Večernje novosti

Пнтмгс* и Сј?«!т ; На годину 18 диаарк На пола гсдине 9. ди». Трс.^еп чно 45 лннгра мегеччо 1 50 Одииар. Зг ■иострзистис; На годину 36 дин., за пола године 18 дин . тромесечно 9 дин., месечно -- — 3 динара

Х»рој 5 тзфз

Огмо« по погвдбк. Припослане изЈазе и исправке од петитног реда на првој страни 3 динарв, на трећој 2 дин, Рукописн се не враћају. Неплаћена писма не = примаЈу се. => Број 5 пар«

БРОЈ 542

ВЛАСНИК

и ДИРЕНТОР МИЛАН П. САВЧИЋ Д Н ИШ СУБОТА, 10. ОКТОБРА 1915. ГОДИН ј || ГОДИНА

Русијг за Орбију Петроград, 4. октобра. Сви листзви траже брзу и велину помоћ Србији. Народ руски проклињ е Бугаре„Новое Вре« 1 Ј‘а“ доноси да Русија већ ради за Србију, „Барбе у Галицаји немају општег стратегијског значаја, али су оне стварна помо*, коју с те стране Руслја указује својој рођено), храброј Србији*. Бугарски посланик Маџарав отпутовш је из Петрограда пошто су му издати пасоши. Он је отпутовао преко Финске и Шведске. м д. Мешчврски.

Ррјо Јв објавил

На/зад је порушен и последњи мост између руског и бугарског народа. На издајнички напад Бугарске на Србију, Русија Је објавила рат Бугарској. Сада треба имати сшрчљења и сачекати онај тренутак када ће руска армија умар ширати у Бугарску.

Сбјав

Наступио је час који је сваки мкслећи човек очекивзо. Немачка је морала помоћи Турској, јер је она ту пропалу земљу и увукла у рат; а подчинивши себи Аустро Угарску, најближи јој је пут за помоћ Цариграду преко Србије и Бугарске. Бугарска се већ пре овог светског рата толико замерила Русији, да је и по цену замерке њеним сгвезницвма морала запливати у пемачке воде. Да је Бугар ска, а после оноликих поклона од сгране Четворног Споразума, пришла Русији и Србијн, неко би ипак морао нсплатити ранији рачун, а тај неко сад представља Буг рску. На њега се може применити она српска изрека: не лаје куца села ради веН себе ради. — Другаче се не може протумачнти садањн прошвсловен ски поступак Бугарске. Њој Четворми Споразум даје сву Тракију до линије Енос -Мидија и еву Маћедоиију коју је тражила 1912. год., па она то одбија ! Одбијајући тако повољан предлог Четворног Споразума, Б}тарска изазива против себе Русију, ко;а ју је до последњег тренутка мззила, Француску, чија је влада до последњег тренутка оклевала дати Србији оружану помоћ, Енглеску чијм су првацн агитовалн за бугарску ствар, па најзад и Италнју која никад није мнслила да се крвно завади са Бугарском. И све оно што рекосмо, Четворни Споразум је давао Бугарској за циглу али истиниту неутралностI Па има ли ту политичке увиђавности? Да ли је ту одлуку одбијања тако повољног предлога могао руководити интерес бугарског иарода ? — Не и никако не, јер има истине у поруци из Русије: ма ко био победилац у овоме рату, Бугарске више неће бити\ а и ми смо у ранијим чланцима, на основн немачких изјава показали, да се Нем ци не туку да стварају јаке словенске државе на Балкану, него да германизам прогута славизам. Али свако зло има и своју добру страну. Четири велике силе 'пречистиле су рачун са Бугарском, пречишћавајући га са Немцима.

