Večernje novosti
Повтшта п Србију: На годину 18. динара На пола године 9. дин, Трокесечно 4‘50 динара месечно 150 динар. За иностранство: На годину 36 дин., за пола године 18 дин., тромесечно 9 дин., месечно — — 3 динара Број 5 пара
Огласи по погодби. Припослане изјаве и исправке од петитног реда на првој страна 3 динара, на трећој 2 дин. Рукописи се не враћају. Неплаћена писма не == примају се, = Број 5 пара
НИШ, ЧЕТВРТАК 10, СЕПТЕМБРА 1915 ГОДИНЕ
ГОДИНА III.
БРОЈ 513.
ВЛАСНИК и ДИРЕНТОР МИЛАН Л. САВЧИЋ
Кајзеров покдон Рим, 7. септ. Из Петрограда јављају да ће територије које, према турско-бугарском уговору Турска уступа Бугарској, битн прво предато Кајзеру, па ће их онда овај поклонити Бугарској. /Аинистарски савет Рим, 8. септембра. Синок је министарски савет одржао седницу н« ко/вј је веКао о ситуацији на Балкану. НталијанГи за исток Атина, 8. септембра. Према инФормацијама из дипломатс-ог извора Италијани грозничаво врше велике концентрације трупа у Вари Бриндизи и Сиракузи. Држи се да ће знатне италијанскв снаге бити одмах испослане аа исток. Још се не зна право назначење нуда ће отићи ове трупе.
^ЈУЧЕ^— ДОГАЂАЈИ ЈУЧЕРАЊЕГ ДАНА Протнв Грбља Цетиње, 8 . септембра У току 7. септембра непријатељ је отварао аршилеријску вашру противу Грбљ а у Боки Кошорској, а осим то га ноћу око 9 часова, под заштитом аршилерајске еашре непријашељска пешадијска изеидничка одељења сукобила су се са нашим извидницама, и непријатељ је борбом ошеран. Према исказима једнога заробљеног непри/атељског војника непријатељски су губици знатни. Са наше стране погинуо >е један официр и рањена су два војника. Са францушг фрон т а Париз, 8. септ. (Радиограм) Саопштење од 7. септембра. — У Артоа француске батерије су снажно пуцале на мемачке шанчеве. Немачка артиле-
II
У „Адеверулу“ је изашао један чланак под горњим насловом, а са подписом „Један активни официр.“ Чланак је врло интересантан, нарочито у ово доба када Аустро-Немци и Бугари протурају тенденциозне вести о нападу на Србију. Чланак гласи. „Да ли су Аустро-Немци још остали при својој намери да преко Србије отворе себи пут за Царигргд? ЈОШ; се нишга ИС мол\с .чизно да каже, али је сва вероватноћа да ће они обновити свој прошлогодишњи покушзј, свршен сломом. Али док стигну да пођу довољно спремни, они ће наићи на врло велике тешкоће, јер ће против њих, на страни Србије, стајати Румуни, Грци и знатан контигент англо—француских трупа, које ће бити искрцане на егејској обали. Зна се да Србија има војске до 300.000 људи, перфектно организованих и опремљених, снабдевених добром артиљеријом, са знатним бројем француских тешких топова, са обилном количином муниције, са санитарном службом и снабдевањем које је у последње време усавршено. Четворни Споразум несумњиво неће оставиги Србију на цедилу. Италијанска иојска која броји скоро два милиона бораца, будући да пред собом има планине и да је мали фронт на коме се бори, може увек да дође у помоћ својој савезници Србији са 500.000 људи. Да ли ће Румунија са војском од 600.000 стајати скрштених руку ? Не. Она ће својим снагама потпомоћи да се стегне обруч око аустро-немачких трупа, да убрза њену агонију. Ући ћемо дакле у акцију на страни Четворног Споразума, пошто смо чврсто одлучени да се бранимо против Тевто-Мађара те да ослободимо своју браћу и да испунимо свој задатак. У случају да и Грци пођу правим путем, а то је несумљиво, онда ће се броју бораца придружиги и Грка 250 000 и имаћемо : Италијани 500.000. Румуна 600.000 ; Срба 300.000; Грка 250.000. Укупно дакле 1,650.000 војника. У ових 1,650.000 ннсу у-
