Večernje novosti

Бр. 24. Субота, 17 Новембра 1918. БЕОГРАД.

Излазе сваког дана у 7 сати изјутра. Цена 20 п. дин. или 40 хелера.

ГОДИНА XXI. Рукописе и претплату тргба слати: Урепништву ВЕЧЕРЊИХ НОВОСТи БЕОГРАД, Косма'ска ул. бр. 28.

НОВА ЕПОХА. ЈТиквидацијом овога великога и ужаснога рага настаје нова епоха у историји човечанства. Врло велики део спорпва, који су народс вековима у рат терали, биће решени на праведан начин тако, да ће несугласице међу државама бити сведене на најмању меру, и онемогућено ће бити бар за дуги низ година ратовање. Нова епоха значи победу мира, а са миром, Прг.вде и Цивилизације. Овај рат срушио је заостале државне организме и неке из основа препородио. Овај је рат срушио застарелу, полуисточњачку. царистичку Русију, да сс на њеним развалинама подигне нова Русија, у којој ће све снаге од вредности наћи довољно поља м могућности за своје потпуно развиће. Овај ратсрушио је милитаристичку Немачку, која је била терет и своме сопсгвеном народу и баук својим суседима. На новој основи, у духу де мократском и слободном, моћи ће се немачки нсрод развијати. Овај је рат за свагда срушис аустро-угарску монархију, наказу од државе, у којој није могло бити ничега лепога ни великога, земљу, у којој се нису могле развијати ни народне ни личне индивкдуалности, земљу, која је тровала читаге народе, који су имали ту худу срећу, да живе у њеним границаиа. Дух Слободе и човекових права сада слав! победу, дух, К01а је енглеска наци а прва развила у верском и политичком погледу. Тај дух слободе и човечанскич права однео је прво победу у америчкој борби за независност и у пракси је показао, да је могуће створити слободну и напредну држеву. Тај живи пример дело вао је и наФранцуску, којаје својом Великом Револуцијом сломилаоковс и дух Средњега Века и посталаучитељнца осталим н родима наевропском кснтиненту. Требало је да прође доста времена, требало је силне унутрашње борбе у свима државама, и на послетку требало је да дође овај велики светски рат, па да велики принципи победе тријумфуЈу широм свега света. Велике и праведне идеје доста сп ро нгпредују, али сне ипак побеђују, и ми смо срећни, што смо дошивели дефи-

нитивну победу највећих идеала човечанских. Та је победа скупа, али је слатка, јер њоме наступа нова ера у животу целокупнога рода људског. Највећа слава и хвала припашћо очим народима, који су се поступно, храбро и сг. самопрсгоревањем бо или, да Царство Светлости тријумфује над Царством Мрака ! м. П. Ратне и политичке вести. ПРИПРЕМЕ ЗА МИР. Припреме за мир — вели „Дели Њус“ — морају бити тројзке. У Лондону ће се састати ратни кабинет ради саветовања о политици британске државе. У половини децембра биће у Паризу важна савезн чка конференција, уз учешће свих савезнића, ради стварања сагласности међу савезницима. Сама, пак, конференција мира састаће се у јануару, у Версаљу, а главно ће јој седиште бити у Парпзу. Француску ће заступати Клемансо, Бриан, Тардије и Буржоа, Енглеску Лојд Џорџ, Балфур и по свој прилнци лорд Рециш, један рагнички изасланик и један чли више колонијалних заступника. Остане ли и после парламентских избора на управи,енглеска ће влада понудити један портфељ Асквиту, да би и ои могао учествовати у конференцији мира. Сје дињене Државе Сев. Америчке заступаће Вилсон, Лансинг, Рест и Хауз. Италију ће заст)пати Орландо и Сонино, Јапан Кијуда и Мицури, Србију Пашић, Грчку Венизелос, Румунију Таке Јонеску, Чехословачку д-р Масарик, а иЈугославија шаље једног заступника. По „Тану“ савезничка конференција у Париз/ примила је нацрт прелиминарног мира. Нова конференција биће последње недеље новембра ради припрема за преговоре о миру, који ће отпочети 15. децембра. ВЕЛИКА ТРИЈУМФАЛНА ПО ОРКА У ПДРМ^У. Холандским лис.товима јављају из Париза, да ће сви поглавари рж вни, који су у антанти, учесгвлвати у тријумфалној поворци, ко:а ће проћп кроз париску Тријумфалну Капију и преко Елисејских поља ући у унутрашњост Париза. У поворци ће учествоваги краљеви: енглески, италијански, бслгијски, српски, грчки и црногорски; а држи се, да ће присуствовати и председнак Сједињених Држава Вилсон. Биће