Наступио је одсудан час кад оне моргју и крв своју заложити за спас Балкана од германске најезде. А шта су оне у стању учинити, показују њихове победе у Русији и у Француској. Храброст и пожртвовање српског народа неће оскудевати ни у <,гом одсудном часу. Ми се не дамо и нећемо се до последњега дати и ако смо притиснутн са две стране. Ма какве још прилике нагтупиле, српско сунце ће снјагн на ју. огловенском небу, јер све што је умом и оружјем силно не да му да потамни. Трпен — спасен. Не за нас него за Бугарску јенаступио последњи час.

Н. А.

— ЈУЧ Е На црногорском фронту Цетиње, 7 окт. У току 6 октобра непријатељ је дејствовао аргиларијском и пешадијском ватром нротив наших трупа на Дрини, Грахову и Лозћенском сектору, али без резултата Наше извиднице продрле су код Вучјег Дола на херцеговачком фронту ка непријатељеко земљиште, порушиле стражаре и воатиле се без губитака. Нз франауском фронту Париз, 7 окт. Службени извештај од 6 октобра 11 часоаа вече. — Немци су извршили јелан напад на фронту од 10 км. између Помпела и Прозиета. Тај непријатељев испзд је потпуно лропао и ако је извршен са великим снагама и прилремљен брижљиво дугим бомбардовањем, при чему се непријатељ служио гранатама са загушљивим гасоеима и облацима хлорнога гаса. Немачка је пешадија у току овог напада имала знатне губитке. рата Петроград, 4. октобра 1злћ»ен ј* 2 Цзрев кагни« Фваст 1«©]м8№ Русија сбјазљује |зат Бугарсчојв Зладин комунике Петроград, 4. октобра Уз Царев манифест о објави рата Бугарској предат Је јавности владин комунике у којем су изложени односи Русије према Краљу Фердинанду од долгска његовог на престо до дипломатског раскида. Николл] и Емануел Париз, 7. октобра Листови саопштавају из поузданог извора да ће Цар Русије и Краљ Италије објавити рат Крзљу Фердинанду. У исто време упутиће Цар Русије свима Словенима проклама цију политичког и религиозног карактера, којом ће бацити проклетство на издајнички бугарски народ.

Дцуга лнста погинулих, нвсталих и рањених.

РЕГИСТАР * * + У друштву св ареаире око гога: је ли Русија об]авила Бугарској рат. Једни тврде да јесте, други тврде да није. У друштву је и чика Јосиф стари берзанац. Долааи један добро обавештен чове к и саопгитава ба је Русија објавила рат Бугарској и да је објавлсн царвв м&нифвст о томв. — Онда, госаодо, за круну краља Ферд инакда не дам ни два динар а — изјави никл Јосиф. Хомс.

Јуче је публикована и другз листа јнаших губитака у официрима. Друга листа садржи овз лица. ПогмиулиI Акгиени најори: Димитрије Јевремовић. Капегани I класе: Јордан Здравковић. Поручници : Радомир Јаглићевић, Марко Николић, Стеван Ристић. Погпоручници: Драгомир Терзић, Ђорђе Миљховић, Бранко Станимировић, Драгољуб Аврамовић, Петар Павловић, Александар Стојковић, Груја Ђоновић Резервии капетани 1 кл. Симеун Живковић, Теодосије Поповић, Уђило Дујић, Вла■ димир Мишић. Капетани 11 класе: Крста Аксеитијевић, Видосав ј Врбић, Драгољуб Буквић. Ни; кола Марковић, Милнн Вујаној вић, Милан Стојковић; поручници: Јоксим Дејановић, Живојии Милутинорић, Јаван Влајкопић Живко Гордић; потпоручници: Ђорђе Рекалчћ, Браннслав Митић, РадисавЛ»убисавл>евић Душан Ђоновић, Радоје Јозановић, Милорзд Ђорђевић. Радоје Милорздовић. Нестапм : актнвни поручници: Милојс Тзнасијевић, Андреја Јанићијевић Анлреја Дуњић, Ду шан Петровић. резервни капетани I класе: Ђурађ Азрамовић; поручник: Максим Николић; потпоручници: Драгиша Живковић, Адолф Екарт, Андреја Тадић, Живорад Симовић: Комтузоваии: активни поручник: Милан Јовановић: потпоручници: Милан Мићић; резервни капевани II класе: Драгољуб Антоновић Радивоје Радисављевић, Сава Милановић; поручници: Адам Младеновић, Богдам Милошевић.

