Večernje novosti

В ласник Мица Љ, Бојоеић. — Наршла штаммерија Љ, Ј. Бојовићд, Косм«)с>а Ло.

Одгоеорни у?ец. Душан Љ. БоЈЈвић, Обидићвв Ввнац Ор. 1о

Год1*нл X XI.

чево спакога длна у 8 ч*сова пре подче. Панчеао—Београд—Замун у 1 час по подне 3 Београц-Сиедерево свачога даК8 у 7 и по часова пре подне; Смвлер вј —Београд свакога дана у 12 и по часова по подне. Мдовилба реморкера: 4. Београд—Нови Сад полазак у у 8 часовл пре г одне понедеоником четвртком и суботом Нов л СадБзсггад полаз к у 8 ча'ова пре подне уторчиком, петком и недељом. 5. Беогрзд—Шаб ц ролазак у 7 час'за пре подче понедеоником, чст ртком и суб 'Том. Шабац—Београд полазак у 7 часова поо поднз уторн-к м. петком и нелељ м.

Америчко државно уређење. Годоне 1776., једанаесг енглежих колони а у С;в. Ам*с»чш в8 ; »сниле су се независним од Енглеске. У рату ва НезаЕчснсст (1775—1785) ове су колон 'је о новалс пржаву под називом „Сједињене америчке државе". Ове држдЕе нису међу собом биле у тако тесноЈ вези- поједине суј'Ш симпатисале Енглеској, а о:им тога међу њима је било и великих суп:отно'ти, нарочпто ивмеђу севермих 'и јужних држа а. У северним државама владго је пур танскпдух у становништву демокжтске оитне буржоазије. на југу Ј> владао горњи стал-ж, ииуКан и понос-т на своје погекло, врста олигархија, каста, која с в л^ла уж’Еање, и сама није хт 1 л р; дитп, већ заповедати, и која је би га сзе богатија од својик огромних н селч, које су рсб.ви обрађивлли. Питање о робовима, које у половини 19. вгка за мало иије Унију ргздробило, изазвало је јсш у почетку државног живота супротност између Севера и Југа. На Конвенту од 1787 испало је за руком јужним државама, да егементе, I ротивнике ропства (аболицчонисте) приволе на ком ромис, по коме се увоз ргбова допуштао још на цееет годииа, чнме је устаноза ропства фосмалио прпаната. То ]о ств)рило клицу за ужасач гргђгН.чш рат оз 1861—65. Аме, итки устав од 1787 је продукат чит. вог низа ксмпромиса, од чега је Југ ии-.о внше користи. т ме уставо влада целоку ке дсж в', с-веза, у ру кама јепр дседн^ка репубдгке и конгреса, који се саст^ ји и Сената и представничк г дома. Председник и Потпгедседник бир ју сс инди.чктго на четири године; мушко становништво (птеко 21 годин ) према велнчи-и ^ржаге ис т иче сранм р-н број бир ча (електора), к јнГирају рсд едчика и потпредсед ика. Чл нови Сешта д >бивзл' су до год ие 1913 свој мандат од аакогодавних тела (легислатура) поЈединих дожгва Године 1913 уведено је, да народ циректно бмра сенатвре. Мандат сенаторжа траје шест година Свакз гве годинс и. туП1 трећина сенатора, и они сз замењују новим изборима. Свакддрж>ва бев сбз ра на велнчнну, шаљз два сенатора у конгрес, тако, ла сада њпхов б ој изнсси 96, пошто има 48 држава. ГБедетавнички дом је састављен на основу општих и директних избор’, кој:г се у појединим државама врше сваке две године, а св;>ка држава даје бро; посланкка према броју свога становнишзва. Цслоку^а.г број нар. гозлагик износи сад 435. Би ач о право ни е п д!еднако у свима држтвзма: у КалифорниЈ’, Ор гону н Ајдаху су искључеии Киневи, Јапанци, у Моитани и другим државама Имд^јагци, док у Колораду, Утаси и н ким деугнм - н жен« имају ['ирачко п азо. Конгрес држи св је сегнице у Капнтолу у Башингточу. Основа је сист ма владгвинеу подел државних власти у три дела: у з.клкдезну, иавршну и судску в (гст. Законод. 1 В <у влгст за заЈедничко послоге Репу бли е има к. нгрес На сваки законски предљг (ђШ) треба да олобре оба дома и да прегседник пот 'нше, пре его што постане закон (1атм). Ако се пр д едник не слаже са аконск м предлогом, то гавра^.а до чу, иа кога јг . отекас, св својом мотивацијом. Тада ст још едном г.редлог дискутује, и кад буд усаојен еа две тр ћине г а ова шаљ с лругс ме гому. Ако и тамо д би с две

