Večernje novosti

Бр. 23. Петак, 16 Новембра 1918. БЕОГРАД.

Излазе сваког дана у 7 сати изјутра. Цена 20 п. дин. или 40 хелера.

ГОДИНА XXI. Рукописе и претплату треба слати: Урепништву ВЕЧЕРЊИХ НОВОСТИ БЕОГРАД, Космајска ул. бр. 28.

Добро нам дошли! Добро нам дошли браћо из Хрватске! Ваш и наш се сан испунно, после великих борби и претрпљених мука. Ви ступате на тло слободне Србије, која је пре сто четрнаест година прва развила Заставу Слободе на Балкану. Србијанци су били први на Балкану и на југоистску Ечр-,пе, који су сам својом снагом, борећи се надчовечански противу свију препрека, извојевали себи слободу. После њих, и то дуго после њих, добише слободу и остали балк: нски народи, али више туђом помоћу. Зато је српски народ био увек више цењем у свету од осталих народа на Балкану, зато јеувек биојачи и способнији да своју слободу очува и своју државу прошири. Са тих особина, народ у Србији постао је центар, на који су били управљени погледи све српске и југославенске неослобођене браће. Мушким врлинама Шумадинаца на првоме месту има с; захвалити за ове велике и сјајне успехе. Те су врлине будиле наду код потлаченог Српства и задобијале сиупатије и помоћ код најпросвећенијих и моћних народа западне Европе. Сада јс српска страр постала заједничка ствер првих великих сила, у чијем сав зу и Србија има част и срећу да буде равноправан члан. Ви не долазите, драга браћо, само у једну слободну и јуначку земљу, већ и у једну културну земљу. За сто година слободнога живота српски на род у Србији имао је способн;сти да прими културне тековине западне Европе. Тај културни утицај на Србију био је снажа* и у Шумадији је наишао на плодно замљиште. Велики број шумадијске интелегенције школовао се на и з в о р у културе на западу, и он је био пионер праве и непосредне западњачке про:већености у Србији. Зато Србија и по својим способностима за Државу и сво јом културном висином, с правом ]е била и остаје центар целог Југословенства. Ступајући у заједницу са Србијом, ви излазите из провпнциске усамљености и безначајности у којој сте вековс проводили, па излазите на светску позорницу, где ћете имати већега >гледа, поштовања и утицаја. То сте, ви браћо, увек радо признавали, зато сте се увек у Србију надали и њој тежили. Сад је ваша и наша тежња остварена, а у ново', великој и напрвдној нашој Др-

жави, ми ћемо сви, удружеким снагама, повестн наш народ бољој и срећнијој будућности. Добро нам дошли! Дочек Југославенске браће. Јуче у подне био је свечан дочек браће наше Словенаца, Хрвата и Срба, изасланика Народног Већа у Загребу, на савској паргбродској станици. Када је депутација, око 12 сати, изишла из лађе Београдско Певачко Друштво отпевало је Словеначку Химну. Потпредседник општине г. Марјановић поздравио је госте овим говором: Мила Браћо, Веоград је Н 1 викнут да дочекујс госте и синове с 1 стринских градова иун сгежине, младости и гнаге. Њега су догађаји последњих годиг а и патње тугом обавиле и његово лкце онаказиле рушевинака, Но већ повраћена слобола почела је окупљати његову растурену децу, враћа му стару снагу и поувдање, те су Београђани испуњвни вером да ће се опет поновити стари срећни дани и да ће моћи дочекивати сзоју браћу како треба. Али данашњи ваш долазак чини, да мн од овог часа заборављамо све што смо претрпели и препатили, отворвна срца, га осећајима, рапости шго настаје >авв, која превазилази најсмелгје снове песника и мгслиоцч; што су векови сгаане али тужне историје били раздвојили сад св опвт саставља у ј<«д»н снажан сноп, који нико неће моћи првломити. Јз с*м пресрећан што у лицу вас позправљам братске градове: Загреб, Љ\бљ ну. Сарајево, Мостар, Нови Сад, Панчево, Спљет, Дубровник и све друге град -ве, села и остапаиасеља пуж Саве, Драве, Купе, Вгбаса, Наретве, Тисе, Мориша, Муре, Соче и на нашем сињам Јадрану. Могао бих жалити што нам стгње у коме је непријатељ оставио Престоницу нвшега Узвишвнога Кгаља, непоколебљквог представника потпуне народне слободв, не допушта да вас примимо онако, кахо се желио мио брат примити, али се надам да ће вас Саш наша невоља, трагови наших ввликих патњи, још боље уверити колико је било силно то осећање братства, та љубав о нашој за!едничкој слободи у нашим с р ц ма, када ни од каквих жртавж нисмо презали. Нека вам ти трагови а видни зн*ци наших жртава буду очкта јечства, да у Београлу нч може ухватити к^рена никаква пруга мисао, него мисао потпуне слободе н |вднаке љубави првма свас<ме брату Словенцу, Хрвату, Сг бину. У имо београдскег ггаћанства поздрављам ваг, драга браћо. Живела наша лепа слободна домовина! На поздрав г. Ма. јансвића одговорио је д п А н т е П ав ел и ћ, рекавши да они долазе у Београд, да се договоре са својом слободном браћом у Срби и о јединству. На савској станици хорило се' ,Живели!“, а Певачко Друштво отпевало је: „Ој Славени*. Рости, праћени многобројним грађанством и са одбором за дочек дошли су до „Гранд Хотсла", где је

