Večernje novosti

Стра а 2.

ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ

Голинд XX!.

других, више-мање сктуелних питања, која се тичу за|едничке уметности Југословена, а нису могла стати у оквир овога чланка? Она такође нвминовмо налажу, да се руковођење и надзор над целокупном југословенском уметношћу повере нарочитој, средишној установи. Та установа, на послетку, не мора се звати министарство; може то бити и одељење за уметност при .чинистарству просвате ; али да она преставља једну нашу за^едкичку културну неопхоаност — ту поговора нема.... Др Е>ож* 6- Никодајевић. Мжло Црнчће, преп Бож ћ 1918. ПОЛМГИЧКИ СТРАНКЕ 1 СРБИЈК. У Србији сада постоје ове политичке странке: Радикална странка, или странка стариЈих радикал’, а названа и фузионашка, због тога што су радикала били после женидбе краља Александра 1900. године у фузији с напредњацима. Ова је странка оснсвана године 188о. и њени су творци Никола Пашић, Пера Годоровић, КостаТаушановић, Светомир Николајевић, Раша Милошевић и др. Сада су њени најглавнији представиици Нин»тлј Пашнћ, Стојан Протић и Дца Станојевић. У пооледње врел е на Крфу из ове се странке издв јио један део, то су диеиденги. Најглавнији су међу њима Марко Трифковић, д-р Драгољуб Павловић, Коста Сто;ановић. Самосгална странка (управо странка радикалне демократије), названа млађи радикали. Она је поника из странке старијих радикала, незадовољних држањем Пашнћевим за време преког суда и склапањем фузије с напредњацима, и први је вођ њен био Љуба Живковић, а по том Никола Никодић, сада је Љуба Давидови!1. Главнији су представници ове странке Милорад Драшковић, Ј .шаПродановић, Драгутин иећић и део интелигенције групе Скерлићеве. Национална (народњачкд) странка, наставак старе либералне странке, којој је некад био вођа пок. Јован Ристић. Ова се странка образовала на новој основи 1903 г., а њене су вође Стојан Д. Рибарац и д р Вој| слав Вељковић. Напредна странка је постала кад и радикална године 1880, као опозициона стргнка лцбералној, али је одмах дошла у непријатељство према радикалној странпи. Њени су оснивачи били Милан Пироћанац, Милутин Гарашанин, Чеда МиЈатовпћ, Стојан Новаковић. У последње доба био је вођ странке Стојан Новаковић, а после његове смрти прсцузели су вођство Павле и д-р Војислав, браћа Маринковкћн. Конзервативи а стр н ка Је постала од незадовољних напредњака спољном и унутрашњом политиком, које је странка водила у саг.часности са радикалима. 11од вођсгвом ЖивоЈина Перића и д-р Јована Б. Јовановића ови незадовољни напредњаци уз припомоћ полишчари из других стра-

