Večernje novosti

Бр. 31. Субота, 24 Човембра 1918. БЕОГРАД.

Излазе сваког дача у 7 сати изјутра. Цена 20 п. ди ј. или 40 хелера.

ГОДИНА XXI. Рукописе и претплату трзба слати: Урелништву ВКЧЕРЊИХ НОВОСТИ ВЕОГРАД, Космајска ул. бр. 28.

УЧИТЕЉСКЕ ШКОЛЕ. Ми сада живимо у потпуној влалавини демократије. Нема земље на кугли земљиној (изузев днвљачке) где демократија нијв себи осигурала владавину. Демократиј* зндчј владавину народа, на супрот владавини једнога човека, једне групе људи (олигархнја) г.ли једке класе људи (племство, свештенство и т. д). Демокрагија је ван сваке сумње праведна форма владавине, ј«р признаје потпуну ‘еанакост и не смета развијању способности. Али и демократија није најсавршенијн облик владавнне. Није иа простог разлогв, што тражи испуљење иавесвих услова, па тек кад се ти услови испуне, онда она може бити врло добар, ако не савршен облик владавинв. Управљати с.обом није лака ствар. У пргватном животу видимо, да многн људи пропадају, да им иде рђаво. што н« умеју и што не Могу собом управљати. Томе су узрок разне околностм, али је најважнија околност — недовољио васпнтањс-, нгдоаољно знаље. IIIго је човек васпитанији, што има внше знлња (Сио он сељак, занатлија, трговац нли чиновник) све ће боље напредовати у животу, све ће бољс користити и сам себи и друштву у коме живи. Од навешта и гора плач«, вели наша народна посло»ица. Такав је исти случај сауправом у држави у демократским државама. Да демократски систем владавине буде што бољи, што нжпредвији и што кориснији потребно је, да народ буде што просвећенији. Није одлика д«мократије што народ управља државом, већ што просвећеи народ управља државом. Зато демократија има у сп«ха и онде је у стању одржати се, где ]е иарод просв«ћен. Ко просвећује народ? На првомв месту и највише школа. Учитељ народне школе, он јс просветитељ народни — он просввћује децу и утиче нд одрасле, на своје суграђане. Њему је поверен врло велики вадатак у друштву и у држави, нарочито у модерној д*иократији. Зато треба ваша прва брига да буде, да спремимо што већи и што боши учитељски под .

младак. До сада смо у сгарим нашим границама имали самс три мушке учитељске школе (у Јагоднни, Алексинцу и Него тину). То је врло мало било и за тадање прилике, за садање је апсолугно недовољно. Изу зимајући нове српске крајеве који имају већ својих, и те добрих учитељских школа, Ср бија у старим границама (по букурешком миру) треба да има бар осам, па п свихдесе, учитељских школа. Васпитањс у тим школама треба да буде сходио циљу; да настава у народној школи не значи самоиједино поучавањв народа у п смености, већ и у упознавању народа у грађанским дужностима, и на пргвредно просве ћивање народно. То многостру ко образовање потребно је нашем учитељу, ако мислимо, да школа даде оне резултате, којн се од н»е с правом очекују. У вези с тим је и побољшање учитељских плата, нарочито почетничких. То је бсно место у нашем учитељству, г оно је многог одушевљеног младог просаетног раденика отерало на друго поље рада — а на штету народне просвете. О свему томе треба на време промислити, и на време отпочети посао. Мил. м.

Ратнз и политичкв теети. ДОЛАЗАК СРПСКЕ ВЛАДЕ. Са Крфа јављају, да су српски влада и акредитовани савеаиички посланици отпутовали за Београд и да су савезничке базе на Крфу укинуте. . ФРАНЦУЗИ О ЈУГОСЛАВИЈИ. „Журиал де Деба“ пишући о конференцији у Жемеви, изјављује, да ће Југославени својом слогом дгкааатп, да начело народнос 1 и, у чије име траже уједињење, није пука илузија, него к. нкретан чин. Закључује, како је корак Пашиће« код савевника ради прианања југославенске владе, учинио на све Југославене најбољи утисак, и да ћа савезниии учш ити све, како би се повољнн резултати што пре постпгли. МАКЕНЗЕН ИНТЕРНИРАН. Из Будимпешге јааљају, да је Макензен, после дугог опирзња, н јзад пристао, да он и трупе његове, које се нллазе на маџарској територији, б ,г ду интернирани. Ма ову одлуку његову највише су утицале поруке из Немачке, да за сада

