Velika Srbija

СТРАНА 2.

В Е Л И К А С Р Б И Ј А

БРОЈ 8.

пм сада жеискиње аремски живот проводе. Чаршија је скоро затвореиа.

дазу за Петроград водио у Оофији с грчхе владе, што чмни можда са доста неким иолитичарима г. Панас, грчк* оштрине: т осталом „Емброс* значи

немачких или бугарских војника на- У уекршњем броју, Атина доно »Емброс« добро уређмвани лмст, иаднута бнла. У иочетку су иасрта- си извод из разговора које је на про- јбрани у јавности политику данашњв ји на част женскиња врло често били, Ј али је искуство натерало грађане те посланик у Петрограду. О односима Н а п р е д! ПовОдом гласа да је пред -између Грчке и Бугарске, г. Панас је оедник владе поклонно држави пбт ми0 трговпнп ие може бати речп. Ес- ј ,• • ., иг ., |л р.,л пп . к е изЈавио да су интимни, н да Је грчка 1110113 драхи, п-морос доноси Један пана пема, а и оно што су гапмали! „ „ !™иа.™пп поптпс г ’ Ј влада надахнута живом же.ком да се >! књн/кевпи портре г. скулудиса. п \1 гјо полппги*/!- 1 птхрлто 4*0 I такви односи одржв- пт будуКности.

Бугари им на ,,расписке ‘ дигоше, те такав начин трговпне битожчапин нема во.-ву да упражњава. Куће су норушене. Прозори ш врата уиотребљенп за огрев. Памештаји чииовеички разграбл>ени, а оно што је осгадо власти су конфисковале. Многи еу дућанп рчзбпјепи и опљачканп. Многи грађани уцењени, на пошто су откун далн убиЈ'ени. З^правиу власт узели су у сво је руве Павле Христов бив. шеф бугарске оргапизацнЈ'е и Панде Шишко чувени разбојппк бугарски. Послед/љи Ј'е нрави господар Бптоља био. Он би то но Вугарима ј'ош био, алп га грађанство онтужн немачком команданту и озај је морао народиги да се отера. Сироти бпто.Ђчнни шта су дочекали. Колпко ву разочаранн они, који су некада за вреиепа турске владавппе живот залагали за бугарску народну ствар. Данас се ј'с отресају свп. Нарочнто ово тешко пада вођама, кој'н својнм очима виде да се сруши за час све оно што су десетинама година ства-

Да г. СтефанОс Скулудис није поЗа будуКе држањв Грчке казао је да 1 стао милиоар, био би нСспик. Јер се је грчка влада решвпа да не мвња до- песннк родно н песник био у првим садашљу полнтику, т. ј. политику Ору- својмм корачајима; као песника га је жане неутралностн. Грчка Ке пратитп познала Атина пре педесет и више развоЈ' догађаја н не мисли улазити у годипа, и песник је остао у свима изевроиски сукоб. Али ако дођу у она- разнма свакидашњег му жнвота. II љесности грчки интереси, Грчка зна како гов пОкл°н народу је јвдна песма. И тО Ке бранити своја права. Они у Атшш аа Ј лспша и најилемснитија оД свах

веома су задовОллш (н задово.вепп) у ввравањмма бугарске владе и гарантијама централпп.ч сила да ће целокугшост грчког земљишта бити одржана. На основп тога сгворено јс стање које помаже мОгуКни споразум 0

досааашњих, којд га узноси у рсд иелшшх патриота п народннх добротвора, кој« су у критичпим тренутцнма давали нример одрицањч себе н иожртвовања самог себе. Дело г. Скулудпса од јуче је заиисано злаг-

дневштм 11 итап>има. (Атина«, бр. 175 ним словима у срцу грчког народа.

од 10. априла).

(„Емброо" од 9. априла).

Иол-Луј.

