Večernje novosti

Нр 26. Понедељак, 19 Новембрг БЕОГРАД.

1918.

Излазе сваког дана / 7 сат-и изјутра. Цена 20 п, дин. и.п; 40 хелера.

ГОДИНА XXI Рукописе и првтплату треба слати: Урецииштву ВЕЧКРЊИХ НОВОС ТП БЕОГРАД. Косма'скд ул. ор. 28.

Унутрашња пошш-ка и нгродво уједнњење. Све цзццонадне државе иуају својнх идеала. којима у спољној полптици тежс, без рбз..ра ва страиачку поавојеиост ,и разлвке у аитањама унуграшље политике. Међу всликим силама гипски је представник нацооналне државе и јединсгвк у сиољпој политици Француска. У Фрапцуској има многобројних странака, коЈе су засноване на великим супротностима у питањима унутрашње прлитике, у питањима облика владавине и у социјални.ч питањима. Тамо има бонапартоваца, орлеаниста, републиканаца, клерикалаца, конзервативаца, г.рогресиста, радикала, ргдикалних социјалистз, крајњих социјалиста и т. д., али су све ове странке биле једно у питању : да Алзас-Дореи ваља вратити ФранцускоЈ. Код нас Срба иети је слу : ас Наше странке не оказују толике бигне супротности у унутрашњоЈ политици, као у Фраипуској, поред свег спољашњег изгледа. У ме.ру с« ко м аас водила страсна унутрашња иолитика, али је она била више етрасна због нашег темпера мента, него због сувише великих супротности међу нашим странкама. Наше је друштвево уређење скроз демократско, и зато су све'наше странке мале тај ка'рактер, ма кгкав им био назив. За демократску р ,вноправност нИЈ'е било потребно борити се кас у другим зечљама Евроце, јер је оца била ту, створена је првога дана када је и Србија постала. Код нас Је огромна већина народа сељак, и он је давао главан број пристаднца свимж странкама, а сељак у свима окрузимд Србије живи аод истнм околаостима. Колико су рсзлике у унутрашњс) политици разЈедињав«лс наш народ, толико су та у спољној уЈедињаваде. Свима Србимд, свима странкама у СрОпји биб је јеДан јединч циљ у спољњ ј политици : н а ц и он а л н о у ј е д и њ е њ е. Ту нец^ било разлвке између радикдла^.сдммсталаца, иацлоналаца, иапредња <а, конзервативама И, социјллиста. Било је једино разлике у методама, на какав би се начин сигурн#Је и дрвољније мг глр извесГн цациоиално уЈеднњење, али је ци љ : <5**б сшдм-а уве« један и НСТЊ ;• . .•< , I Ј > Зато је ерпски народ могао у овој борои за народно ује-

дињење разаити силну снаг/, оиако исто као и француски народ, и заго су напори оба ова народа крунисана успехом, а за : едница у и-еалима учинила их је зфедничким искреним пријатељима. Ј. с. Чеси и Мађари. Мг.ђарска влааа :е прггествовала" што су Чеси "к .ирали словачке жупаније У чехословачкој нпродндц С*упшгини прочигао је предсрдник Министарства д-р Кра^арж свој одговор, на ноту Граф' Карољија. Та нота гласи: „Всш телеграм од 4 ов м. примио сам. Господин председник министарс гва се варз у начелу о државноправном олносу чехо ловачке републике. Чехословачку државу су изречио [физнале све државе, призи. су њену владу у П, ризу, чи. ји председник изабран за пред седника %ехословачке реи < лике, а чланови су владе чл. нош: његове вл »де. Са тиме су савезничке државе призч. • ле, да еу слов&чки крајеви лслови чехословачке републик: и да. не првГтдаЈу вгше ш ђарској. Но томе, дакле, ие може мађарска влада склапати примирје у пме Словачкв, пошто је она призката за саставни део Чехословачке републике, која има свога заступника у Версаљу. 1 7. тачка уговора о пркмирју се, даклс, односи само на онај део Мађарске, који није приз тат за независну државу. Када је. Мађарска положила оружје, молила за примирје и примнл« услове примирја, она се подвогла оном реаењу, које су јој савезници у питању Словака по сили права донели. А пошто је чехословачка република словачке крајеве, који њ^јзи припадзју, само онде посела, где су мађарск жандармсрија и мађарски чиновници напустилг своја места, и н&род ндс молио за помоћ, што се тиме, длкле, настојавало, ћл се мир и рет одржи у оним крајевима, који без сумње припадају чехпс овачкој држави, јасно је као дан, да смо ми учинили све, да би судар птклонили у колико смо се придрлавал : Вилсоновог начела, да се мир. иред свуда одржи и да није слоббдно проливати крв, Ако јб истинита вест једннг мађа ског листа, да је гхзпш«н Матиј« Дула, члан чехословачке народне скупштине, кога у овом случаЈу брани имунитет, као да су и остали

