Večernje novosti

Б’. 52.

Излазе сваког дана

Недеља 16. Дсмембра 1918.

БКОГРАД.

Цена 20 п. пи ’.

V 4 сата по подне. или 40 хелера.

ГОДИНА XXI. РукопчсЈ и претплату тр.ба С71ати: Урепнчштпу ВЕЧЕРЊНХ НО&ОСТИ ВЕОГРАД, Космахкп ул. бр. 28.

101/1 1,10РТ.Г, енглески прсми‘ер.

ј!ОЈЛ ЏОРЦ. Енглеска јс о ачно зем на нрло великих полчти ких п верских слобода, н.гне су ус анове служк.чг’:.а пр>.ме.> мста*лим културним народцма на европским континенту, она је колевка парламентаризма, али поред свега тога Енглеску не треба сматрати као скроз демократску земљу. У њој велику улогу, не само у друштвеном, већ и у п^литичком животу игра племство по крви и висо <а новчана аристокрлдмја. Само су Енглези умели паметно комбиновати конзервагизам и дух врем :нс, и зб г тога су они увек били поштеђени реводуција, које су на конгиненту сналазиле иначе зелике и напредне народе. Садање је Енглеска врдо демскратска, у њој играју ипак велику улогу сгари сгалежи. Оно шго је карактеристично за енглеску политику, то је да и у раниЈа времена чозек од истинског талентам гао имати успеха у политици и доћи до наЈвећег значаја. Тако је Дизрали, јеврејског порекла и банкарски син, постао шефом торијевске странке, вођа најпон.оситије арисгократије ча свету. За своЈе в°лике успехе Енглеска има да з> хвали томе припципу, јер Ен 1 лези ц не и помажу прави таленат, док на континенгу често пута људи бсз правог држав ппког тапента, само обдарени гов •рничким даром или помоћу партијске организације до>азе до значаја у политици. Ово неколико речи бало је

потребно, да се правилно оцени вредност ЈЈојда Џорџа и његов успех, Давид Ј1ојд Џорџ род о се 1862. у једном селV Велса као син сиромашног сеоског>чнтеља. Иосле ране очеве смрти узео га је к себи стриц Ричард, обућар и сзештеник једне стро г о пурит*нске секте. Лојд Џорџ није се редовно школовао : у 16 години ступио ј‘е у адвокатску канцеларију и после пет година положио прописне испите и постао адвокат. Као адвокат се одликовао и учествовао у политичком животу Велсо. За посланика је изабран 1890 и одмах је обратио на себе пажњу. У почетку је хтео игра ти скромну улогу, побчрника за свој / ужу домовину, отпрплике оно што је Нарнел био за Ирску. Тражно је одвајање велске црхве од државе За време бурског рата био је огорчен противни < овог рата, због чега ј? имао непр лике на збор >вима. Али се у Енглеској по птује свако мишљење, па |в због тога Л. Оорџ задобијао себи све више пријатеља. Кчд )е 1905. дошла на владу либерзлча странка, шеф владе Камбел Кенерман узео га је за мин».стра трговине На озоуе се положају Лојд Џ< рџ истакао, јер је он човех од праксе и нео^ично енергнчану извођењу посла. Као министар трговине он је донео закон о уређењу лон онског пристанншга, пошто је пре тога пропутовао Белгију, Нсмачку и Ш 1 анију да п, остудира питање о пристаништима. Сем гога