„Мекоар генерала Хауела”

цима Јв ионнато, да уе аре ме-

Има вгше ос) месец дапа, како се у сраскнм круговима са пајвеИом нервозом ч дубоким увбуђењсм ралн. Да. такоје морало бнти. Дошао јј арати розвој аитања, познатог аод ђаво но своје. Темел> се на неску пе; аменом „мемоор генерала Хауешодпже, те је такав случаЈ' и са бу- Ј ш т начелника ипаба енглеске гарском нропагандом у МаћедониЈ'и > Псточне Војске у Солуну. Титасбио. .Таж је народу откривена п оп Ј'е сада на чпсто. То маса отворено еада признаЈ*е п без икакса уструча-ј) вања за Србе се изјашњава. У оста лом народу ниЈ'е прошло нс-онажено ) наше онхођење нрема љему и опхо ђење нових господара. Народ зна са колико <‘мо пажње и саучешћа материјално беднима у помоћ притицали. Зна. да ииЈ'е у маси ни речи могло

што је такојје коистатовано службсно иреко енглеског иос.ишства у Атини. 3). Један одбор иод аредседииштвом тенерала X. Цилзнц у Солуну , еодио уе истрагу по овој ствари и донео одлупу , да се генерал Хауел не може ни неао-

ј сец и ио даиа сифрежстски- часо- средно ни иосредно да учини одишс „Бритања а , који ур(Јју'/е гос- гопорн-им за мемоар. Иитриг нти су иокушали, да

г ,лритања ~, кора урИЈУЈ иођа Пенкхерст, објавпо јед -н на иис, који је у ствари јсдан иам Ј ' флег иротив Срба и Трка , а апо теоза Бугарима , и иоји ио стилу

нз раниуег гледишта генерала Хацела на балканско аитање и његових сродничких вези са брабом

битп од гладг; зна да јс спе што )е т-, клоност арема Љгцарима од њега куповано за готове паре у- т. • • ....... зимано; зна да се јс сиротпља као | • • • '! и онима којн су на војној дуншости,! редовна поноћ нздавала и најзад је знао: да Ј’е бол њихов, бол наш. радост љихова радост паша - Ннкад и ни једног примера жалбе за насртај на част није било. Узалуд Бугари чине све само да бп ма и наЈКмањп пример могле иечепркатн. Не, наћи тако што год не могу, јер то ниЈ'е у каракгеру Србипове душе. Такав дпвљп прохтев могу нмаги народи, кој'н немају нојма и код којпх је иородична част последња брига, а Бугари и Немци однели су рекорд у томе погледу.

и израшма одоје не једно — ара- Бекстон. изведе иосредан закључак, вилно или погрегино — иолитичко да ]е он и данас бгЈшрофил. На гледиште , аеб. мржњу ирема С р- то имамо да нзјавчмо. 1). Да Је генерал Хауел еојник с ешлеским схватагеем своје дужиости. Да ирема томе иаши офиа за ииеца његовог је означен ге- ц и р и и војници имају у њему јед-

бима и Грцима, а огромну нагност ирема Б Тај је гсапис назван мемоаром,

нерал Хауел. Гла.вне тачке из тога мемоара и фазе, кроз које је арогило ово аитање, изнеИемо у идуИем броју, а данас бе.мо исиуггити своју дужност ирема уваженом генералу Хауелу. Тврђење „Бритање“, да је гене-

но 1 друга, односно команданта, коуи бе уложити максимум своје снаге у иосао, који има иред собом фрапцуско-енглеско-сриска Источна Војска. 2). Да смо на ос.нову досада\њсг рада генерала Хауела стегсли

Ћ.

Преглед грчке штампе „4тина“ орган Једвог немирног човека* г. Георгиоса Попа, који ј'с у оиозицпји и онда кад изгледа да је уз владу. Атина је најнажлшвије уређиван лисг атински: кад га читате, чпии вам се да ие читате иовине него један кљижевни часонис; еве, језик, стнл, интерпукцнја, тон пиеања, избор градива, расноред његов, техничка онрема, и хартпја, и

рал Хауел творац фамозног ме-'уверење, да ]в он наги велики иримоара, ироста уе лаж; то /е ј(д- 'Ј 0тељ и ,) а Срби. немају шта више на мистификацаја, каква се деце- '<) а желе> Ћ0 да сви Енглсзи буду нијама И.и/е догодила у енглесшу |! на ђ еЛ у овакви бугаро(/Јњли, гсакав

;е генерал Хауел. Ово је ирва реч у сриској јавкости о афери „мемоор генерола ХауелГ. Уредкиштво »Велике Србије«

журналистици, и зашто уе енглес гсо новинарство всТ и на основу иостојеплх закона, несаособно. Од тога је госао/ја Иенкхерст учинила изузеток. Ми имамо неаобитних доказа у руци , да генерал Хауел не.ча пикаквих веза са мемоаром. Поред несумњивих доказа, к&ји су иоверљиве арироде, те их не можемо иуолшовати, наводимо још и ове, Гђца Комб је у познатој њубазногсоји су тагсође иутентични. сти својој’ учинила оно, што ио данас 1). I енерал Хауел је огаранто- није учииио пнјсдан од српских навао часном речи, а то је довољио, ставника, којп су послати од стране да се стекне уверење, да ]е он тре- Јсолунског конзулата за шефовс појеоао да буде жртвч уедне срамнеј диних група српскмх ђака у Француинтриге, чггјс б.е.мо творце у иду- јској; она је послала г. ВшггровиКу опширан извештај о путу, дочеку и

— Плпсштај о српској дсцп у Швајцарској

Иим бројевима означити.

