Večernje novosti

Претшта за Соби|ч: На годнну 18. динара На пола године 9. днн. Тромесечно 4 50 динара месечно 150 динар. За инострамство : На годину 36 дин., за пола године 18 дин., тромесечно 9 дин„ месечно 3 динара Број 5 пара

Огласи по погодби. Припоопане изјаве и исправке од петитног реда на првој страни 3 динара, на трећој 2 дин. Рукописи се не враћају. Неплаћена писма не ===== примају се. -■ Број 5 пара

БРОЈ 507.

ВЛАСНИК и ДИРЕКТОР МИЛАН П. САВЧИЋ

НИШ, ПЕТАК 4, СЕПТЕМБРА 1915 ГОДИНЕ

ГОДИНА III.

Јапанска артилернја у Русији. Женева, 31. августа. У Париз телеграфишу из Петрограда да је јапанска тешка артилерија, коју су довели /апански официри, учинила врло велике услуге у иоследњим борб алса откад ]в аочела руска контра офанзива. Из Рим» јавлају да је ј ааанска влада аредузела мере да иоихље у Русију нове трансаорте артилерије. ЈТред ведиким догађаји/ла на севернод 1 фронту. Рим, 30. августа. Из Париаа јављају да се између Риге и Вилне чине ирииреме за велике догађаје. Тамо се налази и цар. Ј1роду?кује рок. Женева, 2. септембра. Коресаодент листа Ђ Ј1а Свиз *, к оји се налазе на фронту у Вогезима, телеграфише свом листу да је немачки ирестолонаследник уиутио својим труаамн ]едну дневну наредбу у ко/ој вели да ће рат бити свршен у децембру. * * * (Цар Виљем је војсци на заиадном фронту обебао да ће рат завршити у октобру месецу.) Кодера у НоЈАаЧкој. Амстердам, 2. августа. Колера бесни у Данцигу, Бранденбургу, Бергу, Каслину, нарочито међу децом. Немачка влада се труди да умири јавност публикујући статистику која никако не одговара истини.

и ч. Румунију гу пастали критични дани, дани последн*г одлучивања. У обручу, који се све више стеже око ње, она ће ускоро бити принуђена да изиђе на средину са својом коначном вољом, која се у осталом увелико назире и која већ постаје извесност. Она је већ метнула РуК у на мач и треба још саЛо да га извуче из корица. Против кога ће он бити окренут није тешко погодити. Две су, углавном, ствари, које утичу на брзо сазревање њене воље и које је можда већ за неки дан, могу довести у одређен и оцлучан став. То је концентрација аустро-немачких трупа на румунској граници и сумњиво држање Бугарске на Балкану; и једно и друго опасно за интересе Румуније. Ми знамо да је Браћанова влада већ нашла прилику да бугарској влади стави на знање да неће остати индиферентна према њеној евентуалној авантури, чиме је одређено њено држање према евентуалном конфликту на Балкану. Како је и како ће кроз који дан још више бити њено држање према централним силама, нека покажу ове најновије информације из Букурешта, које више не осгављају никакву сумњу, да је Румунија и на тој страни формирала чврсту одлуку, коју систематски и чврсто изводи. . * * — Нвмачка офакзива на Балнану и Румунија. Букурешт, 1. септембра. Поводом немачких приирема на јужној граници према Румунији и Србији, и поводон гласова о немачком олану за акцију на Балкану, „ Дрепта теа“ иише : _ Румунски војни кругови смашрају да би Аустро-Немци могли да сломију српски ошпор, потпомогнут великом природном одбраном, само кад би употребили изузетно велики број људи. Чак кад би Аустро-Немци и располагали довољним бројем трупа за офанзиву прошив Србије, иаак би им шребало