отпевана Српска X; мна и одсви, ана Марсељеза, па су по том распоређсни по домовима. У иаасланству су ова господа : д-р Павелг.ћ (Загоеб), Свстсаар м Вале рвјанПрибићевићи (Загд&б), д-р Доинковић (Шибенвк), д-р Кр'мер (ЈБубљана), д-р Шимрак (Загреб), др. А. Трес«ћ-Павичић (Хвар), д -р Пелеш (За греб) , д-р Ј. Смоплака (Спљет), Спинчић (Абација), А. Шпла (Мп СГао), ДанИЛО Д имовић (СарајевгО д-р Сунарић (Сарајево), д-о Љ убибд атић (Са п а1евоУ- М. Гр ћић (СараЈе в о). д-р Иван Нгвак (Међчмурје), д р Барац (Загреб), д р Вукс тић (Котор), д-р Г1глач*к (Вуков*|), Кецмановић (Бања Л ук&), д-р Храсница (Сарвјево), х7~Свр8о (Сагај^во), Корач (Загреб), д-р Лукинић (Карловац), Џамоња (Мостар), д-р Петркчић (Загреб), Васа Стејић (НоацСад), д р Живко Бертић (Земуи), д-рВилдер (Загреб). Са изасланством су дошли и господа: д-р јовановаћ (Ја9*ко«е), Д-Р Ђунијо (Париз), д-р 1?нафлић (Љубљан*), пстпуковник Славко Кватерник (Загреб) и потпоручник Свгбен, као помоћници. Двнас у 10 сати пре подне биће седница изасланика са члановима владе, а по том ће сви отићи на подворење Њ. Кр. Височанству Престолонаследнику. Ратне и лолнтичке (ести. ФРАНЦУСКИ И ЕНГЛЕСКИ ВОЈНИ АТАШЕЈИ У ЗАГРЕБУ. У прошли четвртак стигли су у Загреб француски војни изасланик при нашој Врховној Команди, мајор Карбоније и енглески војни аташе мајор, X. В. Т и м п и р л е ј. По доласку у Загреб одмах су се упутили у Народно Веће. АКЦИЈА КАТОЛОЧКИХ ЕПИСКОПА У ХРВАТСКОЈ. У Загребу су 8. новембра хрватски епископи : д-р Антун Бауер, митрополит и надбискуп, д-р Јосип Марушић, бискуп сењски и модрушки, д-р Дионисије Њаради, апостолски администратор крижевачки и д-р Анђелко Воршак кап. викар ђаковачки упутили свештенству окружницу, да у миру и праведности проведу извођење уЈедињења слободне југословенске државе Словенаца, Хрвата и Срба, и да потпомогну Народно Веће Балфур о Србији, На традиционалном банкету у Гидхалу у Лондону, држао је енглсски министар спољних послова Балфур 10. о. м велики говор. У том је гов^ру рекао о Србији следеће: „Човечански инали немају у себи ничега, што би се могло упоредити са делима Срба. И сторија ће свековечити Србе, а југословенски народ, чији су Срби део, неће пропустити, да на територији својој врше велику улогу за мир и цивилизацију." ^Д-Р ЈОВАН КРИКНЕР. Прошле недеље ум[>о је у Старој Пазови Д-р Јован Крикнер, доитор економских наука Лајпцишкога Универзитета, и секретар Трговачке Коморе у Београду. Био је један од најбољих млађих стручњака из области економских наука, и његова рана смрт је врло осетан губитак за Србију, нарочито у овим данима. Рођен 1887., у Београду, свршио је 1905. године гимназију, и пошто је годину дана учио технику, пређе на правни факултет, који свршн 1,10 године као најбољи ученик. Два пута је добио о Св. Сави Краљеву награду за израђене темате и два пута је награђен из фонда цок. Д-р Николе Крстића као најбољи правник. ГЈодједнако цењен одпро|есора и омиљен код својих другова изабран је и за председника Студентскога Правничкога Друштва, које је под њим прегло на озбиљан рац. Септембра 1910. године изабран јс од Правнога Факултета за пнтомца и отишао у Лајпциг. —Због балканскога рата прекииуо је пред сам завршетак своје студиј' и дошао у Србију, где је добровољно ступио у војску, и подневши све ратне тегобе дошао до Струге, где се опасно разболи. — Ради поправке здравља оде у Нерви (италијанско приморје), и чим се мало опорави врати се у Лајпциг, где буде Јула 1913., промовиран за доктора Филосовскога Факултета (економски одсек), после сјајно брањене тезе „О Српској Индустрији и Индустриској политици“. В^ативши се у Србију изабран је био за секретара Трговачке Коморе. Објава рата затекла га је у Аустро-Угарској, где је одмах интерниран. Иначе нежнога здравља које је у Балканскоме рату сасвим нарушено било, ниЈе могао да издржи све муке и патње физичке и душевне, којима су били изложени наши интернирани у „културној* АустриЈИ. Ипак је дочекао да види како се остварује његов сан о уједињењу Југословена и оснивању Велике Србије, за коју се борио и пушком и пером и с којом се раставља, кад јој је најпотребнији... Српска наука губи у њему одличнога радника, другови искреног пријатеља, а конзер вативна странка врснога члана. Лака му била српска земља и вечан му помен, а породици наи:е искрено саучешће!

њ. в. престолонаследник на Кајмачалану, као и остали одабрани програм.