Večernje novosti

Бр. 50. Петак, 14. Децембра 1918. БЕОГРАД.

У допуну реченого. Уредчнштву „{ЈеЧе{.њих Новости“. Господине Уредниче! Прлхватајућп веома разложно нашу прву Југослпвенску владу, ви сте јој у својству вам јавнога гласила, а у броЈу од 10. ов. м истакли као п.рви и најважнији зацатак: очување територијалних тековина српске војске у с в о ј ц е л о к у пн о с т и њиховој. Потиисујући оберучке овај, само и сувише, опрзвдани захгев ваш, и потписујући га са погпјним уверењем, *а је он и израз и одјек сваке српске душе, ја вгс молим да ми дозволите, да га у једној битној вези допуним. Та допуна гласи: ова влада, односно и особено д и п л омација њенг, има са предстој :ћег Конгрес Мира донети свој'ј држави и оне територијалне границе, које српска војска, по сили закљученог примирја, нс држи; али на које и српски народ и српски барјак имају непебитног и жпвотнсг права. Те су границе: Бело Море на Југу, а реке Искар и М.ста на нстоку. — Ну, рећи ће ми се, да би нам гај и гакав добитак, и кад би га било, стекао непомир љиво неприј тељство Бугара и Грка. — Одгозарам одмах, да нема уступака с наше стране, који би нам могли купити ггријатељство Бугара. Они су испод ока думшмански гледали и много мању Србију — гледали су је тако и онда, кад су јој се јавно заклињали братством и савезом — а да како ли ће гледатн на једну ср .ску } у г о с. л а в и ; у ? ?... Не. Нч за тренутак се ми несмемо прсдавати опасним обманама са те стране, ни губити из вида неопходна материјална јемства за стварни темељ наше државе на Балкану. Јер, ма колико се Србија оснажила на северу и на западу, — ма колико и млада Југославија нашауспела да одбрани, од бестидних отимача талиЈанских, бисеродПрим о р ј а — стабло наше! на родног грма, камен-темељац наше државе, и старе и нове, то је Бтлкан, особено и првенствено, долине м о р а вско-вардарска. Обезбедити тај »ивотпи дамор јаким и простраким границама, то <"и била дужност наше дипломадије и онда, да српско оружЈе није већ положило самоме поседу драгоцену и сјајну основу. У исти .и, пак, и суштини ми ту имамо сам® да покајемо Један свој рођени грех, имамо да разбијемо код наших моћних пријатеља и савезника — на Конгресу Мира и судија — џинов-

Излазе сваког дана V 4 сата по подне. Цена 20 п. ди 1Ј . или 4С хелера.

Г-ОДИИА XXI. Рукопчсо и нретилату тр(.ба счати: Урецни птву БЕЧЕ1 Ј гБПХ ИОПОСТИ БЕОГРАД, Космајска ул. бр. 28.

ску заблуду — чијем смо постанку, авај! и с & м и много допринели — заблуду као да су земље јужно од Шаре бугарске и грчке. Н е Те су земљепрве и најс т а р и ј е домовине С рбинове наовом крају с в е т а. О доти ним првобитним жупама и да не говорим, под њиховом сс звездом родила, у њиховој колевци и оцнихала, наша најсилнија држава прошлости. Под разним именима и одрођеним крововима, доиста, а и у љима још живи наше плеле, још се зеленп наше горе лисг ! Да ! И ла се поновим : све и кад не би постојао тај сретни случај, све и кад не би тј. СловенСлИ Југ бко у ствари Српски Југ, иа би нам географска н у ж н о с т давала и божиег благослова и људског права: да тражимо излаза на М о р с, без којег је Србија, код свих својих блага, загворена кућт и градина. Оволико за сад — у д о п уну реченога. Геог,ад, 12. д?К1м5ра 1918 г. Један стари новинар Ратне и политичке вести ЈУ1ађарске аг^арне реформсРаденички савет са 350 проглв 12 гласова одбацио је да се аграрне рсформе спроведу на комунистичкој основи. Пдата џредседника ЧеШке реоубдике. Председник чехословачке реиублике имаће годишњу плату пола милијоча круна, а толики исти дода ак. Свега дакле милијон круна годип ње. Ни републнкамска <форма владавине није баш тако јевтина, како сс то обично мисли и истиче. бавез народа. Вилсон је изјавио, да је основа за преговоре о мвру савез народа. Из Лондона јављдју, да ће о Нооој Годнни раденичка странка извести велкке демокстрације у корист идеје савезанарода О Божићу ћ- бити исте такве манифестације у већим градовима. Против 6ољ1иевиЗдо. Шаајцтрска је и ранијепред)зела све мере прогиву руског бољшевичког покрета. (Јада је, пак, прекинула св ки ссобраћај са немачким саветом војника, пошто сматра ову установу као бољшевистичку. Додазак Масариков у Праг. Из свих крајева Чешке дошле су депутације народа у Праг, да дочекаЈ/ Масарика._ Дошао је и велики број гостију из иностранства. Све су куће окићене застазама, а прозори венцима и цвећем, заступљене су све савезпнчке заставе. Прозори у свчма улнцама закупљени су у корист фонда