чајиањс месец дана да дођу до каквог успеха. Али за то време. како веле енглески листови, Царданели ће несумњиво пасти и онда би немачки успех био пониитен. Ситуација би аак била измењена у случају кад би Бугарска примила на себе да помогне немачки нааад. Онда би савезници били принуђени да оставе Дарданеле и да заједно са Грчком пођу прошив Бугарске. АусШро-У гарске трупе, доведене на румунску границу, имале би за циљ да ангажују Румунију у случају да ова инШервенише прошив Бугарске. Због ове ситуације, румунска влада насшавља све војне мере које одговарају аустри\ским мерама. Влада је одлучена да сачека развој догађаЈа, готова да одмах одговори на сваку агресијУ. —Корак г. Чернина код румунСН0 ВЛЗД0.Букурешт, 1, септембра. „Адевврул* саопштава: „Граф Чернин, овдашњи аустријсни посланик, посетио је г. Браћану и у име своје владе тражио изјашњења о концентрацији румунских трупа нод Предеала и на другим тачкама аустро румунске границе, изјавивши да се у Бечу ова концентрација сматра као акт непријатељства од стране Румуније. „Г. Браћану је одговорио да су војне мере, које је Аустрија предузела на румунској граници, нагнале румунску владу да и она предузме мере. „Гра® Чернин је онда додао да покрети трупа у Међарској немају за објект Румунију, док покрети румунских трупа имају очигледно за циљ Аустрију. Г. Браћагу је приметио да кзд је једна неутрална држзва као Шв јцарска мобилисана још од почетка рата, онда и Румунији може бити дозвољено да предузме мере на које је нагоне околности а нарочито догађаји који се назиру на Балнану. Онда је аустријски посла-

ник инзистирао на томв да Румунија повуче трупе. али му је г. Браћану одговорио да само ако Аустрија повуче своје трупе и ако се Румунији даду јемства, која би оправдала опозивање свих војчих мера, само у том случају се може испунити жеља с.седне монархије. „Осим тога г. Браћану је приметио Чернину да мотив који Аустрија у свом коминикеу наводи за прекид комуникације у Предеалу, није озбиљан, јер се ради спречавања шпиЈунаже не нреће трупе већ полицијаи доносе се респективни ззкони, међутим Аустрија је п.хватала румукске путнике и отпочела мсре против Румуније. „Тано посета Чернинова ниј'е имала никаквог резултата\ Г осподину Ј?ад. Дгатоно 8 м% народном посланику и одговориом уреднику .Српске Заставе" У јучерашњем и Л анку „Срп ске Заставе": „Не расипајте народно благо!', осуђује се влада што држи у инострзнсгву „легију добро нлаћених мисионара“ који имају дужност да обавештавају и упознају европску јавност о српским националним тежњама и аспирацијама, па се тражи од владе, да депешама врати те људе натраг. Чланак се завршава овако: „Ми вас ето преклињемо иј молимо да то учините, али нам глас савести говори да нас нећете послушати. Јер, да сте ни вол.ми да државну касу штедите од излишних издатака, онда не бисмо, поред свег слома ваше дипломатске акције и „успешног” рада ваших емисара, читали у Нишу на француском језику нов лист „Соигпег (1е Ва1капз“ н то под уредништвом чувених зналаца француског језика! Кога ће после свега што се десило са нашим националним аспирацијама и ампутацијом Македоније имати овај лист диспозиционог фонда да обавештава? Никога. Он ће свим апешишом својим навалити на државна јасла и аослужити као згодан изговор за извлачење партизана чз строја и њихово довођење у позадину и на масне хонораре. Време је да се са том срамотом једном престане." Као што се види овде се са поузданошћу тврди, да ће „Бе Соигпег <1ез Ва1капз“ „навалити на државну касу и служити као згодан изговор за извлачење партизана из строја на масне хонораре.“ Ово је изишло у „Српској Застави“ послс моје изјаве, да је „Бе Соигпег (1ез Ва!капз“ моје лично предузеће, да је он намењен узвишеном циљу: одбрани српских националних интереса и обавештавању Европе о нашим националним аспирацијама; и, после моје личне молбе упућене Вамо да својом сарадњом аошаомогнеше задатку лисша, но ограничавајући Вас у ономе што будете писали Ова два факта била би за сваког довољна да га увери да „Бе Соигпег <1ез Ва!капз“ није ни плаћен ни владин лист. Али, и поред тога, под Вашим одговорним уредништвом, у „Српској Застави“ је речено да је он и једно и друго. Сад је ред да се докаже ко од нас двојице говори истину. Ви сте професор и народни посланик те сте морали водити рачуна о ономе што тврдите. С тога Вад јавно позивам да своје тврђење докажете било преко Вашег листа било на суду части Новинарског Удружења. Као што видите ја ВамдаЈ - ем прилике да не останете клеветник у очима оних људи који знају да мој лист није ни плаћен ни владин. Милан П. Савчић

власиик *1^е Соигпег с!еб Ва1кап*«-а

„Новости" примају огласе по умереној цеии.

