Velika Srbija

ВР. 61

СОЛУ'Н, ПЕТАК 10 ЈУНА 1916

ГОД. 1.

ПРЕТИЛА1А ИЗНОСИ: МгоечК" 3 фраик« тромесе-.ро 9 Франака, годвшн>е 36 франдк* ЦЕ-- : А ОГЛАСИМА : Свтв* чг. аси 0 20 фран. од нетитног редв, веки Г.-.. 1 СИ н<| аогодби. Новац се полажв држввннм иоиес»рк*а и диплокатским гаступништзииа. ЛИСТ ИЗ.гАЗИ С ВАГИ ДАН ПО ПОДНВ Пошту с.-.аги вреко Крад, Срп. Геп. Консулата у Солуну РУКОШЈСИ СЕ НЕ ВГАТтАЈУ Стаа редакције Коломбо улица <"р. 33 8к1опЈокв

Појединв бројевв се ногу добитн у Солуву код »геицвје г Друштв» грчке штаипе- ул. лгарохтоиу бр 3, блвзу главве поште.

ЕРОЈ 10 сант.

Директор А. ЈОВАНОБИЋ

БРОЈ 10 сант.

сви СУ БУГI —ик Има и данас међу нашим савезницима неколико јавних радника — број шихон срећом је врло мали — који још верују да у Бугарској има политичара и људи из народа који не одобравају рад данашње бугарске владе у погледу спољне политике, и који су, тобож, наклоњени Спо' разуму, а нарочито Русији. За нас Србе, који добро познајемо »браћу« Бугаре, јасно је као дан да је ово једна велика заблуда — као што је била и она о веровању да ће они прићи Споразуму по цени Јужне Србије — и да између бугарског народа и његове данашње владе не посто.ји апсолутно никаква разлика ни у осећајима према Савезницима, ни у незахвалности према Русији, ни у пријатељству према Аустро-Немцима, ни у мржњи према Србији, ни у мегаломанским тежњама за владом на Балкану. Тачност овог нашег мишљења о томе посведневно се утврђује целокупним држањем званичне и незваничне Бугарске од почетка данашњег рата па до данас, солидарисањем њихових опозиционих посланика са владиним радом, жучним нападима целокупне њихове штампе на Савезнике, дрским и безобзирним изјавама њихових народних посланика приликом скорашњег путовања по Мауарској, Аустрији и Немачкој, њиховим одрицањем словенске народности и братимљењем са Мауарима и Турцима и још многим и многим фактима од којих нав°димо само овај: У »Новој Слободној Преси« од 5. прошлог месеца објављен је чланак познатог бечког новинара Ђорђа Шрајнера о улоза Вугарске у светском рату } у коме се, порвд осгалог, вели и ово: »Тешко је наВи Бугарина гсоји не би био сагласан са данашњом «гадом (софијсном). У иоследњсм созиву Собрањп влада једва да је нашмла ни гсакву оаозицију. С«" кругови бугарстг веу/ују да је арелом с Русијом аотауно дефинити«он. Прокламацији руског цчра није оставила никакве сумње о своме Ч ч -г>у, али није задала ни страха Вапротив, овај..... д^куменат деуствовао је увредљиво. “ “ Мн не можемо, веле данас. Бу*ари, бити захвални Русима за

<РЦ ЈЕДНАКИ ослобођење од турског роаства, кад нас је ово ослобођегве хтело довести аод нову врсту руске врховке власти. Прокламагџгји царева раз ■ вејала је све илузије о русгсом ари јатељству. Ми смо веома захвални г. Шрајнеру на овим лепим подацима, али смо му још захвалнији што је, можда несвесно, објавио прави мотив бугарском ступању у рат протиц нас и наших Савезника. Ево шта вели г. Шрајнер: п Њему — Радославову — је било јасно и то да би оастанак Бугарске био угрожен од Србије, којој је Саоразум велинодушно обе&ао: Босну и Х.ерцеговину , Хрватску, Славонију и Бакат. А бугарски министар-аредседник није био једини који је тако говорио. Један еисоки /јенералштабни официр рекао ми је: ,, Србија, која би била јача од данагиње Србије , не би могла траети независну БугарскуС). Ради се о нашем оастанку и ми морамо аредузети све мере да их осигурамо. Сва дрека због »братске« Македоније била је дакле, обична маска под којом се крио страх од Вел. Србије. Још једном велика хвала госп. Шрајнеру !