озлоје-

не долази у Немачку, где јавко мњеље страшно ђено, због опустошавања и варварских поступака његове армије прнликом окупирања Србије, што је изазвало правецан гнев целога света против немачке нациЈ$. НЕМАЧКА ФЛОТА. Команда немачке поморске флоге добила је вест од команде енглеске флоте, да мгрннска комисија < авевничких флота није опуномоћена иреговаратн са вастуиницима радничког и војннчког већа. ФРАКЦУЗИ ЗА БУДИМПЕШТУ. Два претходничка пука двеју француских дивиаија намењеиих за Будимпешту стигле су у Београд, одакле ће наставити свој пут за Будимпешту. БЕЧ НЕЋЕ БИТИ ОКУПИРАН. Из Беча јављају, да су неки листови јавили, да ће тамо ускоро доћн италијанске трупе да га окупирају. Ова вест иаааиала је панику у Б«чу, те је народна влада похитала да ту вест демантује као скроз нетачну, догајући да у влада мир н ред, те

лика Јавно изЈевили: да Је срп* ски успех на солунском фром' ту скратио раг за 6 до 8 месеца!

I

ЉУБОМИР КОВАЧЕВИЋ

У Врњачкој бањи умро је 19. ов. м. Љубомир Ковачевда, државни саветник и маркантна појава у нашем јавном, научном и политпчком, животу. Иок. Ковачевић рођен је у селу 1 .етиици код Ваљева, 29. фебруара 1848. Псслв свршеие Велике Школе био је дуго година наставник Учитежске школе, док год. 1892 иије изабран аа професора Српске Историје на тадањој нашој Великој Школи. Ковачевић је био знатам и ваљан раденик на пољу српске, поглавито средњевековне, историЈе. Он је прв , поред пок. И. Руварца, унеокритички метод у испитивање наше прошдости, и разбио многе заблуде, које су до тада владале у науци. Писао је многобројне расправе, поглавито генеалошке и хро-

нолошке 1 .з доба Немањића, Б«чу л- сем тога је издавао многе < 1 аше нема ни хтаре споменике Најглавнији потребе ии разлога за какву |рсзултати до којих је Ковачестрану окупгцвју. Г|вић Д° ш& о Је с У : Д а Вукашин ПРОМЕНЕ У Н1МАЧКОЈ ВЛАДИ.А Гнвје убио цара Уроша, и да Из Берлина јављају, да су ЈВук Бранковић није издао на државни подсекретари у мини-ИјјКосову. У аруштву са Љуб. Јосгарству спољних послова фон'^вановићем напмсао је Историју Мум и фзн ден Буше поднели ЈСрпског Народа засредње шкооставку. У исто доба очекује^: ле > а такође у заједници са Јосе да многи чииовници тога'-_'. вановп ^ ем * ,е свеске Српске министарства изиђу из службе. 1 'Истори]* (до Немањића), које ПИШЋАН ПАО. Цдг У *»“»У С Р»<*» „ тт > г Књижевн« Задруге. Пз Пеште ЈевљаЈу, да су е-^( јј ок |^ овмеви ђ б но ј е члан

хо-словачке трупе првкЈуче за млогих

узели после всћс борбе Пиш-’ ћан, чувену бан»у. Мађари се повлаче нагло у нереду. Привнање Србији. Заслуга српске војске зг брзо и сјајно решгле свегскога рата неоспорна је, њу признају пр .јагељи н противници Србијс. Одмах пссле пробоја бугарског фронта ухваћен је радиограм, кога је тадањи цар Виљем упутио био бугарском краљу Фердинанду Кобургу. Тај телеграм гласи : „Шесдесет хиљада српсвих војннка решише европски рат. Срамота!“ То је најбоље призкање заслугама храбре срнске војске. У исто доба наши храбри савезници, енглескн и фоанцусКи офнцири, у више су при-

наших просветних и хуманих установа, а тако исто и ревносан члан друшгва Св. Саве, пишући у „Братству“ многе лепе чланке о крајевпма и прошлости Старе Србије и Маћедоније. За научне заслуге псстао је члан Српске Краљевске Академије Наука, члан југославенске Академије Знаностк у Загребу као и других учених друшт&ва југославеиских. Био је два пут Министар Просвете : први пут у напредњачком кабинегу Сто ана Новаковпћа 1895, а други пут у фузионашко^ кабииету д-ра М. Вујића 1901. године. У свом раду пок. КовачеЕић одликовао се вредноћом, поштењем и љубављу првма народу. Год. 1912 доживео је^вели-

!редстав« почињу радним даном од 3—9 и по часоаа, а недељом и празником од 2—9 и по часова. Четвртком и понедеоником нов програм.