-^ПЧЕ^— ДОГАЂАЈИ ЈУЧЕРАЊЕГ ДАНА На русном фронту. Петрогад, 31. авг. Службено саопштење. — У пределу Риге, Фридрихштата и Јакобштата нема никакве важније промене. На фронту дг*њ? Екаве и северо-западно од Митаве пушкарање између мањих одељења. Артилеријски двобој, осетно појачан, од Линдена на 20 врста северо-западно од Фридрихштата. Огорчене борбе западно од Јакобштата, у пределу језера Пикстерна и Саукона, настављзју се и даље. Западно и северо-западно од Двинска непријатељ је предузео енергичну офанзиву Ворбе у пределу Аболи—Уцијани и даље јужније развијају се с великом огорченошћу. Близу станице Новосвејнч ши непријатељ је пресекао железнички пут. Под навалом непријатељовом који је г.редузео одлучну офанзиву у пределу између Новосвјенчани и Вилне наше су се трупе ловукле у предео станице Подброже У пределу западно од Вилне и даље источно до предела Орани не јавља се ни за какве промене. На фронту Орани—Мости борба се више шири у пределу Скиде-а и више на исток. Непријагељ развија своју офанзиву источно од Скидела. У борба ма заштитница ради задржавања непријатељеве навале наша је артилерија могла отворити веома жестоку ватру. На путовима из Волковиска, Картуска Береза на исток непријатељ обазриво наступа. Непријатеви покушаји да предузме енергичнију офанзиву наишли су свуда на наш отпор и нису и мали никаква утицаја на извесна повлачења наших трупа која су била у напред одлучена. Између Кобргна и Пинска ситуација је без промене. Јавља се за омање борбе у пределу источно од Дрогичина. Југозападно од станице Сарни наше трупе настављају да задржавају непријате који покуша ва да напредује поглавито дуж река Стубла и Гориније и више источније у пределу Колки. Западно од Ровна — предео Дубна — Кременец — Аустријанци су предузимали безуспешне нападе. У Галицији, у пределу Тарнопоља наше су шрупе и поред жестоке неприЈатељске вашре ипак нешто мало напредовале заробљавајући неаријатељеве војнике и пленећи му мишраљези-, гоншги смо Немце који се аовлаче на север. На доњем Серету — Предео Залешчики — непријашељ је покушао, предузсвши офанзиву да задржи наше напредовање на запад, али је иосле уаорне борбе био понова аотучен и одбијен. У опшше акције Аустро-Немаца теже по саољашносши да покажу офанзивче операције које их стају огромних жртава несразмерних аостигнушим резултатима. РЕГИСТАР Гда им је рачуница ? „Егоизам Србије, Гонке и Румуније упропастиће све друге државе“ — вели ономадне један бугарски лист. Узео сам. на прсте па ранунам: Србија и Црна Гора, Грнка, Румунија, Бугарска — свега 4, ранунајући две српске државе као једно\ Србија, Грнка, Румунија свега 3\ нетири минус три равно један. Дакле, то један то је Бугарска. Па где су онда оне све друге балканске државе ? Ђаво би га знао, ови Бугари од силног ранунања заборавили рачуницу. Хо/лс.

БРАНИНИ РАТНИ ЕПИГРАМИ0 Или—или! Парничење са бугарском ћуди И у другу годину нећ тече! Сад је крајње време ла се суди И пресуда што брже изрече.

Демарш у Софији — Код г. Радосдавова.—0 садржини нотв.—Кратаи рои. Софија, 2. септембра. Данас у И.сахата пре аоднв аосланици Француснв и Итнлије г.г. Панафио и Куни Боасо, један за другим, иосетили су арвдседнина владв г. Ридославова и иредали му оделито једно-образну ноту, ноје садржи одговор на питања бугарске владе од 2. јула т. г. Русни и енглесни иосланик г. г. Савински и 0. Бејрн аосетили су г. Радославова ао аодне и ареднли му ноте. „Б-мнанска Трибуна и из извора блиских дипломатским кругозима Четворног Спорааума сазнаје, дл је одговор врло исцопан и категоричан и без икаквих услова. Он је базиран на већ дјтом пристанку од стране Србије оа територијалне уступке у корист Бугарске у размерама које су назначене у првим предлозима Споразума од маја т, г. У одговору се дају и гаранције за испуњене обвеза. У ноти се одређује кратак рок у којем Бугарска има одговорити.

