Večernje novosti
Претплата аа Србију: На годину 18. динара На пола године 9. дин, Тромесечно 4-50 динара месечно 150 динар. За мностранство: На годину 36 дин., за пола године 18 дин., тромесечно 9 дин., месечно 3 динара Број 5 пара
Огласи по логодби. Припослане изјаве и исправке од петитног реда на првој страни 3 динара, на трећој 2 дин. Рукописи се не враћају. Неплаћена писиа не == примају се. ■== Број 5 пара
БРОЈ 510.
ВЛАСНИК и ДИРЕКТОР МИЛАН П. САВЧИЋ
НИШ, ПОНЕДЕЉАК 7, СЕПТЕМБРА 1915. ГОДИНЕ
I
ГОДИНА III.
Конфдикт иЗмеђу МакенЗена и Хинденбурга Рим, 4 септембра Из Женвве јављају да је дошло до конфликта између Макензена и Хинденбурга односно офанзиве у РусиЈи. Хинденбург тражи да се настави офанзива на исто ку, јер не верује у усиех на другим фронтовима, међутим Макензек тражи да се офанзив а у Русији обустави иа да се иође на другу страну. Нонфлинт је из азвао ввлику узбуну у немачким војним круговима, иошто обојв имају ирист&лице. Кајзвр Кв имати да реши конфликт. Он изглвда да је за обусгављањв офанзиве чим будв заузета Вилна. ОфанЗива у ЕдЗасу Рим, 4 септембра Вести из разних извора иотиуно иотврђују уверење да Ке ускоро иочети француска офанзива у Елзасу. Дуед код ОрСшше Букурешт, 5 септембра в Димињаца“ добија овај извештај из Турне Северина од 2 ов. м. Данас по подне у 3 сата Срби су енергично бомбардовали депозит хране на мађарској царинарниии у Оршави. У 4 сата канонада јв достигла врхунац жестине, Радници, који су товарили џанове, видевши шрапнелску кишу, коју еу сипали срссни топови, сакрили су се иза џакова наслаганих поред наше границе. Један шрапкел је псгодио три радника и убио их. Један радник је тешко рањен. Дуел се са малим прекидима, наставља сваког дана.
ПРОФЕСОРСКИ ИСПИТ
Рат је унео многе нередовносту живот како приватан тако и државан Нове, изузетне прилике изазвале су нове односе, сасвим другаче но што их доноси редовно доба. Тенередовности су у доста случајева примећене и у доста случајева се држава осетила позвана да мерама, некад добрим и оправданим некад можда и штетним и неразложним, изађе на сусрет новим односима, те да у колико се може регулише оно цпо су изузетне прилике пореметиле или да одговори новим захтевима које су те прилике донеле. Тако се, преко редовних одредаба, официрима признају изузетни превремени аванзмани као накнада за заслуге учињене у рату. Тако се ђацима, због губитака које су проузроковале непредвиђене, државне потребе, даје надокнада поклањањем једне године. Тако се у суду и полицији примењују исти ови обзири премз изузетним приликама и ми имамо ратне судије, ратне начелнике под условима који не одговарају прописима у мирно доба. * * * Ми ћемо оставити на страну критику система који је на овај начин заведен на извесним пољима. Он је увелико оправдан кад долази као награда за изузетне услуге, као што је случај са аванзманима официра, где је то добрим делом и једна неопходна, готово техничка потреба. Он је мање оправдан и скоро штетан, кад је у питању образовање будућих генерација у које се, поред нередовности које су изазвали ови ратови, уноси још једна празнина од године дана без више и неодољивије потребе. Али, било како било, тај систем се увелико примењује. И кад се он већ примењује он треба и мора да буде примењен на свим пољима. Само тако он може добити пуно оправдање и санкцију. * *
Међутим он није свуда прим.ШлшаП ц т о :м|М диктује ове редове. Навешћемо један пример, кош знамо, и који можда највише пада у очи. Ма просвегном пољу тај систем није примењен. Наставници, који као и сви други подносе све ратне недаће, који излажу своје животе, гину или остају инвалиди, који су у току ових три година ишли из рова у учионицу и из учионице у ров, они, кад се сврше ови догађаји, имају да се врате на своје место са свим економским потресима које им је нанео рат, али са истим дужностима и истим наградама. Њихове периодске повишице неће се померити ни за један дан, тећи ће законом уређеним током, као да се нншта није догодило и као да преко њихових кровова није про шла ратна олуја. И док