рачунати Англо-Французи који би искрцали на јегејској обали, пошто су савезници одлучени да, у случају напада на Србију, преместе главно бојиште на Балкан. Да би дакле офанзива успела био би потребан сра змеран број војника и топова, гвоздена енергија и жар једног идеала. Аустро-Германима би дакле требало најмање милион 1.0 оојиикс бг.ш ако би гмп додали и максимум 400.000 Бугара. Оних 1,650.000, Италијана, Румуна, Срба и Грка били би кадри да спрече ову офанзиву а у толико пре заједно са војском нз Галипољу и са војском англо-француском искрцаном за форсирање Дарданела. Упитајмо се: одакле ће Централне Силе довести милион и по људи ? Једини фронт на коме су могли напредовати, и то по цену тешких жртава, то је био руски фронт. Али су се Руси повукли, а нису били тучени и разбијени. Сад се очекује сваког часа руска офанзива која, ако није почела, значи да Руси чекају нешто, а го је артиљерија из Јапана. Ако Аустро-Немци пову ку са руског фронта милион и по људи одтри милиона које гамо имају, онда се у толико више може рачунати да ће офанзива против Србије изазвати слом Аустро-Немаца. До Цариграда, путем дугим стотине километара, који изискује времена, леже балканске иланине и реке. Не стигнувши тамо, офанзива ће се разбити о гранитне карпатске стене и о Дунавске обале, брањене савезницима, Офанзива против Србије биће коначан слом Двојног Савеза.
ПР 80 КЛАСНИ ОРИГИНЛЛАН ПИРЕЈСКИ : : : врло укусан : : : РАХДТ/10КУДО са финим мирисом, филован чистим печеним бадемом у ооигиналним кутијама и сандучићима од х / 2 , 1, 5 и 10 ока, — Праве ежлвске Карамелв добила је већу партију и продаје врло умереном цеиом тр говииа Милаиа т. С10]анови'ћ1, Ниш — Трг Краља Милана. 885 1 — 15
рија је показала велику активност и нарочито бомбардовзла гранатама великога калибра предграђа у Арасу. Пред Феј ан Домпијер наставља се рат минама. У Шампањи жнво пуцање француских батерија, којима су Немци одговорили не тако снажним бомбардовањем француских логора. У Источној Аргони на коти 285 Немци су изазвали ексллозиђ једне мине у близини франпуских опкопа. У Вевру и у Лорену на неколиким тачкама Французи су моглн проверити рмултате свога пуцања. Једна пешадвјска колона била је растер-ана на путу из Сен Муриса ‘за Тио. У «рс делу Калонскога шанца, у Апрмонској шуми, северио од Флиреја и северно од Ренвила непријатељски опкопи су озбиљно оштећени. Далекометна француска зртилерија погодила је железничку станицу у Тиокуру. Између Пизије и Делма Французи су покварили један део г возденога пута. У Шато Сален и у Вогезима артилеријска акција. РЕГИСШ Најновијз чудо На једној /ош нсдобр шеној прузи ради само један воз, ко/и вуче једна шкартирана локомотива. Јуче ми рекоше да се на тој прузи десио судар возова ! Седим и размишљам : како се то могло десити да се на прузи, на којој саобраћа један воз и једна локомотива догоди судар возова?! Нисам успео себи то објаснити, али извор тој вести је сигуран те и у то наЈновије чудо морам веровати. Ни читаоцима не остаЈе ништа друго. Хомс.
