Velika Srbija

СТРАНА 2.

ВЕЛИКА С Р Б И Ј А

БРОЈ 13.

Бугарске су власти, да би у станов- јј ништву унеле страх, побиле највиђеније људе како у самом Куманову тако исто у целом округу, а нека места која су се нарочито по прошлОсти одликОвала својим сриским подвизима као на пример Табановце са свим сравњенО са земљом тако да нема ни камена на камену. У Куманову су убијени чуввни: Данило Цакнћ, Орде Драгомановић, трговац, ДенкоЧума ијош грађана чија пмена није могао да запамти. Из кумановске околине побијени су: Поп Стеван Ђорђевић из ЧелОпвка, Блажа Смиљановић из Младог

»Браво ! Као да рат у опгате нпје нпје испупила савезни уговор, — барШталија објави Грчкој рат због чениз здочпнстава, савезници обележа-ј како тврде овдашљи атпнски кругови. | отих сукоба у Епиру." (“Емброс" од вају као ново злочинство поку Опи мисле да је лако могућно да и 17. априла). Пол - Луј. шај Немаца да изазову угтанички покрет у Ирској. А савезници, знате боре се конфетима и колачима ! Али ако су Немци збпља успели у оном покушају, онда 6 р а в о ! Јер Ово љи хово ново «злочинство“ није нишга

ПРОПАСТ НЕМАЧКОГ ЦЕПЕЛИНА

■Јутров око 2 часа , сигнилизидруго до нов израз љихове дпвпе и Р ано Ј е са ^ринице: да се један

будне радљивостп, једно ■ ново врло \немачки цеаелин кренуо за Солун. паметносредство љахове одбранепро- (Ј() ма х је иогашена светлост на

тпв епглеског народа, који, дабогме, ]Ј не чини злочинстбо кад нокушава да

у пристаништу пао и аероалани , а вероватно је да је це,аелин оборен иројектилима са ратних бродова. свима лађама на аристаништу мјј На глас да је цеаелин оборен,

Нагоричана, игуман Владимир старе-Јј немаЧкИ на Р°Д победи глађу«. шина манастнра св. Прохора Пчињ-| Волтерски духовито ! ског, пОп Стеван сабрат истог манасти- А «Емброс» од 17. априла врло оз

ра п ЈОш Један свештеник чиЈе Је име заборавио. Друти неки грађаш 1 , вели Милош, узети су као таоци и послати у Софиј'у, али не верујем да су стигли ни у Криву Паланку. Међу овима се налазе: Нпкола—Коле Гребенаровић, Арса Па>п!Овић са ј‘ош десетОрицом. Међу затвОреним грађашша још приликом бугарског доласка налази се Тодор Гребенаровић са још петорицом. грађана. О многим другим репресалијама Милош нема тачнпх података, али веруЈ‘е да је много грађана страдало. Услед немаштине и терора, коЈ‘е су власти завеле, КуманОво је и сву његову околину притисла тешка мора. Народ је нарочито био у очајању, кад му Ј‘е представљено да је српска војска у АлбаниЈ‘и потпуно уништепа и да Ј‘е Србија само једна успомена. Али од почетка фебруара поче Од уста до уста продирати вест да се је на против, највећи дсо војске повукао здраво и без икаквих губитака кроз АлбаниЈ’у и да се на Крфу рсорганизује да понова предузме борбу у друштву са савезницпма који су стално остали око нашпх граница. Ове су вести, којс су добивале све конкретшји облик, крепиле народ у вери да га Бог ниЈ‘е напустио и да ће скоро доћц час ослобођеља. У колико се народ ободравао у тОликО су се власти пока•зивале узрујане, како услед спОљне несигурности тако исто и услед унутрашње бугарске неслоге. Због тога је режим терора појачавао, те су тамнцце све пуније и путовањау «Софнју» свв чешћа. Нешто што бутарску душу нарочитО карактерише, то Ј’е пљачкање ц демОлирање православних манастира као онаЈ‘ св. Прохоре Пчињског и манастира Забела, а нарочито претварање кумановске цркве св. Николе у коњушгшцу за официрске коње. Русија која је из осећања православља ослободила ц ствОрила Бугарску државу неће бити изненађена тиме, пошто Бугарска у данашњој борби тражи, ако не њену смрт, оно извесно њвно понижење пред германском и бугарском чизмом које газе све светиње и људске и божЈ‘е.

биљно доноеи овиј ' напие из Берлинз:

у целој вароши. Цеаелин се иојавио изнад Солуна , где је дочекан паљбом из митраљеза и тоиова , који су гођали веома ирецизно;

“ Цивилизаторско дело Немацп ;ј аотаомогнути унакрспим осветлеЈ њем из рефлептора , услед чега је нервозно мењао иравац не знају-

у Србији. Берлин, 16, априла. Апостолеки намесцик, бискуп Емерих Бјелик ноднео је извештај о кул-, „ . турном ралу Централних Сила у Ср-Р* На К0 1У Ке СТ Р аН У- ^сле бор-

бији, у коме пише:

■ бе од четврт сата , а када је исти

У Београду је била много већа беда \био над иристапиштем , иримеКено

него у осталим местима СрбиЈ'е. Основане су сиротпљске кујне за издавање хране. Раздате су намирнице да не би становници умирали од тлади. Противу многих болести коЈ'е еу се ноЈ‘авиле основане су болнице за за-

је да се је аочео нолло спуштати, а затим се је видела једна јака светлост у аравцу ушба Вардара а за њом једна силна ексалозија. У борби су участвовале ратне

