Večernje novosti

Бр. 47. Уторак, 1'. Децембра 1918. БЕОГРАД.

Излазе сваког дана у 4 сата ло подне. Цена 20 п. дин. или 40 хелера.

ГОДИНА XXI. Руконисе и претплату треба слати: УредниЈЈтву ВЕЧЕРЊИХ НОВОСТИ ВЕОГРАД, Космајска ул. бр. 28.

Равнотежа поседа. Србг-ја је била н јлепши пример срећне распозеле бсгатства. Код нас није било великог поседа нчтк пак сеоског Гфолетаријата Зато је наш народ био физинки и морално здрав и необично родољубив. У нашој новој држави економс<е прилике нису ис.екао у Србији У крајевтла некадан>е аустро - угарске монархије наилазимо са свим пр кчнЈе појаве ма да не у онакој и оноликој мери као у Румунији, Мађарској, Ческој, Пољск»ј, Русији, Немачкој и Енглеској. У тим крајевима нашег нарпда има свих врста великога по.еда. Као што је п^знато ове су форме великог поседа : обичан велики посед од преко пет стотина јутара, латиф}ндије, преко 2000 јут ра и фидејгкомиси (велики посед који се не може отуђити ни оптереЈИти). Свих ових врсга великогпо еда има у Банагу, Бачкој, Хрватској н Босни. Да би се ово питање повољно редулисало, несме се поћи са нашег једностраног гледишта. Ми несмемо ићи из крајности у крајцо^т, ако хоћемо да мирно и праведно решимо економске и соцнјалне проблеме Што је наш народ у кршевитим, дахле неп одним крајевима Херцеговине, Далмације и Хрватске гопилб, да се исељава у Америку, није кривица до вслпког или малог поседа, већ до рђаве политике у опште, која је владала у бизшој монархији Да се то зло ублажи, еко не и отклони има начина у нашој великој отаџбини. Србија Ј'е пре тридесст и више година помогла браћи наших горских крајева да се сачувају — у топлнчком округу насељено је маса нсше браћс из Црне Горе, Санџака и од Г1ећи, који су дслом од турског зулума, делоч због неплодности земље напустили своја огњишта. Таквих крајева има доста и сада у Србији, најлепши је пример Косово поље. Како ће се рсшити питање великог поссда у крајеоима где он влада сада је рано још говорити, али је несумњиво најправедннји начин да се сопственици сићушног поседа (испод б Јутара) помогну, на рачун врло великог поседа. Врло лепо предлаже један загребачки лист, да се од великих поседника к.оји не боравс у Хрватској откупи принудчим путем њихова имања. Такви су велики поседници: кнез о Турна и Таксиса са 70.000, граф ЈГ Пејачевић са 22 000, граф Иван Драшковић са 25 хиљада, барони Гутмани са 60 хињада, ерцхерцог Фридрих са 14 000 јутара итд. Тиме би се

одмах добило на неких 300 хиљаца јутара и задовољила најпреча потреба. Оваквим начином ств >рена ррвнотежа у поссду непокретног имања учинила би н Југ.славију задовољном земљом, као што је и Србија у томе поглеау до садд бчла. п. Ратне и политичке вести Ридсонов програм. Из америчких кругова шири се вест, да ће прсгрес Вилсонових 14 гачака програма отпочеги још ове недељс. Пошто ће сви савезници прихва тити све тачке као подлогу за конферепцију мира, то се имају још решити само разлике у схватању појадиних тачака Тако, Вилсоново схватање о слободи мора стоји у супрот ности према енглеском, јапанскогч и талијанском схватању. Мишљење Француске за сада је непознато. Америка неће пристати, да се оснује савез народа без Немачке. Јавност црсговора за мир. Из Парчза јављају, да се Вилсон изјаснио, да Не г.ретрес на конференцији мира бити јавав, и само о 'да, кад сс укаже потреба, јавност би се оглд привремсно искључити. Такође и вести из Лондона потврђују, да ће конфереиција за г ир бити јавна. №ил»уков о полојкају у Украјини. Дописник »Ити Маризјена" у Цариграду разговара > је са вођом кадета Миљуковом, који путује у Париз и Лондон као представнак руског националног ценлрума. О положају у Украјини, где се бавио два месеца, рекао је Миљуквв,- да већина народа лежи за успсстављењем јединсгва Русије. Само с ператисте изазивају нереде и свакодневно заузимају железницс. Банде плене све. Свуда влада глад и страховата невоља. Уверен је, да оружана интервенција брзо може успоставити ред. Прилике у Детрогрвду. Шведски марински аташе Елис вратио се из Русије у домовину. Он прича: ,»а Лењин и Каменев захтовају капитулацију совјетскс владе, а против тога суТроцки, Рагек и Чичерин, који су са својом странком однели победу над Лењином са 12 гласова. Има 14 дана клко се трговачка роба никоко не увозиу Петроград. Вероватно Је, да ће град убрзо пасти Енглезима у руке. Догађаји у Лемачкој. На седницн војног савета упитаоје Паш, ш т а значи к нцентрација трупа на западу. Очевидно постоји цамера да се згоднзм приликом изведе контрареволуција. С тога предлаже да се расоусти стајаћа

