Večernje novosti

Бр. 37. Петак, 30 Новембра 1918. БЕОГРАД.

Излазе сваког дана у 7 сати изјутра. Цена 20 п. дин. или 40 хелера.

Патриоша нонцентрациј?.

ГОДИНА XXI. Рукописе и претплату тр^ба слати: Уреаништву БЕЧЕРЊПХ НОВОСТИ БЕОГРАД, Космајска ул. бр. 28.

Врло је леп упечатак направио члиак Вечерњих Новости о коалиционом кабинету, јер се у њему пледира за поште ну ствар, за скупљање снага свију наших иолитичких партија. Колико се могло запазити, још у току 1914годиг{е, после балканских рагова, наше партије ималесј једну велику кризу. Србија се била проширила, отворили су се били нови видици, нове потребе, па чак и нове идеје. Стари поредак стварн ни е могао опстати, са старим програмима, фразама I платформама није се могло више изићи пред народ. Карактертстично је, да су и општински избори у старим на шим границама почели се вршити под утицајем 1 ових прилика и нових тачака гледишта. Та' би процес дао свога израза у изборима Августа мссеца, да је до њнх дошло. Баш сам тај факт, да су ноои избори морали бити расписани, пошто је Скупштина, изабрала 1912 године, радила мало нешто више од две године, доказ су, да је у земљи сторена нова сигуација, и да су нови избори имали дд иокажу ново расположење ниродно. Од тога добд много се и много променило, не само код нас него и у целој Европи. Светски рат је сзворио са свим нове односе у целокупном јавном, како политичком тако и у елономском и друштвеном односу. У изгледу је, а негде је и у дело приведен, нов поредак ствари. Досадање наше партије и њихов про 1 рам изгледају нам данас као анахронизам. Партије су наше, у главноме, завршиле своју улогу. Мора се на новој сснови, у проширеној држави, сходно духу времена целога света, и нових социјалних и других односа у самој земљи, радити настзарању нових полктичких странака. Тај је процос неизбежан п он Не врло брзо наступити. Дотле пак, све наше досадање стран ке имају и права и дужност, да солидарно учествују у влади, која ће ликшидирати овај рат и ударити темељ но»ој држави. Сад не може бити говора о већини и мањини, о програму ове или оне странке, већ удруженим снагама помоћи да се брод наше нове државе упути сигурним и добрим правцем. У садањем времену свако је партизанство за осуду, и са св |ју ,страна треба да влада

највећа искреност и предусретљизост. То ће учинити врло леп утнсак и на нашу браћу из Босне, Херцеговине, Далмације, Војводине, Хрватске и Словеначке, који и сами желе споразуман рад са свима нашим странкама. Досадање сјајнеуспехе српске војске, који су задивили и очарали сву нашу браћу из целе Југославије, не треба да поквари и поремети партизанско и једнострано схватање политике. ј. м. ж.

Ратнз и лолитичне вести. ПОВРАТАК ТАЛИЈАНСКЕ ВОЈСКЕВелике групе талијанске вој ске, које гарнизонирају у Тиролу, враћају се у отаџбину. ЂЕНЕРАЛ ПЕТЕН МАРШАЛ. Бенерал Петен произведен је у чин маршала. Сви се париски листови радују овом засл жном унапређењу и износе њег, ву војничку каријеру. Ако је Марна завржала бујицу нападача, то је Верден омогућио савезницима, да сачекају дан дсфинитивне победе. „Пти Паризијен“ сазнаје, да ће још један генерал бити унапређен за маршала приликом свечаног уласка у Штрасоурх. ФРАНЦУСКЕ ОКУПАЦИОНЕ ТРУПЕ „Еко де Пари‘ доноси распоред француских трупа у Елзасу и Лотарингији. У Мецу је 10. армија и главни штаб маршала Петена, у ЦПрасбургу '4. армија, у Хагеноу 8. армија са ђенералом Жераром. Друга армија под ђекералом Хиршоером окупираће Горњу Рајну. Ђенерал маркиз Кастелно, командант једне групе армија, етаблирао је свој шг?б у Колмару. Клемансо је одлучио, да од 1. Деце.мбра сви војници са фронта добију по двадесет дана осуства. ТАЛИЈАНСКИ .КОМЕСАР У ТУРСКОЈ. Граф Сфорца, внсоки комесар Италије за Турску, приспео је у Цариграц. Централизација, или аутономнја? Неки су загробачки листови донели, да ће у новој југословенској влади бити заЈеднич ких министарстава и т квих за појединг аутономне области. Ова је вест доста конфузна, н ми бисмо ради знати у чему је ствар. Колико до сааа знамо, ингенције су наше владе да се створи једноставна („јединствена") држава, без икакших аутоном-

