Večernje novosti

4

Првтнпат* за Собију; На годину 18. динара На пола године 9. дин. Тромесечко 4 - 50 динара месечно 1 - 50 динар. За мкостр анс тео: На годину 36 дин., за пола године 18 дин., тромесечно 9 дин., месе ч но 3 динара — Врој 5 пар а

ПВПС.ТИ

Огааси по погодби. Припослане изјаве и исправке од петитног реда на првој страни 3 динара, на трећој 2 дин. Рукописи се не враћају. Неплаћена писма не ■ примају се. ===== Број 5 пара

БРОЈ 517.

ВЛАСНИК и ДИРЕКТОР НИЛАН П САВЧИЋ

НИШ, ПОНЕДЕЉАК 14, СЕПТЕМБРА 1915 ГОДИНЕ

ГОДИНА III.

вангорда Савезник!

ЧЛАНАН „РУСКОГ СЛОВА“ У помоћ Србији п . Г Под овим насловом публико- вост> и Немци су се решили да п- _ ИМ ' С ^ ПТеМ ван Ј е У » Р У СК0М Слову", овај се изнова организују. У томе Зоог затегиуте ситуацијв на Балкану и због бугарско- интересанпн чланак: циљу они су ПО д НГЛИ усТ анову чврсте власти која је основана на општем поверењу. Сви успеси Немаца у овоме рату постигнути су услед тога поверења. Лаж на којој се оснива рат, упила се и срасла је у Немаца само услед веровања власти. Верујући да су рат отпочелн противници, да дакле Немачка води рат у циљу самозаштите, Немци од почетка па до последње фазе рата стал но и непомућено верују својим вођама. Немци су веровали да су противници дали знак да се врше зверства, да су загушљиви гасови изуметак Француза, да је на „Лузитанији“ било топова, да се предају стотинама хиљада руских војника, да је’у Русији револуција, да она преклиње за мир — једном речи Немци верују свему што каже њихова власт. У Немачкој постоје установе чији је задатак да грађанима уливају веру у власт. Осим штампе тим послом су тамо за узете корпорације учених људи и читаве фаланге људи слободне професије. На то се гроше стотине милиона. Да није Виљем био сигуран у поверење народа, он неби диктирао Аустрији ултиматум Србији. У опште духовна основа немачке дрскости почива искључиво на узајамном поверењу народа и владе.

немачких припрема силе Споразума одлучују да преко — Сздањи рат није друго Солуна пошљу једну вел,;чу армију у помаћ Србији. него борба организације са неОвдашња штампа живо коментарише ситуацију на °Р ганизани Ј 0М - На р У си ЈУ се - . , . кренула огромна машина саграБалкану н лрелоручуЈу бугарсноЈ владн да со дваоут ^ нс „ ачкв „ школаш ; у промисли пре НО ШТО улети У авзнтуру, који може бити друштвима, фабрикама и завонобн? по њу. Србија је, веле ЛИСТОВИ, готова да се храбро дима, у банкама, академијама и бори. Да Л>1 су Бугари заборавили ; устријски СЛОМ од министарствима, у парлзментипрошле године. ма - У сваком приватном дому • ■ ■ — - све до Божјих храмова. Та ма шина измишљена прогресом XIX столећа и примењена на ј јаутоматски народ, грађена је и :састављана више од половине столећа, Лозинка немачког дрПишући о Српском дану јући недовољном познавању жавништва и друштвеног жикоји у Енглеској приређују бугарског менталитета и бу вота после пада Наполеона 111 енглеске госпо^е, „Тајмс‘‘ гарских тежња. и уједињења Немачке, била је вели: „Ми сада јасно уви -1 * * * искључиво организација. Тој ђамо да јс СрбиЈа аеан д анас ; е дошао дан да се л °зинци покоравали су се у Негарда Савезника, а наро-\ ; асн0 и очигледно увиди мачК0 Ј сви редом. чиисо снглеске на ^ Јеваншу. оно што см0 толико В р е . Политичка заосталост НемаПитање Србије и свих с Р е * мена доказивали. Виделе су чке има се приписати самотрудоземних земаља исто је се праве намере Бугарске, ДУ Д а се постигне истакнути толико .1 наше пигање, ко- противне интересима целог ииљ - Немачком Уставу додата лико и њихово. И када Р ит Савгзничког блока и про-Ј е била одредба о националној буде продужен до једино ТИВ!1е интересима независ- организацији. Тзј устзв нао шт° могућег решења коЈе Са- ног Балкана. Ј е познато осигурава широк везници МОГу усвојИГИ, они „ М ппа бити пгпби друштвени живот, али јг иниће потиомоћи Срби/у да а мора ти особи ии : ативу у надзооу и упоави дпнпи/и гнпгр „ги/птппт т0 мил 0 ШТО се Т 0 увидело ци Ј атив У У над30 Р) и управи ооирши соо/е исшориЈСКО Енглеској нта нпг \е сач У вао вишој власти. Да ниЈе дело и да буде и бедем в и У Д^ској, ко,а нас 1 е . наоодности би0 п0 „ иунао на Пенанти ппп чесго н^праведко потцењи- нема ,к0) на Р°Д н0СТИ 0ио п0 и сувар на мевашиу П Р°-„ Л „ и „ Птћд стављен одлучан циљ, а то Је тив претња Германизма." ?. ала ' У К0 Ј ЗЈ С У ЈраГ ' опганизаиија и Немачка би Н ^ н Бекстон вршила антисрпску|°Р ганизаци 1 а - и пемачка ои * * агитацију, коју ми нисмо н Р ихватила систем сам °управе Кроз векове Србија никад заслужили. А није била друго до будни *

