Večernje novosti

Бр, 32. Недеља, 25 Новембра 1918. БЕОГРАД.

Излазе сваког дана у 7 сати изјутра. Цена 20 п. дин. или 40\-хелера. - -

ГОДИНА XXI. Рукописе и претплату тр.ба слати: Урепништву ВЕЧЕРЊИХ НОВОСТИ БЕОГРАД, КосмаЈска ул. бр. 28.

ПГОТИВУ СЕЛАРАТИЗМА. ИдеЈа јединстБа југославенског нарола није нов^, и она је пре много и много деценија имала изврсне представнике међу Србима и Хрватимз. Тој идеји једини је непријатељ била бивша аустријска монархија, и она је свима силама гледала, да ту за јужне Словене здраву, за монархију опасну, идеју, сузбије и по могућству уништи. Непријатељска политикаслужила се свима средгтвима и мотрила је на сваку прилику, коју ће моћи употребити. Она је својој злонамерној полити јн нашла несвееног понагача и међу Србима и међу Хрватимп, и то поглавито у верској нетрпљивости. Не може се спорити факт, да је стицајем историјских прилнка наш народ остао подељен у две велике групе. Једна је група била под културним и верским утицајем Рима, друга под верским и културним утицајем Цариграда, Борба која се водила између сЗапада и Истока захватила јс и наш народ, и он је, нсте крвиијезика, само под туђим утицајсм, био подељен у два непријатељска логора. Овакав се однос могао још допустити у добу верске нетрпељивости, у добу када национална свест није била дошла себи, али у добу верске трпељивости, наиионалнзма и демократије, овако застарели појмови нису се могли одржати. Свест о јединству, па напослетку о заједници интереса, победила је. Појава антагонизма и сепаратизма само су слаби одјеци некадашњег глупог и жалссног стаља, и они нису у стању омести • велику идеју, којом су подједнако прожети сви слојеви нашег југославенскег народа. Против ових појава устао је д-р В. Јојкић у новосадској .Слободи" и врло паметним аргументима сузбија сепаратистичкс тежње тамошњих Срба. Навешћеко неке аргумечте из г. Јојкићевог члапка. „Изгледа, да ми немамо или неће да имамо псјма о огромним и неизмерним крвним и матермјалним жртва нашега племена у Србији, Босни и Црној Гори. Ова појава је нарочито опасна и судбоносна, јер баш сад доживљуЈемо слом наших најближих суседа, чији је главни узрок био необавештеност, односно намсрно превпђање чињеница. Главна и основна дужност наше националне политике је да рачуна са стварноиАу и да

отвореним счимз гледа истини у лице. А стварност нам следећу слику гружа: матица нашег народ?, етнографско и’физиолошко средиште наше, наше племе у Србији, ис очној Босни и Црној Гори је уморно, исцрпљеко и десетковано; губитак живе снагс је огроман и у најближем времену ненакнадив". „Геополитички положај српск г племенског подручја је врло тежак и осетљив, јер се налази на ударцу светских ин тереса. дунавска и моразсковардарска долина је продаз и раскрсница трију кон;икента и трију мора. Због тога су те две долине биле и остаКе за вечита времена циљ и предмет борбе свих наших ближих, а као што смо у светском рату вицели, и даљих суседа. Ову осетљивости нашег геополмтичког положаја повећава још и слабост наших ничим незаштићен х граница, услед чега ће баш Војводпна бити стратешка Ахилова пета наше будуће др жа.е“. „Знам да ће први и по изгледу најја^-и приговор битн, да су лајгсћи и најмвћнији народи светски наши пријател-м и савезннци. Да је ово пријатељство политичко, дакле и променама подложно, хоћу тек да набацим, али нарочито хоћу да истакнем једну много важнију геополитичку чињеницу, а то је, да су сш наши вековии непријатељи наши суседи, а сви наши, истина моћни пријатељи, географски удаљени и непријатељским подручјем одељени, колико пак ту чињеиицу морамо ценити, показало нам је горко искустео светскога рата. г. ли има једанјош јачи и историско-политички аргуменат против ОЕога приговора. Историско нам искусгво показује, да је укрштање м конкуренција интереса суседних нврода и држава јецан више мање сталан и непромсљив фактор међународне политике, док су међутим дноси географски удаљених држава и народа, а и читава свегскопо.штичка констелација сила у много већем степену подложни променама и зависни од различитих г олитичких конјуктура. (Срби са Турцима за 40 година 4 рлто, са Бугарима за 36 год 3 рато, са Мађарима за 56 год. 1 рат, са Немцима 1 рат, са Арнаутима сталне борбе). Нама нишга на свету не може загарантовати вечито пријатељство Француза, Енгљзза и Американаца, а да ће се интереси нпиих најближих су<еда стално и непроменљиво