СИТУАЦИЈА ГЈолитичка Држање Грчке арема Саоразуму. гсагсо изгледа, регулисано је дефинитивно. Под јиком аресијом Савезнигса грчки владар ]е морао аоаустити и тако су сви захтеви Саоразума иримљени без одлагигоа. Г. Скулидис одлази са власти. Нову владу образовао уе г. Заимис, умерени иолитичар, аристалица неутралности али и иргЈа\тељ Саоразума. Нова влада готово је без ггстакнуте аолитичке боје. Можда још сутра расаустибс се скуиштнна и расаисати нови избори, гсојн бе се извргичтгг крајем јула. Указ о огггитој демобт тзацијч в(Ј[ је обнародовач. Ни та] ничин Грчка мења из основа своју аолитику арема Споразуму, који је најзад усаео дч у њД уништи режим неу ставности и анархије. Ношто су иримљени сви захтеви С аоразума, овај бе вероеатно у најскоријем времену диКи блокаду са грчких обала.

Ратна Армија генерала Брусилова настављи своје нппредовање на фронту Галиције и Буковине Док њено десно 7 срило ародире све више ка Лавову, дотле се лево гонећи разбијене аустриске труае саугита ка Караатима, у аравцу Мармарош Сагета. На фронту ирема Немцчма развијају се све огорченије борбе. Немци су извршили масу гсаиада у циљу ааралисагоа руске акције аротив Аустријанаца, али су сви ти нааади одбијегш. На Верденском фрокту. на оба■ лама Мезе одбијена је серија немачгсих нааада. Талијанске труае иостшле су у аределу Азиага нсве усаехе уаркос огорченом отаору неаријатеља.

Споразум и Грчка Нова грчка влада Атина,- 9. јуна. По предаји ноте Споразума г. Скулудис био је принуђен да поднесе дефинитивно оставку, коју је грчки краљ одмах уважио. Састав кабинета понуђен је г. Заимнсу, који се примпо да је образу.је тек после једног разговора са посланпцима Споразума, ко.ји ћемо нпже саопштитп. Нова влада положиће заклетву данас по подне. Чланови нове владе ови су: председник и мпнистар спољ. послова Заимис, министар војни генерал Каларис, министар унутрашњих дела Хараламбис, (?) министармарине Кундуриотис, министар привреде Калигарис, министар правде Ралис, министар саобраћаја Негрис, министар просвете Лидорикис- Пресија Савезника Атнна, 9. јуна. Неколпко минута пре него што ће дати прнстанак 'за образовање владе г. Заимпс је имао разговор са посланицима Француске и Енглеске, који су му изјавили : п 1реба апсолутно, да нова влада буде образована до мрака и да истовремено свн захтеви Споразума буду примљени. Нначе ће флота Савезничка ступити у акцију још ове ноћп». 1ада се г. ЗаЈтмис одмах прнмио састава кабинета н нзјавио ,је носланицима Споразума да прима све захтеве Споразума.

Чнм је г. Заимпс примио захтеве Споразума пздате су протпвнаредбе савезничкој флоти, која је крстарила у водама Фалера. Правдање Скулудисово Атана, 9. јуна Г. Скулудис председвнк кабинета у оставци учпнио је око поноћи слсдећу изјаву: »Краљ је уваасно моју оставку. Ја сматрам ситуаиију као веома критичну. Не могу вам саопштити моју личну имнресију о оадржвкп ноте да ве бих више отежао сптуапију. Вратио сам ноту министрпма Споразума не због њене салрживе, к оју нисам бпо примпо знању званично већ што је нисам могао првмвти будући у оставци. Нота Споразута Атииа, 9. јуна Гарантне силе предале еу Грчкој влади сладећу ноту у пме својих влада: „Министри Франпуске, Велике Британије и Гусцје пркетстављајући гарантне силе Грчке пмају част да учпне грчкој влади следеће изјаве, које ће по наредби влада саопшгити и грчком народу: Као што су већ свечано и нпсмено изјавиле трп гарантне силе Грчкене траже јој да изиђе пз неутралности. 0 томе дају очевпдан доказ тражећи пре свега општу демобилпзацију грчке војске да би грчком народу обезбедиле мир и спокојство. Али, оне имају много мотива оправдане сумње, да држање грчке владе према њома не одговара прим.кевцм обавезама, па чак ни приннипу лојалне неутралности. Тако је Грчка влада честб номагала рад извеснпх странапа, који су отворено делалп на томе да заведу мишл>ен>е грчког народа, да обману његову народну свест и да на грчкој територији створе органазације непријатељске противне неутралносги земље и тежећи да компромитују сигурност војних п поморских енага Савезника. Ступање бугарских трупа на грчко земљиште и заузеће фора Гунеда као и других стратегијских тачака нредставља за Савезнвчке трупе нову претњ/ која налаже Силама обавезу да траже гарантије и изискује непосредне мере. С друге стране устав грчки се не признаје, слободна употреба права гласа спречена је, комора је распуштена други иут у року мање од године дава. против јасно взражене на-