њихови другови, официри, са којима су раме уз раме де лили тешке дужности бранилаца, док они буду носили на својим 35-годишњим плећима мајорске еполете са свим економским повластицама које даје та униформа, дотле ће наставници скинути са плећа официрску блузу да на њих навуку свој стари капут и да отплаћују дугове које је рат умножио. Још више. Докле ће за многе друге, који су заједно са наставницима подносили тешки рововски живот, наступити, са закључењем мира, доба макар и релативног одмора, дотле ће наставници имати да надокнаде оно што се изгубило у току ових три година, да надокнаде чак и оно што је држава, опет због рата, поклонила ђацима као да се знање даје декретовати указима. Они ће иматида ђака са спремом основца третирају као ђака трећег или четвртог разреда гимназије и да „утерају” сву вересију коју је ратни мораторијум направио и на просветном пољу, и то код ђака, који су у току од три година имали времена да забораве и оно што им је
основна школа дала... То њих чека и то још првог дана по закључењу мира. Из рова у скамију. И њихове дужности и њихови економски односи биће тежи после рата и због рата. Али шта вреди што су и они били војници и официри, кад држава не може да нађе модус да им то надокнади, као што је дата могућност на другим пољима ? * * * Али има још тежих случајева Има суплената које је ра 1 одвојио од књиге и послао у ров. Спречени трогодишњим ратовањем да ишта раде на својој струци они суплентују и данас са 125 динара плате, док би, да је редовно доба, имали до сад своје професорску плату. И они ће, поред свега овог, бити принуђени да изгубе ко зна још колико времена чекајући крај рата и, после рата, спремајући све оно што тражи од њих професорски испит. Данас, кад се постаје мајор без испита, судија без испита, кад се без испита поклања деци, поред већ раније профушоване године дана, још по једна година, од супленга се тражи да имају испит па да постану професори. То утолико више пада у очи што је ово испит који и раније није имао много гаЈГоп сГе1ге-а, испит који после једног државног испита на Универзитету и лосле две године рада у школи тражи државну ревизију знања која је држава у лииу Универзитета већ признала као довољно. И ради тог испита, који се и раније осећао као сувишна форма, данас, у време овако уздрманих односа, врши се економско уназађавање читаве једне наставничке генерације, која ни мало није крива шта није доспела да сврши своје личне послове, свој' испите, а која је, као и сви други, ревносно вршила своје дужности према држави. Неправда је у толико очигледнија, у колико се лакше да отклонити. А шта тек човек да каже о оним случајевима где су супленти, спречени ратом да положе своје испите, напунили опасну пету годину, после чега, по закону, треба да чуду отпуштени? • * # Довољан ће, надамо се, бити и овај легимичан поглед да покаже важност овог питања и оправданост његовог покретања у јавности. Нека се мало размисли о њему. Ако се баш неће да учини какав шири гест према наставничком сталежу те да се он изравна са другима и у накнадама као што је изравнат и у напорима, онда иека се учини бар оно што је још раније требало учинити: нека се укине професорски испит који ни пре рата није био одвећ оправдан, а који би после рата имао смисла само као намерна и пакосна сметња. Ко је положио дипломски испит томе је држава већ признала спрему. Ко поред тога има и потребних моралних својстава тај је заиста способан да буде професор. Метод ако неда пракса, неће га дати ни једна диплома више, ни један испит ргоГогта више. И кад се узима да деца у својим првим годинама развића могу без штете да прескоче по две године школовања, несумњиво је да се може прескочиги и
један испит у зрелим годинама. То је у осталом награда, која доиста није тако велика да се не би могла дати за трогодишње напоре у рову и у школи. Држава, која је умела и многим другима да призна и награди ове напоре, треба да их призна и својим просветним радницима, на којима ће, још сутра дан по рату, по чивати цела будућнос наше земље. Ж.