укрштати са нашима, то је историски и геополигичш аксиом*. ,.Ми се несмемо нппошто ослонити једино на тренутнн, истина, ванредко повољни, али и прсменама подложни међународни положај, него морамо у искреној саједници са осталим Јужним Словсчима, а и према несумњивој жељи главних представника Антанте, што пре уредити своју јединствену м дсмократску државу, чи;а ће унутраита снага бити један сталан и непроменљпв фактор, који ће свима њеннм грађанима давати јачу и поузданиЈу гардпцију за личну и власничку безбеднсст, него ли и најповољнији распоређај сила, који је често врло брзим променама подложан (ФашОј-а 1897. склапав.е еп1еп1е согсћа1е 1904). „На крају још нешто и за оке, којима сви овн разлози нису довољни. а Шта је била традиционална политика наших најурскијих и најопаснијих непријатеља и крвника, Аустро-Мађара? Подели па владај. Ни по коју цену не допустити да се јужки Словени споразуму и уједине. 1о Је врућа жеља наших крвних непријатеља Н маца, Мађара Бугара и Талијана!" Ратне и политичке вести. ДЕМОБИДИЗАЦИЈА АМЕГИЧКЕ ВОЈСКЕ. Из Вашингтоиа јаиљају : Генерал М е р к с шеф главног штаба америчке »ојске дао је интересантне подат.<* о постепенсј демобилиаацији амерпчке војске. Два милијона војника, што их је Унија 'поавала под оружје биће постепемо отпуштана, и то по 30 хиљада људи на. дан. Генерал Меркс тслеграфксао је гекералу Перш и н г у, да што пре поврати све рањенике, реконвалесценте и инвалиде у домовину. Немци су свега заробили 5578 америчких ввЈника. 0П03ИЦИЈА БАВАРСКОЈ ВЛАДИ. Положај баварског министра председника Курт Ајснера веома ]е постао очвжан и његово одступање питање је кратког времена. Њега нападају као соцмјалист/, који је одобравао улазак Пемачке у рат. НЕРЕДИ У КЕПНУ. Јављају из Келнв, да су нереди, који су букнули 20 . ов. м. најзад узели тако опасан карактер, да је Одбор Јавнг.г Јп ссња решио да предузме крајње мере и да немилосрдно угушује оружјем све нереде. Око подне нелика гомила беше сакупљена 1 а пристаништу и

јаки одреди полиције и гра* ђанске гарде биди су мобилисачи да спрсче нереде. Најзад пред пече гомила је нагала у вароши на неколико дућана, који с опљачкани и у пропашћени. Гомила особито опасна беше се сакупш а пр ;д надлештвом за снабдевање, али су ту мере биле благовремено првдузете и митраљези били спремни да дочекају гомилу. Нападачи нису показали нпкаке воље да се бију у таким приликама, заузели су околне улмце, где су многобројни дућани били опљачкани. Преко целе ноћи водиле су сс борбе ИЗУ еђу полиције и гомиле, у току чега су многа лица била рањена. НЕМАЧКА ЦАРИЦА У ХОЛАН' ДИЈИ. Иа X а г а јављају, да је у Холамдију приспела бив. иемачка царица Августа Викторија са својом свотом. Барлинска влада није правила никакве сметње иеном одласку из Немачке. ШВАЈЦАРСКА И БАВАРСКА. „Немачки Курир“ у Микхену јавља, да шааЈцарска владг. није г.ризнала новог баварског посланика професора Ферсгера, те тиме не признаје и садању баварску владу. Она одржава везе са пређашњиц послаником Баварске, који је мишљења, да се пре састанка народне скупштиме не може привнати ии једма влада. НОВ ИЗБОРНИ ЗАКОН У МАЂАРСКОЈ, У Мађарској је обна^одован први народни закон о изборноме праву. По том закону пмају бирачко право свн угарски држављани, мушки и женски, који су навршили 24 годину живота и 6 година припадају мађ. поданству. За жене се тражи још, да умеју читати и писаги. По оцени, ма основу овог закона добиће бирачко право на четири и по милијона људи и два и по милијона жена. У ОКУПИРАНОЈ немачкој. Један дописник париског „Журнала 11 , ушао ј на немачку територију са енглескпм трупама и овако сравњује мирна п#ља немачка са утиском који чинс оцустошени француски предели : „Путеви, дрвета крај њих у најбољем су стању које се може замислити. Кол ко је то далеко од наших јодних путева у Француској, изривених претераним саобраћајем, бомбардовањем и експлоаивима. К^ће читаве, н I једна цигља вкрњема. У њима сигурно на почгсним местима већ

Гредставе почињу радним дачом од 3 —9 и по часова, а недељом и празником од 2—9 и по часова. Четвртком и понедеоником ноз програм.