Večernje novosti

Страна 2

Р Е Ч Е Р К> Е Н 0 Р 0 С Т 11.

комааджнт Дринске Дивизијск* области. сЗа ђенералштабног пуковника добио је 6. априла 1901. године, и као комаидант дивизијс стављен је био 1904. г. у пензију. И као акгивви официр и као пеизионар, Мишић је радио на војној’ књижевности, а године 1907-9. издавао је у друштву са пуковником Св. Исаковићем недељни војни лист „Српску Војску". Гезултат његовог рада на војној науци је опсежно дело Стратегија, прва опширна оригин^лна књига на српском језику (пре ње су били преводи и кратка Страгегија Ст. Стокића) о тој најважкијој грани ратне вешгине. У почетку године 1909. враНон је Мишић понова у активну службу, добивши за помоћг.вка Начелника Главног ЂенералшЈаба. У том положају он је својим знањем, неуморном вр=дноћом и даровитошћу много допринео да се српска војска и српски оф.лдирски кор спреме што боље морално и материјално за гелике догађаје, која ће наступити. Кад је наступио рат балканских савезника противу Турске 1912 Мишић је сјај.чо испунио свг.ју дужност помоћника начелника 1Птаба Врховне Ком^ нде, пошго је гадањи начелник, ђенерал Р. Путник, био болешљив. После славне кумано .ске битке Мишић је добио ђенералски чин (20. октобра 1912. годчне). Европски рат затекао је ђенерала Мишића на положају помоћника П1таба Врховне Команде, али критичан положај у који је била д лпла наша војска почетком Новембра 1914 учинг, те ^енералу Мишићу би поверена команда над ирвом армијом (11. Новембра). Ту је имао прилике да непосредно покаже свој велик! тапенат као војсковођа, и показао га. Предузета је офанзива према Аустријанцима, чија је последица Сила, да је аустријски ђенерал 1 (оћорек био до ноге потучен и срамно побегао из Србије. Као награду за тај велики и сјајан успех добио је Мишић највећи војнички чин — произведен је 4. децембра 1914за војводу. Пред почегак садање офанзиве, која )е довела до ослобођења Србије, Срлства и Југославије, постављен је војвода Мишић за Нач^лника штаба Врховце Команде, и његова је главча заслуга што је офанзива предузета. Војничка даровитост и енергија војводе Мишића, спојена са необичном храброшћу српск* војске, учинили су те је наша офанзива уродила дивним плодом, и европски раг завршен тако брзо и сјај■ о по Споразумне силе. То нам наши савезпици признају и војвода Мишић ужива наЈвеће свмпатијс и гоштовање код наших врлих савезнгка истоонакокао код наше војсксинашегнарода. Слава Војводи Мишићу и нека нам га Бог дуго поживи! Ратне и поши-ке вести. ПРОТЕСТИ АМЕРИЧКоГ СЕНАТА. Из Вашингтона јаељају, да Је Сенат готово једногласно

прихватио реаолуцију против Вилсоновог путовањау Европу. Комисији аа спољне послове упућени су предлози да се укину Ви^сонова изванредна пуномоћјз и да се одмах опоззве америч-а експедиција. ПОВРАТАК ЧЕХО-СЛОВАЧКИХ ЛЕГИЈА. Како званично јављају закључен је спорааум о пролазу чехо слова ке армије са талијанског фронта кроз немачку Аустр ју за Чешку. Пролаз ће трајати 12 дана. Чехо-словачке трупе пролазиће у погпуној ратној спреми и не смеју бити узнемираване. ВИЛСОН ПРЕДСЕДНИК САВЕЗА НАРОЛА. Из X а г а јављају : Држи се као извесно, да Вилсон, коме истиче друга гериода службе у својству председника Уније, неће свзју необичну каријеру довршнти као председник Уније, пошто је немогуће да буде и по грећи пут изабрат Мисли се на то, да би Вилсон могао бити изабран за председника савеза народа. РЕВИЗИЈА УСЛОВА ЗА МИР. Париски извешт<ји јављају да ће Вил он по врћи ревизпји закључке конференције у Лондону, нарочито у погледу сфера утицаја на Истоку. Због тога Сједињене Државе повећавају своју копнену и поморску силу. „ИМАНИТЕ“ ПРОТИВУ ДИКТАТУРЕ. Париски лист „Имауите" устаје иротиву лондонске конференције и вели, да је рат за то вођен, да нороди могу собом располагаги. То је свечано обећање озбиљно узето, али диктатори иза кулиса настављају своје злокобно дело. То се стање не сме трпети, треба народе упитати о њиховој судбинн, а не спремати се на нову реакционарну политику бечкога конгреса. Ту енергичну опомену прихваћају кругови француске левице. „Попилер" изјављује, дз Вилсон усгајв противу непозирљиве аутокрације. СУДБИНА НЕМАЧКЕ ЧЕСКЕ. „Ф[ емденблат" свзн је из обавеш;ених круговп, да је издсланик чехо-словачки у Бечу Т у ш а р изјавио приватно пре неколило дана, па ће се судбина нема ке Ческе решити пре конгреса мира, и да ће ,се оних три и по милијона Немаца морати покорити, и Аустриј ће се морати одрећи тих обласги. „Нарозни Листи“ сматрају поузданим да ће Споразумне Силе пристати на овај захтев Чеха. У вези с тим вестима је и продирање чехословачких трупа у поменуте крајеве. Изјава увре^еног. Пишсм ове врсте ио дужности према људима, чнје ми иљење ценим, а не зато што бихимао ма збогчега д а с е извињавам и л и п р а в д а м. Било би ми крибо, ако би се ко од тих љу и, не позновајући ме изближе, повео