!Ш 10 побуе — Дза значајна телеграчи. По пријему врховне команде над руском војском Њ В. Цар Русије упутио је 24. августа председнику Француске Републике овај телеграм: „Ставивши се данас н а чело моје храбре војске , с особитим задовољством обраћач се ва ма, Госаодине Пре&седниче, најискреније желећи величину Француској и иобеду њеној славној војсци«. Господик Поенкаре одговорио је 25. августа овим телеграмом: „ Узееши лично команду над вашом х ројсном војсном, ја знам да Ваше Ввличанство, намерава ародужити до коначне аобеде рат који је наметнут савезним народима, аа вам шаљем у име Француске најтоалије жеље. и

0 60 |Ц 1601 Шоооољз Он.ека у Руг.мЈк „Руском Слову“ пишу из Петрограда: Успех руске у војске у рејону Тарнопоља цени се у војеним меродавним круговима не само као успех у смислу резултата који је постигла руска војска на једном терену, него и као крупан стратегијски успех који ће бити од велике вредности за развиће даљих операција, јер је сад омогућен низ даљих комбинација у циљу развијања постигнутог успеха. Тарнопољски рејон заштићивао је главне путеве за Волин и Подољску, па да је аустронемаачка војска успела проби ти руски фронт на томе месту, чему је она и тежила, борба би била прснесена на земљиште које је веома важно у економском погледу. А кад се томе успеху дода и успех руске војске јужније, у рејону Трембовла, онда по мишљењу војних меродавних кругова, операције у Галицијн дају могућност да се овлада свом линијом реке Серета, спречава!ући непријатеља да продре у дубину Подољске и Волинске губерније. Осим тога успех у рејону Тарнопоља повољно ће дејствовати на стање у реЈОну Дубло—Ковно — Кременицком, где је непријатељ прикривао своју галицијску групу. — У вези са руским успехом, офанзива непријатељева мора се за неко време зауоавити, И у рејону Гродна руска војска успешно задржава непријатеља не дозвољаваЈући му да се концетрише, као и на фронту Рига—Двинска. Одјек у Румунији Букурешт, 1. септ. Велика руска победа код Тарнопоља силно је одјекнула у Румунији. Листови наглашавају да војска, која је после толиког повлачења била кадоа да зароби толики број војника и задобије тако велики ратни плен, доказује да је у ње још увек жив и силан борбени дух. Победа код Тарнопоља је врло значајна епизода, која живље него ишта даје слику правог стања на руском фронту. Она показује колико су мало истинског успеха имали Немци у офанзиви.

Одјек у ИтзлиЈи. Рим, 31. авгугта. ' 'мци и Аустријанци ге труав да прикрију своје неуспехе, које су им Руси причинили у источној Галицији. Немци ћуте. Аустријанци, који стидно лажући остају увек провидни у својим лажима, говоре о новим руским појачањима, која ступају у борбу и о огорченим борбама, које се настављају на Серету. Међутим у питању су борбе у коЈима се Аустријанци бегали оставивши неколико хиљада заробљеника Русима Примећује се, да у тим борбама иницијатива мало по мало прелази у руке Руса. То значи, да ће се повлачење Руса поступно претворити у велики начин за победу и у величанствену при прему за велику офанзиву. Што је пре две недеље била само нада постаће стварност. М2 00 оошјо — Аустрија као самостална држава не постоји „Идеа Националс* пише: Има један факт који европска штампа није довољно нагласила, а који интересује балканске народе. Аустрија више не постоји као аутономна држава. На руском фронту нема више аустријске војске. Према Русима има три групе: група Хинденбургова на северу, баварског принца у центру и генерала Макензена на југу: три немачка генерала и три немачке армије. Аустријска армија под комаидом једног надвојводе само је једно оделење немачке војске; она нема самосталну акцију, чак нема ни имена. Она није армија већ скуп диспаратних јединица које заеисе од друге армије. Са политичког гледишта, аустриЈСка дипломација више не постоји. Немачка ради, интригира, врши корупцију, обећава и за себе и за Аустрију: она располаже АустриЈом као својом ствари. Апсорбовање је потпуно, фузија савршена. Од независне Аустрије из 1914 није остало ништа. Аустрија као држава разорена је у септембру 1914 године под ударима победничке Русије.

Југословенско јединство У речнма истакнутнх јужних Словена и странаца

XI Повјестница учи нас, да Хрвати и Србљи, оставив прос* траие предјеле иза татранских бријегова, једни мало након других дођоше у ове стране, гдје сада прибивају, за Ереклија источнога цара. Није двојбе да су ова два покољења. кад су се амо доселила, говорила једним те истим језиком без и ма какве промјене, и да су тако напредовала, док се не разлучише по вјери и по писмених, а то више по различностн насељена положаја и наставшег политичкога одношења. Симе ЈБубић (Огледало Књижевне повјести југославјанске, књ. I. Ријека §5Ј. XII Народ хрватски и народ српски полазе из једне закарпатске прадомовине, населише се у трачко-илирском полуотоку један поред другога, говоре један те исти језик, имајуједнаке обичаје и једну ћуд. Ова сродност у свем шта народе иначе карактеризује сада је превелика, а некад бијаше још већа. Фрањо Рачки.

