Večernje novosti

Гтт»ана 1.

„Н о В О С Т И«

541,

Последњи чапви у СоФи]и — Предаја руског ултиматума — Бугарски русоФили. Одлазак из СоФије руске мисије. Г. В. Саблер, који је засту- ј из руског посланства, а од бупао А. А. Савинског у исто -1 гарских русофила једини је ријским тренутцима прекида Данев имао куражи да дође у односа Русије са Бугарском, ј посланство али и он је био испричао је дописнику „Руског толико збуњен да се није мо

Слова“ како је предао улти матум Радославову и како је руско посланство напустило Бугарску. — Радославов је, казује г. Саблер, очекивао моју посету па изгледа да му је био познаг и садржај ултиматума. По свој прилици известио га је о томе Маџаров, бугарски посланик у Петрограду. Али и ако је Радославов већ био спреман да дочека Саблера, и ако иначе уме да прикрије своје осећање па да се држи хладнокрвно — побледио је кад му је Саблер поднео ултиматум и руке су му дрхтале кад га је читао. Не.прочитавши га до краја, ои је само одговорио: — Добро. Саопштићу Краљу. Кад је Саблер одлазио, Ра дославов га је оштро гледао и испративши га до врата упитао га је још само за здравље болеског Савинског. Кад је Саблер изишао на улицу, чуо је звуке уузике која је свирала антисрпски марш „Сзвезница — разбојница*. Страшно је било сазнатие, вели Саблер, да :е Бугарска дигла руку на Руекју заједно са Турцима а под осриљем Немачке. После предаје ултиматума иико од особља није изилазио

гао разабрати што је говорио Остали русофили или су се сакрилн били у мишије рупе или су изгледали као да су им уста напуњена водом па не могуда говоре. Русоједи стамбуловисте боље су се показали од русофила. Сутра-дан по предаји ултиматума, у 2 часа и 40 минута по подке, дошао је у посланство начелник министарства Миљчев и предао запечаћени пакет с одговором на ултиматум. То је било на два часа пре рока ултиматуму. Са здања посланства одмах су скинути руски грб и руска застава, а истакнута је била застава холандска. У * часова увече, 23. септембра, све особље руског посланства, осим болесног Савинског, отишло је на станицу „Царски Спит“ у предграђу Софије. Били смо изненађени, вели Саблер, кад смо на станиии видели изасланнке краљевог, престолонаследниковог и Радославовљевог, који су дошли да нас испрате. Са задовољством смо оставили недо тојну Бугарску, завршио је Саблер свој говор, земљу ко|а је издала своје интересе и нашу отаџбину.

Пшшисан. Г. др. Ми-ј лорад Јовичић, хемичар Ру дарског Одељења Министарства Привреде, стављен је у пензију. Објаве за путовањз. Начелство округа Нишког, према наредби Министаретва Унутрашњих Дела, неће више изчавати објаве за путовање у Чачак и Краљево. Ноза поштанска станнца. Решењем Министра Грађевина отвозена Је поштанскотелеграфска стаиица, са ограниченом службом, у Подујеву (срез лабски.) Цзна наполеону. ! уче .е у Нишу наполеон купован по 32 динара, а продаван по 32.50 динара. Ратна оошта Госпођчцу Загорку Дирићеву и г-ђу Живку Дирићку тражн син Миле. Тако исто ко о њнма буде што знао мсли се да

одмах извести редакцчју „Новости а . 1—3 Богдан Југовић, агент српског бродарског доуштаа из Шапца, писар при ннтендантури Дринске Дивизијске Области. моли сваког ко би зпао што о његовој породици, која је становала у Београду у улици Краља Петра бр. 3: о његовој жени Драги Југовићки, ташти Јованки Хзџи-Јевтићки и свастики Магдалени Хаџи Јевтићевој. Коста Скендзровић, станује у Јагодини (хотел Симић). 2-3 Аленсандар Т. Јозановић, војни држ. мајстор. (Болница у учитељској школи соба бр. 9) Јагодина Тражи своје родитеље оца Танасија Јовановића и мајку. Остао је без икаквих средстава. СОФИЈа Анђелковић, мајка мајора Воје Анђелковића, моли свакога ко зна, за извештај о њеној кћери Јелисавети Д Николић и унуци Дизнн. које су остале у Београду приликсм евакуације Београда. Адресз: Милоша Великог ул. бр. 17. Крагујевац. 2—2