Н)Ка, створили су 1914 конзервативну С1ранку. С о Ц 1 ј а л-л емократска странка. Ксо творац социјализма у Србији сматра се Светозар Мадковић, а после тога је било д сгз његових следбеника, нарочиго међу ом. адином, али се странка социталистичка формалио организовала тек 1901. и стоји на чисто марксистичком програму. Њени су прваци Драгиша Лапчевић, 1 риша Кацлеровић, Ж. Топаловић и други. Сад ће наступити вероватно ново образовање странака, нарочито што наоод, после претрпљених мука, неће да чује за старе програме, нити хоће више да бира досадање народне посланике. Ј. М. С. Корисно предавање. Из Новог Сада јављају нам, да је тамо пре неки дан држао предавање г. МихајЛО Аврамо вић, директор Земљорадничких Задруга у Србији о теми „Демократија и Привреда*. У том су предавању изнесене лепе и тачне мислм. Име „демократија“ се одавно злоупотребљава, јео га многе странке узчмају као депу фирму, несхватајућн његову суштину. Повлашћени сгалежи крију се за то име, да би своју власт још боље учврстили. Која су начела праве демократије ? Велика Француска Револуција објавчла је као главни нринцип индивилуално право. Данас, то право више не постоји. Право друштва јаче је од личнога права. Ако је друштву потребан пут кро? моју њиву, оио ће га и провести — друштво је уништило пндивидуално право. На место права данас се истиче дужност. Држава напушта начело немешања и улази у све слојеве народа. Нико немц права, сви имаЈу дужности; човек служи друштву, а тако исто и држава. Наше демократско васпитање није довољно, јер се ограничава на политику, а не обзире се доста на економију и финансију. ЛОКАЛНЕ ВЕСТИ. јТохвално. Одбор срнске омладине из Аде у Бачкој, заузимљивошћу св Јом прикугшо је у своме ме ту од гсађ^на, доиео и преда Црвеном Крсту да се подели бе градској сирот њи ва Божић: 32 џака брашна, 17 џака кромп ша, 12 џака лука, 5 џакапасуља, 250 к лограма масти, 265 фташ.л парац* за, 110 ки ограмл сува меса, 40 килогржма сапуне, 580 комаца јгја и јо 1 и разног кухињског посуђа: тањира, шерпењ«, кашика, виљуша к”, ножсаа, лочаца и чаша. Поред овоги, исти одбор лччно је поделио београиск >ј сирот. њи и 1000 к уна у готову новцу. Овој лвп пример пажње наших омладинаца из Бачке бележимо Сн похвалом. Идући број нашег лисга. Идући број нашег листа иоићи ће на трећи дан Вожића, 27. ов. мес. Пеудришна сезона. Позорииња еоона почиње у суботу 29. о. м. Стеријином комедијом „Злг жена*. данаглиЈеке весги Заватли си Савез поднео је молбу г. Министру да ослоб д. занатлијс од гојне дужности како би могли угцоа шћена рааисн е кол; ко тол > о дсвес^и у род и спрем ти аа рад н 1 поолеће. На: мо Со да ће г. Министар уважити ову повветну молбу, јер су те радикнице неопходно потребне нашем на;оду.

Полицијск« вести. УквЗјм од 21 октсбра ове гот> не п стазљени су: Светозар Бркаковић, сврш ни матурант ха привремзног пол! цијског исара треће класе среза иосгвгко! округа беогсадског; и Негован Станишић, свршени матурагт ва привремвн г полвц јског пиеара трвће класе срсва колубарск: г округа београдск г. Нека се одмах*јавт на своју дужкост. Допутоввли. Гссаода: Светоли:< А Поповић судија, Доагољуб Увун-Мирковић пеш*д пуковник, д-р Милета С. Новаксвић доценат Универзитета, Доагољуб П. Радојловић судија, Виктор Пе. оло трговг ц. Пажња. Управа трамваја и осветљења извештм>а л >цл која жел-% да у својим стан >вина и дућанима и т. д. спроведу н ву и сталацчју, као и онима гле су по ребне какве оправке не извршују с ми и давати • звршење људнма који немају аа то права и знање и тиме п атв сметње фабр^ци и себи лично. С тога се свим путем пзв шгавају да такве инсталације и оправке оза управа н ће узнмати у сбзир, и неће им д&вати ее .е за струју. Упоава је пости г ла спора^ум са Удружењем електр монтера којима је и нвдлежна власг излала право за такве посжве могу обављати, те сз стога треба таквин лицима обраћат аа гзвршење > ослова, који се тичу ин т лацпја, и оп авака. Исти су снабдевани лвгиЈимациЈама од фабрике и кдасти Иасталатери м ;.ра у > звршење радова одм х писмено ивве-лити ову Управу. 1 име ће се постићт да се не дешава>у толике неиспраБност.л К )је се сада дешавају.

