Večernje novosti

Бр. 20. Уторак, 13. Новембра 1918. БЕОГРАД.

Излазе сваког дана у 7 сати изјутра. Цена 20 п. дин. или 40 хелера.

ГОДИНА XXI. Рукописе и претплату тр?ба слати: Уреиништву ВЕЧЕРЊИХ НОВОСТИ^! БЕОГРАД. Косма>ска ул. бр. 28.

Поздрав Васиља Грђића. Док.осимо цео текст поздравног говора господина Васиља Грђића, поверениканародне организације у Сарајеву, којим је поздравио српску војску, када је ова 24. Октобра ушла у Сарајево. „Бели Орлови, Овјенчани вијенцима побједе долетисте нчм данас и у наше лијепо Сарајево, да се разлетите Босном и Херцеговином, да се разлетите цијелом нашом Југославијом. Бели Орлови, Раскидасте окове ропства, вјековнога ропства угњставанога, гаженога народа од Соче до Вардара. Бели Орлови, Донесосте слободу народу Срба, Хрвага, Словенаца и онђе гдје је до сада није било. Причајте нам, Бели Орлови, зашто у крв огрсзосте! Знам, чујем одгозор! Требало кам је ослободити роба са Косова. Требало нам је преломити петвјековне печате ропства Српскоге Народа!

робу петвјсковнсм починути у вашем загрљ ју? Жељно смо вас чекали као дијете мајку, као трава росу, као озебао сунца. За 1 о се борисмо и крв своју вијековима лисмо. За то су нам и сад крваве ноге до колена и крила до рамена, за то у крв запливасмо. Добро нам дошли Бијели Орлови! Скините мрежу с очију наших! Одагнајте бојазан из срца, коју нагомила ропство, да се устручавају приближтти Вам се! Бели Орлови! Научите нас соколовати! Научите нзс жр' твовати се! Научите нас пре гарати за слобо у све — све. Да сте нам здр*ви Бели Орлови! Господине потпуковниче. Све своје осјећаје. сву своју душу желио бих у једној мисли исказати: Живио Петар I Ка рађорђевић, врховни командант непобедних армија сопске војске!" Ратне и политичке вести.

Требало нам је љуте боје бити на Брегалници, да сло- КОНФЕРЕНЦИЈА МИРА. мијемо, скршимо силу агар- Између неутралних држава јонску! раззила се утакмица за место, И не починувши нити сво-^ г Д е & е се лржати конференција. јих крила одмс ривши требало ШваЈцарска и Холандија нај нам је полетети на сјевер и запад, требало нам је крваве битке бити око Београда, Шапца, Црнога Врха и Ваљева, да код Аоенђеловца сломијемо силу цара крвника народа, да задржимо бијес теутонски. Требало нам је код Битоља и на Варда^у удружеки са соколов’ ма наших савезника скрши-

више су желеле, да буде у њиховим државним резиденцијама, а у последње доба и Шпанијл. Међутим Савезници нису донели још дефинитивну одлуку, и врло је верозатно, пошто ће се мир много брже

ти, уништити, згазити војске мрака да народима свијета донесемо свјетлост — свјетлост слободе. Јесте ли се уморили Бели Орлови? 3' умоц ми од Косова не знадосмо! Вијекове проводисмо по планинама и ломним горема чете четујући; шрод у ропству соколећи. Прије сто година запалисмо луч слободе на Балкану, да под водством Хероја Тополскога Карађорђа Бесмртнога положлмо темеље слободи јединственога народа Срба, Хрвата, Словензца. Ко ва<" роди Бијели Орлови? Где је ваша храбра постојбина? Где је ваша кула непобједна? Српска нае је мајка породила, Српство нам је мила отаџбина, Шумадија — кула непобедна. Оми!емо ли вам приступити Бијели Орлови? Допуштате ли

свршити, него што Је очекивано, да конференција мира буде у Версаљу. БУДУЋПОСТ ЛУКСЕМБУРГА. „Н. Ротердамише Куран" јавља, да је у Луксембургу јака тежња, да са Белгијом и Холандијом ступи у тешњу политичку и економску унију. (До сад је, као што Је познато, Луксембург припадао немачком царинском Савезу). ПИТАЊЕ СРЕДОЗЕМНОГ МОРА. Циришки листови јављају: Држ^ве које се граниче Средоземним морем одржаће ужу конференцију, на којој ће се донеЈИ одлуке о свима ексномским, политичким и маринским питањима у Ср едоз. Мору. На тој ће конференцији присуствовати и делегати швајцарске владе, којој су признали право, да долази у заинтересовапс земље на том мору. ПАГ1ИНО УЧЕШЋЕ У ПРЕГОВОРИМА ЗА МИР. „Осерваторе Романо" доноси један зш чајан чланак, у коме се вели, да ће Папа са своје стране придружити се прин-