№ М! — Румунска благонаклоност Букурешт, 3 окт. „Акциу меа“ јавља оа је румунска влада дала Русији аод најам, св је бродове Дунавског ааробродског др уштва. Ово се см&тра као јоги један доказ рунунске 6л агонаклоне неутралности прем а Русији, коуа се све више оцртава као иут дефинитивном арилажењу Румуније Четворном Саор азуму. Мнх.

№ 9 №1 Може ли Грчка прнћи у помоћ Србији ? Копенхаген, 1 окт. По изјави грчког посланика Наума у Софији за Грчку би наступио сазиз {оебепз у односу са Србијом само у стучају, ако би на ову последњу напала сама Бугарска. Али ако би бугарски напад био комбинован са операцијама Немачке и Аустро Угарске поотиву Србије, то Грчка сагласно уговору, није обвезна послати помоћ својој савезници. Па ипак није искључена могућност да Грчка активно помогне Србији, јер грчка влада може и у случају рата Србије с Аустро-Немцима и Бугарима прићи у помоћ Србији.

лисала је једва милион. Други милион може се наоружати и обучити, после чега се може употребити на разним фронто вима Европе. Тај милион нових војника може да игра дакле решавајућу улогу,

Ниш, 8 октобра СишуацпЈП је на боуном аољу озбилна због велике бројце набмокности шаријатељп, који у јакини од неколико стотина хиљада, нааада свом жестином и са севера и са исшока Наша војска одолева неариЈашељу с надковеканском снагом на два фронта и данас после осамнаест дана непријашељ је с шешком муком успео да ародре свега пеколико километара у нашу земљу. Сваким даном, међушим, војникки полвжај Србије постаје све бољи, јер сваки дан редовно сшижу транспорши сее нових и нових савезникких трупа у Солун, одакле се одмсх упућују у Србију. После Енглеске и Француске објазиле су рат Бугарској Исаалија и Русија. Енергикан манифест Руског Цара иоказуЈе несумњиво кврсшу решеност Русије и њених савезника да нам помогну изаћи усаешно из овог нам^тнчтог рата.

II

Смер у вези Немачке и Турске Познато је да је Немачка и Аустро Угарска исцрпла све изворе људске, докле савезници Четворног Споразума упоредно с повећавањем оружног материјала појачавају своје армије бројно у људству. Тога ради Немачка ради свим силама да добије нову војску, а то је на мерна постићи помоћу Турске 1 О томе имамо овакав извештај. Букурешт 1, октобра Овдашњи иемачки посланик Буш иЗ|авио је румунским но винарима да посред лругих по буда који гоне Немачку да пробије пут за Цариград, јесте и намера искористити се људством у Турској — Свака зараћена држава рекао је Буш — иставила је данас под заставу 10 од сто свога насеља. Турска броји 20 милиона становника, а моби-

Дшоматске ввсти Јуче пре пре подне посетили су помоћника министра иностраних дела г.г. руски, француски и енглески посланик. Помоћ мвским одборима. Месни одборн у Кр^шевцу, Параћнну и Ћуприји обра тили су се за помоћ средишном одбору, да би могли потпомоћи избеглице, које су се по тим местима склониле. Изврштајни биоо. Решењем Министра Војног установљен је „Извешташн Биро‘ за давање и примање извештаја о заробљеницима и интернираним обеју зараћених страна. Сав тај посао, који је досада пршило Српско Друштво Црвеног Крста накнадним решењем министра војног пренет је на Заробљеничку Команду. Заробљени Бугаои. Јуче је у Ниш дотерано још 56 заробљених бугарски војника. (ИЗВЕШТАЈИ КРДЉ. СРП. ПРЕСБИРО-А)

