Velika Srbija

БРОЈ 28.

ВЕЛИКА СРБИЈА

СТРАНА 3.

каслшшвог ул>а, 250 хектолитара сирћета и 60 товара алеве папрпке. Услови се мОгу видетп у војној подннтендантури базо, улица Франг 36. Са содунског тржишта. У Солуну се већ неколико дана осећа велика оскудица у леду и риби. Рибари се жале на веома мршав лов какав годинама није био. Солунски бербери који спадају данас у најскупље у Европи, намеравају да подигну цену бријаша.

Српсна канцодарија. Наш пријатељ, г. Јовнн Вељић, от|ворио је трговачку канцеларију. Ми !га радо'препоручујемо свнма Србима. Капцелари.ја је у улпцн Јоану Чимн* ски, кућа Беосусан соба број 5, до јјхотел »Телеграфа." Енгдеска војна музика Данас у 5 часова цо подне нрире| ђује енгдеска војна музикз свој уобичајени концерат у парку код „Беле Куде“.

П0Р0БЉЕН0 ТЕТОБО Опис седмодневне вдадавине бугарске у Тетову (Од 23.—30. октобра ирошле године)

- 4 2 Бугари су на све стране растурнди овако опремљене: комите, пзвес-на одељења своје војске и арнаутске зликовце, да на горе изложепи начип дижу буну у народу, нротпву Срба, сриских власги и војске. Органпзацију љихову Бугари су извршилп у Скопљу, паоружалп их добро п голе, гладне и без иара пустили у народ, да се од њега свим гато им треба, иљалком снабдеју. Одмах је отиочето са овим ратом. Многи имућни, мирни и добрн грађани села нзмеђу Скои.ља п Тетова и мухамеданпи и хришћани, били су опљачкани, стока, кућна имовипа. новац и др., отето им и међу ове разбојнике раздељено. Пљачкали су и мухамеданце, под изговором, да су пријатељи Срба, јер неће нротиву љих да се буие. Оваквих мухамедаваиа: Арнаута и Турака, била је огромна већина. Пут Скон.ље—Тетово, као п сва остале путеве, у овој околинп, посели су ови кликовци п сваки пролазник бпо је опљачкан, а у много случајева и тучен, па н убијан,ако би се бранио. Убрзо је овај део скоп.љанског округа ностао разбојничка анархија. Нико више пије омео аз куће своје излазити, нити стоку у ноље истеривати. Поседнувши овако овај крај, стночели су нападе на територпју тетовског округа. Напад су вршиле комате бугареке, са маљим одељељима бугарске војске помогнути арнаутским разбојницима којима су Бугари у Скон.љу билп и зрадЛли и арнаутске заставе п раздали им трубе, да би их иа тај начинј што више обманули, дајућп им облпк уређене војске. Таква су одељен,а упутили у два нравца, једап Скопљеј — Тетово према Групчину, а други у правцу од Качаника. Ови су наиади одбијани, али услед сталног придолажеља нових бугарских компга и војника из Скоп.ља, нападачи су успели били, да нродру на једној страни у гранична села онгатцне групчинске, а на другој страни у границка села општина: гораначке, јажиначке, вратничке, доброгаке, Раотиначке, рогочевске и др. нљачкајући и отимајући све гато год се однети и одвести могло, натерујући народ да уз њих нристаје, да збацује српеке општинске управе и буни се противу Срба, њихових власти и војске. | Но, у овоме су слабог успеха имали. Народ их је одбијао, али им је, у страху од гмрти, предавао оружје, ||