војска, разоружају официри и оснује црвена гарда за заштцту револуције. Народни комесари тражили су, да се без одлагања сазозе држазна конференцнј«. Нова криза у Угарској. Из Пеште јављвју, да је кабинет пре тра дана имао врло важна саветовања, и да је одлучио да демисионира, аке Споразумне Силе у року од четири дана ке одговоре повољно на ноту због продирања ческих и румунских труна. Операциј? у Русији Из Ревала јављају, да су Енглези отпоч ли са бомбардовањем бољшевичких попо жаја. Енглези су посели Ревал и искрцавају тамо много ратног магеријала. Ал>ериЧка флота у Дубровнику. У Дубровник је приспела америчка флота од 23 убојна брода. Дочеку |е присуствовало на хиљаде арода. Адмир_л Нелсон је подигнут на рамена и обасипат цвећем. Пред општинском зградом поздра-. вио је поморски капетан КрунаЈевић. Нелсон је изјавио: „Америка ће бити на вашој страни." У почаст гостима био је концерат са игранком. Занлетеа лрвог министбрства Краље^ине Срба, Хрвата и Словенаца. Прекјуче тачно у 5 сати после подне скуцили су се у дворани привременог двора Његовог ПисочанстваКраљеа. ћт Рсгента Александраминистри г.г.: Протић, Корошец, Лукинић, Прибићевић, Крамср, Рашић, Давидов! ћ, Нинчић, Трифковић, Вуловић, Рибарац, Јовановић, К^петановић, Кораћ, бсоградски протојереј Никола Божић и професор теологије хрватског универзитета и де лсгат Народног Вчјећд Д-р Барац. Чим су сви именовани заузели своја места ступио је у дворану РБегово Височанство Престолонаследник Александар. Католички свештеник д р Барац изершио је по католичком обреду заклињање тројице министара католичкс вероисповести: Д-р Лукинићт, Д-р Корошца и Д р Крамера по овој форм) ли : .Ступајућп на дужност мИнистра злклињем се Богом Свемогућим, да ћу биги вер н Краљу Петру Првом, да ћу се сазесно придржаваги усгава и држ-вних и земаљских закона Краљевства Срба, Хрва- а и Словснаца." За време изговарања ових речи по каз вању свешгеника држао је сјдки од господе три прста на распећу, — После заклињања Католика заклео је београдски протојереј Божић прописаним обредом остале мк-

ни.тре православне вероисповестп. Кад су сви појединили поновили заклетву, извршиоје протојереЈ кратку молитву за Краља Петра, Престолонаследни. а Александра и у молитви споменуо крсна имена свих заклетих мин''стара. Његово Височанство кратким говором поздравио је ново министарство, у коме је с похвалом споменуо њихов дојакошњи рат око стварања ове заједнице и изразио наду и жељ/, да ово велико дело сврше с потпуним успе< хом, нагласивши, даћеуњему наћи увек помагдча и поУпвру. Клицањем »Живио Наследник Престола!" Свршила се ова историјска церемонија. — Престолонаследник је затим одржао серкл, разговарајућр и рукујући се са сваким појединцем. Осгали министри г. г.: Д-р Трумбић, Д-р Петрнчић, Д-р Алаупувић и Д-р Мехмед Спахе пол Јжиће нзкнадне заклетве, јер још до данас нису стигли у Београд. Старословенска служба. Дванаест хрватских епископа, који су концем Новембра имали свој скуп у Загребу, упутили су свешгснству *и пастви својој посланицу, у којој се, у петој тачци, говори о служби на старом словенском језику. Тај пасус гласи: „Старн Словени служили су се с одобрењем Рима својим језиком у служби Божјој, и та се повла .тица све до данас сачувала у неким крајевнма наше сада уЈедињене државе. Зашто да се то прево не протегне нч чигаву домовину ? Зато смо ми сакупљени југославенски бискупи закључили обратити се на Св. Столицу, нека нам дозволи на читавом подручју Југославије служити св. мису у старом нашем словенском језику, како су то чинипи наши апостоли Св. Ћирил и Методије, а сви остали обреди, нека се обављају у нарсдном језику, како се то и сад с одобрењем Св. Столице чнни у многим бискупијама." ИЗ САРАЈЕВА, Срб.. Муслимани радо су прихвагили и поздравили наше нароано уједињење. А и како не би, кад су се врло многи од њих борили у редовима српске војске за слободу своје домовине. Да поменемо, да су се у редовима српске војске сјајно одлнковали као официри: Фехим Мусакадић, Сарајлија, који је д~био четири српска одличја међу њима н Карађорђсву Звезду, Ибрахим Хаџи* омеровић, Авдо Хасанбеговић, Азис Сарић, Шукрија Куртовић, Хасан Ребац и многм други. Као добровољци ступили су у нашу в*јску многи Срби му-

Представе сваког дена од 4 сата по иодне. Понедеоником и Четвртком нов програм. —