чувар на вратима Балкана. . „ _ . . Кроз векове она лије крв Јест ’ Срби | а 1 е цц знгарда штитећи Европу од турске савезника ' Сна то ^ ила најезде; кроз деценије она и онда кад се то . од ње ни Ј е је пркосна брана германској т Р ажило и кал Ј е НИС У ве * пеиетрацији на Балкан. зивале ни Д акве сав езничке Својим географским по- ооавезе ' Сна Ј е то и . данас ложајем она је на то упу- и ^ 111е то вазда - И једино ћена, својом жилавошћу и што т Р ажи У накнн ду за то, животном снагом _опа по Ј есте да се П0М0ГН У широко својој иницијативи и у на ј- 11 енергично њени интереси . критичнијим данима прима кор1 ‘ У’ то се сзд на ]боље на себе ту улогу и вршећи видело > и интереси Савезсвоју кационалну дужност, ника ' она штити интересе свих И велика Енглеска, после оних, чији су интереси зах- искреног признања па коме тевали да Немци неотворе смо ј°ј од с Р иа захвални себи пут па блиски и дале- има дзнас једну иајвишу ки Исток. - категоричну дужност. А то И све то време ми нисмо 1е ' да еНе Р гично > како то

својих западних суседа. Али су рова политичка прошлост, тешке ране које јој је задао Наполеон I и опасност да наступи слом државе, принудили су Немачку на политичку уздржљи-

1„Тајмс“ поводом Српског Дана.Ља хиљаде по свима лондон- Одашиљање трупа на граннцу Лондон, 9 септ 'ским кваршовама. Приход са Атина, 12. септ. I „Тајмс“ у своме уводномј тогадана намењенјежртвама 0 Д ј учв С ве су касарне нланку ПОД насловом „Дан рата мале храбре Краљевине пу * е Тсупа СП ремних за ПОСрбчје. лавак. Кретање трупа је врло инте^вно. Чим се изврши ш 10111 ИГаНН Резолуција хрватске жупе „Звонимир" у Солун. Одлучено је да у Њујорк, 13 августа. понедељак, 14. ов. м., отпочне У Филаделфији је одржан одашиљање трупа на границу. српсне заставе наже, да С тбијабди на Дунаву и чува врата Оријента, ноја је увек тано храбро бранила протуву страшних напада непријатеља. Наша благодарност Србији за учињене услуге у толико је већа, што је њен положај од к ко је отпочео