али ипак, не све, јер су исто при• ривали и чували за најцрље часове, ј у којпма су п оружанп отиор овим |злпковцима давали. Због овога су јјнајгоре прогала и страдала села: Ла|скарце, Групчин, Спричино, Старо | Село, Јажннце, Горанце, Вратиица, н лр., у којима су рушељем, паљењвм | и нљачком праву нустош учснили. Су;.;днице су општинско нотпуно уништи|ли. Старо Седо п Сиричино, од вај. кади одликовано Јуначкпм одуиира [| љем бугарским комигама, којн су ио овпм крајеви.ма ширидн бугаризам, пскусили су највећу несрећу. У Старом Сслу су ухватнди нашег учитеља Маринкочића, и у сред села, на путу га заклали, пеколико сељаиа, жепа п деце поклано је и поубијано. Услед овога је маса бегунаца из ових крајева ироплавила бпла варош Тетово тражећи заштите. Од хришћана су одузи.мали оружје и љиме наоруа:авалн АрнаЈ-те. Ко год не бп дао илн би ирцкрпо пушку, био је одмах убијан и кућа му наљена. Страхоте и највеће несреће су на све стране завладале. Парод не само да се нпје хтео бунити противу Срба и српских власти, него је у овоме давао отпора. У овоме су сеистакли | и мухамедапци, као и хршпћани. Што је иађен известан број иристалица! овим бугарским комптама, то је бпло међу Арнаутима н то зликовцима и разбојницима, којп су уз љих нристалп искључпво ради п.љнчке а не пз каквпх националних пли државнпх побуда. (Наставиће се) , Ш№ вга Солун, 7. маја. Јуче је неаријатељска артиљерија бомбардовала нагие аоложаје на десној обали Вардара. Као што смо јуче јавили немачки су авијатичари ирекјуче ују- јј тру у 1 сат летели над Савезничким логорими у Киклишу, Бур- ј манџи, Тоачнну и Зејтинлику и\ бацили ненолико бомби. Свега један во)ник рањен и никакве гите- \ те није било. Одмах су се иоди- ј гли француски авијатгсчари и ан -! гажовали борбу у ваздуху са не- ј мачким ашјнтичарима. Пошто су их отерали они су све до ујутру \ лете.ги над иоложајима и вароши јј

[ј стражареКи над безбедношбу СоЈ; луна гг околике. Јгрге ујутру летели су француски авијатичлри над неаријатељским логорима у Српској МаКедонији и бацили небројене бомбе. Парвз, 6. маја. У ирошлу недељу је отпоче.га аустриска офанзива на талијанском фронту у долини Лагорине и то ирво жестоком артиљерисколг ватром ■ Талијани су се иовукли на ј неким тачкама на згодније иоложаје. АустријанЦи и.на/у огромних \ губигака. ЈБорба још траје. За са! да се неможе још да утврди нлј мера неиријатеља. Талијани сматрају да Ке то бити борба великог обима. ? Гим, 6. маја. Врабајуби се возом са севернога фронта, талијанска краљица и ирннцезе: Јоланда и Мафолда биле су у оиасности од аустриских аероилана. Једна је бомба иала на железничку иругу неколико минута иосле. ароласки воза. Атина, 7. маја Птадпјанска штампа мирно п хладно говори о аустријској офанзиви на [линији Трпјента. 250.000 војнпка ау!стриских се губе према огромном бро;ју талијанеке војске.

РАЗНЕ ВЕСТИ — Једна енглеска поморска ескздрита бомбардовала је читава три часа Вурлу, турско пристаншпте на мало-азнској обали. — Францускн министар Вивијани пошао је из Петрограда за Париз. — Сер Едвард Греј изјавио је у Д. Дому да је н папа предузео кораке код Пемачке протнв подводнога рата. — Из Амстердама јављају да су Турци за време овог рата уморилн скоро милијон Јермена. — Француски министар фннансија Рибо, поднео је народној скупгатинн прсдлоге закона о ратним кредитима за треће тромесечје 1916. године. По једном се предлогу тражи 7.891.952.000 а по другом 619*742.000 франака. Истнм су законским предлозима измењени неки посредни порези. Од почетка рата до данас изгласала је француска народна скупштина на иј^в трошкова око рата 52.500.000.000 франака. У одговор на меморандум руске Думе поводом торпиљираља болничке лађе »Португал> у Црноме Мору, посЈалп су Турци један папис Грчкој Народној Скупштиеи доказујућп да то није била болничка но ратна лађа. Грчки су посЈаници тражили да се дискугује о тој грозној повреди неутралности па што је изјавио Драгумис следеће: «Ја се чудим да Атант који је повредио неутраЈНОст Грчке протествује у опште противу повреде веутраЈности«.

