Večernje novosti

Излазе сваког дана у 7 сати изјутра. Цена 20 п. дин. или 40 хелера.

ГОДИЧА XXI. 'Рукописе и претплату треба слати: Уречништву ВЕЧЕРЊИХ НОВОСТИ БЕОГРАД Косма ска ул. 6р 28. "* *

Бр. 19. Понедељак, 12. Новембра 1918. БЕОГРАД.

Економски проблеми Економски проблеми, који чекг ју Србију после срршенога рата, јесу велики, али они немају ш:чега заједничкога са еконимским проблемима у осталим европским државама У опште све балканске државе, ако изузмемо Румунију, која и није у правом смислу балкан ка ржана, имају може бити најсрећн.ији облик економског стап.а. Балканске земље немају не ексномске неједнакости, које владају у осталим земљама, биле оне демократске нли не. На првоме месту у њима нема великог поседа, остатка из средњевековног, феудалног доба. Исто тако нема нн контраст великом поседу сељака бескућника, пролетера. Подела земљишта је код нас мање више равномрриа: највећи поседници се налазе у Мачви и имање од 500 хектара је у опште највећи посед хсји егзистира у Србији. То је маленкост према оним латифундијама и спахилуцима ссталих европских земаља, које често броје на десетине хиљаде хектара. Исто тако и капиталазам у Србији није достигао ону висину, која је на западу произве.~а ствапање социјалне демократије, а то је с тога, што нема јаке фабричке инпустрије. Код нас има имгћњег света, али супротност измећу богаташа и сиротиње не постоји ни малО у оном облкку, у којој постоји у сввма осталчм капиталистичким земљама Европеи Америке. Наши се економски пробтеми састоје: у подизању и р&звијању пољске привреде, сточарства, шумарства, виноградарства, у сснивању земдорадничких к потрошачких Задруга- Све су то кере, које треба и државна и приватна иницијатива да предузме, с једне страке да се залече тешке Носледице рата, с друге стране да се што више подигне на> одно благосгење и народно богатство оес иначе од Бсга благословене земље. У колико је код нас мање ексномских проблема, који задкру у социјалну структуру, у толико је наш положај много лакши за решавање прсблема, који су нама потребни, само ипак и у то треба више унети добре воље, знања и енергиЈе, него што је до сад чињено. На првоме месту дужност је интелигенције, а нарочито оне која је у непосредном додиру с народом, да у своје руке узме пницијативу за решавање наших економских проб.ема.

Ратне и политичке вести. ЈЕВРЕ1И У ЕРДЕЉУ. Међу Румунима у Ердељу избио је јак покрет против тамошњих Јевреја. Многима су опустошене ралњс и куће. Ердељски Јевреји, надајући се злу, почели су још од почетка револуције бежати у Мађарску, те их је сад тамо сстало врло мало. Било је и доста жртава. ПРИНЧЕВИ ОД ПАР\јЕ. Из Швашарске јављају: Принчеви од Парме, браћа бив. аустријске царице Зите, развили су јаку мснархистичку акцију. Намера им је, да, помоћу католичких веза, кандидују једнога од њих за краља у Пољској. ЕНГЛЕСКИ КРАЉ ФЛОТИ. Енглески краљ упутио је ову заповест флоти: Сада, када је најјачи од наших непријатеља признао тријумф савезничког оружја у борби за право и правицу, желим да изразим своје признање и захвалност сфицирима, морнарима и женама краљевских бродова и марине, који су више од четирн године држали отворена мора штитили наше сбале и обегбедили нам сихурност. Од онога судбоноснога дана, 20. Јула, који ће остати вечито забележен у мојој памети, краљевска марина се још једном псказала, да је сигуран штит британског царства. Никада у историји иије краљевска марина с Ј.ожјом помоћу извршила Еећих подвига. СОЦИЈАЛНЕ МЕРЕ У АУСТРИЈИ. Државни Савет у својој седници, којој су присуствовали и сви државни секрегари, решио је, да се одм,|Х превузму мере за решавање соцњалних питања. На првоме месту предузеће се кораци за заштиту младежи и мере да се стане на пут сскудици у становима. ?а тај циљ одређени су издаци од неколгко милијона круна. ГАЊАЊЕ ЈЕВРЕЈА У ГАЛИЦИЈИ. К р а к о в. Листови непрестано јављају о погромима у ЛаЕОву и другим местима Галиције. Услед антисемитског покрета, у Хрзанову се образовала јеврејска стража, којој је испало за руком да растера гомиле, које су долазиле из суседних села. Пољски су легионари силом разоружали јеврејску милицију и предузели полицијску службу. У неким месгима убијено је и рањено много Јевреја. Светина је нападала и пљачкала јевреЈске дућане. Штета се цени на неколико милијуна.