скуп хрватских Сокола из Фират постао значајнији. Ми ладел ф и ј е , Рединга-Па, и Ланссада јасно увнђамо да је ф 0 р Да Па, На скупу је донета С-рбија авангарда Савезника ре золуција у којој се између а нарочито Енг еске у Ле-, осталог вели: ванту. Питање Србије и свих! „Хрватски Соколи изјављују. средоземних земаља ИСТ0 је да се осјећају са Србима Један толико И н 1ше питгње, ко-те исти народ и ми Хрвати лико И њихово. И када рат хоћемо да будемо са Србима у

буде продужен до јединог могућег решеља које Савезници могу усвојити, они ће потпомоћи Србију да доврши

једној заједничко; државној граници“. Истичући неодложност, да наша заједничка граница обу-

своје ИС горијско дело И дахвата целокупан нзш народ“, буде у будуће бедем И чуварбраћа хрватски Соколи „траже на Леванту противу герма- да се не отуђе дјелови наше

низма. Усп х Српског Дзна Лондон, 9. септ. Дан продаје сраских заставица аотпомогло је дивно вре-

Сазив 1915 година Атина, 12. септ. Новим декретом аозвана је под заставу за 1. октобар и класа за 1915 годину, како Грци тако и Јевреји. У Маћедонији ће бити проглашено ратно стање. Обустава саобраћаја Солун, 12. септ. Због војних потреба, влада је реквирирала телеграфске и телефонске линије, те је због тога приватан саобраћај обустављен, Саветевања о ситуацмји Атина, 11. септ. Предстаеници Саорззума, а тако исто иредстнвници

земље и не предаду другим народностима било на истоку или западу." Вредно је забележити да је изабрат српски конзулат као заједничка установа. која и треме. Око 10.000 госпођа, већи- ба да представља нашу др њу Србије и Румуније, ^уго су ном одевених у бело, шетало и заједничку Србију пред ино- се с&ветовзли о ситу цији " је улицама ародајући мајушне странством. створеној бугарсно.ч моби" засшавице од свиле и хартије Резолуција је послата у Ниш лизацијом. сраским народним бојама, Петроград, Париз, Лондон и МобИЛИЗЗЦИЈЗ \на којима је насликгно сраско рц м „Србобран“ оружје. Заставице IV ародате ————

Атинг, 11. септембра.

Југошвенско јединство — У речима истаннутих јужних Слсввна и стрзнаца XV

= Ј У Ч Е

ДОГЛЂАЈИ ЈУЧЕРАЊЕГ ДАНА На ЛовЋену Цстиње, 1! септ Нвпријатељ јв у току 10 септембра продужио аотилеријско дејство са которских шороза али

Растркане овце једнога крда чврсто се сабијају око свога пастира, када слуте да је олуја на домаку; оне слиједе послушно гласу његову, да их сретно дојави на’торине. Има ли и у нашем нацоду такав опћи глас, који би сви његови дијелови Вана наше извиднице имале су Ј еднак0 познавали? борбе близу Анда. Нм осталом Ватрослав Јалић (Кратак приЈеглед хрватско-српске књњ

делу фронта не јављају ни за какву промену.

РЕГНСТЛР

тражили ништа друго, до

доликује великом британ-

У току 8 и 9 септембра Ау - 1 ријанци су извршили артилеријско дејство на нашем Фронту

