ^ЈУ Ч Е=— ДОГАЂАЈИ ЈУЧЕРАЊЕГ ДАНА Немци пред великим тршкоЂама Петроград 27. авг.(задоцнио). Преокрет удогађајима на војишту, који су предвиђали ви соки војни кругвви сада се остварио Резултат наших повла чења је врло добар, јер је очевидно да руска војска није ни мало ослабљена. За свакога ко хладно суди о садашњој ситуацији нема ни мало сумње да је немачка војска немоћна да оствари задатак. којн јој је наложен. Може се доказати са цифрама у руци, да се брзина немачке офанзиве смањује. Лево крило главних немачких снага прешло је 250 врста од почетка садашњих операција до сада, десно крило је прешло 200 врста. Према томе немачке су трупе за два месеца напредовале само две до четири врсте на дан и то у најбоље доба године са одличним заштитама и са железничким пругама у позадини. Немачким армијама је требало четири месеца да потисну руску војску до линије

Минскжитзмир, те ће се у зиму наћи усред мочари Пинска. Дакле брзина непријатељевог марша још ће се знатно смањити с обзиром на почетак рђавог времена. Јаке кише, које су у последње време пале на бојним пољима, извесно ће допринети успоравању немачког марша Путеви, који су постали страховити, до крајности отежавају покрет артилерије, а нарочито опсадних топова, ауто мобили више не циркулишу Непријатељ чини све што може да колико толико поправи разривене путеве помоћу балвана, али је сумњиво да ће у томе успети, с обзиром на исцрпеност немачке војске. Успех генерзла Иванзва Париз, 31. августа. (Радиограм). Храбри генерал Иванов. који је прошлога месеца онако одважно бранио земљиште од Немаца у средњо) Галицији и овога пута постигао је један успех. У коминикеу из Петрограда јавља се, да је последњом руском победом код Тарнопоља сломијен отпор Немаца. Ру си су заробили преко 2000 Немаца и отели велики број митраљеза. Немци су изгубили на рускоме фронту за последње две недеље готово читав корпус војске. Иепријатељ се налази у тешкој ситуацији не могући више подносити губитке својих трупа на тако дугој линији, и мораће зауставити своју офанзиву. И поред огромних употребљених снага и савршенства у наоружању, Немци на извесном фронту нису постигли никакав одлучан успех, који би могао надокнадити огромне

— Споразум са Турском — Окупирањо нових твриторија у Тракији. — „Само на једној граници." — Припр ме за нов 16 јуни. (ОтКРИЋА „ДрЕПТАТЕ-е)‘ Букурешт, 30. августа. „Дрептатеа", добро информисана о немачким и бугарским стварима, оаопштава ово: Ситуацуа на Балкану понова се налази у стадијуму у коме се налазпла аре демарша Споразума у Нишу, Софији и Атичи. Према информациЈама коГе смо добпли у круговима Четворног Споразума. ови су кругови изгубили скоро сваку наду на мс гућност. закључења споразума на Балкану а тако исто изгубили су наду на акцију Бугарске против Турске. Дипломатски кругови Четворног Споразума извештени су шта више о једном позитивном Факту Они знају да ће окупациЈа територије које је Турска уступила Бугарској извршити 5. септембра у присуству бугарских и турских министара У овом циљу краљ Фердинакд је јуче примио узаједничку аудијенцију Радославова и сзе министрв, заједно са бугарским послаником у Нишу Чапрашиковом, и председником Собрања. * * * Оно што иредставницима Четвпрног Сиоразуча изгледа чудно то је факт шго је Рлдославов уверен да Румунија ни у ком случају неће нааасти Бушрску. Ево шга је о томе изјнвио Радославов јррменско/ делегацији: „Не верујем да су р умунија, Ср1ијт и Грчка скло п^ле сазез против Бугарске, тако да ћгш се, ако св будемо борили, борити саоо на једном фЈ0нту“. Ово знлчи, да се Бугарсна лрипрема за ндпјд на Србију. * * * Али нам је динломата Четворног Споразума, који нам је еве ово саопштио, изјавио још и ово: Ми имамо тачна иззешћа да је Бугарска у немогућности да води рат због сзсг фи 1, ансиског стања, ко^е је блиско баннротству, и зб>г потлуног недостатка муииције. Територијални захтеви Бугарсне и њене гретње сматрају се у нруговима Четворног Спормзума сам- као кгрз.