-^ЈУЧЕ^— ДОГАЂАЈИ ЈУЧЕРАЊЕГ ДАНА На руском фронту Петроград, 3. септ. Главни генераштаб саопштава. У области југозападније од Двинска одбили смо на самим иашим гвозденим жицама учестале немачке нападе између пута за Двинск и језера Самазе. Омањи немачки коњичкн одреди појавили су се у области железничке пуге Малеђечно Полоцк. Северо-источније од Вилне непријетељ је успео да пређе на леву обалу Вилије. Југоисточније од Орани Немци покушавају да пређу реку Верговку притоку Меречанке. Код села Ејсмонти наше су трупе натерале непријатеља у реку. У правцу Пинска наше су трупе пред непријатељевим надирањем повлаче, У области Нижњистоход одбили смо непријатељеву офанзиву противу Убринична. Непријатељ наставља своје противнападе у области Деражеа и на другим деловима нашег галицијског фронта. Поко лебани непријатељ покушава д* ироти&нишнцтма /гврдп^:во| по' ложај, али у тим својим напорима непријатељ у најбољем случају постиже само омање локалне успехе и наше трупе извршују и даље са успехом своје задатке. У борби западно од села Пондики, у области Деражна заробили смо 410 војника и запленили четири митраљеза, освојивши једну фабрику шпиритуса и гробље. Код Деражна заробили смо преко 700 војника и запленили четири митраљеза. Отбили смо огорчене непријатељеве противнападе. РЕГИСТАР Слелило
Турско-бугорски ллон — Погодба о Јвдрвну и напад на Србију Букурешт, 5. септембра. „Димињаца" саопштава : „Један Младотурчин, посвећен у тајне турске владе, изјавио је једној личности која заслужује пуно поверење, да су Турци уступили БугарскоЈ један део Једрена само с тога што је ситуација на Дарданелима постала врло тешка и што су се Бугари обавезали да нападну Србију у тренутку кад Немци буду у могућности да пруже Бугарима руку. »Тај напад би се извршио за двадесетак дана. У том случају би Румунија, будући опкољена, била принуђена, према мишљењу Турно-Немаца, да лође са Немцима, те би тако Немачка задала последњи удар Русији и занључила са њом сенератан кир. „Непотребно је вели „Димињаца", ни помишљати на могућност извођења плана. „Но Бугари су чак одредили и коли^о ће војске послати на коју страну. Шта више — и то је карантристично — једзн виђан Бугарин, присталица Споразума, врло богат и добро поанат у Румунији, бојећи се нове по литике Бугарсне, повунао је новце које је био депоновао у Енглеској и уложио их у једну Женевску Банку и .
КМ ЈЕ111III1101111 - Мисија воЈвода од Мвкланбурга у РумуниЈи Букурешт, 5. септ. Поводом доласка војводе од Мекленбурга из Софије у Букурвшт, „Адеверул" иише: Од јуче се налази код нас војвода од Мекленбурга. Ои долази из Софије доносеви оригинал или коиију турско-бугарског уговора на чијем је остеарењу радио. ОваЈ уговор су Турци илатили добрим делом своје територијо и он &е имати као иоследицу кларификацију ситуације на Балкану у корист Чвтворног Саоразума , који јв региен да на Валкану иође иротив нвлеачкв дииломатске и војне акције. Војвода несумњиво има мисију и код румунског нрсља. Али он долази у тренутку кад је немачка саеезница 'хринудола Вумуиију дл иредузме орастичну еојну демонстраци/у на граници где су Мађари ушестостручили своје шикане ирема њима. Он долази иошто је дефинитивно одлучено иитање о муницији. Он дол&зи у тренутку кад наши државници имају иуне руке иосла, решени да не дозволе да будемо оп кољени Немцима новом офанзивом иротив Србије. У овој атмосфери кајзеров сензал неКе моћи да измени нашу сиољну иолитику. Како је дошао гако ће и отићи!
Поузданији положаји — Преглод В, Михаиловског од 29, августа. —
Један лист подмеће дру гом листу како ће се помоћу тог другог листа изалачити људи из строја и давати им масни хо норари. Међутим власник тога листа примио се власниигтва само због тога, да би се извукао из службс у позадини, јер му је и она претешка поред свег својег националистичког уверења! Овакве замерке може чинити само СЛОП човек! Хојкс.
БРАНИНМ РАТНИ ЕПИГРАМИ Једно Чудо Нов свинкс дижу! Гледам ид шта раде Запрепашћсн не умеи ни беле! Зар указОм премештају зграде? Гимназије к’о писаре селе!?
[3883 заоарх ша — Конгрвс у ЋврнобиЈу Милано, 4. септ. У Ћернобију, на језеру Комо, отворен је конгрес на коме су узеле учешћа виђене француске и италијанске личности, а који има за циљ да се простудирају мере којима би се извршио иотпун војни и политички савез западних сила путем што интимнијих односа на пољу научном, економском и социјалном за спречавање економског надирања Немачке у Француску и Италију, Узели су учешћа Луцати, Пишон, Барту, Аното и други.