Наша влада добила је службено обавештење да је Ит-*лија објавила Бугарској рат.

акт. капетзни I класе: Драгомир Дуњић, Јеленко Иговић, Константин Јовановић Стлврз Хаџи Антоновић, Иван С. Јовановић; зкт кааегаки 1 класе. Траја Пауновић, Чедомир Пе тровић, Андреја Петровић, Ми ла.ч Вуковић: акт. поручници: Михаило Мла деноЕић, Буди" мир Богдановић, Стеван Вучић. Дгагутин Милосављевић, Давид Давидовић. Милутин Станић, Митар Вукановић. акт. потпоручници: Вук Караџић, Мирослав Попадић, Светозар Днмитријевић, Милан Динић, Василије Парезановић, Драгољуб Марковаћ, Љубомир Марјановић, Ђорђе Рош, Милан Ерић, Димитрије Узунчевић, Аврам Николић Милан Вапа, Љубомир Петровић, Михаило Радовановић, Жиеко Срећковић. акт. капетан I кл. I Драгомир Илић. Резервни капетани 1 кл. I Сима Милошевић, Живојин ! М.члозановић, Драгутин Сими|ћевић, Владимир Радовановић Капетани II класе Панта Мнлздиновић, Димитрије Поповић, Светолик Урошевић, Никсла Завишић, Илија ПавлоЕић, Јован Милојковвћ, Гаврило Јерковић, Миливоје Мзрић, Грујица Протић, Александар Ресимић, Милоје Стојановић, Вујица Поповић. Поручници: Д-р Милоје Стојиљксвић, Мнлан Сгевановић, Станоје Сте^ вановић, Живко Маџзревић, Спасоје Степановић, Радован Николић, Димитрије Лекић, Васа Гајић, Јован Марић. потпоручници: Живко Николић, Љуба Ристић, Павле Миленковић, Илија Александровић, Милан Савић, Станко Танасијевић, Петар Тошић, Ђорђе Живковић, Лазар Динић, Александар Милошевић Живојин Ивковић. Станислав Мишовић Драгомир Левићевић.

— Италијанска и руска помо^ осигурана Србији. Букурешт, 3. октобра. Букурешки социЈалистички лист „Лупта‘, доноси ,ову информацију: Пре свију игиалијанска штамаа је забринута ситуацијом на Балкану и уверава савезнике да неће осшавиши Срблју без псмоћи. То Је и разумљиво: Италијо види да су угролсени сви њени иншереси на Балкану аусшро-немачким надирањем. Шша више Ишалија је била та која је запретила Грчкој да ће одмах искрцати своје трупе у Арбанију, Еаир, и'на грчка острва, ако Грчка не дозволи аролаз савезничких трупа преко Солуна. Што св тичв учешћа Русијв на Балкану изгледа да је оно осигурано Према сигурним вестима Руси су нагомилали знатне снаге у Бесарабији чоје су одређене за Бугарску, аусвомпоследњем говору Вивијани је изјавио да се „Русија солидарисала са својим сазезницима у питању о помоћи Србији и да ће се колико сушра њене шруае борити заједно са францускам на Балкану. Ако узмемо у обзир да је генерал Жеков изЈавио како ће искрцавање на Црно Морској обали бити тежак аосао и ако аретпосшавимо да је наша влада (румунсна) у саоразуму са Четворним Споразумом, онда Је врло могуће да ће Румунија допустити пролаз руских трупа кроз Добруџу, као што јб Грчка дозволила пролаз савезничких трупа кроз Солун. Осим шога Вивуани је изЈавио да см савезници пот пуно солидарни 4а осигурају Србији, Румунији и Грчкој заштиту букурешког уговораГ .. У ГрчкоЈ је могуће да дође до измирења између Венизелесг и Заимчоа * * * Ова информација „Лупте* налази потврде и у изаештајима које имамо са других страна. Мих.