жртве, које су претрпели у људима и муницији. Против Дардгиела Рим, 30. авг. Вести из неутралних извора потвођују да аредстоји велики напио сааезники прдшиау Дарданела. Такође се јављада се ситуаци 'а ,/ Цариграду погоршала. Страхује се д паобуне противу Младотурака и Немаца. РЕГТЛР Смјатаннје јвзмков Овај рат испреметао је ствари тако, да човек не уме да се нађе у њима. Ономад сам био у позоришту. Свира окрестар сопсне коњичке дивизије. Оркестром диригује један №ађар по имену Хорват, а свира се „Ој Словени" Јуче читам. телегроме како ће римски папа уложити сву снагу и позва ти све попове, да се заложе за закључење мира, а сваког дана читам како се Драгиша Лапчевић залаже за мир. Мађар Хорзат и „ОЈ Словени“.,\ Папа и Драгиша Лапчевић Право смјатаније језиков. Хомс. БРвНИНИ РАТНИ ЕПИГРАМИ Оковгне /лисли Марциал, поета у доба Нерона, У времена она, развратна и тмура, Епиграме писа „у <држљивогтона"... Њему Нерон смет'о, к’о мени — . цензура. Нов кошндзнт — Бенерал А. Е. Еверт. Новонаименовани команданг све руске војске на западном фронту А. Е. Еверт, познат је као добар ратни војсковођа и искусан организатор. Он је до овог постављења командовао четвртом руском армијом, која је сјајно извршила свој задатак у 17-дневној битки код Лубљина. Веома су значајни његови радови на преуређењу главног штаба. Под његовом управом изведене су многе реформе у руској војсци. Ђе нерал Еверт је учествовао и > руско-јапанском рату. „Новости“ примају огласе по умереној цени. I

Ла]мс“ о ситуацији. Лондон, 29 авг. Ратна иззештач лондонског листа „ Тајмса' пише, да Ауст.ро — У?арска жели да попрази своје поразе у Србији. Али зима је на прагу, а Аустро—Немци су и сувише заузети другим много важнији « операцијама. Немачка ко/а је истакла четири милиона војника на дза фронта, боЈи се сад балканских авантура, јер има пред собом непобеђене противнике а њена допунска армија Још није оспособљена за ратовање. Аустријска воЈ ска заузета је рашовањем у западној Русији, у Галицији, у Грентину и на Сочи, а стоји на стражи аред Србијом, Црном Гором и Румунијом, па би. било од Аустро—Угарске врло лакоумно да сад троши своју снагу и на нова ратна подузећа. Она нема толико слободне војске да би сад могла покорити Србију. За то треба очекивати пре обратна извешћа од оних којима се Бугари радују. Бугари су се решили на самоубиство, па само мисле како ће се остварити илан за завршење те њихове намере.

Мишљење норвешког листа Из немачких извора опет су пуштени у свет гласови о миру, нарочито о засебном миру са Русијом. Поводом тих гласова виђен норвешки лист „АНепроз1еп“ пише: — Не постигнувши главни циљ, на име да разбију руску војску, Немци увиђају да њи хово очајно нападање на источни фронт може по њих бити веома кобно, јер све мање има изгледа да ће моћи коначно победити руску армију. Ако Немце и не постигне судба Напалеонова, они су ипак већ претрпели огромне губитке и пропустили су згодно време за напад на западни фронт. Није дакле чудо што они желе да преговарају о миру. Али Русија неће себе признати побеђеном, јер би онда изгубила свој престиж на Балкану и у Азији, а да неговоримо о томе да би изгубила и неке покрајине. Мира дакле не може битл.

—Тактика францусш авнЈатичара. Париски дописник „ОаПу Сћгошс1е-а“ објавио је ово писмо јеЕног немачког авијатичара: „Француски гвијатичари увек лете у већс-м броју, у извиђање да са својом ескадрилом спрече летење немачких авијатичара над француским ноложајима. Услед тога и ми смо принуђени следовати њиховом примеру.—Французи се дигну на висину од 6000 стопа се више аероплана. Раван број дигне се на висину од 9000 стопа. И једна идруга ескадрила лети над немачким положајима у противном правцу. Кад један од наших азроплана хоће да се пробије кроз њихов ред, онда му се улуте два француска аероплана, од којих ]едан лети изнад а други испод немачке машине и спречавају је у даљем летењу. Свзка ескадрила има по један команлујући аероплан и неколико авијатичара који мотре како се ескадрила креће, а оне маневрују тачно као флота на мору.“