за р:.тне инвалиде н сирочад. Чехословачкс трупе, Соколи, ђаци н-т. д. направчли су гаптлир од Вилсонове станице Рано у јутру с<упио се огроман народ, али је грп свему гоме владао примеран ред. Особито живописна слика је бола на естар и пред Музејом, на Вацлавом тргу, где су се скупиле прашке госпође и девојке. Долазак председников објављен је пуцњавом из топова и звоњсњем звона. Талијански агитатор про ив ЈугосдавијеИз Котора јављаЈЈ : Пре два десет дана појавио се овде италијански новинар Балдачн и одмах је отиочео да агитује против југославенске државе а за присаједињсње Боке Которске Црној Гори под динасгијом Његуша. Пошто је Балдачи непрестано и безобзирно водио ову агитацију, просипајући силан новац нталијанске владе, го је повереник Д-р Вукотић био приморан да предузме мере да се он одавде уклони. У пратњи жандарма повереникје наредио да се Балдачи моторским чамцем превезе у Ерцег-Нови, а одатле да се отпрпви у Италију. Италијански генерал, не обавестивши француског главног команданта, послао је за чамцем потпору, уапсио жандарме и уложио протесг противу поверениковог поступка. Међут.,м приликом претреса Балдачиева стака нађени су документи који потпуно доказуЈу његову недозвољену агитацију. Сви су документи предати француском главном командангу. Румуни и Антант*. Мађарска комнсија за примир;е упутила је питање потпуковнику Фикеу, да ли се може румунска војска смаграти као војска антанте. Његов је одговср : „ I Јо наргдби Врховне Комгнде савезничких армија, као и с обзнром на одговор који сам на слично питање добио од мађарских власти. част ми је саопштити да се Румунија сматра као савезница Антанте. Њсна војска суделује у по:е ању области, које су означене у угслору о примирју а са истим правом, кат и остале нације, које су у Амтгнти." Горе поменута комисија шгампа у истом листу о:,у исправку : „Потпуковник Фикс није учинио никакво изјаче о румунск ј иовреди дем’ркационе линчЈе. Вести, које тобоже пс.тичу од њега, нису тачне. Пред капетапом Стијенијем рекао је он самс тог.ико, да он у том погледу није добио никаква с .ужбена упуства и да ће их тражити сд своје нретпостављене комачде. Комисијз за прчмирје умолила Је потпуковника Фикса, да на-

реди што треба, како би се спречило сзе оно. чнме бм се могло изазвати крвопролиће. Слнчна молба упућена је и РЈМунсшш вла:тгма.“ ЛОНАЛНЕ ВЕСТИ. Из Позоришга. II оиг.чју се сви они, који имају при се ж ма какеих позоришних сгвзои, ца их у : то краћем року пречацу Упр&вн Наролпг Погоришта, у старој зграци, Догитцева ул бр. 2. Додутовао. Тредседник Ндродног Чехослов чког Ве^а у Софци и иреаседншс друштка аа чехо-бугагско вближењв, г. Е Козак-Чзрмук, доаутов-.о је из С .фије у Всоград. На Знањ@. Да 6и могао да ради и на другим послсвима потпредгецник олитине од данас па по лаљ-з објеве примаће београдске гр ђаке, коЈи долазе да 8д нешто молс : ли па се жале, само радчим ланом пре по. нг од 10 и по цо 12 часова. Л ца ко а д>лазе по службении потр бчм) и гица која ии:у београдски грађани примаћ- увек када је у канцеларији. Од прадсед иштва београдске општине 12. д°цембра т. г. службено Београц. Зграда за Министар. Трговине. Новоосновано Мшшста, огво за Тргвзичу н И дустпију у оло јс под закуп зграду на углу Крунске и Респвске улкца — кук.а Дамјана ПоповиКа пуковника. Запдењена стока. Минастар за Исхрану и Оонову Земље господ, н МигоЈе ж. ЈовановиК добно је овл-шћењз од Минисгарског Савета, ла сву заплењену сто ку може раздати народу, у првоме реду оника, који у ог.ште немају стоку ва вучу. Реквирирање зграда. Мчннсгарски Савет донео је одлуку, ла се у будуће зграце могу реквирирати само уз накнаду. Прсма томе, сви они, чи,е су вграде ма за које надлештво ракв),р) 1 ране, имају прата тр.жпти накнаду. Срздишни одбор За помоћ нево/ннимз. На једгој од првих гкупштинск IX ссдниц! коипл тираће се Срсдпшни Одбор еа помоћ н:в љнима у рату. Овај ће (дбор омагат .1 Ми и:тарство за Исхј ан.у, у кругу радч законом предвиђен( М. Домен Породпца Спасо;евић извештава ссодник р , прпјатеље и познанике да ће својој племенитој и незаборављеној м,јци ПелаГг ји Т. СпасоЈсвића чшкт .1 четрдесетод, евни помек у су боту 15. д:цем А рл ов. г. у 11 сах. лре поцне у цгкви Свет.л Ншсоле на Н В( м Гро*'љу. Носебни трамза; пола и еа Тера И)а у 10 и по сах. Годишњи рарастос. Сутр р , у . уботу 15 ов. м. у 11 часова пре иоцне, биће год! шњи парастос пок. Стсв 1 Сто.ковићу ковинару. Наши заробљеници из бугарске. До садч је е акуисачо из Б}гарске ааробљених и гнт р шраних Срб > 40.203. У том Је броју и 115 об • В(ЗгшК( којп су пуштени из војске и по сво« трожсњу п шгсни кућаМ 1 у Маћ.во ију. У б>>лч, ци ссфијско, м, 327 кашкх држављада. У горњч број евакуиганих нису урачугат .1 они, који су б. ли интернн • рани у с р веро-зтппд ој Бугсрској као интерниран жнваљ ш Маћедолије који у сам 1 стишли кућама, а по допушт њу буг р ких влссги. Евакуацпа с пр'дужујз н д љепохи-

ЛОВЦИ ЛАВОВА — драма у 2 дела из афричког живота и остали одличан програм.