Последњи извештај штаба руске Врховне Команде износи спшту карактеристику положаја руске војске. Тај положај је означен као успокојавајући и пун поуздања. Важно је саопштење у томе што је немачка војска одпочела уступати иницијативу руској војсци. Истина Руси за сад узимају иницијативу само у делимичним биткама, у њиховим је дакле рукама засад тактична иницијатнва, а стратегијска још припада Немцима. Није ни чудо јер одсгупање руске војске траје већ шест недеља на огромном фронту у дужини од 1200 врста, те представља собом врло тешку операцију која је спречавала слободу стратегијских операција. Осим тога маневар одступања на руском искривуданом фронту веома је био отежаван и околношћу, што су центар и крила руске војске морали одступати на различна одстојања. У центру руска војска је отишла са Бзуре и Равке на Заселду и Пину, а то је на 380 врста ка истоку. У исто време руско одступање на левом крилу било је мање у одстојању — са западног Пута отишло се на Горину за 100 врста, а са Златне Липе на Серет за свега 50 врста, На десном крилу одступало се од половине јула у правцу ка Ковну за 80 врста, а у Курланду и Сомопитији за 150 врста. Због различног одстојања дакле у одступању, и трајање и начин маневра били су различни, Па и операције непријатеља стварале су разне околности, јер док је немачка о 1 ':1 на западном и севсрно-
западном фронту енергично наступала, на југо-западном фрон•гу одпочеле су озбиљније онерације тек пре три недеље. Оснм свега тога треба имати у виду да прелаз стратегијске иницијативе на страну Руса зависи још од две важне околности: треба довесги у склад операције руске војске с операцијама савезника и још са снабдевањем бојеве муниције у потребној количини. Што се тиче западног фронта овог великог светског рата, тамо су руски савезници приступили енергичном артилеријском пуцању на немачке положаје од половине августа. У сваком случају може се у скорој будућности очекивати да Руси предузму не само тактичну него и стратегијску иницијативу. Најважнији догађаји још се дешавају на крилима руског општег положаја, где се сад за аустро-немачку војску решава питање о најближој перспективи њених операција, пре но што наступи време које ће путеве учинити непролазним. Ако Хинденбург и Макензен не успеју да исправе потиснута њихова крила и да их пруже на северу иза Двине и на југу ка доњем Дњестру, аустро-немачка војска биће принуђена да се за дуго време утврди и остане на садањим положајима, тећецар Виљем моћи пребацити знатан део своје војске на запад или на југ, у циљу да дође до решавајуће битке на другом фронту. А ако аустро-немачка војска успе да исправи свој фроит и осугура своја крила од обилажења, она ће продужити своје операције у Русији. У томе случају руска војска ће и даље избегавати да даде прилику противнику доћи до одлучне битке.
Југословенско јединство У рачима истаннутих Јужних Словвна и странаца
XVII
Хајд' у коло, ко ће ту да дрема...
Брже, браћо, амо, амо, Да се скупа поиграмо! Србијанче, огњу живи, Ко се теби још не диви! Хрваћане, не од лане, Од увек си ти без мане! Ој Босанче, стара славо, Тврда срца, тврда главо, Тврд си као кремен камен, Где станује живи пламен! Ао, Еро, тврда веро, Ко је тебе јоште теро? Ти си ка’но хитра муња Што никада не покуња. Ао, Сремче, гујо љута, Сваки јунак по сто пута! Црногорче, царе мали Ко те овде још не хвали? Мачем бијеш, мачем сечеш,
Мачем себи благо течеш: Благо турска главо сува Кроз њу горски ветар дува! Ој соколе, Далашинче, Дивна мора дивни синче! Ој ти красни Дубровчане, Наш и данас бели дане, Та са песме из старине, Пуне славе и милине! Ој Словенче, танани! Банаћане лагани! Ој Бачвани, здраво, здраво, Ко ј’ у песми већи ђаво! И ви други дуж Дунава, И ви други где је Драва, И сви други тамо, амо, Амо да се поиграмо! Хватите се кола тога, Од вишњег је оно Бога!
Бранко Радичевић (Ђачки растанак).