Турека војсна Колико је брсјно стање турско војске. По информацијама париског листа „Тана“, Турска је истакла у овоме рату 1.300,000 војника. Две трећине те војске састављене су из редива, резервиста, у старости од 35 до 50 година. Досадањи губитци турске војске рачунају се на 500,000 војника погинулих, рањених и заробљени.^ Око 50 хиљада рањених могли су се по издрављењу вратити на положаје, те сад турска војска има 850,000 људи. Она је распоређена овакс; У Тракији је 2-ги једренски корпус, у Чаталуи је 6-ти корпус; на Галипољу и у Дарданелима налазе се 3 ћи родоски, 4-ти смирнски и 5-ти ангорски корпус. Осим тога тамо се налазе и оделите дивизије на броју 190,000 војника. У Цариграду је 1-ви цариградски корпус. Оделите дивизије које бројеукупно 150,000 војника, размештене су у Малој Азији, поглавито код Смирне и по ^околним местима, У Сирији су 7-ми и 8-ми сиријски корпус, а 300,000 војника туку се на Кавказу протпв Руса.

Едари шмпа — „К»Ј*б«н»“ о ербији и ноти Споразума. „Камбана*, озлоглашени немачки агент у Софији, доноси у свом последњем броју један чланак од „дипломатикуса“ о Србији и ноти Четворног Споразума. Тај чланак хоће да објави узроке спреке помирљивости и изјаву о „праведним" (наводнице су Камбанине) бугарским захтевима. Тај духовити дипломатикус, вели да преговори између Пашића и дипломаша Споразума нису имали намеру да задовоље 6у гарске захтеве у Маћедони/и, већ се шу просшо одиграла јеона комедија и . А како то? Један пријатељ „дипломатикуса“, опет дипломата, познаје све „ђгволије и шеретлуке Балканаца“ и он му је дао кључ те мистерије: „Осим официјалног коминикеа на уво Чашићево дошануто је и ово: Одступите данас спорну зону Македоније до бровољно, а ми Вам гарантујемо да ће Вам се оног дана кад аад/ е Цариград, вратити Македонија и то са инше-

Југословенско јединство У речииа истаннутих Јужних Словена и странаца

х.

С р б и | и

ЈБутим мачем Косовске равнице Осветом си Балкан посветила Ти јуначчка словинска дјевице И Милоша мртва окружила, Крзљевића Марка пробудила, Седлала му шарца сред горице, Посјеклицу ђорду му брусила Да најприје сјече погурице. (Словинац за 1880. г. бр. 6, стр.

Сад нестало у земљи Турака Али није неслоге курјака Дед, Србијо, уз слогу потеци, ТеСловинстводишисвојој дјеци Нек загрле својега Хрвата Па Бугара и Словенца брата! Вид Вулетић — Вукасовић 107).

ресом‘. Укратко „Камбана* даје ово објашњење: Срби уступањем Македоније произвешће смутњу у Е*угаоској, Радославов ће пасти доћи Генадиев и Бугарска ће прићи Споразуму, а чим Царигрзд падне Србија ће узети натраг своју Македонију и Бугарска остати на цедилу. — Циљ „Камбаниног* подметања познат је и сувише да ОИ ТрсОало ОА‘Оии|Ј1>1п ш иио и демантовати га, зли ми забрлежрв-змо с«р увррде које Бугарска данас наноси на првом месту Русији и њеним Савез ницима, а потом и нама, колико да се неки бугарски листови не лграњавају на „изазивачки тон нзше, српске шгампе и као што ономад учинише „Балканска Трибуна* и други листови.

ЈШР ДМИ И №№3 — Преглед В. Михаиловског од 25 августа План аустро-немачке офанзиве све се више разјасњава. Главна усиљавања противникова управљена су против крајњих крила руског стратегијског распореда, а на име: на северу против руског фронта поред Западне Двине, на југу против фронта поредГориње. На југозападу наступање ђенерала Макензена по линији Дубно-Ровно има за циљ, пре свега. да угрожава руској војсци обиласком те да је принуди даса свим напусти Галицију. (Као што је из последњих извештаја познато, Руси су осуетили тај Макензенов план и до ноге га потукли. Пр. Уред ). Руси држе рејон између Серета и Збр*ча у источној Галицији, у дужини 125 врста и ширини од 35 врста. Тај део источне Галиције, области Тарнопола, припадао је Русији од 1809 године. после пораза Ауетрије код Ваграма, али јој је Александар I вратио на бечком конгресу. У биткама које се у томе рејону воде, Руси су од 15 до закључно 22 августа заробили приближно 18.000 војника и запленили 32 топа и 60 митраљеза ; али ти тактички неуспеси нису омели непријатеља да непрекидно довлачи појачања. На десном крилу руског по.'.ожаја главна усиљавања непријатеља управљена су на форсирање западне Двине. Ту су у помоћ армији ђенерала Лаценштајна, који наступа на Ригу, придошли у рејону Фридрихштата одреди левог крила армије ђенерала Билова. Руска врховна команда решили је да се Рига неда непријатељу до последње могућности. За то је руска војска на левој обали западне Двине прешла у офанзиву под претњом да заобиђе Немце, услед чега они се нису могли успешно развијати код Фридрихштата. На руском западном фронту Немци су принуђени били да одступе од Вилне. Међу Вилијом и Припјаћом и Њеменом и Припјаћом битке се непрестано воде.