А)

ПОЛИТИЧКЕ Царез деанифест Пе роград, 6. октобра. Ца ски манифест гласи : Саопиппавамс саима наишм верним поданицима да је Бугарска издала словенску ствар , на нему је перфидно радила још од почетка рата. Оно што је изгледало немогуће ипак се испунило. Бугарске трупе су напале нашу верну савезнииу Србију, огрезлу у крви борећи се против јачег непријатеља. Русија и велике силе, наше савезнице, трудиле су се да одврате владу Фердинанда Кобурга од овога фаталног корака. Остварење давнашњих тежња бугарског народа, анексија МаћедониЈС, било Је обезбеђено другим путем сагласно интересима Словенства. Али су потајни заинтересовани рачуни, инспирисани Немцима, у братоубилачкој тежњи према Србима три јумфовали. Бугарска јв једне вере са нама\ њу су недавно ослободили турчкога јарма хришНанска вера, славизам и Русија : на њено издајство руски народ гледа са болом, јер му је до последњег дана била тако блиска и са тугом у срцу извлачи свој мач противу ње. предајуНи судбину издајника словенске ствари праведној Божијој казни. Б) СА НАШИХ БОЈИШТА На бутајаекззиз фронту Крагујевац, 6 октобра 5. и 6. Октобра 0 операцијама на источном Фрокту добивени су ови наннадни кзвештаји. У току ноћи између 5. и 6. октсбра непријатељ је с великим губитцима одбијени од Вршке Чуке, коју је је снажно нападао. Заробљеници кажу да су оне труле. које су вршиле ракије нападе на тој страни такође имали велике губнтке и да су с тога морале бити одмењене. У току ноћи 6. октобра непријатељски делови, који су били прешли преко Тимока нешто мало према селима Рогљевцу и Брегову, потиснути су са положаја, које су б/ли заузели. Један непријатељски сдред био се спустио ка Краљевом Релу, али је у току борбе одбачен до саме границе. Нсточно од Књажевца наше су трупе преотеле од нелрфтсља полсжаје на линији Мачан Орлова ГлаваГрадинека Чуна. Два упорна непријатељска напада на Турске Ливиде на десној обали Нишаве одбијена су. Једним нашим против-нападом уништено је једно неприЈатељско оделење на Влашкој Планини на левбј обали Нишаве. У близини јужног нраја Власинског Блата непријатељ је вршио врло снажне кападе, које су наше трупе успеле да зауставе. У новим областима борбе се воде на положајима Нагоричане—Г радиште—Велес. 7. октобра На источном фронту није било промене. Севернм Фронт 7. октобра Крагујевац 8. октобра 1 шу 1 . октобра и шрш Цронту оцш ту № ..... ва кораашм праацу: наше ту труле опаи аа двп№нк омштт 1а бсдградскрн лракцу борбг гу те водиле терерое ц Раде. Па отшм дедлнииа оаега фрлота воје боло 00190001 орокеоа. Игто таое нкје јцр ррокеоа во аа шгаон фровту.

Оглашујте у Јовосгима"

*»

««

Општа итадијанска офанзива Рим, 6. октобра. Олшта италијанска офанзива отпочела јв и развија се са великом жестином, Званични номинине саопштава ове лојединости Борбе на фронту Соче аочињу добијати шири обим. Јучв у аодне рљзвили смо врло живу артиље• ријсну ватру аротив мостобрана у Толмину, код Крна код Канала и Плава, код Мостобрана у Горици, а гако исто и код висоравни Добердобан. Она се ародужила до уввче с највећом жестином, иа је трајала и ирехо ноН. Под заштитом ове ватре италијанска ае шадија јв на целом фронгу ирешла у нааад. Неаријатељ је имао велике губитке. Нарочито је снажан био >аш капад аротив брега Саботина и нвиади које веН неколико дана уаорно вршимо ка неиријатељеве аоложаје код Петовља. Неиријатељ је и овдв имао знатне губитке. Исто тако )в врло жив а наша артиљеријска акција у Корушкој и Гиролу.

