Večernje novosti

Поетшта аа СоПију: Н» годину 18. дннара На пола годнне 9. дин. Тромесечно 4’50 динара месечно 1'50 динар. За иностраиство : На годину 36 дин., за пола године 18 дин., тромесечно 9 дин., месечно 3 динара Број 5 пара

Огласи ло логодби. Припослане изјаве и исправке од петитног реда на првој страни 3 динара, на трећој 2 дин. Рукописи се ие враћају. Неплаћена писма не — ■ примају се. —=Број 5 пара

БРОЈ 508.

ВЛАСНИК и ДИРЕКТОР МИЛАН П. САВЧИЋ

Цар у главном стану. Петроград, 3. септембрз. Цар је отпутовао за главни стан у пратњи првога министра да присуствује спремању новог плана. 5орба у ваздуху код Риге Лондон, 3. септембра. Хитне депеше достављзју да се започела велика борба у Ришком заливу између руских и немачких хидроавијоиа. Детаља нема. $арон Думба опоЗван. Лондон, 3. септембра Јављају из Вашингтона да је аустријска влада п оаустила иред енергичним захтевом владе Сједињених држаеа и оиозвала је свога амбасадора, барона Думбу.

Од нашег специјалног до иисника из Софије добили смо врло интересантна обавештења о турско-бугарском уговору, која бенгалском светлошћу осветљавају тајанствену комедију коју Бугарска игра у преговорима са Четворним Споразумом. Ево тих обавештења: Софија, 3. септембра У стању сам дати вам ова поуздана обавештења о турско-бугарском угоиору: кад су преговори између Турске и Бугарске о турским територијалним уступцима завршени, турска влада је написала је текст уговора и потписала га. Тај текст уговора је поднет председ нику владе г. Тадославову. Г. Радосла^ов је у самом уговору прецртао извесне одредбе и унео нсв текст, па тако измењен уговор потписао и предао Турској. Турска влада није чинила до сада никак■ ве рекламације и сад ствар тако стоји. Свакоме ће јасно бити циљ овог бугарског маневра.“ Апс. * * * Дакле ствар је сада разјашњена. Г. Радославов, којем је много стало до бугарско - турског уговора у ствари га је потписао, али је себи оставио једну резерву за Четворни Споразум са којим још не сме прекидати преговоре. Он је знао да ће преговори са Турском изазвати неповерење код Четворног Споразума. Ако би пак он уговор са Турском потписао, он би се потпуно открио према Четворнбм Споразуму, а за то још није дошао тренутак. Овако он има могућности, да се пред њиме одбрани, какотурско —бугарски уговор није свршен чин и како му нису аезане руке за преговоре :а Четворним Споразумом. На овај начин г. Радославов добија времена, које му је сада најдрагоценије. Његове наде у пораз рус:<е армије и нову инвазију / Србију изневериле су га :јајним отпором руске вој:ке, а његов сан о окупатији српске Маћедоније за*аглио се новим руским шбедама и представкама } умуније и Грчке да неће ктати равнодушне на слуаај бугарског напада на Ср5ију. Потребно је времена ч он ће га добити развла!ењем преговора са Четвор!им Споразумом. Ето то је та ве.аика ко-

медија коју Бугарска сада игра, а која ће се, то је наше дубоко уверење, завршити новом бугарском трагедијом или како је паметни Бугари називају, катастрофом. * * * На ову тако ординарну бугарску игру ми смо до сада више пута указивали, али се нама није веровало. Сматрало се да ми у оцени бугарске политике не можемо бити објективни. Али. као да се сада почин»у отвараги очи и нашим савезницима. О томе нам сведочи писање руске штампе. У Русији се почиње увиђати, да у Бугарској треба гледати само непријатеља великог савезничког дела и дз је тако треба третирати. Сада то гледиште почиње освајати и у француској штампи. У „Пти Журналу“ изјављује бивши министар спољних послова г. Пишон: „да Је још одавно било јасно да краљ Фердинанд ни мало не жели да закључи какав споразум са Силама Четворног Споразума и да још од прве половине прошлегодине иостоји некакав споразум између Бугарске и Турске“, па овако завршава. „Оставимо оне који затварају очи пред светлошћу нека верују да такав уговор може бити закључен без узајамних обавеза да Бугарска добије ништа не дајући и да ће спречити Немачку да снабдева Турску; да ће се Краљ Фердинанд сутра одлучити против Турака и Немаца са којима сада преговара; или, да ће се Бугари противити пролазу немачких трупа, ако се ове подухвате да ослободе Дарданеле блокаде предузевши марш против Србије. Ја се тиме нисам обмањивао, ни када је ситуација била мање јасна него што је према садашњим обавештењима. То је могућна компликација која не треба да узбуђује и којој треба смело погледати у очи. Она ће извесно, ако до ње дође, нахудити Бугарској више него намаЈ Извештај гласи, да је овај чланак г. Пишона начинио јак утисак у политичким круговима. * * И поред све, признати се мора велике препредености софијских глумаца, завеса тајанствености лагано се подиже. Потребна је само енергична рука да је што