заступљене и: Португалија, Јужноафричке Држзве, Кина 9 Јапан и Сијам. Савезне војске биће предсгављене одабраним трупама у ово] победничкој поворци, какву свет није још видео. ПРИЛИКЕ У НЕМАЧКОЈ. 1Јз Берлина јављају: У граду влада мирно рпсиоложење. Стгновииштво је Ееома потиштсно, пошт) влада општа неситурност. Општа је бојазан, да ће Немачкој бити наметнути врло тешки услови мира. У раденичком савету саопштио је Хазе, да ће владо веро&атно узети у државну својину важнд индустријска предузећа. Трупе, које се враћају с бојишга, значе појачање крачве левице Влада стоји чврсто на становишту, да се објаве општи изборл за народну скупштину, али се сада још може с приличном вероватношћу прорећи, да ће оза народна Скупштина имати радикалну боју. — Фош је одбио нове немачке предлоге за ублажење примирја. На то је кемачки генерал Винтерфелд прогествовао, и изнео опасно сти и теижоће услед наглог повлачења три милијона немачке во]ске на десну обалу Рајне. До сада су Немцн у главноме предали само полпке топове и деведесет подморних лађа. МОРНАРИ ПРОТИВУ БОЉШЕВИКА. „Матен“ јавља: Према поузданим вестима предстоји побуна читаве руске марине против бољшевика. До сада је флота била уз бољшевички режим, \ ли сада је видела сву штетност те владавине по Русију. БАВЉЕЊЕ ВИЛСОНОВО V ЕВРОПИ. По вестима америчких листова, В и л с о н ће се само краће време бавити у Европи, док се ке утврде главне гачке уговора о миру, а за цело време преговора о миру неће моћи бити присутан, него ће остати само остал: заступници Америке.

Банкет у Новом Саду српским II фргнцуским сфмцирима. У суботу 10. ов. м. псиреаише Срби,грађанн Но^огч Сада, банкету ча т срчских и француских сфицира у великој дворани Гран! Хотела. Уча:твсв о сам у више прилика на б нк тима, но свако одушевљен банкет, са п\ но ра пол жења, среће и задовољства још нисам вндсо. И потпуно га-умљиво. Ова! бан-ет су прнредили захва ни, сада слобо-

ђ н«, О би Новога Сд' свсјој д чкоЈ браћи ослоб -диоцима и верним им великим, силним и моћним савезницима. Тачно у 8 чассва у веч?, била је велика д^орака препунч одабраких гостију, који су од 12 српских ратарскпх девојака дворени, на чијем челу беше *естра Кста Дотлићера. Све су бнле ск 1 ћене свзленим српским тробојкама. Када гости беху у најбољем расположењу, присгупн францахком пуковнику Катч Л' тлићева, окружена својим другарицама, м пгзцрави га на српском ; езику. Овеј гсвор беше језгровит и пун дубоке за> вално:ти и благодарности. На завгшетку рече: „Хеала вем велихи и племенити француски сокодови, који нам долетесте далеко опенде, од мора, са нашом мплсм браћом, нашим поносним херошма, да нас ослободите од угњетача нгших и да нас баците у загрљнј милој нашој ма ; цп, мдјци Србији. ко ој сви т ко луго жудгмо и теж мо. а На ове речи диже се бура одушевлпња и урнебес одобравањн. Г-ђа Ђоке Дунђегског протумачила је г. пуковнчку з- ачај поздгаза, на што г. пуговник приступч сестри Дотлићевој и иече на фтанцуском: „Хвача ти. сестро Српкино, на тако лопом и искр.нвм позграву“ — и пољуби се са сестром Дотлићееом, што учини и пуковник г. Милојсвић, као и осталн сеи српски и француски виши офпцнри. Затим је поздравио француске официре г. Озрен Суботић, бираним, речима на француском језику а завршивши говор, ла ће француско-српско пријат љство вечито сстати. Г. Ђорђе В^дицки архимандрит и адмннистратор Влади^анства поздравио је српску воЈску у име грзђана Новога Сада. ГЈосле тога је пуковник г. Милојевић у св ме говору истакао, да Је историја племеннтости, хуманитета и човечанства. историја француске. На крају се је рус«и прота Храниловић захвалио оглободиоцима на француском језику у име руског народа у бнвшој јужној Угар кој. Сви гоЕОри беху напрегнутом пажњзм саслушани, асваки гсвор беше пропраћен српском и фр^нцуском химном и клпцањем, бурним и дуготрајним, краљу Петру, Престолонаследнику Александру и француском народу. Око 11 часова наста игранка, али не обична игранка; то беше нсшто невиђеко. У велико коло ухватише се најотмен Ре госпође зз ратарима. фоанцу ки и српски оф.цири са српскпм ратаркама. Игра и песеље трајаше до 5 часова гзјутра у најлепиЈем расположењу п весељу тако, да ће ово вече остати у најлепшој успоменн, како честитим прирећизачима Новосадским, исто тако игосгима, нарочито взликим нам савезницима Французима, са којима смо се растали братски и искрено. По њиховом признању, - ни однес« ш 1 са овога базкета најпрлјатнн у и најлеп • у уск мзну Р. ПЕТРОВИћ.

Бугарсни злочини, Прокупљ - , 10 ноЕембра. Прокупље и околина су несумњиво највише пострадали од Бугара. Угушење побуне од

њ. в. престолонаследник на Кајмачалану, као и остали одабрани програм.