Рмп и гаУЈ — Предострожност Румунијг Букурешт, 6. септ. И ако се аустро угарска војска повукла са румунске границе, пошто јв тнмо израдила јзка утврђења Руму нија непрестано довлачи војску на Iраннцу и подиже утврђења, моди С8 да св одмах Јави редакцији „Нсвости и . 12
I
Пашић у Бечу! — У политичком делириЈуму Већ месецима бугарски листови подмећу Србији како она има тајни споразум с Аустријом чега је последица затишје на српском фронту. Не знамо да ли им ове денунцијације помажу, алп знамо да те измишљотине када се обелодане доносе штете. Болест измишљања лажних вести о Србији развијала се у тој мери, да је у појединим листовима прешао у делиријум. У једном таквом наступу некакав сарадник „Балканске Трибуне“ донео је масним словима ову вест: Пашић у Бвчу »У арестоници, у доброобавештеним. аолитикким хруговима, уаорно св одржава глас, да /з сраски аред седник министарства Пашиб отиутовао у Беч. Овај његов ихЈТ стоји у вези са аредстојећом немнчком оф+нзивом аротиву Србије. Пашић ће ареговлрати са бечким држчвницима о условима за захључење свинратног мира између Срби Је и Аустријв. Овде је ова «ест произвел а ввлику сензацију. и Што ће се овој лудачко/ бургији церекати цео сзет у Србији, ни ао јадн; него што ће се и они у Бечу рптосиљати овлквих шашивих иријатеља.
— Нр*1 одсуднмм дагаћаЈнка Са\ разких сшрака стижу последњах дака извештаји о савезничким арииремама за општи напад на Дарданеле. Пад Дарданела имао би рсшавајућег значаја за дипломатску акцију Четворног Споразума, који еоди на Балкану. Р арииремама и начину овог генералног напада на Дарданеле стигли су ови иззештаји из Рима и Букурешту : Пред падам Дзрданш Рим, 5. септ. „Коријера дела .Сера“ има извештај из Атине, да предстоји једна одлучујућа акција против Дарданела. Предстоји једновремени напад и на суву и на мору. Напад ће бити извршен уз припомоћ великог броја подводних лађа. Савезници су поставили у Дарданелима извесне апарате ради паралисања дејства немачких подводних лађа. Одлучна акција Букурешт. 6. септ. Из Атине телеграфише: На Галипољеком Полуострву наставља се артилеријски двобој без учешћа пешадије. Савезници се спремају за један општи напад против турских позиција. Сваког дана пристиже нова савезничка војска.
Атина, 7. септембра Грчки официозус „Естија“ у одговору на нападе опозиције објављује велико јелински програм садашње владе, који се састоји из следећих тачака. 1. ) Непомирдива и упорна борба за ослобођење грчког народа под Турцима; 2. ) Онупирање свих турсних земада ноје насељавају Грци; 3) Одбацивање свих бугарских претензија на грчке земље; 4) Сузбијање свих бугарских завојевачких твжња на северу.
Последње пркпреиве
„Опиннон“ добија телеграм из Рима који гласи: Бугарска сз живо спрема да интервенише у европском рату. Последње вести из СоФије јављају да је наређена реквизиција вагона. Наређенз је да се натоварени вагони растоваре, 40 вагона, натоварених муницијом и материјалом, отишло је из Пловдива у Једрене. Обавезници из Тракије позвани су лзд сружје. »ФранкФуртске новине“ пишу да ће Англо-Французи искрцати војску у Кдвалу ако Бугар:ка нападне Србију. Бугарсна се спрема ? Рим, 8. септембра Ситуација у Бугарској још је нејасна. Краљ Фердинанд је дуго конферисао са аустријским иослаником. По свему изгледа да Бугарска неће дуго остати неактивха. Јавлају ба Јв већ иочел а мобилизаци\а и да је, саобрнћаЈ железничх и у целој Бугарској обустављен. Бугнрсхи официри, који се налазе у Фр&нцуској добили су наредбу да св одмах врагв у Бугарску. Последња нота Букурешт, 8. септембра Овдашњи политички кругови ~врде да му Силе Споразума предале Бугарској ноту, у којој је позицију да одмах напусти неутралност. Савезници у Солуну Атина, 8. септембра Јзв/вају иЗ Ри/ил да ћв е »веЗкици, у слуЧгју бугарског нацада на Србију, искрцава труое у Содуну н ооћи у помоћ својоЈ сааезници.