разне болести п намештени дезинфен- 1 \ ла 1}е наших савезника које су биле тори, отзорени домови еа сиромахе, многа купалишта и баракв; Свуда се | подижу праве трговачке и индустриЈ'- јј ске вароши. Већ су отпочели радитиЈЈ многи индуетрпЈ'ски заводи, парне пе- | рионице, млинови, фабрпке за чињење Ј кожа, рудници, и т. д, Стотинама ј школа раде под надзором нодофицира, учитеља и педагога. Број еирочади цопео се на 10,000. „ 0 из љега ]ош ни килограм бакра из оа њих се подижу нарочити домови. |] г

'са иристаништа чуло се је тромотласно »ура “, од сакупљеног народа, који је за сво време иосматрао целу борбу. Цеиелин није усиео да баци ни једну бомбу на варош. На цеие лину је било тридесет људи, официра немачких џ бушрских; од којих су неки изтинули а неки остали у животу, иошто је цеаелин готово сав изгорео. Бутари су имали само овај једини цеиелин } који је Кајзер иослао на аешкеш, Фердинанду, који је јутрос у 2 и ио часа завршио своју улоту.

Тешкоће са борским рудником

Шта ли Ј"е то што тако страшно

И ако су се Немци веома радовали крију Бугари?! Сигурно да нијеништа заузећу борског рудника бакра који добро. им је потребан као парче хлебаипак ј још ни до данас нису могли извући)

Преглед грчке штампе Шта је германофилство? Ево ње гове одредбе, али не црофесорске, теоријске, него практичне, из примера- „Неа И мер а< од 15. априда доноси ову оштроумну белешку:

Београд Ј'еданас варош нуна живота. Ј Свуда се опажа]‘у грозничави војниЈј послови. Инсталирано Ј - е електрично ц осветлеље. Електрични трамваји раде. Отворене су тако исто радње, гостионице и кафаие. Преко 60.000 становника вратило се у Бооград. и стаиозништво других вароши у унутрашљости увећава се, Сличан културни рад онажа се и у ЦрноЈ’ Гори.« Изгледало би, према овоме, да до долаека швапских култураца није нкчега културнога било у Београду: ни сиротиљских завода, ни болнаца, ни куцалишта, нп електрпчног оеветљења, ни електричних трамваја, ни фабрика, нп школа. Ади школе њи хове! Стотинама школа раде под надзором.... подофицира! Ово је заисга тевтонски и аустријски епецијалитет, који ће необично васоко подићи културни ниво ерпскога народа. Али ће ми услужни уредник „Емброса* допустити да му наведем један податак из псториЈ‘е српске кљпжевности, коЈ'а каже да су овакве школе Срби имали још ире тачцо 200 година. У истоме броју, у дониеу из Солуна, исти лисг круниим ппсменима доноси овакву фантастичносг: „С!рбија Ке објавити рат Грчкој У вези с превозом срнске воЈ‘ске у МаћедониЈ - у сазнајем из атинског извора да чим се превезе око осамдесет хиљада Срба у Содун, Србија ће Грчкој обЈ‘авити рат зато што

Банке у Београду Као што смо ранцје јавили аустропростог разлога што су га Србн као јј маџарске банке су нолетеле у Београд што јавља »Пестер Ј1ој‘д“ толико по- Д а се наоеру меда. За сада су .све банрушили да ће према извештаЈ’има јед- ке отвориле фшшјале у Београду: ауног немачког инжињера који се скоро | стро-угарска народна банка, пештанвратио из Извора требатимного месе-1 ско-маџарска трговачка банка (Андресеца интензивног радапа ца се омогу-Ј јевић и комп.) Бечки банкферајн и ошита Маџарска кредитна банка. Провешће се као пчела на брусу!

ћи његова експлоатациЈа. Пушке у месте вешала По аустро-угарским законима смртна се казна извршује вешањвм. Пошто у целом Шапцу ннЈ‘е било шЦедног џелата.то је српс 1 ш поданик Коста Ђокић из Шапца стрељан у место[| обешен. Кривица Ђокићева је врлој проста, бар како Ј‘ављају »Београдске|| Новггае«: премлатио батином једног ау- ]Ј стро-угарског војника. Једка оргинална кривица У Београду је ухапшен један кОчн- Це умрдо 596јаш због тога што Ј'е прошао измеђ маџарских војника који су маршОвали кроз београд. улице.

Нико из зеглље Бечки Црвепи Крст је јавно швајцарском Црвеном Крсту у Женеви, Да ниједан српски поданик не може путовати из Србије за Швајцарску. Наши у ропству У Бечу се налази 4.200 српских заробљешпса војника од којих је умрло 150. У Берлину пх пма 2400 од кој‘их

Муке Леди Пеџет

Нов календар Пошто је Бугарска, из мржље прејма Русији, напустпла свој календар 1и усвојила грегорпјански и пошто је

Велике муке је имала Леди Пеџет чак и Т урска узела нсти календар за са својом мисијом док се испетљала нз : основицу рачунања времена, то није

бугарског ропства. ЧитаОцима Ј'е по знато да Леди Пеџет припада једној | од најаристократскијих породцца у!Ј Енглеској и добра је познаница бугар- ј| ске краљице Елеоноре, која је помага-| ла да је пусте из бугарског ропства.

никакоо чудо што Је и у Србпји грегориЈ'ански календар оглашен за једино важећи Експлоатација језвра Управа риболова у Софцји је распи-

После дугог лоиџања одлучено Ј‘е да1ј сала ли Ц |1та Ц н ЈУ за давање под закуп

се да следство њенОЈ молби али под једннм условом:

јрноолова у охридском, преспанском и дорЈ‘анском језеру; али се нико шј'е

Да сви чланови мисије заложе часну !р ави0 > Ј е Р» веле, ко зна шт? носи дан, реч да неће ии речи казати о ономе а шта ноћ. што су видели у БугарскОј'.