Крп ш н балкану — После колвктивног норака Чвтворног Споразума. -
У БУГАРСКОЈ
Опозиционари код нраља Софија, 5. сент. Јуче у 11 сахата пре подне примно је краљ Фердинанд једновремено вође опозиционих партија. Аудијенција је тра,ала од 11 до 1 сахат и 20 минута. Пошто су сви шефови опозиционих партија учинили изјаве о ситуацији краљ је водио разговор са представницима опоЗИЦИЈс у лрисустоу иросталонаследиика Борнса. По изласку из двора шефови су обеВали новинарима да ће довече дати обавештења о ауденцији. Предусретљивост, којом је краљ примио представнике већине у народу учинила је на њих добар утисак. Немз новаца из Нвмачке Софија, 5. септ. „Дисконто Гезелшафт* се обавезао да ће сваких четрнајест дана предавати по један милибн на име бугарског зајма. Већ месец и по дана је прошло како „Дисконто* није положило ни једну рату. „Дума“ тражи објашњење од владе. У РУ1У1УНИЈИ Руцнск) мврв. — Изјаве г. Таке Јонеску. Букурешт, 5 септ. Поводом питања о трупама које је Румунија избацила на границу, „ Адеверул “ је иншервјуисао г. Таке Јонеску, и овај је изјавио: „Да се данас повуку наше трупе из места, куда су од• ведене због аустро-мађарских шикана, била би велика погрешка. Мере које су недавно предузете против нас могу се поновити и ми не ш реба да будемо неспремни. С друге стране, румунске шрупе нису избачене на гра • ницу само због арекида саобраћаја аушника, већ и због гомилања аустро-мађарских труаа на румунској граници, које су доведене до на саму граничнч линију и које коаају шанчеве нама испред носа. Суседна монархија има несум њиво суверена арава на шо. Али и ми имамо суверено праео да предузмемо мере за одбрану. Можда су Аустро-Мађари чинили ово само да би нас терорисали и кад шо није усаело они нас сад преко својих лисшова аозивају да све шшо се догадило смашрамо као да се није догодило и да обуставимо мере за одбрану пошто су румунсни путници били само 8 дана затворени у Аустрији. Али то Румунија не треба да учини.
Затварање румунсках пушника, о чему нити су они о баветтени на време нити румунска влада, јесше нечувена шикана коју у своје време треба имати науму. Што је оеа шикана обустаељена значи само да више нема потребе да се врше реаресалије на нас. Гомилање аак труаа на нашој граници налаже нам да одговоримо дефанзивним мерарама и не може бити ни речи да се њих одречемо. и Румуни о бугарсиом плану Букурешт, 5 септ. Поводом споредних вести да се Бугарска обавезала Турској да нападне Србију и поводом бугарско-немачке наде да ће Румунија тада бити присиљена да пође са Немачком што би нагнало Русију на сепаратан мир, „Адеверул* пише: „Искључена је кооперација Румуније са Немачком. „На Балкану пак, где Бугарску добро познају, сумња се ди би Бугарска могла поћи путем авантура, нападнувши Србмју и обновивши оружан сукоб измеђудржава на Балкану — ада не узмемо у обзир да је РусиЈа одаена стаеила Софи/и на знање да би напад на Србију од сшране Бугарске смашрала као сазиз ћеШ.“ Мвклвнбург код краља. Букурешт, 5. септ. Краљ и краљица су, као што је познато, предузели излет Дунавом. Војвода од Мекленбурга отишао је у Браилу да се састане са краљем. Нова лозинка номачких аганата. Букурешт, 5 септ. Пошто нису успели да увуку Румунију у немачке воде, немачки агенти пронашли су нов барут како би бар спречи4и акцију Румуније. Наиме они распростиру гласове, како ће Русија закључити сдпаратан мир чиме би Румунија била доведена у врло тежак положај ако би се пре тога ангажовала. Али тај барут не пали. Румуни су довољно интелигентни да се не дају заварати. Они познају мирољубивосг руског цара, али они знају и то да је он пре свега лојалан и витез и да никад не бн дозволио да погази своју реч и да потпише сраман мир. Немачко—маргиломанске смицалице наилазе само на општи смех. Мих. ВЕЛИКУ КОЛИЧИНУ гумених потпетица све величине као: Чешљева од каучука, гуме За брисање, за мастило и оловку, пнеуматике за фиЈакере све од најбољег квалитета добило је стовариште друштва 856,2-6 „ПР0В0ДНИКА“ Кг ' аџићев .1 улица број8.