Večernje novosti

;Бр. 21.; Среда, 14 Новембра 1918.

Излазе сваког дана у 7 сати изјутра.

ГОДИНА XXI. Рукописе и претплату треба слати:

3 БЕОГРАД/

Цена 20 п. дин. или 40 хелера.

Урепништву ВЕЧЕРЊИХ НОВОСТИ БЕОГРАД. Космахка ул. бр. 28.

Против несавесности. У овкм данима када се цела Србија са Српством и Југославенством радује своме васкрсу, остварењу вековних националних идеала, када намје живот милији и слађи, када треба да се од\шевљавамо само Лепим и Великим — у овим данима жалосно је, да се бавимо и ружним странама нашега живота. Место да у непомућекој радости уживамо у овим великим н -ветлим данима, место да се утркујемо, ко ће зише учинити добра појединцу и општој заједници, место да се свима силама трудимо, да залечимо тешке ране оних несрећних дана, ми смо принуђени, да нам ове д вне м >менте кваре поједини несавесници, и да се због њих спуштамо у каљугу одвратних појава. Писати противу несавесно сти тешко пада свакоме честитоме човеку, нарочито у овим данима радости и среће, али и поред најбоље воље да се наше мисли одврате од ружних појаеа, дужност нвм је писати против несавесника. У сваком житу имакукоља, у сваком народу има и рђавих људи. Зато нам је дужност жигосати рђаве људе, нарочито и с тога што је наш народ увек, а ових дана нарочито, иавао дивне примере несебичности, пожртвовања, храбрости, љубави и сеију најлепшух идеала човечанских. Несавесника је мало, али она су црв, који подгриза стабло здравога организма. Њих треба прво жигосати, а по том требити. Несавесници су ти, који данас дижу баснословне цене, који се користе сваком приликом, да оглобе и очерупају своје суграђане, своје ближње. Ко су ти људи? То су они исти који су до данас непрестано тако рааили, који су зарађивали хиљаде и хиљаде, и који нису жељни пустога блага, али им проклета незајажљивост неда, да никад стану, и да рекну: е доста је, доста! Видимо немиле појаве, да се цене, без икаквих разлога преко ноћ удвостручавају, да новац српски побијају они исти, који су под Аустријанцимаплаћали га двоструко па и више. Видимо неваљалс људе, да подносе лажне пасоше и да се на отимачки начин дочепају туђе стоке — једном речи видимо људе, за које не постоји ни срам ни стид, него који служе само једино и искључиво богу злата — Мамону.

Те људе треба жигосати и писањем и лично, власти треба да их кажњавају и њихова имена обелодањују, да ихј се чсстит свет клони као куге! На други начин се не може стати на пут ако се цела јавносг и цело грађанство не дигну противз' тих шићарџија безпушника. Недајмо, да нас несавесници глобе и да нам загорчавају ове медене дане! д. н. Ратнв и политичке тести. СПОРАЗУМНЕ СИЈ1Е И ТУРСКА. Из Солуна јављају : Англофилска влада Ћамилпаше труди се свима силама, да задовољавајући захтеве савезника, очува Турској месго у савезу народа. Турска је вољна, да народним мањинама осигура слободан развитак, и да прими на себе све економске сбавезе којој јој савезници буду предложили. Од врло је велике важности регулисање Султановог положаја као калифе, пошто је стварањем арабијске државе шеих Хусејин постао краљ и узео на себе титулу калифа, која му припада као потомку Мухамедовом. Изасланици Споразумних Сила у Цариграду узели су у претрес решавање најактуелнијих питања. АУСТРО-УГАРСКА БАНКА, „Пестер Ј1ојд“ је противан схватању, да Угарска на себе прими сразмеран део при ликвидацији бив. з/једничке аустро-угарске банке, јер се тиме штети финансијско стање нове мађарске републике. На седници делегата за ликвидирање аустро-угарске банке, учествовали су изасланици свију држава, које су поникле на рушевинама Хабзбуршке монархије. Решено је, да све државе имају право контроле преко својих делегата, и даза сад остане Централа, а поједине ће филијале постојати у свима новим државама. Од 1 . Конембра ове године Централа ће издавати месечно седам стотина милијона круна у банкнот?ма и таће со сума делити филијалама сразмерно броју становништва појединих држава. Ликвидација банчина извешће се поступно, и на питању ликвидације радиће заједш.чка комисија, која ће се образовати тек по закључењу мира. СПОРАЗУМ СА ГРЧКОМ. ' Атински ллстови јављају, да ће Венизелос са Пашићем у тврдити план о заЈедничком деловању Србије и Грчке на конференцији за мир.