©Нооглашуја — зарађује ©

ОГЛАС Пресудом Духовног Суда Велешко-Дебарске Епархије Бр. 684 од 19 септембра о. г. добила сам парницу противу мога мужа Николе Дннића, глумца, те више нисам његова жена. Овим путем изјављујем благодарност Духовном Суду у Битољу на брзој и правичној одлуци. Исто тако извештавам своје познанике и пријатеље да ћу од сад опет носити презиме свога оца Коцић. Ниш, октобра 1915. Јулка Коции. 990, 1—1

Оглас

Тражи се једна соба са или без пансиона за Французе жофере. Упитати у редакцији „Новости”. 4—5 НАФАНУ -01У -ШИПГ .ДАР ДАНЕЛИ“ вољан сам предати. За услове обратити се у истој радњи. ЈБуб. Јоцковић. 974 3 — 3 ЈЕДМА откена дама тражи служавку за сав кућевни посао. Плата добра. Обратити се у Дринчићеву ул. бр. 3. 989, 2—3

Г-ђа Косара удова Гила Лазаревића извештава сроднике и пријатеље, да је њена добра свекрва ! н&т* удова Димитрија Лазаревића бив судије из Београда преминула у Нишу, после дугог боловања у 86 го^. где ће бити привремено и сахрањена.

8. октобра 1915. у Нишу.

995 1-3

Дубоким болом у души и тужним срцем јављамо В свима пријатељима и познаницима, да је наш мили и никад незаборављени син односно сестрић Т Шар&ш поручик командир храбро погинуо у борби са Аустро-Немцима.

8. октобра 1915 Ниш.

Ожалошћени Мати Милева ујак Блажо Пилетић са осталом родбином. 994 1-3

Наш добри и нигда незаборављени муж, отац, брат, стриц и т д. Драгољуб — Чеда — Сави1| члан фирме Иеан Савпћ н комп. из Београда умро је као рањеник а сахрзњен у Свилајнцу, приложивши свој живот ла олгар отаџбине. Ову тужну вест јављамо сродницнма, пријатељима и познаницима. Ожалошћени: Супруга Мица деца: Анђа, Коста и Бранислав, браћз, Иван, Јосиф и Сретен, сестре : Савета и Драга, као и остала многобројна родбина. 991 1 —3

Са болом у души извештавамо сроднике, познанике и покојннкове другове, да је наша нада и понос, наш син, брат, унук *Г Александар — Аца резервнн пешад. п.поручннк јуначки погинуо 29 септембра ове год. у 20 год. свог млађаног живота бранећи храбро своју милу отаџбину од најезде мрског нам непријатеља. Овом приликом топло благодаримо Г. Младеновићу шефу ложионице и његовој госпођи, г. г. саобраћајним чиновницима ћуприске станице и осталима који нам се у првим моментима наше жалости нађоше. Благодаримо Г. Г. Авраму Петровићу проти, г. Макарију игуману манастира Раванице, г. Самарџићу свештенику Раковичком, г. Периши Ерићу и Александру Илићу свештеницима ћуприским који из почасти о седмодневном помену чинодејствоваху и свима оним којн помену беху присутни. Ожалошћени: отац Милан Опојковаћ, шеф ћуприске желез. станице; мати: Олга; браћа: МиливоЈ и Душан\ сестре: Мара и Биса; деда: Тома. 992,1—2

Пласввк в одговоовв уредввк МИЛАН П САВЧИЋ — Јованова ул. бо. 1

Шпшгшша Ђ. Муаца и М, Каоаћа. — Ншв,