пре подигне те да се на позорници појави разголићена Бугарска. Време је скупо, а искуство из овог рата нам је показало, да дипломација Четворног Споразума споро ради. Комедија је откривена и сада се греба брзо одлучивати. М.

Ниш, 5. сеагембра. Јуче је иосетио нашу редакцију г. Рад. Агатоновић народни аосланик и одговорни уредник „Сраске Заставе« и овластио нас је да објавимо: 1) Да је нааад на „Ве Соигпег (1ез Ва1капб“, к оји је изишао у „Сраској Засгави 1 ‘, шталшак без његовог знања јер он у то време нијв био у Нишу; 2.) Да он не одобрава тај нааад, шта више он га осуђује. Ове изјаве г. Агатовића нас аотауно задовољавају.

^ЈУЧЕ^— ДОГАЂАЈИ ЈУЧЕРАЊЕГ ДАНА Са нашвг фронта Крагујевац, 3. септембра. У току 1. септембра на Дунавском фронту спречено је непријатељу утврђивање код Базјаша. У току ноћи између 1. и 2. септембра непријатељ је на савском фронту покушао прелаз са два чамца у близини Вртачке Аде, али је за времена опажен и врчћек- натраг. 195 официрп и 40.000 војиика заробљено. Петроград, 1. септембра. Главни генералштаб саопитава: У области заиадно од вароши Вишсевеца наше су трупе 31. авгусша истерале прошивника из села Рамела и његове околине. Непрчјатељ се из њега нагло аовукао ао том смо га истерали из села Фостоки наневшч .ку велике губитке. До сада смо утвр■ дили да смо заробили тои приликом 20 официра и 2000 војника. Наша ватра је осујетила непријатељеве иокушаје који је. да би задржао нашу офанзиву прслазио у противнапад у областима села Гонгпова и Диктоваца, која леже југо-западно од Вишњевеца. И овоч смо приликом такође за робили око 140 официра и 7300 војника и заиленили један ше шки топ и шест лаких, четири каре, 26 митраљеза и много другог ратног материјала. Гонећи у Галицији неиријатеља, који се повлачи у правцу западна од фронта на реци Серети. имали смо неколико жестоких борабау областима села Глиеђа, Цеброва, Јуксецјовка, западно од Гарнопоља као и код села Ђвиниача у области Залечики. У борбама у области ЈусепЈовке и Ђвиниача, које смо водили 30. августа, заробили смо иреко 2100 војника и 35 официра и запленили четири митраљеза. Наши торпиљери, крстарећи у Црном Мору у обла сти угљених мајдана, уништили су један велики пароброд. РЕГИСТДР Није него, — него. Један нов лист у Нишу окомио се на све листове V Србији и чантра као каква пуница. Ономад замера листовима што у извешта/има са бојишта употребљаваЈу крупна слова. А у томе истом ли сту наћи ћете чланке у којима г. Н. Американац пише реч „ него * масним словима\ Е, није него — него\ Хо/лс.

БРДНИНИ РАТНИ ЕПИГРАМИ Празна корист. »Варшава је ипак пала!* Има л’ ико што од тога, Сем Виљема крвавога И његових ђенерала?—