1 а нечег арор чанског<

» Мир«, орган г. Гешо ва,ј без резултата. Један неприја-јкоуц се толико исаречавао\ тељски аероплан летео је над ,?а врсме нризе у Бугарској] Грбљом. Довћеном и Крсти,ем.:чиА< је обЈзвљена оашта мо-\ где је бзцно дзе бомбе али ниЈо бцлиза7;и)а, н&аисзо је члапричинио никакве штете. ,нак у к оме тр&жи да све| л'а се УВИЛИ ,, „памлно п « а Р°ДУ, прошв 1 Бони Каторској ј сг ;* н >“ аол ° ж ‘ °‘°Ј е У БУГАРСКОЈ ДЗ се У види И правилно О- Ј,Ј н Ј себнс заставе арео заст&вом цени та наша улога и да се оних ко Ј и данас из засе Д е Цетиње, 11 септ - отаибине схвати да наши посебни ин нап 1да ЈУ њен У авангарду и у Т0К у 8 и 9 септембра Ау - 1 Л тереси нису само иаши, већ да 0ДЛ У ЧН0 > ' ез оклевања, да они, у даљим последи стан У на ст Р ан У 0 ,их > К 0 Ј И пама могу имати и шири, без резепп ^ аи е њен У европска значај. И кад смоЈ СТ8ар 0 ‘ „ п истоку тражили, у својим по->т>~д-‘ ' ’ ' * 0 Ј е 0 в 0 1 ппу пипг правдане интересе, штп ппим тежњама, по-* Ј °РУ оног ,,' _ 10 0 «— с._ г ^.,е чије смо ин- нако као итересе пр звдеи . . часова после тересе по сили виших З а- човечанства - чвга Х! од 080 инте * Р -ремају. кона вазда штитили, ми смо Пут је јасан. ватре Ј н ак Р ци Ј . Са н Р аЦЈ0 стра ,1 е сангне п о ^ ешкд ' Хол < ту потпору очекивали баш Али треба радити С рзо , ПО гинуо Је један оФицир и Један зато, што ]е она била у нај- оез оклевања, без прем иш . во ј нин а раЊ8Н0 ј е шест В0 |. Гппгои П 1 {| И РиГППГВПЈ вншем интересу оних од ко- њањ а. нина Непр Р ијатеље Ј и губитци „ Ј . [ЏМ Д(Ш Ј ШМК11| " х смо Је тражили ' ТД 1 У ренутци . С У СК У НИ - У чи- познати су. — Енглоскв гослоЈјв за СрбиЈу * - * тањ У С У највиши интереги . , л_ „ 0 ” У толико нас је више „о- не »>ш„. већ опш “ А » С 1 Р"Ј а “"«»*• Кондон ’ 8 “ п1 Ј)ало чудити и болети кад га и енглеск и. Будим-Пешта, 9 сеит. Службене новнне позивају под

жевности. „Књижевник Ј 111, 552—585.) XVI Нека је књига само добра и нека она носи име одличног и признатог писца, било српског било хрватског,њена је прадаја обезбеђена и с њом се може у напред рачунати. Било штампана латиницом или ћирилицом, књига је код куће на. сваком месту широм српских и хрватских земаља. Стојан Новаковчћ (Српско-хрватски Алманах 1911, стр 16)

КРКЗА ВА БАЈКАМ

Обвезпици иу Соб аочзли д& стижу у своје одговарајуће команде. По свему се види огромно одушевљвње. Израђен јв декрет о завођењу двомесечног морато ријума. Из ауторизованог иевора тврди се да ве во/ни бегунци, који се налазе у иностранству, бити аомиловани. Врховна номанда Атина, 12. септ. Г. Завитанос је данас дуго радио са г. Венизелосом. Скупштина ће се састати у четвртак. Врховна Команда имаће седиште у Атини. За ратннчко породице Атина, 12. септ. На министарској седници од;лучено је да се од скупштине ,'тражи кредит од једног милијона драхми за помоћ ратничким

ник, Пас&ров, изјавио уред-: породицама нику листа „ Есаерини “ да! је Бугарска концентрисала !• °0НИЗвЛОС КОД КРЗЉЗ

на грчкој граници свега дегет хиљада људи и да бу■ гарска мобилизација има

Атина, 12. септ. Г. Вениз ^лосјејучепо подне посетио краља у намери да

Бугарска мобилизација стријанци су извршили артиле- ' г " о Атина, 12. сјпт. ,у речима г. Гешова. 3 ^шго ј Дописник „ Та/мсов* из Со V Боки Котовско! а мвстимииа' МУ МиЈе дошло аод ае Р° ()а фије телеграфише да се буу орскоЈ а местимице ( . 0е страмке уздигну засгаве га пска мобилизаии!а врши без па л Т„а1 Ц„.ТА"2"“ <> Ла ЗНСТ ‘"- ј 7Д1.оГоГГ1Та..есши напад. санаше стране је такође 0ни који верују ф лтал .\ . „тмчени одла гуо . гне инвазиЈе вуседа. Пре- ко ј е последњих дана крчжг артилериЈа ушла у акциЈу и б«рба мост могу много што ШТ ц зе у де Ј е где I/журно оп- ' иа томе * р0Као }е госаодин ,о тобожњим несугласицама