Један ннтербсантан придзг „Друштву и Заштиту Деце“ 19. тек. мес. путовало је лађом „Мвлениум*. и8 Београда у Нови Сад, једно нов>ћо лруп;тво. У друштву |е била и нпша омиље^а уматница г-ђа :1рага Спасићка. Нрко је »з доуштва замолио г-ђу Спас- ћку да пева; а г-ђа је олговорила, да ће онл певати само уз наплату улазњша у прплог наше двце. Предлог је брзо прпхваћен, „улазг:ице“ рчспродвте и пзло је кр. 310 :■ браћа Француаи су прилагали. Импрози8ирани хонцерат г-ђе Спасићке олмах је отиочео, друштно је ужи»ало у лепом псв-њу г-ђе Спасићке, а Друштво за Заштиту Дсце добило је леп прилог. Кац је лађа тиспела у Сланкамен г. Љубомир Ђукић, трг. нз Н Сада, изашао је и купио 25 литара в ша, докео у лађу и дчо да се рас р да, а сву своту која је доби ена од вина, уступно је у исту сврху. За вино је доби ено 200 круна и од концента 310 “р'Нл, што чини укупно круна 510, предато је г. д-р Мчлошу Поповићу, пред-едншсу поменутог друштва у Б ограду. Овак в начин скупљања првлога за преп руку Је Жив ла г-ђа Спасићка! Један путник. ВЕЛИНПОИ И ХИНДЕНоУРС Улаз и излаз Немаца из Смедерева. од Псре МаксимогшКа. Сама варош није била борбено место. Наша војска кантонирала је у незнатном броју на смедерепским висовима. Карађорђево брдо више Смедерева тек пол шно беше спремно за 'орб- Оно је требало дл буде с -п ки Верден. Таково ствње беше Октом бра 1915 каиа су Немци напали иа варош. И ако не беше ни пушка из вароши пукла Немци су опет ту и уакову мирну варош нз далекосежних топова бомбардовали и рушили. Ни куће, ни цркве, ни гробље, ни мирно становништво иије штеђено. Па и то им није било доста, већ када су упали у саму варош онда су проду-

жили сво;а вандалсгвКј ктсе разбијалн, пљачкала и приватна својина, која је толиким свечаним међународним уговорима зајемчена као неприкосновена била је пљен немачких војника. /Дуго се и дуго робовало. Дани беху месеци а месеци године. Када одједном пуче глас да је у Македонији одпочела наша офанзива сви бесмо као наелектрисони. Заборависмо на све дуге патње. Радкло се само толико, колико нам јсбилонужно за живот, јер погледи и мисли нћше беху управљене на Македонију. Ка; омо у јулу када настану несносне врућине и тешка запара која вас гуши тако беше сада наше психично стање очекивајући жељно гласе са бојишта. Завеса ее одкрива, јер већ њихове новине, које нам припуштају донеше вест; Прилеп је пао већ по утврђеном плану. Разуме смо. То нас осоколи, јср јс Лудендорф стално тако јављао за свако напуштено место у Фландрији и Француској. Кааа сазнадосмо да је и Велес пао, да су са Охрида потиснути, онда оживесмо и у души клицасмо: живела наша и савезничка в> јска. А када и Скоцље паде онда ужурбаност Немаца беше велика и дотл заколчани, први пут неки од њих проговара иам: иду вам Французи и крвожедни Сенегалцн. И ако је то била нека претња опет то беше мелем за измучене наше душе, које очекиваху милу и драгу слободу. Доста је немачки Цезар узвикивао : Бог је с нама, сапа »идимо, да је Бог своје лице окренуо и нама, Слава Госпсду ! Од 4. октомбра одпочиње силно повлачење немачке војске из Македоније. Пешадија, коњица, артиљерија, комооа, аутомобили закрчили су улице смедеревске. И у тој погибији Немци се не поништоваху и та пм је одлика за поштовање. Све нам то беше барометар, е, ка а је ова охола војска била разбијена, колико је сил на била наша савезничка војск«, која је тога моћногмеаријатеља победила и разбила? Бедни стаиовници Скедерева, чије су куће порушене и попаљене при улазу од Немаца нацали су се да ће сад при излазу бити поштеђени. Ако је однети рекорд у варварству то су Немци показали и ца ће их бер сад опортунизам нагнаги на хуманост, када су Вилзону понудили мир. Али узаман, наше су се наде изјаловиле. Вук длаку мења а ћул н! како и Немци беху то. На очиглед — они 16 октобразапале своје зграде подигнуте на периферији око:рада, Дунава, жељезнице, па шта више неке и у самој вароши. Смер је Немаца био очевидан. Они као бајаги имају ираво да руше своје зграде, да их не оставе непријатељу, не водећи рачуна што је све то око саме вароши. Када је се пламен Дизао у облакс Немцп су се сатански осуејкивали и као оно Нерон уживали су да Смедерево буде други Рим. Али ко ће као Бог ? У том најужасни-