— Нланак »Новог Времена* —

Под тим насловом доноси петроградски лист „Новое Времја“, у броју од 26. августа, иа уводном месту чланак у коме се, између осталог, каже: „Пре него што је српска Скупштина дала пристанак ка одговор српске владе дипломатама Четворног Споразума, Пашић се саветовао са бугарским представником у Нишу Чапра шиковом, а и српски представник у Софији Чолак—Антић имао је неколико састанака са бугарским премијером Радославовом. По томе судећи обновили су се директни преговори између Србије и Бугарске, који су били прекинути у прошлој гбдини." Даље „Новое Времја" наводи, да је инутарша борба бугарских странака достигла врхунац. Бугарска владина штампа, немогући и даље сваљивати одговорност на Србију због непопуштан.а, одпочела је плашити Бугаре тиме шго битобож пропала бугарска независност и спречен би био развитак Бугарске кад би Русија завладала Дарданелима.—Влада Радославова савршено се помела. После демарша Четворног Споразума смањио се број владиних приврженика. Сад је велики број стабуловиста, који су остали верни Генадијеву, отворено за Четворни Споразум, па и тако звани „широки социјалисти'*, а уз њих су и прогресисти Цонковисти, народњаци—Гешовци, демократи — Каравеловци, земљоделци и радикалци—Стабуловисти. Сви су они на страни Русије и западних држава, ако се Бугарској даду гарантије да ће остварити своје националне идеале. Само су владини либерали, уски социјалисти и мали део стамбуловиста — Петковаца за садањи курс политике. И онда није чудо што ступа на позорницу сам краљ Фердинанд. У разговору своме са вођом широких социјалиста Јанком Сакозовом, краљ Фердинанд се показао као присталица социјализма, што значи да он хоће да придобије ту јаку странку за своју политику. Али и краљ Фердинанд н његова влада нашли су се сад у тешком положају. Водили су преговоре на све стране: са Турском, с Аустро-немачком, која обећава Бугарској не само сву Маћедонију него и излаз на Јадранско Море, па упоред са тиме развлаче преговоре са Србијом и Румунијом и по свој прилици са Грчком. Најзад они мисле да ће на тај начин извршити притисак на Четворни Споразум, који је сад у праву да тражи изјаснење од Бугарске како ће се даље држати. Бугарима се сад даје могућност да благодаре Словенима за жртве, које су они у своје време поднели за политичко ослобођење и постанак Бугарске. Сазнање о великој одговорности према свему Словенству треба да определи Бугаре на шта ће се решити.

ВЕЛИКУ КОЛИЧИНУ гумених потпгтица све величине као: Чешњева од каучукз, гуме За брисање, за мастило и оловку, рнеуматике За фијакере све од најбољег квалитета добило је стовари(ите друштва 856,2-6 „ПР0В0ДНИКА“ Караџићева улица број 8.

НИШ, СУБОТА 5, СЕПТЕМБРА 1915. ГОДИНЕ

I

ГОДИНА III.

- Слрема за последњи час. —

„Ангира“ саопштава Рад грчке дипломатије, ноја се у овим тешким моментима труди да се закључи сагласност између Грчке и Румуније, неће, разуме се, довести до савеза између тих двеју земаља, али ће имгти за резултат—споразум. Фооперација грчко—српско—румунска лако ће одбити како напад турско—бугарски, тако и напад бугарски номбинован са десантом аустро-немачким на Србију. Ови напори наше владе олакшавају терет сваком Грку, јер је јасно да кабинет г. Венизелоса ради да потпуно спреман дочека дванаести час,

Евакуацнја БесарабиЈе — Аустри]знци нагдо беже из Весарабије Петрсград, 3 септембра Аустријска војска, која је била упала у један део Буковине и Бе.-арабије, нагло је променила правац и повлачи се натраг преко границе. Изгледа да су Аустријанци, бојећи се да их не туку Руси који непрестано добијају појачања, нагло евакуисали територије ноје су били заузели. (,,Опинион“).

0 Балкану — Скуп универзитетских професора Лондон, 3. септ. Из Манчестра телеграфишу да ће се тамо одржати један велики скуп универзитетских професора на којем ће се водити дискусија о балканском питању. На овај скуп биће позвати и њихове колеге из Грчке н Србије,

- Свнзациона ввст „Волфова Бороа“ „Волфбиро * с&знаје из Цариграда да су ареОставници саоразуми у Софији врло незадовољни држањем Бугарске. Г. Криии, иролазеви кроз Софију, чинио је заједно са енглеским послаником аокушаје код бугарске еладе, али кије успео. Шта више г. Криаи ]е изјнвио уве.рење да је Бугарска иришла централним силама што значи велики усиех за аустро—немачку диало-|

мацију. Држи се да ће аредставници Русије, Фрамцуске, Енглеске , Италије и Србије ускоро на аустити Софију. Енглески аосланик је шта више већ аослао своје ств ари у Солун. * Нек се чује и објективна страна што рекла „Српска Застава.“

— Будућност прнпрвма Намцима велико изнвнађвњв. Женева, 3. септембра. „ Газет де Дозан“ Јавља да су новинари, који су недавно посетили француски фронт, понели са фронта на/бољи утисак. „Док се Немачка војска туче аод артилеријском кишом у мочарним руским равницама, дотле им, то тврдимо, буду ћност спрема болна изненађења. Француске војсковође приаремају у овом тренушку војску која је за респектовање.