Редиговање одговора Букурешт, 8. септембра Рвдославов ј« јуче дуго радио са хра/ве/и Фер«опеидод|. Овдасигои цолигиЧки К|/угова ти удк да Је Радославов поднео крад>у да провери одговор коЈи ће се предати бцор^Зу/иу. Уступање тракијсних територија Атина, 8. септ. Атмнска штампз обавештена је да је Турска јуче уступила Бугарској територије у Тракији, али се ово још не потврђује званично. С друге стране сејављада су представници споразума добили телеграфске инструкције од својих влада да напусте бугарску престоницу чим се изврши уступање тракијских територија Бугарској, јер би се то сматрало као дефимитивно прилажење Бугарске Централним Силама. Бугарсна мобилизација Солунски ,,Опинион“ добија овај телегрзм из Атине: !шш! I! Буцрма ИНРЈЈЈУ ршиу ЈНРШУ о гнтуаијн у Вугартј. југариа, нрм ге, ррм вошту ирРиирцију. Поред офацрра, »ј« ц шао оојш и Фрадцуш аоошарр к оекара к: Бугадске, крја су у ооследаем рату, цобш гу арреоРу аа буду гооедоо оа оо|у куоа кн нарцо влада. Ооа деаеша оеок ц је Оугаргка оц шљуоода тургко-бугаргног угооора нмеоооа и оа ге прнврема и оо|е гз ЈГвојннм №ра:уиом.
Аупрв-Леначко вадш — Преглед В. Мнтанловског од 1 оепт. Цар Виљем се труди да нанесе руској војсци решавајући удар пре него што наступи рђаво време. Битке на реци Зељвјанки 28 и 29 августа нису имали за противника тактички успех, а одступање руске војске ка исгоку, у правцу ка реци Шари, било је изазвано општим стратегијским стањем јер прелазом Немаца у решавајуће наступање на железничку пругу Вилна-Двинск, показало се, да је руски фронт на гоЈоњем Њемену био сувише мстакнут те је потребно било повући га назад. То уједно показује да принц Леополд бзварски не располаже великом силом између Њемена и Ерипаће кад се није упустио у гонење. На крајњим крилима рус ког распореда, на доњој Двини и у Галицији, Ау-
стро-Не^ци су већ изгубили стратегијску иницијативу и прешли су на мање-више пасивну одбрану. Руско наступање у Галицији, при даљем своме развијању, може загрозити непријатељевом саобраћају са Лавовом, а у реону Риге руско наступање дуж доњег дела Аа принудило је Немце да се с узнемирењем осврћу на своју позадину на страни Муравјева. У осталом ђенерал Лауенштајн располаже с јаким одбранбеним утврђењнма на реци Аа, а што се тиче руског југозападног ратишта, ђенерал Макензен се сад ослања на Ковељ и може да саобраћава са Лавовом заобилЈЗним путем. Питања о заш тити Пољесја и пруге Вилна-Ровно не представља за Русе решавајући значај за судбину рата. Главна усиљавања Немаца последњих дана, усредсређеиа су у рејоу нмеђу
Вилијом и западном Двином, куда су кренуте велике силе у помоћ армији ђенерала Билова. Оне су концентрисане поглавито код реке Свенте, у рејону Вилкомира и у Понавјену у че тири колоне ка истоку и северо истоку. Немачка коњица успела је да изиђе на железничку пругу Двинск Вилна и прекинула је саобраћај њоме. Затишје које је наступило на фронту Вилна — Оран, може се сматрати као привремено. Несумњиви успех противников, који је брзо сакупио велику силу северно од Њемена, може решити судбу Вилне, али још
не прети и Двинску, јер ј рејон Двински добро за* штићен низом језера међу којима има узвишица које су јецини пут за наступање. На Вилни Немци упорно наступају у рејону Деражна и на Горини, трудећи се да заобиђу Ро: но са севера. Руско наступање у Галицији продужује се успешно. Центар противников јужно од Тарнопоља морао је одступати ка запад. То одступање одазвало је и одсту* пањем аустријског десног крил т од Серета ка Дњестру. Руске успехе на Серету признаје сад и аустријски главни штаб.