ухапшени, о наЈенергИчниЈе ззхтсвачо, да се они с честа омободе и да им ое даде са1'Ч'факцчја, пошто мађарска глата нема ни најмање права, д.1 хдпси грађано чехрсловачке државе *. Раш м адитнит т ести. ЗЛИН1 Г.РЕСОВ*ИОГТ АМЕРПКЕ У РУСИЈП. „Њујоошдн Херадд" доноои нери Једнуг чувеног науч. . са н ријатеља Вилсоновог а.чак, о ндејама и намерама, к јс нма севсрог.меричка УћиО у погледу Руспје. У том сс чланку вели, да је Русија пЈПло.тније ноље, у коме се у же развити америчка делат ;Ј ' г у но.лгггчком, културчом и економском погледу. 9н што су Немци биди не;отико векова за Русију, го сха имају бити Америчани. Америка треба д« буде РусиV ./гзљ у репуО.шканској фор.чи вл-давпне, америчкп до аатнос. и каиитал имају да пиднгну Русију економски, и мтлиај англосаксонске кулгуре е г ч ма подигпе и арспороди РЈ спС КОЈ|д. ИМДЈУ ПОвољних предуслова *а силан културан напрсдак. ПОМОЂ БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ. Споразумне силе упугиде су шест бродова из Дубровнкка за Солун, да донесу хране з« становништво Босне и Херцеговине. Споразумне силе спремнле су у Солуну 1200 огромиих двпоа, за снабдевање југословенског сгановништва. ИСХРАНА ВВРОПЕ. Амерички кочтролор аа апровиаацију дао Је пре свог« поласка за Европу следеће саопштење : „Идем у Европу, да предузмем мсре за снабдевање тамошњег становништва. Од свихземаља у Европи, која има 420 милијона стано»никд, само три земље: јужна РусиЈа, Угарска и Данека са својих 40 мили!она становништва имају довољно хране д г идуће жетве. Неким земљама иотребан је увоз неодложно. Ако шгедљиво располажемо са нашим вишком од неких 18 до 20 милијона вагона, можемо помоћи Европи. У гвима земљама Европе, услед тога што је сточарство јг ко Јпромашћено, постбји велика оскудица у месу и у масти. Због тога што се с>*љаши снабдевају з* читаву годину, то и у земљама где има резервне хране пестоји опасност од глади, нарочцтп услед великих саоб >аћајних тешкоћа. Са Француском,

Бслгнјом и ПтадиЈрм довршеш: су преговори олстр .ни, те је тако снабдевено становништво од неких 125 милијона. Теж к је проблем зт 90 милијона становника у неоријагељеким зе 'љамз. За • -:х се .мора б.г к ■ н V толико ублажити, ш б т се љих^*-? н-.че владе могде Vчвр« •■»ти, >ег> ч >-• •••*•» кога, С 1\ИМт ) М0Н пати ми)' ' чем>г не могле бити ;а (окнађене :нтете, клјесч «.нк нанел; Бел Францчско) и Собији. — За овај вадатлк стоји Амеоип л на распод«>жењу м ■ нп >н л : тона просгора у бродомну;што ће бити довољн' “.

Ф ђорђе д. шплг-та;

У Солуну је лреминуо 4. ов. мес. артилериСКо- Јехничг. укозн-:к 43 о р ђ е Д. Ш 4 р т а љ у својој четрдесет-шес ■ ој години. Покојнн 'Бока рођен је у Београду кау ски угледне трговачке куће. Мо свршет ку ниже школе био Је ка служби у пољској артиљер лји. Еао кдпетсн иос.сг је био у Бе шио Ратну Школу. По повратку из Белгије био је професор Артилеријеу нашој Всјчој Академији и прешао је у артиле риско - техничку струку и у (бој доспео до начелнмка мин'старства. Као официр био је спрем. и савесан, као друг искрен и добар, као муж и сродник неж«н. Његова је смрт губитак за н«ше друштво и за нашу војску. Бог да г« прости ! Проглас Српског Друштва Црвено^а Кр.т., „Сваки по вољи свога срца а не са жалошћу или од невоље ; Бог љуои оног који драговољно да7е“. Од како памти о нцкаД није било веће потребе за приватну помоћ радч одакшавања бет! и невоље, какве су настале \*след овог дугограјног тешч"'рата. Не само зелике нес^ ће у огромним гј биццма сдавних бораца за слободу и права народа, који се не могу надокнг, дити, као и небројено ожалошћених породица од којиХ су многе остале без својјих узданипа и хранитеља, неогратт чен Је број болесних, рароених и осиромашених. На све стране гце год се окренемо указуЈе се потреба за ублажавање опШте нужде и невоље. Ослањајући се на дос дањи срдачан одзив и у мање тежим случчј^ецма, а ако је свесг о да еадење при-

_* _ _ ' Л % % ,, С-1

■ ■ ш » ., С ■

№

Р05 ЈЈ1А1А, величансгвена американска ““ј/.рама у 3 дела и остадн одабрани програм.

10СЕ)