КРИТНП 11 19 Кшц — После колективног корака Четворног Споразума. —

У БУГДРСКОЈ Послв нове ноте Софија, 3. септ. Службени и полуслужбени листови нотирали су предају нове ноте Бугарској од стране сила Споразума; додато је да се садржај ноте чува у тајности. Међутим остали листови ближи или даљи од владе, коментаришу ноту онако и дају јој је на онај садржај, какав је потребан њиховим општим или посебним интересима. Сви т. зв. русофилски листови тендециозно преносе тежину ноте са Бугарске иа Србију, т. ј. по њима нота садржи нове предлоге Бугарској који су погодпи Бугарској. На пример „Дума“ пише ово: „Према нашим обавештењима представници Споразума саопштили су Бугарској влади садржај српског одговора. Споразум је понудио Бугарској територијалне успехе не гледајући на грчки отказ и српске резерве. Једина резерва српска која је примљена јесте она о српско-грчкој општој граници са остатком охридског језера. „Балканска Трибуна", која је уверена од добро-обавештених лица, да је нота повољна по Бугарску, вели да влада демантује оне гласове, по којима се у ноти Споразума вели, како овај, т. ј. Споразум, не гледа добрим очима на турско-бугар-

ске преговоро. Најзанимљивија је „Камбана“, која тврди, и то изазивачки, да су представници Споразума изјавили: — „Ако се Бугарска у најкраћем року не би сагласила са нашим предлозима, готови смо да повучемо све своје предлоге и да их сматрамо као да нису ни учинили." Ову фразу, ако је у истини тако речена, „Камбана" разуме, да ако Бугарска не прими предлоге Споразума, онда опет лепо. Споразум се неће наљутити Боже сачувај, чак биће му сасвим мило ако Бугарска остане неутрална. „Камбану" потпомаже и официозус „Народни Права” које пишу: „Непријатељи Бугарске желе да је виде у рату. Мећутиг» тврдо је становиште Бугарске и њене владе да све своје аридобије на миран начин. Бугарски народ је сагласан са овом максимом, али народ зна и то да ако неко од наших суседа не буде разуман и не буде хтео да успуни праведне захтеве Бугарске народ ће ирибеће оружју у најпогоднијем тренутку за то“. Толико и тако Бугарска штампа по ноти Споразума. Аос. Рздославов код Краља Софија, 3. септ. Данас у 10 часова пре подне