макар и тренутно 31 клеветницима од заната или за нерасудним лаковерницима, који нчсу кадрп да одмере отровност једне гнусне потворс. Да су само такве рђе у питању, ја се не бих ни освртао на њих пошто онн ровс потајно и насрћу из заседе, мучки; али је код нас пуно и честитога, необавештена света, те би био грех пустити да га они заводе. Пишем ово и зато, што пример са мном неће осгати усамљен. Неваљачци ће у Србији увек покушавдги, да сумњичећи и опадајући исправне људе, извуку корист за себе. 1)ишем, затим, и као јавни радник у својству новинара српског, који је в.?ћ по самом позиву својем позван да жигоше неправду, лаж и к евету, и да се свакад залаже за отворен, частан и витешки обрачун, ако га већ треба и мора да бу е. Н послстку, Ја овако јавно улажем свој протеет као син вазда Високо моралне, скроз родољубиве куће, и јер имам децу која ће у овој зсмљи живети, и за чије ће неокаљано, чисто и светло родитељско име умети њихов отац да дели зас.чужне ударце, где год и кад год загребало б где. Већ вд дуже времена, усред окупације, ја сам осетио да се око моје личности предс невидљпва пређа сплетака и подметања, и да се с извесних месга, овдс и на страни, приписује мојсм јавному раду смер противан тежњамазваничне Србије, и који се ксси чак с патриотизмом. Колико је то било нетачно и нсоправдано, доказује чињеница: да ја нисам никад до.чазио нч у какав ближи додир с окупационом влаи ћу, ссим један једини пуг кад ми је, после оставке г. др. Воје Вељковића, пвнуђено председништво Београдске Општине. Још мање сам имао прилике за какву полптичку делатност, нити бих, баш и да сам је имао, ступао на тако трулу даску! Зна се ко је за време окупације „политизчрао" у земљи и пра ио паре, аја, који сам за све време био ван сваке политичке -и под пуним потписом објављивао само кепристрасне, чисто стручне књижевно-уметничке саста^е, п тиме чинио услугу нашој културн пре ; туђинцима, — ја сам од извесних трговаца с патриотизмом п са динасгичношћу опањкан као гедовољно лојалан поданик, па чак и ао недовољно чврст родољуб! Поред овог новинарскога рада, ја сам кеко време био запослен око преуређења нашега Народног Музсја и библиотеке Академије Наука..У Музеју сам радио заједно с г. г. Светозарем Зорићем, професорем Универзигета, и др. Симом Тројановићем. управником Етн графског Музеја. Затим смо тројица уређивали библиотеку Академије: приповедач Бора Стан ковић, чиновник Држав Штампарије Воја В. Грујић и ја То је био сав мој рад I од окупацијом. Има ли ту ичег неупутн га, ичега што би бпло за осуду? На против! Ја сматрам

Гоинж XXI. да нам је патриотска дужност налагалз, да помогнемо спасавање културних тековчна, које беху изложене коначној пропасти и од којих је највећи део већ при повлачењу наше војске био разграбљен или уништен. Хонорар за овај наш труд био је тако мален, да се само од њега није могло кодтадашње скупоће живети. Али док су сви остаи примали у исто време и редовну помоћ из Швајцарске, дотле с м у целој Србији био можда једпни ја, коме се оданде намерно није ништа слало. Због тога сам био принуђен да се задужујем на све стране, како бих само голу дуљу одржао. Извештавах се више пута о поводу за овакво незаконито и безобзирно поступање према мени, као српском државном чиновнику; обраћах се пријагељима, жалих се и протестовах, али ми одонуд нико одговарао није. То изазивачко, кукавичко ћутање вређа:.о ме је највише. Под тим утисцима, и уједном тренутку праведнога гнева, ја написах чланак „Две Србије" и одмаздих пов.чашћеним родољубима, овде и Швајцарској, како сам знао и умео У чланку је повучена разлика између честите и патничке Србије, која се за све нас нрвави и гине на бојном пољу, и једне назов 1 родсљубиве, претворне Србије, чија сам жртва требао ја да будем. Стрела је бича добро одапета: —чуо се јаук. Мени је постало сасвим јасно, да сам оклеветан, а у то ме је нзрочито утврдила и дописна карта г. Јована Премовића, који ми је из Женеве казао први истину у очи, поручивши ми ово: „Ношт. Госп. Николајевићу, Једном мојом каргом јавио сам Вам, да сам учинко преставку за Ваше примање. Сазнајем да Вам се не може слати; зашто, не знг.м; не каже ми се. Смаграм за дужногт о овоме да Вас известим, да би се могли старати с друге стране, те да не би на пошиљку одовуда чекави". После овога ја нисам више могао опстати у Београду, јер бејах лишен најпотребнијих с^едстава за живот, а није ми се више ни милило даостанем, кад сам осетио сву дежину нанесене ми увреде и неправде. Једини је излаз из тешке материјалне ситуације био: да се, макар и по цену интернирања од стране Бугара, пребацчм преко Мораве и преселим у Мало Црниће, где је наша породица уживала од почетка рата гостопримство мо|е сестре у дому Бајлоновом. Добквши, за тим, с тешком муком дозволу од бугарских власти, да могу стално остатп код сво^их, ја се скоро две године нисам ни враћао у Београд, него сам у селу сачекао повратак драге и дуго жељене Слободе. Одмах пв Осчобођењу похитао сам у престоницу, да се јавим на посао и да затражим своје оспврено чиновничко пргво. Али ни ту нисам био поштеђен од нове једне увреде.