слова, сво је лепо: то је најлитерар- јрааорт и тра/кио да иодигнс кргг нији грчки лист. 1 вичну тужбу иротив „Бритагое“,

2). 1 е.нерал Хауел је иоднео ј расиореду деце у Швајцарској. ! »Ево како су деца смештена:

Ружица и Љубица СтојановиИ за-

једно су код г. Емофа, шефа саобра' Кајног оделења лозанске трамвајске дмрекције. Г. Емоф, кој'и ихјаковоли, сликао их је и послаКе фотографију родитељима. Радми-ла ВасиГ,, је у ианснонату Бализар, Бон-Браз, Лозана, где наставл>а своје школовање. Миодраг Васип. ј е код г. Дикора, Итеи, Вила Ширалп у Прилиу, где иаставља школоваље. Гђа Васи/1 (мати Радмиле и Миодрага жена потпуковника ВасиКа) настанила се у ј’сдном пансиону и може увек "да види своју децу. Леиосава ПејчиИ Ј’е код учнтељице | гђе Мартин, Музеј Жена у Вегђе-у, | она се осеКа врло добро, али је на : жалост примеКено да је пореметила ј кук павши с једнога зида у Солуну; | она мора пробавити у некој болапци неколико нсде.ља. АлексачАар ПејгиК је у Лутри код г. Готи-а, бравара, који Ке га поучавати у запагу, кадбуде свршпо часове. Ружица Лекик налази се код го; сподина Брон кантоналног архнтекте јјулица Дриси бр. 4. Њена мајка, која је у пстом пансиону у коме и гђа Ва! ан, може је виђати. Славка /1 иколи/1 је код трговачких чнповнпка, којн је обожавају, она се ту осећа врло добро. Њеиа адреса је: г-ђа Ребер, Плас Сент Лорен 9. Катарииа МајсторовиС је код гђице Ру. сестре ректора лозапског универзитета: Флорет — Лозана. Реците њеном оцу да н>у много воле. Она може често да види свој у браћу. Свтозар Мајсторови/1 је код гђице I Жирардел, Фантезн, Шато—Сек Лозана — гђица Жирардел сама негује децу. Радомр МајсторовиИ ј е код гђс Вертханмер КлаС, улица Пишар — Лозана. То су нмућнијп трговци, који пмају такође двоје деце ман.е впше истих година. Радоммр, којп се навнкао на купање, био је задовољан пронашавши собу за купање у његовој непосредној близини, ц тражн да се купа)сваки дан. Александа-р Поповик је кОд гђице А. Мерспје — рентијерке, која га волми која ће учннптц све за његово добро. Он је ту врло срећан. Аригго Шпалије р. Овај малн Црногорац је код доктора Раиса 2 месеца. Професор Ру видевши га, изјавно је да се дете мора оперисати, што ће учинити пошто до6иј'с дозволу од п>еговог оца, коме сам још данас писала. НаКиКемО једног професора, који Ке бити с њим, за време борављења у болници, да му неби било досадно и да не губи време. Лазар Поиооик ј е код г. Вирела, у! читеља у Шале-у — Гоеб — више Лозане. Овај се господин ангажовао да 1 га да у пољоиривредну школу, кад буде савладао француски језик. СЈ.шсимир ПоаовиИ ј е код г. Ниш-а тЗжака у Кризи-у, похађаће ис гу шк°н I лу, као н његов брат. Боглан АИимовиИ је к°д г. Блашиоа 1 књиговесца. Булевар де Гранси. и Стојко Акимоеи/1 је код г. Жпрар ,ј дела, синдикат — Бусвпе — близу Мезо-а. Анта и Брана Аитоновик јесу код гђе Род у Ренану. Петар Киларееик са женОм и мадим [1детст°м, по сопственој жвљи бићв