Јг донео закон о патентима, који јр донео држави велпке користи. После смрти Бенерм^нове тстао је Асквит премијер а Лојд Џорџ дође на његово место за министра финан ије. На томе се положају Лојд Џорџ нсобично прочуо, али је стекао ог рчене и жестоке пр пивнике. Као човек из народа и сиромашзн он је био зашгитнгк „малог човека“, радника, а противник великог богатстла и луксуза. Својим законом о порези он је тако оптерелио лордове и богзташ', да су га ови називали друмским разбојником којл хоћ' 1 да конфискује сва 1 мања, и представљчли су га к.-о зло зи земљу. Својим буџетог, у који је ушла су.ма од 700 милијона за осигурање старости, направсо је сензацију. Х гео је да финанси ким реформама обезбеди сиромашније сдојеве Због тога су га политички прогивници називдле социјалистом, ма дл он то у ствари није био, него човек који је гледао реално на ствари. Као патментар:ц и као м нисчар Лојд Џорџ се показао човек необичне енерм ије, окретности, издржљивости и као врло велики г >ворник. Без великог теоријског образовања, он се показао као чозек од праксе, који одмах уочава суштину ствари, и сваку ствар упућује правилним прдвцем. Као цротивник империЈалиста он је бк > противник заштитних царина, противник наоружања и ратова. Када је генерал Робертс путовао по Енглеској и држао зборове у корист опште војне обавезе Лојд Џорџ је свом својом говорничком еиергијом устајао против тога. Али када је рат букнуо противу његове жеље, он Је сву сво’у енергију употребио да Енглеска изиђе као победилац. У ратује Л <јд Џорџ у коалиционом минкстарству постао министар мунииије, а када је у мају 1916 лорд Кичинер трагичном смрћу умро, постао је на његов© место министар војни. У о'а ова министарствз Лојд Џорџ је постигао изврсне успехе: као министар мунициЈе снабдео је енгле ку вој( ку ратним но гребама, а као мгнистар војни, по пео е енглеску војску на ону бројну висину, која је потребна била, да се неаријатељ побели. Када је у децембру 1916 Асквит одступио, Лојд Џорџ је постао премијер министарства, у коме је већина чланова униј> кдста, некада његових најљућих гротивника у уну грашњој п 'литици Само Енглези умеју да цене способности својих политичара и у с ек су спремни да поставе правог човека на његово праг»о место Такав је човек Лојд Морџ, који већ две гошне руководи суд-

бином силне британске импе Р и Ј е бугарска зверства, »Пиротски Гласвик" у своме 5. броју доноси вутентичан списак срлских свештеника од варвцр ких Бугара убијених, изубаданих, искасапљених и бачених живих у бунар. Њлхова су имена : Скопски Мифопрлит Госиодин Вићентије, који је убијен у Качанику по наредби бугарског митрополита Неофпма. Митрополиг Вићентије уб’јен је пренет из Качаника у Скопље и тамо запаљен гасом За тим: Цветко Нешлћ ђакон из Скопља; Добросан Марковић нрота из Нишг, Лука Марјановић, Јов..н 3. Ноповић, Јован и Марко браћп Јанкоанћи, сви свештеници з Ниша. Ову петорицу иобипи су Бугари на путу измсђу Ниша и Беле 11аланке, до сета Креиенице, 7. Новембра 1915. Истог гана и на истом месту гобивенч су м ови св штен ци: Стојан Стаменк.. вић из Барбеша, Драгутин Иешић из Јагличке, Милан Миљковић из Малче, 'Борђе Пешић из Пирота, Сава Негковић из 'Нићевца, Драгомир Јовановић из Сукова, Алекса Јовановић Занга из Пирота. Јордан Ненчић из Пирога, Илија Лоповлћ и .Хушан Поповић из Беле Паланке, Станко Косгић из Извора, Богосав Стекић из Рогљева (крајичски округ) и Милутин Миленковић из Бошњака (Крајина). Нд путу из Књажевца за За^ечар побијени су 13. децембра 1915 < ви свештеници: Светозар Илић из Хумке Нишке, КириЈгк јеромонах, Милија и Пегар Бисићи из Књажевца, Добросав Миленковић, Војислав Марковић и Коста Костић из среза заглавског. У путу Ниш—Пирот побпјени су: Василијан синђел манастира Св. 'Гројице, Аврам Мил. ван^вић прота из Алсксинца, 'Борђе 3. Јовановлћ и Милета Стефановић свештеници -из Алексинца, Пветко Богдновић и ИлиЈа Којић, свештеници из Ниша, ДимитриЈе Станковнћ из Делиграда нишког, Милан 'Борђевић из Суботинца и Душан Поповић из Мозгова. У идућем броју донсћемо остагач. •г ДрагољуО Гогу.1ј. Пут/јући изФранцуске у Србију умро је близу Сарајева у возу истакнути српски новинар, бивши многогодчцјњи уредник београд ке Иолитике" и познати пуТлициста. — српски пору ник г. Драгољуб Гогић. Он сдацг међу истакнуте српске новинаре и његов губнтак ослтљиви је ударац за српску журналистику, која је у овом

/ОВЦИ ЛАВОВА — драма у 2 дела из афричког живота и остали одличан програм.

нолосеум -т