ЧЕШКО-САКСОНСКА ГРАНИЦА. I : з Прага јављају: Немачке трупе, које су пред само примирје биле упале у немачке краЈеве Чешке повучене су, а заостала одељења разоружала је чешка народнг. гарда. Пролаз Макензенових група из фшен је са врло малиу трвењем. У аустријску Ш. ез чу ушли су поједина одељења пољских легионара. АМЕРИЧКЕ ПАЦИФИСТЕ. Холанзски листови јављају, да ће америчке пацифисте разви 7 и живу агитацију у свима европским земљама, и да ће предати Вилсону меморандум, у коме ће бити прецизиране тачке, које треба унети у инструменат мира ради онемогућавања ратних сукоба у будућности.

ј- ДУШАН ПОПОВИЋ Једаи од наших најбољих новинара и најистакнутијих чланова социјалистичке странке, Душан Поповић, умро је пре п ггнаест дана у Лондону, у најбољем добу живота, 35 години. • V низу губитака, које смо у овом рату претрпили, смрт Поповићева је несумњиво врло осетна. Поповић је био веома агилан човек, и сада, за време рата, он је српску ствар заступао у многим немачким социјалистичким часописима и новинама с врло много топлгне и нжучничке аргументације. Не само његови партијски другови но и сви интелигентни људи у Србији ожалиће његову рану смрт. Вој1ођани у Ввограду. Јуче у 1 час по подне приспели су овде паробродом из Новога Сада изасланици из Баната, који су прекјуче учествовали у епохалној Народној Скупштини у Новом Саду, на којој је једногласно усвојена одлука, да се Банат, Бачка и Барања прикључују мајци Србији и Црној Гори под славном династијом Карађорђевића. На скупштини је било 67 О изасланика из поменутих српских крајева. Уз силно громовито клицањс „Живео!" та је одлука прихваћеча, а још силније в Живео!“ грмнуло је у дворани „Гранд Хотела", кад се бгш у том тренутку појавио на трибуни изасланик б^њевачких Срба католика, свештеник Бл- шко Рајић, који је у днвном, Језгровитом говору изЈавио да се и Срби Буњевци прикључу|у ма|ци Србији, која је „створила и нас и Југославију". Одмах за-

тим изјавили су то исто и изасланици Словака из Баната, Бачке и Барање, а после њих и 1 Мађар у име Мађара и 2 Немца у име Немаца, становника истих крајева. По том је скупштина изабрала г. г. Јашу Томића и свештеника Блашка Рајића, и г г. Васу Сташћа и Петра Коњевића, прву двојицу као своје делегате код српске владе, а другу двојицу као своје делегате код Народног Већа у Загребу. Изасланици из Банага, којима су се придружили и многи грађани из Срема, Бачке к Барање, а карочито из Новога Сада, упутили су се са савског пристаништа поред Саборне цркве у варош, па су онда улицом Краља Петра, Кнеза Мнхаила и Краља Милана, певајући: „Ој Србијо мајко мила, ти си сада царевина“, дошли пред двор на Теразијама, где су отпевали српску химну и приредили бурне, одушевљене овације Краљу и Престолонаследнику. Њ. Кр. Вис. Престолонаследник Александар примио је све изасланике у 4 часа по подне, који су Га и том приликом одушевљено поздравили, на чему им је Њ. В. Престолонаследник врло топло захвалио. Међу војвођанима били су и многи наши познаници као г. г. Јаша Томић, Богдан Дејановић свештеннк из Фердина у Банату, Божа Анкић, студент из Сакула у Банату, и ј*ш ммоги други. ЛОНАЛНЕ ВЕСТИ. Изасланства из Загреба. Д»нас стнже у Београд нарачито изасЈанство Народног Већа ив Загреба, које ће овче прздати одлуку њихову о прикључењу Србнји под династијом Карађорђевића Изасланици ће одсести у Гр *нд Хотелу. На долазак ових наших милих гостију скреће се пажња нашем грађанству с мглоом, да улице од савског пркстанкшта до Гранд Хотела и ин:че окити заставама. Долазак Министра Војног. Мини.стар Ввјни, ђенерал М и х а јл о Р а ш и ћ, Бећ је нл путу са већим делом особља Министарства Војног. Њихов се долазак очекује за лан два. Допутовали официри. Г. г. Драгослав Војиновмћ, ксњички мајор, Јосиф Костић п шад. пуковник. ДозиваЈу се Сви војно админисгративни чиновници’ и војни писари који су се затекли у Београду; тако исто и сви пензионери официри и војни чиновници,каои банкарски чиновници, — позивају се да се одмах јаве команданту места.

њ. в. престолонаСјТЕДНИК на Кајмачалану, најновији ратни филм, као и остали одабрани програм.