пипима, које је Вилсон посгавио за светски мир. У чланку се наглашава, да мир мора бити праведан за све и дуготрајан, и да је Папина жеља: решавање сгцијалних питања на хришћанској основи. ј- АНДРА НИКОЛИТП Г. Андра Николић, председник Народне Скупштине, пресели.о се, на Крфу, у всчност. Покојни Николић играо је видну улогу у нашем политичком животу и у радикалној стракци. I ио ]е више пута Министар Просвете, Министар Спољних Послова и неко време посланпк у Паризу. Радио је на књижевности и био је члан наше Академије Наука. Важио је као Један о наЈб« љих говорника у (Јрбији Бог да га прости! Председници СЈЕДИЊЕНИХ АМЕР. ДРЖАВА. Сгверо меричкс С|ед њене Држ.ге биле су некад е. г е ке нзсаоГине и у борби, која с® 1 огила ва слободу и одцепљењо <.д Енглегке од пдин^ 1775, до 83, оне су постале н .. висне, међу Собом су начиниле Унију и добила републиканску фО(.му влада ине. Њихов Устав г:отиче од године 1787, и донетјеина конвен.у у Фид; ДсЛфиЈИ. Т^К 1 ОСЛЈ две године ; чин.он Је преи избор председн гка р публ ‘ке, кала је ступи ј на сна у Устав Уније. У Сједињеним Државама по.тоје две главке пвртије : републиканска (рани.е виговска) и демо ратска, и редс дн Цн репуб ике припадали сг- увек једној од ових двеЈу страчака. Ево имена свију пседседнпка репуб.' ике, до данас: ■ 1789—97 Ђорђе Вашингтон, 1797 до 1801 Џ јн Ад :.чс, 1801—09 Т; ма Џеферсон, 1809—17 Џемс Медизон, 1817—25 Џемс Монро, 1825—29 Џон Ко си Адамс, 1829—37 Андрсв Џеко н (двмократ), 1837—41 Мартинван Б> рен (Дек.), 1841 Вилијан Ханри Харисон (виг.), 1841—45 Џон Тајлор (виг ), 1845—49 Џемс Кокс Полк (дем.), 1849 50 3 ха;ија Тејлор (виг ), 1850-53 Мили ер Филмор (виг.), 1853—57 Франклин ПЈерс (д.м ), 1857 до 61 Џемс Буханаг', 1861—65 Аврам Линколн (републ.), 1865-69 Анд;)ев Џонсои (ре .), 1869—77 Улис Симсон Гронт (реПјбл.), 1877—81 Рутфорд Рич рд Хеј (републ.), 1881 Џемс Акрал\ Га, ф лд (републ.), 1881 до 85 Честе АланАртзр (репу'л.), 1885—89 Ст<фан Гривер Клевланц (дем.), 1889—93 Б.нџамен Херисон (р.публ.), 1893—97 Ст.фан Гровер Клевианд, по други пут (дем), 1897 до 1901 Вил<'ј'ам Мак Кин;;и ( епубл.), 1901 — 09 1еодор Родвслт (0'ПЈбл.), 1909—1913 Гшпцам Ховард Тафт (ре! убл.), 1913—1917 Вод ов Вилсон (демохрат), 1917 до дангс <онова Вилс н.

Прека цотреба. Један културш: грађанин пожаревачког окру^а, који се оеих дана бавио у нашој средини, скренуо нам је пажњу на једну врло потребну и важну

ствар. Треблло би, ради полета целога тога краја, а и ради санирања свих прилика, што пре успостдвити жељезничку пругу Лубравица—Петровац. Та пруга је врло мало оштећена и са радном снагом, која данас стоји на расположењу кашој власти, та 6и се пруга могла у року од петнаест дана отвормти. Исто тако и саобраћају Београд—Дубрсвица — Велико Градиште не стоји ништа на путу. Ми скрећемо пажњу надлежнима да што пре обнове потпуну везу са нашим кр.јевима и прско Мораве, а они ће то у толико . а ше учинити, што је окр жни одбор на окупу и б о }Ш'К врло агилан, ароч то његов председн’ к г. Ст.) 1 алиновић, адвокат.

Локалне вести. Долазак Држ. Штампарије Државна Штлмпарија је већ ут вгр.на и на путу аа Бсоград. Њен се дола: Ј ак очекује до недеље. Реквирпрање. Што вој ци треба мора се узет-'. Војска нс сме остлти беа намирниц*. За сваку реквирнрану ствар, ргбу, дотично лице илн слает кгја врши рг квн?ицц:у, ?аје сопственику реверс или привнаницу са назначењем врсте и к лич не реквириране рг бе (намирн) це и т. д.). Питање курса. Многи несавесни трговци и проДбвии не пр: маЈу егпск ■ нов?ц по курсу, к ји је одрсђен решен.|-м М*нистарског Савета: 50 лнн»ра в« 100 круна, мараха или л<в», већ га примају произвољно по > ањој вредности или побиј ју вредност српском н:впу тиме, што су удвостручили цено рсби. Да би се вом отеор ном гло'љењу граћансгва стало на пут, Управа града Б оградо иалалајчнаредбу квчртовмма, даобрбТен Јвећу П: жњу на такве тгговце и најстроже IX кажњавају. Грађанству се скреће пажња, да сБа< и ов кав случај достави п 'Лицији, јер ће се само на тај н чин стати на пут пљачкашима. Упис у Трговлчку АкадемиЈу. Приј-ва ученика-ца, у ову школу извршиће се од 14 до 17 о. м. у школској бгради (Бптољска ул бр. 50) од 9 по 12 ча.ова пре подне. Пријаву треРа да учине ученици и учениц?, који су свршили I и II раарсд оге школе, и сни Који имају квглификације зг уп> с у I разред ове Академит. Општинске продавнице. Намирнице, које општина набввља, продзваће се у оппт-.нским пр дпвнгцама, рсзуме се по много нижој цени н<то што су је да^ас Ј<десиле дерик< ж' На тај начин ће се утиц ти и на те тсчовце, да своје цене иа)ед аче с опипи ским. Што се ва сада не би ®огло набмвкти, а буде се налазило ко с екуланата, од њих ће се рекв<рирати, платиће им се што Је пр во, са 15 од сто зарале (|ео т. јз у овим ппиликама макс мум, који се допушта) и продават г ађ нст у.

њ. в. престолонаследни к Н а Кајмачалима, као и остали одабрани програм.