министар председник д-р. Радославов био је код краља, да му саопшши ноту Саоразума са новим аредлозима, које Споразум чини Бугарској. Министарски савет Софија, 3. септ. Јуче су позвани сви министри у седницу министарског савета под председништвом г. Радославова, који је обавестио сво је колеге о предлозима сила Споразума. Скупљањв Гврмана Софија, 3. септ. Синоћ у 10 часова приспео је специјалним возом Јован Алберт Херцог из Меклембурга и одсео Је у двору. Маркиз Палавичини. аустроугарски посланик у Цариграду. иоји лолази на одсуство у Беч. стигао Је у СоФију у којој ће провести кратно време ради разговора са бугарским државницима. Зашто влада нв сазнва Собрање Да би било јасније зашто кабинет г. Радославова бежи од сазива Собрања као од живе ватрг, дајемо састав бугарског парламента. Владин блок има 129 посланика и то: радослависте — 82, стамбуловисте —32, тончевисте — 15; Опозициони блок (аграрци 47, демократе31, народњаци 10, радикали 5, прогресисте 2, тесне социјалисте 11, широке социјалисте 10) броји свега 116. Влада је у већини са 13 посланика, али стамбуловисте су подељене на два дела и већи део, 22 посланика, са Генадиевом прешли су опозицији што чини да би у собрању влада имала 107 посланика а опозиција 138. Због тога је саД Бугарска земља без парламента, бугарска влада влада без већине, дакле непарламентарна влада. У ГРЧК0Ј Мемоар г. Венизелоса? Атина, 2. септембра. „Неа Имера “ доноси да ће г. Венизелос упутити ускоро краљу мемоар, у коме ће му об/аснити да политика кОјп се данас води не одговара најбоље интересима земље. Он ће се повући са власти и препоручиће за свога последника г. Теотокпса, кога ће помоћи у аарламенту. Министарски Савет Атина, 2. септембра. Данас је Министарски Савет решавао о закључењу зајма од 20 милиона код Народне Банке. На седници су решавана и друга акутна питања. Питањв контра-банда Атина, 2. септембра. „Естиа“ доноси да се у путу кроз Македонију трговачки аташе енглеског посланства потпуно уверио да је грчка влада употребила све мере да спречи ратну контрабанду. Изјава г. Диамандидеса Г. Диамандидес, министар саобраћајг, учинио је ову изјаву сараднику солунске „Македоније“: „За сада не може бити ни речи о томе да ће Грчка напустити неутралност. Грчка остаје за сада неутрална. Влада будно прати развој спољних догађаја, који, као што се зна, теже томе, да се све неутралне државе определе овако или онако. Како ће се развијати спољни догађаји не може се унапред знати. Ето зато вам нико не може рећи, да ли ћемо напуститн неутралност и када, или ћемо пак остати неутрални до краја европског рата. „Што се тиче односа с Бугарском они су неопредељени јер се још не зна званично, да ли је потписана бугарско-турска погодба. Због свега тога је — завршио је министар —

положај европски и балкански неодређен. И докле год остане таква ситуација опредељивање Грчке остаје њено чисто унутрашње питање. Подвлачим поново оа за сада не може бити речи о напуштању наше неутралности*. У РУМУНИЈИ Нови руски предлози Букурешт, 3. септембра. Посланик румунски у Петрограду дошао је изненада. Говори се да он носи нове предлоге руске владе с тим да Румунија одмах напусти неутралност у корист Споразума. Штампа живо коментарише неочекиван долазак румунског посланика и истиче да је наступио решавајући моменат, да Румунија дефинитивно одлучи свој положај према ратујућим странама. Чврнин нод краља Букурешт, 3 септ. Јуче после подне је граф Чернин, аустријски посланик, примљен у ауди(енци(у код краља Ова посета, која је дошла у тренутку највеће затегнутости између Аустрије и Румуније због затварања границе и војних припрема на румунској граници, различито се коментарише. Међутим ништа се позитивније и детаљније не зна. Отварања границв Букурешт, 3 септ. Пронела се вест да су Мађари понова отворили румунску границу, и чак је о томс стигао овај званичан извештај нз Беча: „Пошто више не постоје војни разлози због којих је граница затворена, то је румунско - аустријска граница понова отворена и отпочео је редован саобраћај." Међутим овде о томе нема још никаквог званичног извештаја. Воз који је ове ноћи дошао из Предеала опет је стигао без и једног румунског путника. Румунске власти немају никаквог званичног извешћа о овоме. Одговор Радову Букурешт, 3. септ. „Епока" пише: Пре неког времена, кад су Немци вршили пресију на Румунију да пропусти муницију за Турску, г. Радев, бугарски посланик у Букурешту, рекао је у једном раз 10 вору: — Нека се само појави једна немачка дивизија на Карпатима и видећете да ће се допустити не само транзит муниције него и све што Немци зажеле. Сад г. Радев има прилику да констатује да створи у Румунији не теку као у Бугарској, На Карпатима су се појавили Немци, па ипак је наш одговор другачи но што би желео посланик оне земље, која је у пријатељсгву са Турцима и Немцима. Нвначна дрскост Букурешт, 3. септ. Лист „Акциунеа* сазнаје да немачки војни аташе потпуно слободно и са картом у руци посећује места ка румунској граници, где се копају шанчевн за утврђивање румунске војске. Лист протестује против ове дрскости,

ИЗ ШШКЕ ИзЈавв Сер Аските и Лорда Иичаиера Лондон, 3. септембра. Сер Аскит изнеће сутра пред Доњи Дом нов предлог закона о кредитима и даће експозе о политичкој ситуацији. Лорд Киченер учиниће значајне изјаве у Горњем Дому. „Новости“ примају огласе ло умереиој цени.