них V граничења, или посебитости. Питање централистичке државе или федеративне врло важно, и оно се не може поновно решити. По нашем миш кењу централистичка је држава у већем преимућству над федерагивном. Нарочито и особито с погледом на њену јачину према иностранству. У том питању не може бити двојбе, и све су држ ве, савезне, федеративне или м: каког пецентралистичког оГ|ЛИка увек тежиле, да извее опште функције, које чине снагу према ичоземству, учине јачим. Али п >ловне мере, пола централисање, пола аутономије, не воде ничему. Баш смо у бив. хабз4уршкој државп видели, како је такав систем несигуран, слаб, парализован. Може се уизвесномпогледу одобрити локалма самоуправа, по примеру окружмих скупштина у Србији, или „ђенералних савета" у Француској, алЈ1 врхОвна управд мора |бит јединствена Чим би се у јврховној управи допустило нпр. |министарство за^ једну^ област, |тиме би “се ствар'ала штетна *под 1 о]еНбСт по целину. ЗатбЈ 'МИстшмо, да су вести о тако компликованој влади, како их донеше нски вагребачки листови, засноване на комбинацијама и не одговарају стварности. И не би требале да се остваре, да би и бизо неке тежње у том правцу. Д__п_ Важне одлуне, Дознајемо, да је у споразуму између Краљевске Владе и Народног Већа рсшено, да се има образовати заједничка влада за све гране јавне управе, и саставити заједничко народно предст вништво, као провизорна легислатнва, која остаје на окупу све до конституанте (Уставотворне Скупштнне). До сазиво конституанте, пак, остају и даље дамашње земаљске ■ладе, у колико поједини ресори не прелазе у јединствену компвнтенцију (спољни послови ввјска, железнице). Са консгитуисањем министарстава престаје админисгративна функција Народнсг Већа, које ће све до ле родити председииштво у споразуму са краљевском српском аладом. Даље, дознајемо, да ће се још у току ових дана саставити заједничка влада. Према садашњем стању ствари, нову владу потпомагаће слозеначко пучка странка (клерикална), југословсн-ко-демо

кратска коалиција, Старчеви. ћвва странка права, (веро ватно), социјалистичка (национелна група), ванстраначке гр^пе („Глас Словенаца, Срба и Хрвата", гу су д-р Срђан Будисављевић и Валеријан Прибићевић), група око „Нар. 11олитике" (ц р Шиграк). Врло је веровахно, да ће у образовању нове заједничке владе учествоввти словеначко-пучка, југословенско-демократска, коалицијз, а вероватно и социјалистичка (нац онална), па можда и Старчевићсва странка. ПР0НЗВ0ДС1ВА ОФИЦИРА. (Свршетач). У чин мајорп: коњички капетан 1 I кл.: Јанко С. Младеновић, Душан А. Марјановић, Јован С. Гвоздић, Максич М. МихГиловић, Петар М. Жикић, Благоје Р. Мил ваковић, Еожидар Р. Ристнћ, Петар Е. Јуришић, Мил_\тин В. Жупањевац, Мнливој П. Чолакантић, Иван Е. Брановачкн, Панта С. Гајић и Јован К. Крстић; артил ријски капетани I кл.: Стојаднн 0. Јанковић, Пантелија П. Раденковић, Драгољуб М. Вељовић, Радивој Ж. Којић, Милан П. Богдаковић, Божш. Ј. ХеџиИлић, Александар М. Митровић, Милован Р. Петровић, Милош В. Рацовановић, Димитрије П. Кановић, М > лан А. Јовичић, Ст ван Љ. Осго ић, Јоаан Д. Павповић, Милан А. Милосављевић, Драгутин Ж. Шокорац, Радивој М. Рацосављевић, Тома А. Антић, Селгмир А. Ј1а8аревић, Драгомир Т. Младеновнћ, Велксав А. Дреновац, Светозар М. Пхуновић, Драгоје Д. Котлајић, Матеја Ј. Рајнић, Милутин И. Стевановић, Радосав М. Петровић, Боривој В. Тадић, Марко Ј. Михаиловић, Ђорђе С. Лукић, Миливој Ј Маринковић, Антоније С. Стош“ћ, Велизар М. Антић, Лагар Т. Тонић, Драго:лав П. Стевановић, Божидар К. Здравковић, Јеврем П. Топаловић, .Сава Ј. Стакић, Александар Л. Синђ лић, Милан А. Симонозић и Доагомзр Ф. Даниловић; инжиљерски капетани I кл.: Душан Ј. Ђорђевић, јјрагош М. Ђелошевић, Душгн В. Божић, Мили1 <5 • 7Глимпић, АнтреЈа П. Поповић. Милан С. Костић, Никола В. Кусаго ић и Тома М. Ниголић; судски каг.етаки I кл : В(јислав П. Анђелковпћ, Милан П. Спасић и Малиша Ј. Јаховљ вић; • санигетсчи капетани I кл.: д-р Аранђел, Д. Стојановић и д р Антоније А. Марннковић; жандармери ски капетани I кл,: Блвго е С. Стојановић, Недељко Н. Бошковић, Јован С. Ристић, Живан Н Глишић, Глигоријз А. Жирков ћ, Аранђел И Станковкћ и Ђорђе П. Тошић.

ЛОНАЛНЕ ВЕСТИ. Краљева сдава. Данас је крсно име Њ. В. Краља. У Саборној цркви је поводом тсга благодарење у 9 и три четврти сата. У двору је сечењз колача, на које су позеаги многи вванци, представкицн вл^сги н члановт Иар. В:ћа. Дорутова/ш нар. посданици. Господа. Андрх Стан ћ над. посланис и бив. Мннистао Гоађевина, Мило е Ж. Ј вхнобић, Среген Којић, МзхтЈ о Р.;иков“ћ, Милован Лава-

СТРАСТ ДОЛАРА. — Американска драма у 2 дела са осталим одабраним ирограмом. ‘