1; с. Ч Н-2 Њ трсћнче, т* постаје вчкон и беа потписа првдседниковог. Такав јг случај, ако предсвцни задржи код с«6е бил д»сет дана и не потпише га. Сал.о конгрес има право да објнви рат, а такође и право да гптужи пред-епника и остале цивилне чиновнтке савезнз владе; у т м случа 1 у сенат врши улогу највишег суда. Предсташички дом има право да бира председн ка републже у случн у, д\ се и-бо? не можеизврш ти по правилу', то је_т. кац ни јгдан од канцидата не добив потребну в'ћину гласо<а. Ф нансиЈски и по ески закони могу само погећи из представничког дома, а сенат их може само модиф;к вати. Председчик пре свега има у својим рукааа извршку власт: врховну команду над вој комифдотом,право да вакључује уговоре с дгугим дожавама, наименује посданике при страним ДЕоровима, конзулс I. друге виток« чиновн«ке саве а. Предссдчик има поц собом гевет м-нистара (бесге!апез); то су: до. жавно сск.етар, коме је комчонтенција спољна политика, секрег*р олагајнице, (коме припадају финансије, ковање новца и царине), секр т р з°. унутрлг ње послов: (упгава и газдавање великих држа- нпх прост рвјч з мљишта, индијански послов:<, пенаи;е, паченти, цен усит.д.), р тнч секретар, мчтински секретар. секрстар правде (генерагнч адвокат), секретар за а мљорадљу, за тргов-ну и за пошт.. Министре наименујс и отпушта гредседник и само су њему олговорни, д к је он за с а дела извршне власти одговоран сувсреном народу. Савезно правогуђе, које нема везз са судовииа поединкх држаЕа, води рачуна о гаконима који важе за целу Угију. Ти се судови са:тоје:из Врховног Сввезног Суда, девет окружних и 55 поцокружних СУДОВ0. Судије наим вује предсвдн-к са одобрењем Сената. Поједнне државе ичају нс»ависност к»ја далеко идв са ввликим прав 1 ма. Вла г у појединих лржава сачињавгју: гувернер (Соуетог), који има с»и 1 л ва.тупника и законода'>но тело (легчслатура) са< тављена из два аома. Чиновнике кећином Си а на д, и они нису погчиљени ни сдгозорни гуеернеру, они су, као и г\кернер, чламови државне извршне влнсти, која се дели у иавес-н број одељења; гуверн р нијв шеф, н<го само члан оке игвек»тивз. Урећсње и г' 0 литичке у танове разлику у се у појединим д; жав^ма. Свака Д[ жава сама стнара Ссб < уређење, друга нема орака да се у то мгша, и ј дини је услов, да у;еђењз буде реоублнк искв. Сем држ*ва у с.Е.р. америчкој у^ији има још „територ јч"; до су области кО|е су постепено приеаједињене Униј*, и у иочетку нису имали своју самоуправу и чије гувернер и суд^је поставља Пре.седник републике. ^Сада су само две: Аласка и >Јава|и. Главни град Уније, Ввшингтон ч њи засебгн срез — Шб1пс1 о{ СоШтћЈа. Њим упрввља 1 у трн „комгсионера” које г.оставља Мредседник са одобрењем Сенатв, а законс му даје Конгрес.

Позив Месне Команде. Да се о/мах јвве Ађутантурноме одељењу Командо Ме та у Београду следећа лица: Аи<а Нишлић с повивок на број 2773; — Милева Тошић с поз<;вом на бр. 2779; — Псрса Константнновић с позивом на бр. 2780; — Исак Леви с повивом ка бр. 2781; — Ангелина Гложангц с позивпм на бр. 2782; — Рев грт. поруч. РадоС'в А. Мнло. ављевић с оозивом на бр. 2783; — (,Судски пуков. Милпво е Јоцић с псаивом на бр. 2784; — Огвелн. чгн реда Ипкола Б. Стсф.н вић с П 01 «В 0 М на бр. 2785; — Рез. санипт мл[ор Др. Ник. Крстић с позивом га бр. 2786, — Пешад. поруччик-пплот М драг Миле ић га позивом на бр. 2787; — Пешад. поуч. Ил-ј Мићић с гозивом на бр788; — Р>.8. ерт. горуч. Милмин Рад војевг.ћ с позивом на бр. 2789; — Обв з. чин. реда Радован Добросављевнћ : П 08 ив м на бр. 2790; 06. ез. чин. реда Љубомнр М’ри коеић с позивом на бр. 2791; — Апотскар Мгленко Пан ћ с поз <всм

К ^ОС 1 Г. на бр. 2792;— Пешад. пормчник Тихомир Стојадвновић С П08'*В0М на бр. 2793; — Коњич. кап. I кл. Милан Викторовнћ с позивом на бр, 2794; — Рев. пеш. п р. Бранко Кијурпна с поаивом на бр. 2795; Рег. пеш. п-поруч. Не^ања Јовеновић с позибол на бр 2790; — Пешап. п-пуков. Тодог> Станисављевић с повивом на бр. 2797; — Рез. пеш. п-поруч. Никола Дроњат с позивом на бр. 2798; — Обвезннк Љубомир Милић с позивом на бр. 2799; Рез. ерт. мојор Јовач Тантић с повивом на бр. 2800; — Рсв. П-Ш поруч. Винко Рош с ПОЗИБ м на бр. 2802; — Милица Трипковић с по8ивом на бр. 2802.