ПДД БЕОГРАДД — Цео се свет днви српскоЈ војсци —

активни мајори: Драгутин Гавриловић, Драгомир Гавриловић, Аврам Берах Петар Вучићевић.

— Снага савезничка Солун, 4 окт. Према зв&ничном саоаштењу из Берлин а савезници су уаутили 100 хиљада војник а, који су стигли на Мудрос. Рачуна се дл бе ова воЈска бити уаућена на Део* агач.

И сама немачка штампз признаје, да је заузеће Београда од стране Немаца и Аустријанаца био један од најкрвавијих догађаја овог рата. Према томе зи/^и се, они су имали страховите губитке и да су свој успех прескупо платили. После припреме артиљеријом АустроНемци су се надали, да ће улазак у Београд бити нека врста парадног ратног похода Али какво разочзрење! На какве су страхоте наишли наши непријзтељи. Тек што су ступили на нзше земљиште „као из земље никли су ужасни српски бајонети, који уливзју сваком, на кога су упрзвљени, страхопоштовање“. — кзко је рекао један рањени немачки официр дописнику „Аз Ешта". Јунаштво српског војника данас се слави и обожава целим светом и борбе код Београда предмет су најширег интересовања. Ево како је тај догађај одјекнуо на страни. Копенхаген, 1. октобра. 0 заузеЛу Београда а г стриски штаб гаоџштава, да су аукови, ко)и су извригили јурише, ариближивши се жестокој ватри сраској наишли на огорчен отаор. Београд заузео аосле крвавих бојева ао улицама/. Дописник .Моргенпоста*, који је био присутан при јуришу, уверава да одбрана Београда У историји овог рата заузима нарочито место. ,Одважност Срба, превазилази сваку фан■ тазију. Жршве су огромне. Борба се водила два дана и две ноћи, достигавши најеиши сшупањ борба по улицама. Јуначка борба Срба поражава' — вели дописник. Овај дописник „Моргенпоста* завршује свој извештај, да победа аустро-немачка има да захвали само преимућству артиљерије. *Срби су — вели он — у бор(X на бајонет непобедими ",

Сличан извештај доносе атннски листови. Атина, 1. окт. Сада су добијени ближи детаљи о паду Београда. Сами аустро немачки извори признају да су Срби показали у отпору јунаштво, коме се мора сваки искрено дивити. На престоницу је било наперено преко 80 далекомешних топова великог калибра. Варош је нештедимице обасута снажном вашром и свакога секунда падалоје безброј граната. Том приликом разрушенату многа јавна и приватна здања, а међу њима и кућа_грчког посланства. Под убиственом огњеном кишом војска се дуго држала на положају, чекајући неустра• ши*о тренутак , да изврши славан јуриш, који ће у историји ратова остати као најхероичнији подвиг. Грађанство се великим делом под овом страховитом канонадом уклонило. Исто тако вођене су велике борбе у Градишту и Дубровици. У овим борбама участвова•'-И су и „Цепелини". Срби су се борила као лавови предвођени лавовима и сеуда су наносили непријашељу шешке а огромне губитке. • О овим борбама налазе се опширни описИ како по немачким тако и по осталим светским листовима и свуда је одато заслужно признање српском војнику: да је ненадмашно храбар и јуначан.

РЕВИЗОРИМА „Страже“ и „Сладала” Позивају се ревизори новина у унутрашњости, да новац и обрачуне за месец септембар т. г. шаљу на адресу г. К. Грегорића, власника „Страже* —Ниш. 1-2