Улазак наше војске у Сарајево. Српска војска ститла је 21. Октобра на босанско земљиште у Вардиште. Српској војсци изишли су у сусрет градски начелник Алибиг Теск е р џ и ћ и подначелник П авле Бранисављевић. Ови су изасланици пџимљени од српске војске у Добруну. За тим је српска извидница од 12 коњаника са поручником Кузманом Луковићем дошла 22. Октобра у 11 сати пре подне у Вишеград, одушевљено дочекана од грађанства. Српску извидницу поздравио 1 е крај рзавског моста прота Гавро Гашић из Јарајева, као изасланик Српског Народног Вијећа у Сарајеву. Изасланици Главног Одбора Народног Вијећа господа др Милан Јојкић, Вјокослав Јелавић и Хамид Сврзо, представници све три вере српскога народа у Босни, тражили су да изиђу пред војводу Степу Степановића, да га поздраве и да га умоле да уђе у Сарајево. Дочек је био не може бољи бити, и њега је д р Јојкић описао (ог ај смо опис донели у прошлом броју). Пошто јс војвода Степановић углавио појединости са члановнма Гл. Одбора Н. Већа, то је одређено да прво уђе једно оделкње српске војске у Сарајево Народ је у Сарајеву био у свечаном расположењу и маса народа прекрила је све улице до жел. станице. Свакога часа очекивао се воз, којим ће доћи храбри српски ослсбодиоци. Узбуђење Је траЈало дуго, дсксениЈе чуло, да ће воз тек пссле подне доћи. Свет се ипак није разилазио, а на поЈне се тек сиг)рно знало, да ће всјска наша доћи тек око четири сата. У 4 и по подне ушао је воз са српском војском. Моменат је био свечан, да се не може ни речма исказати, ни пером описати. Из воза је прво изишао један Србин Мухамедове вере, носећи југославенску заставу. Народ, кога је било на тридесет хиљада, са прекинутим дисањем, очекивао је да види првог сргског војника., Први је искочио из воза потпуковник Ж и в а н Р а н к ов и ћ, командант 14 пука у тимочкој дивизији. Витка и симпатична појава младога српскога потпуковника начинила је необично диван угисак. Изразима одушевљења и радосги није било кра|а. За потпуковником изиђоше и остели наши официри И ВОЈНИЦИ.

На станнци су војску дочекалг: пре^седник Гл. Одбора Нар. Већа г. Глигорије Јефтановић са члановима одбора, председник Народне Владе г. АтанасијеШола са члановима владе, чланови сарајевског окружног и среског народног већа, официрски кор Славена, једна чета српских заробљеника у Сарајеву под командом потпоручника Светолика Милошевић а, чета чехо-словачке легије, српски и хрватски Соколи, народна Гарда, одбор Госпођа и Госпођица Словењшња, Хрва•рица и Српкиња, у свечаним народним ношњама, и непрегледна множина народа. Пуцање топова са табије у тврђави оглашавало је да се помолио воз са српском војском Орило се г|>омогласно: „Живела победоносна и ослободилачка српска војска!" Војску и потпуковника Ранковића позправио је прво г. Јефтановић. За тим су се ређали остели поздрави. Говорилису: члан сарајевског окр. већа д-р Стјепан Куркић, члан народне Одбране д-р В о ј и с л а в Бесаровић, председник одбора чехо-словачке легије д-р Д а н е ш. Пред домом Народне Владе, поздравили су војску г. А. Ш о л а и председник народне организације г, В а с и љ Г рђ и ћ. Потпуковник Ранковић је на све те лепе и дирљиве поздраве, топло и кратко одговарао. На месту атентата држаоје говор д-р Јово Зубовић После ових говора и овако свечаног и топлог пријема, отишла је српска војска наодмор у касарну на Филиповићем Тргу. Народ се до дубоке ноћи није разилазио кућама, већ је по градским улииама у шетњи давао маха својлм радосним осећаЈима. Овакав дочек и оваку радост Сарајево није доживело од свога постанка. Сутра дан и идућих дана долазили су непреоано возови са српским трупама. ДАЈТЕ НАМ САОБРАЋАЈА! Кац овај Нбслов исписујемо, згр је потреба да износимо важност саобраћаја за Једно место — варош, и ва читаву државу. • Последње поцизање цена нвмирницама, није узрок немање истих, већ сазнање продавша дагене могу брзо почети. Ту пгилику, управо нелрилгку, хоће они кој-. има'у намлрнице, да и корис г е и да по досадањо! практици, прода у са 10 и 20 пута већом ценом од обичне вредн сти. На тај начин да ге богате на рачун и богат х н сиготних. Греши , вакл КОЈН мислч да је под*аању цен на«ирницима узрок одрећечи курс круни.

КОЛОСЕУМ—Данас јединствено леп лрограм —НОЛОСЕУМ