Večernje novosti

б р- 4;> - Излазе сваког дана V 7 сати изјутра. Недељп, 9. Децембра 1918. БВОГРАД. Цена 20 п. дин. или 40 хелера.

ГОДИНА XXI. Рукописо и претплату треба слати: Урецништву ВЕЧЕРЊИХ НОВОСТИ БЕОГРАД, Космајска ул. бр. 28.

в и л с о н ПРЕ:1СЕДНИК сједињених америчких држава.

в и л с о н. Председник Сједињених Североамеричких Држава (1Ј. 5. А.) Вудров Вилсон рођен је у Стентону, у Виргинији 1856 године. Порекла је шотскога, од једне врло побожне породице; у)ак његов био је свештеник и ујаково презиме (\Уоос1гоу/) узео је за своје име. Пре него шго је изабран за председника републике Вилсон је био председиик универзитета у Прен .тону. Амерички университети су сасвим друкчије уређени од европских, и они су обичнс установе приватних лица или корпораци а. Председник университета је у исти мах р:к тор, и нека врста министра просвеге и финансија за до тични университет. Услед сзојих административних способшости и енергије Вилсон се био иетакао као председник цоменутог университега, ма ла као научник није имао нарочито велики глас. Особине његовог карактера учиниле су, те је на њега доста рано обракена пажша и истакнут за кандидата на председништс републике У Америци су две главне пол тичке странке: републиканска и демократска. ГлаЈна је разлика између те две странке у томе што је ре публиканска странка за заштитне царине, монополе, и у

последње доба за златну валуту, докједемократска стрчнка за слободну трговину и за двоструку или сребрну валуту. Вилсон припада демократској странци, и као њен кандидат изабран 1912 за председника републике, пошто су пре њега три председника републике (Маккинли, Розвелт и Тафт) припадали републиканској странцн. За свој избор имао јс Вилсон да захвали поцепаности у републиканској странци, јер је тада та етран-. ка истакла два каншдата: Тафт је добио 3,376.000, Розвелт 3,928 000, а В и л с о н 6,157.000 гласова, (дакле мање 1,147 000 од оба републиканца) Као пргдседник републикс Вилсон се показао необично енертичан у сузбијању корупције и свемоћн трустова. У спољној политици заступао је помирљивост и избегавао конфликте, и једино тој његовој мирољубивости има се приписати што 1914 није дошло до рата између Савезних Држава и Мексика. Значајна је Вилсонова посланица сенату од децембра месеца 1915. У тој посланици он Монроеву доктрину проширује на цео американски континент, и изјављује, да је незавпсност дваде:ет и једне америже државе неприкосновена, и захтева панпмерички савез „ради одбране заједничких права противу европсчих

и азијских сила, и осдобођсње америчких згмаља од европ ског капитала, који има бити замсњен североамеричким*. (Вилсон ва доктрина). Када је године 1916 понова дошло до изборд председника републике Вилсон је победно свога противкан^идата републиканца Хјуза, само зато, што је био протионик рата и цродставник мирољубиве поли тике, јср је и у Америци био јак покрет за раг противу Немачке. Он је но други пут изабран за председника републике, — први случај после Клевеланда ; само овај није био изабран одмах после првог 'председниковања непосредно, него тек после 4 године. Понова изабран, Вилсон би осгао био веран својој мирољубивој политици, да није објава неограниченог подморскога рата од стране Нем зчке (у

фебруару 1917) натерала и Америку у рат. Америка је у овај рат ушла противу воље, али ради опште човечанских идеала. ГБеном п^моћу свегскн се рат повот>но свршио по прштивнике Немачке. Вилсон је изјавио да се Америка борм само противу немачке аутократије и прускога милитаризма, и да му је идеал с а в с з народа, који ће омогућити вечити мир Њему је дакле рат био само средство за остварење вслике и хумане идеје : братства народа и мира. Због те своје идеје, Вилсон је, а са њиме и Америка, пос ао вођа Споразумичх сила, и оада су очи свију народа упрте у председника Североамеричких Сједињених Држава, који је својим искреним, псштеним и праведним принципима изазвао дивљење и одобравање целог цивилизованог света.

Нова вдада Нова влада овако је састављена: Председнкк: Стојан Дротнћ; Потпредседник: д-р#.Корошсц; Правде: Марко Трифковић; Спољних Послова: д-р ^ште ТруЈибић; Унутрашњих Дела: Светозар ЈТрибићевић; ВојмииМарине: Мих.РаШић; Трговине: Стојав Рибарац; Просвете: Љуба Давидовић; Железннца; Седисдвв Судовић; Поште и Телеграфа: д-р Е. Дукинић; Грађевина: ДОидан Кацетановић; Исхране: ^идоје Ш. Јовановић; Пољопривреде: Живко ДетриЧић; Вера: д-р Тугодшр Ддвуоовић; Припрема за Конституанту: Адберт К аЈиер; за социјалну-политику: $итодшр Кораћ и Финансија: д-р /Л оја Чиџо НинЧић. 1БЈЕГАТ1 НА К0НФЕРБНЦ1Ј1 МРА. Делегати на Конференцији мира за Југославију бпће г.г. Никода ЈТ*ишћ, Днте Трумбић и А Зоглар.

Ратне и политичне вести Гввор Карод*ијев. После одступања војног министра Барте, војници су приред ли велику манифестацију у Пешти, захтевајући грађанско лице аа министра војног. К^р^љи је примио дспутацију војске и одржао дужи говор, у коме је истакао потребу јаке војске. Ред се мора одржати у земљи и војска се мвра у што краћем року реорганизовати. Влада је одлучила да распише изборе, успркос непријатељске инвазије, само да укине диктатуру. Са балкона )е држао Карољи говор војницима. Говор му је био праћен силним отобравањем. После тога отишли су војници у касарне. Штокходм центар бол»шевизмн- Швајцарски лиса „Ниа ЈТигт Алаханда" има допис од нарочито добро обавештене стране, кв;и је учинио ведику сензаци!у. У том се допису вели да Је Штокхолм правњ центар за финансирање бољшевичке пропаганде. Једна штокхолмска ве-

лпка банка прави огромне меничне послове, и зато прима 15 милијона у руским банкнотама. Бољшевички посланик у Штокхолму Воровски прима дневно курире, чији су џепови напуњени руским банкнотама. Недавно је у ПЈвајцарској покренуто 7 бољшевистичких новина. Шведски лист пвзнаа владу, да испита ове податке. Из докумената који су нађени на броду „Полкерн" види се да су бољшевици спремали светоку револуцију, која би ивала букнути из Штокхолма. ДОађарско-хрва ски ореговори. Из Будимпеште јављају: Пошто су прегошори између хрватске делегације и немачкоаустриског државног већа у Бечу показали неопходно нужним, да хрватска делегација дође у Загреб, неће се моћи моментано наставити преговори у Буд::мнешти, како је то бнло засновано. Међу тим су, како је познато, вођа у Будимпешти пуномоћници југословенског Народног Већа и чланови те делегације др. Марко

Представе сва<ог дана од 4 сата по иодне. Понедеоннком и Четвртком нов програм. —