ПРОПАЛД ИНТРИГА — Грчно-бугарски преговори Солун, 6. септ. „Маћедонија", орган иредседника владе Венизвлоса доносхг ово са оаштење: „Пре неколико дана еођени су арвгоеори изчеђу Бугврске и [рчке, које је чзаавно г. Пасаров, бугарски аосленик. Бугарсла тр-жи од Грчке да се дезинтересира з а срисхе устуике. За то ће јој Бугарска устуаити Дорјан и Ђевђелију. У аолитичким и диаломатским хруговима влада мххшљеле, да ови ареговори неће икати усаеха, јер Венизелос стојхг нн аринциау: Грчка тражи П30ШЈР9Њ8 ГРЗКИЦЗ, « не задо<Тијан>е удОбНИХ ГраНИЦа*!
После колектианог корака Четворног Споразума. —
У БУГАРСНОЈ Сзвешам посланхка ввћине Софија, 7. септ. Данас по подне одржаће се седница посланикавећине Председник владе г. Радославов изложиће у својем говору политичку ситуацију и мере, које треба предузети да би се остварили национални идеалн. Гонориће још министри Тончев и Д Петков. После тога добиће реч посланици ради изјава о владиној политици. Посланици већипе ће дати мишљење и о ТО&е, да ли треба сазвати Собрање. Против влздине политикв СофиЈ‘а, 5. септ. Г. Мзлинов публикује у „Препорцу* протест петнаесторице лекара, дипломата и виших официра против политике Радославовог кабинета .који следује жвљама и вољч Н^мачке". У овом протесгу се тражн сазив Собрања. Доктор Греков који је саставио овај протест, ухапшен је. Деруси код Радошвова „Димињаци* јављају из Софије: Састакци између председника Радославова и румунског послиника Дерусиа настављају се. Ономал је Деруси понова имао дуг састанак са Радославовом. Опозиција задозољна предлозима Букурешт, 8. септ. „Димињица* телеграфишу из Софије: Вође опозиције сматрају последње предлоге Споразума као задовољавајуће, те да их ни у ком случају не треба одбити. Они сматрају ситуацију као врло повољну за Бугдрску, која овим преговорнма може да осигура себи велики део Маћедоније. Влада се и даље саветује о одговору бугарске, који још није састављен. Овим одговором бугарска влада ће трзжити као услов за улазак у акцију да Бугарска одмах окупира, пре
но што уђе у акцију, територије које јој се уступају. Листови тврде да ће Радсславов, пре, но што преда одговор представницима Споразума, имати ново саветовање са овима. У сг.учаЈу нвгативног одговора . Букуоеш, 8. септ. Из Софије телеграфишу румунским листовима: У круговима дипломације Четворног Споразума демантују се вести да ће представници Споразума напустити Софију у случају да одговор бугарске владе не буде задовољавајући. Тврди се да ће у случају негативног одговора односи између Бугарске и Споразума бити настављени онако, како су настављени са Грчком после негативног одговора Гунарисове владе. Обвћана Добсуџа „Балканска Пошта* јављ^ из дт.ломатског извора да се у последљој ноти коју је Споразум предао Бугарској изјављује да је румунска влада готова да уђе у преговоре са бугарском владом о игправци границе у Добруџи. Силе Споразума, вели се, гапантовале су Бугарској да ће овим прегов*рима добити велики део Добруџе. ГенадиЈвв против влздо Софија 8. септ. „Балканска Трибуна* доноси: У положају смо изјавити да парламентарна група Генадијева неће потпомагати владииу политику. То ће бити саопштено на првој седници министар ској Држи се, да ће министа саобраћаја Апостолов дати ставку. У ГРЧК0Ј Грчко-румунски савв? Атина, 7. септе п Акроаолис и , орган дозноје, да се иамеђу Румунуе воде чреговОЈ кључење новог савеза имао за циљ ааралиса ско - бугарског слораз спречавање аусгпро-нем