Владнспав Славко Павић : Његсвом Впсочанству регенту Александру за рођендан У душама нашим поепуким г.рчина И туга и беса, очаја и бола Р.ђа се Божанство. До пјичгсног стола Слободе к > робље дошли см > с даљина Јер ч-касмо зебњ:м Месију из висина, Да уздигне душе из без-<ађа гола И разорк лажче х^амовс идола И доконча в.чносг свих црних Суд >ина...

пук узео је иницијативу покрете ради увођеља радикалних измена у хаотичном стању које влада у Берлину. * Укупна цифра немачких губитака цо 30. новембра 1918. г. утврђена званично овако; 1,600.000 погинулих, 203.000 несталих, 618.000 заробљених и 4,064.000 рањених. * Генерал Хејг главни командант Енглеске оперцтивне војске стигао је у понедељак, у своме засебном енглеском вагону, на гдавну станицу у Келн.

Ревизорима новина. Свима ревизорима, који нису цослали обрачун и новац за прошли месец, биће лист обустављен. Реаа*цша „Веч. Новости"

ОГЛАСИ

А сад, кад смо Тв ј и лушом и лелом, П'ви Сгли орле нз утрци .вет-, Здр вствуј, влалај, цару ! Ко песнику смета. Да не храпи опет машту Санком смелим: Да ће белн орлп ис >од неба плава Кроз векове парат кликћући Т : Слава! Бе град, 4-17 дец. 1918. Последње вести. (Званич о саопштгње.) Румунски принц Никола стићи ће данас по подне у Париз. * З.ч председника министарског савета у Шпангји постављен је Романонсс. * У Паризу ћс се крајем ове чедеље одржати конференција између шефова Савезничких држава. Дописник „Морнинг Поста" јввта из Амстердама да је уважсна осгг.вка доктору Солфу, немачком министру Спољних гослсва. * Берлннсии листови саопштавају да ћо се Крупове фабрике ускоро претворити у падисни ;е за текстилну индустрију. * Пруска гарда објавила јс пад совјега. Све дивизије из гарде које су концентриса! е у Б:рлнну изјавилс су да не прпзнају више и власт војничких созјета. Први гардијски

Пажњз.

Стављам на знање свнма мојим пријагељима и познаницима га сам са мојом бившом женом Милени ом, прекинуо сваку брачиу везу на свагда, због њеног по све хрђавог владања, дои сам ја као војни обавезник био у ропству и што Ј‘е се ставила аустријстсим влвстима на расположење 8а шиијуна. 11ор?д тога ншакав њен дуг који је учинипа без иога знања и одобрења не признајем. НИКОЛА МИХАЈЛОВИЋ 1-1 трг.

* веће и мање ко43 ПРОДЗЈУ ДИНСК0Г Е к Г риз • и меканог нтјфлчијег БРАШНА, по спуштсним цената, а на в ћу количину и поиуст у цени. Јавити сс у Македонској улици бр. 20. — Београд. 1-3

Катарина Нецићзва,

телсфочискиња из Београда, м хи свакога од другова и при!атеља св јих и свога брата Ђорђа П. СтоЈвновића-Неготинца.п. Шадискчг п-поручника 5 г.ешачког пука 11. позива Дринске Дивизи е, да ако штз буде з <ао о Ђ >рђу изволи ме известити на моју алре;у, Велчко 1 Мллоша улица бр. 61. 2-3

ЛИТОГРАФИЈА Косте М. Бојковића Макед. нска ул. бр. 21, (у дворишту лево 1. врата). Имз. на продају више целих и потпуно нових комплета и литографисаних табака. и то: Градиво за уџбеник певања помоћу нота 3.50 дин. Л тинскл преводи, као пзмоћни учитељ ђацима IV. раз. гимнази;е 2.50 „ 100 ком. дописних карата 2.50 „ Готових етикета за коњак и клековачу. Сваког дана од 9 — 11 пре подне и од 3—5 по подне. 2-5

НУДИМ") БЕЗ ОБВЕЗЕ ДОК НА СТОВАРИШТУ ПМАМО Само трговцима ка велино«

тч

Свжовр'ну гвтжђврску робу као: ланце, браве, шарке, мотике, лспате, тучане пл’че за шпорет>ит. п. Резког вејтлна и М“с>и Еа машине. Ко;:офоннум, терп;нтин текућн. Обуће св< вовр :ге ка<<: опанаса, ш пе а, сандвла итд. Сукно дгмаће у разн. м бојама, подесн * *-а сваку з >:с*у одсћу. Пасуља в г ћу кол ч >иу, н ругих животних [амерниц'. С да качен ,та (ма на) и ситна за сапун, гристал сода. Зачине разн<: п прику, бибер, не квирц гром есенцша. Коже разнс. Метле и ч лке свчју вр;ти. Надаље имамо на стовар. шту разне снтклч^рскс н друге робг. Све гоставно наш магацин.

ОДЕЛЕЊК Народнв Нреднпе Бавке Д. Д. кХрловци.

4-5