А1ШВИИ ЦиПП Ш 0Ш1Ц — Послв колвктиеног ноџаиа Чвтворног Споразума. —

У БУГАРСК 0 Ј

Јасно и разговвтно Шта бива у Бугарској и како је тамо право стање, нека каже „Препорац*, који у једном наступу искрености доноси у увплнпм чланку ове редове: „Бугарска јавност је још у а.блуди. 1 сог мисли ла се судбина Бугарске, у овим страшним даиима, налази у рукама Бугара. Судбина Бугарске јеу рукама странаца. Да је тако види се према грабежу који се систематски врши и у нашој земљи, а види се и по томе, што се највећа бугарска природна богатства залажу код странаца, који ће нам сутра постати господари, по томе, што се садашња влада, бламирана код народа, служи странцима да се одржи на власти, као и по нечувеном у историји издајству — да бугарска влада изнуђава народ једном опасно шћу с аоља, на чијем приближавању и наступању сама ради свим силама“. Реквизиција „Камбана* јавља да је влада одлучила да се реквизиција одмах плаћа „ако настане потреба за реквизицију*. Мало околишно, али јасно. Окупација уступљених области. Дума саопштава: Ових :ана ћв изаћи царев маниФест, са потписима свих мннистара, коЈим се присаједињују земље, коЈе је Турсна уступила БугарскоЈ на реци Марици. |у ГРЧКОЈ Грчка политнка. „Неи Елос* пише о грчкој политици ово: Грчка не треба никако да се одриче споразума са Србијом, јер би тиме зауставила прилазак Румуније Споразуму, а чзк би је могла отерати и у логор централних сила. Споразум са Србијом Грчка чинн и то, да Бугарска не сме да дефинитивно приђе Германији и Турској. У РУМУНИЈИ

»Одбрана народне части* У Букурешту је основано друштво под горњим именом, које практичннм средствима ради против оних листова који издају народне идеале и служе аустро-немачким интересима. „Ж. де Балкан* пише о њему ово : „Одбрана народне части“ продужава сваким даном свој рад на уништавању листова, који служе зустро немачким интересима. Велики део публике помаже чланове речју и делом, међутим због сукоби изме-' ђу ових и агената поменутих редакцнја била је приморана полиција да интервенише. Г. Дримеро организатор „Одбране" и још два Трансилванца ухапшени су јуче. Велика се аги.ација врши за њихово ослобођење нарочито за ослобођење оба Трансилванца.

Једав шши р Како оугарски краљ орши прокзиодства

Одговор Бугарскв. Софија, 30. августа. Дума доноси: Бугарска ниЈе и нема шта да одговори Споразуму док ЈоЈ св не саопшти да су Срби и Грци примили потпуно и Оез резерви предлоге Споразума. Супротна саопштења у стргноЈ. а нарочито у румунсној штампи. савршено су неоснована. (Доиста је, после Споразума са Турском, тешко и наћи какав одговор. који не би био само изговор. Ур.) Посетв Софија, 31. августа. Г. Деруси, румунски посланик, посетио је јуче министра председника Родославова код кога је остао дуже време.

„Дума“ саопштава: 25. овог месеца министар војни добио је овај телеграм од краља Фердинанда из рилског манастира: Данас, овде у Св. Рилској Обитељи, случајно сам наишао на јункере из војног училишта и школе, који су завршили своја последња летња занимања, овде где је све божанствено, овде где су стене и околне касе и брегови били сведоци славне бугарске прошлости, овде где је и у време ропства киптела љубав према свему што је бугарско — овде сам наиме повисио јункере из друге специјалне класе у први официрски чин. фердинанд