за циљ само шгићвње бу- тражи од краља дозволу да

смо морали да гледамо како с улога, која је по свимј колностима припадала Ср Ррп(19 ПОП31/11Ш9 1 ији, придавала Бугарској и' јЈСДипЦлЈи помагале ње е антибалкан- Од јучв су редакција „Нои<е И германофилске теж- В ости и и » 1.0 Соишог боз Ва1 тице" 3 можда Гш И „з Не до 0 :,‘ а “ ‘' Ј брих побуда Силе Спо-ј пута разума радиле се на тај хотел *КасиН0* У куЂи Г, Мииачин против својих соп-|Л0Ша ПоповиЈјз, трговца. ственнх интереса, захваљу-

У Енглеској орг&ниаов&н је Сраски Д&н ; осалс хиљ&Ок

зчставу младиће од 18 годинаЈ внглесннл: госао б л из мајвишег Оруштв а арод&в&ће тога

На Навназу Петроград, 10 септ, Коминике са Кавказа од 10 септембра. — у обалском пределу пушкарање. У правцу Олтија у пределу Хистапоре. Наше извиднице рђстерале су Тур<е. У правцу Дутакг у пределу Јорове једна наша патрола ра-

стерала је Курде, У пределу /у Сраскога Дама.

Оана сраске и енглеске заст&вице , ЛонОонски ЛорО Мер као и остали мерови квартова ирестонице внергично одобравају овај ао крет у свима класама друштввним. Предстивници ве »• ликих тргов&чних кућа иотаом&жу га» ође орг&низ&ци-

аосланик, ни)е било мвста између краља и минисшра , „ грчкој мобилизнцији. (До- аредседника. ДемонстрациЈв у Варни исГ а?) Атина, 12. септ. И Гркв у РУМУНИЈИ да Т сГт!мо и ор У ганизоване Атнна > 12 ‘ септ - П Р®А и °бИЛ«ЗаЦИЈ0Н улиЧне манифестације. Уз Овде се сазнаје да су Буга-! Атина - 12 - септ цокличе „Живео рат!“ Све- Р и позвали под заставу и грчке Грчки оосланик у Буку-

тина Је дошда пред грчки поданике који се налазе у Бу решту телеграфис *о Је Јухонзулат, поцепала грчку гарској. Че грчком министру соолЗзставу и полупада каме- у ГРЦЦП| них ћослова да се Румуницама прозоре. ПолициЈа ниЈа налази пред оочетсе умешала и отклонила ОбуСТава ТОГОВаЧКПГ Саобра^аЈа. КОМ МобидиЗациЈе. У земд -ле инциденте. ЈТогом је г 11 ж љи св ОР и Л*ећу]е велико светина оред турским кон- с ол ун, 11. септембра. црвтање трупа. Цоњички зулатом аклАМОв.*ла Тур- Битољска љелезничка стани- „укови из Јаша и Браиле ску, виЧући: .Живела Тур- ца добила Ј е иа Р ед бу од своје посдани су на румунскоска! Живео турско-бугар- дирекци Ј е > да од даиас па до аустриЈску грвницу. Обуски споразум!' даље на Р ед ^ е обустави прима- ставд>ен Је саобраћ«] оутп ј ње и траннспорт трговачке ро- ниЧких возова, јер се рсеЛаж Д 0 КраЈа ,бе на железничким пругама /везнице у оотреб/вуЈу за Атина, 12. септембра. Бнтољ — Солун и С *ансоорт трупа. Овд&шњи буглрски аосла- меница. '' ... I