Сријан је отворио седнице скупштипе једнпм величанственим говором, молећи скупштину да уложи своју добру вољу н да не губи време око иитаља, о цензури које је покренуто на нрвој седници. Скупштппа и влада морају бити сагласнн ради обезбеђења триумфа тврдећи да ће се за неки дан засвјати зраци иобеде на француској заставп. Скупштина је изгласала повереље Бријану и одложила дебату о цензури.

— Некп грчки листови коментаришу тендедпозно посету коју су тројица веницелистичких посланика учинили Глав. Штабу у Солуну. — Једап таЈијански реморкер који је ишао од Ерфа ка Сантп-Наранти насео је. Посада је покушала да искрца предмете са брода на грчку обалу, али су им грчке властп то забранпле, допуштајући да пскрца само два аутомобила за талијанског копзула у Јаљипн. Намци су овпх дана потопилп енглески пароброд »Ефетријаг ц холандскн па-

роброд „Батавијер-Ј. На оба брода је било Пталијани су, у тону четвртога , американских поданнка. Очекују се оабиљни

маја, ирошприди остојен.а на гребе ну северно од Јаргориде до зоне Марароти и извора Сарге. Па сектору

корадп од стране Америке. — У Марсељу су пскрцане ениеске трупе које долазе из Египта и које ће бити

(Монфалконе одбивенп су пет јуриша упућене на фронт. I аустријских. | '— Ако и Прајски ааптвг одобрп стављаПрИ крају шестога маја Немцп су|! ње Либнехтово под суд, као што је то ураобновплн своје нападе на шуму Ава- ' ] ' И0 Р а Ј хстаг ; 0Н Д а ° ва Ј "ити осуђен 10 кур и коту 304. Ту су Немцп дове-Ј г '"’" ао ;ли војске из двеју дивизија. Тај очајан папад имао је за једини релуд

— У Француској сматрају да је Немачка офанзива на руском фропгу потпуно искљу-

тат то, да су се Французи новукли чена ’ Ј е Р *'! дивизије које се налазе на француском фронту 15 је доведено са руског фронта. Главни делови војске Лисингенове која је 1915. г бранпла Еарпате, је-

јсауедног мадог положаЈа уужно од [коте 288. Сви су остали многобројни [нокушаји Немаца на разним тачкама око Вердепа пропалп. Талијани су одавио очекивали аустрпску офанзиву која кма за циљ да пошто пото спречи напредоваље 'Галијана на Тријентском сектору. Талијани се држе француске тактике не расппајући снаге и трудећи се да исцрпе непријатеља. Подвозне цене на бродовима између Француске и Италије смањене су са двадесет процената, то је жртва коју су поднели соп- „ '7 г 1 Новчанпца српска од 10 дии ственици бродова из Бристола и Еардифа а Зввчвће сребро 100 ди „. Епглсска тако исто утиче на сопственике ј Наполеон за грчке драхме угља у Енглеској да смаљи цену угљу за савезнике.

дап део војске Макензенове која је бранила Га.шцију налазе се ва Вердену. На руеком фронту имају Немци једна по једног човека на метар. Код Двинска има 10 дивизија на 50 километра. Северно од Двинска 5 дивизија на 70 километра. А јужно 12 пешачких и 5 кољпчких дивизпја. НОВЧАНО ТРЖНШТЕ

др

5 70—5 80 615-620 21-40-21 50

Тома П. ЈБубеновић, чете 3 батаљ. I пешад.

Четврти аустриски зајам је бедно пропао. С вакОг оног којп бн ма

наредник 4 пука, моли шта знао о Сама влада признајо да је уписано свега [ј љеговом брату Цветку ЈБубенОвићу, 1200.000.000 круеа ж изгубила је скаку учитвљу из Предејана, среза власотинаду да дође до цпфре која јој је потребпа, чачког > обвезнику чиновничког реда ј 1 пра командн Битољске Дивиз. Области ј' и сестрнћу — дечку Војистапу Кучј' парнћу, дз га писмом нзвесте. 3—5