XIII А најпоостији Србин из Баната или из Бачке он је У Србији, у Босни и Херцеговини, у Далмацији, по готову н Хорвацкој, у Славонији и у Срему у својем истом рођеном језику и народу, био он восточнога или римског исповеданија. Досишеј Обрадовић (Собраније наравоучитељних вешчеј )

Критоп ш« 01 бапу -- После колектииног норака Чвтворног Споразума. —

У БУГАРСКОЈ

Шефови код Краља Софнја, 2. сепмбра, На јучерашњем саветовању шефова опозиције о политичкој ситуацији одлучено је, да шефоеи опознције траже заЈ‘едничку аудијенцију код краља којем ће изложити гледиште њихобих ларгиј<Г на садашњу ситуацију. Једнно удружени социјалисте нису пцистали на ово и неће се пријављивати Краљу. Аудијенцију |ће тражити један од шефова опозиције за све. Промона у Кабинвту Софија, 2. сестембра. Круже једнако гласови да ће стамбуловиста г. Апостолов дати оставку на положај министра железница. Њега би заменио народни посланик В. Кознички, присталица Добре Петкова. Допуна позиву „МаквдоноОдринаца." Софија, 2. септембра. Као допуна првој наредби о позивању на вежбу „Македоно-Одринаца“ изашла је нова заповест. по којој се на тронедељну вежбу позивају; 1). Сви они, који су свршили у „Македоно — Одринском ополчењу“, без обзира на место и годину рођења. 2. ) Сви они „Македоно—Одринци* из „неослобођених земаља“ кој'и су служили у сереској и драмскоЈ - и другим бригадама, а који су сад у Бугарској. 3. ) На 45-то дневну обуку сви из спискова за 1916 и 1917 годину, а који су старији -од 26 година. Камбана о ситуауији „Камбана" није пропустила прилику да произвољно оцени на брзу руку, нов корак сила у Бугарској. „Споразум је дао нову ноту, садржај ноте држи се у тајноси. но није потребно велико искуство па да се прозре ова тајна: стојте, не брзајте, не улећите у рат, останите неутрални. Ј о су ноте, савети и предлози Споразума, а само пре десет дана тај исти Споризум говорио је Устајте, удрите Турке и Аустријанце. Помогните Србима за будуће компезације Имајте поверења у нама. То држање Споразума покезује његову слабост и није достојно великик сила. И јасно је да мала слаба Бугарска нема никаква рачуна, да се везује са великим силама, које парадирају са својом великом снабости. У ГРНКОЈ Дшаити Атина 2. септ. Полузваничка „Естија* овлашћена је од стране г. Венизелоса да најкатегоричније демантује вест да г. Венизелос има намеру да утути краљу мрмо рандум у коме ће тражити да се промрни политика—према Четворном Спораауму. Венизолос нод нрзљз Атина, 2. септ. Данас је г. Венизелос примљен код краља у нгрочиту аудијенцију. Општинсни избори Атина, 2. септ. Краљевим декретом општмнски избори у новим областима одложени су за 3 месеца. У РУМУНИЈИ Одговор на ■аЈјарске шииаив Букурешт, 1. септ. „Адеверул“ саопштава: Информисани смо да је румунска влада дефинигивно одлучила, да ако Аустро-Угарска не хтедне да омогући да се одмах врате румунски путници који су задржани на мађарским станицама, да онда румунска влада дефинитивно зобрани излазак из Румуније свима аустронемачким поданицима. Седница „Националне акције" Букурешт, 1. септ. Јуче увече чланови „Националне Акције* састали су се код г. Виктора Јонеску. Говорено је о догађајима који су на дневном реду па је одлучено да „Национална Акц Н Ј’а* стави на знање да Румунија неће моћи остати неактивна, ако Србија буде нападнута. 0 Нерниновом кораку. Букурешт, 1. септ. Шшампа живо коменшарише корак аустријског посланика. „ Адевгрул вели да је у нпјмању руку глуао код Аусшри/а, после године дана припрема на румунској граници тражи објашњења о румунсним мерама, и вели да тај корак има смисла само ако Аусшрија хоће да шшо пре изазове конфликт. После овога, вели лисш, румунским одговорним факшорима налаже се да убрзају улазак у акциЈу.

ЈАипг Петковић, бив. кмст овд. продаје цреп и керамиде по умереној цени. Ул. „Хилендарска* бр. 19. 844 3—6