Velika Srbija

БРОЈ 76

ВЕЛИКА СРБИТА

СТРАНА 3.

нијег и бржег снабдевања одређен је нарочити чпновник за овај логор, воји са истовремено стара о чпстоћи, реду и намирнпцама, које се пабав љају добровољнам прилозима. У логору је добар норедак и нримерпа чистоћа. Али овде вреди папоменути и истаћп једну похвалну установу а то је наша , логорска гикола, коју основаше и оргапизоваше владини делегати, пошго је пзвесан број родитеља задржао евоју деду код себе. Школа јеу једној великој, пространој барацз, подељена на два одедеша. У једном је забавишта еа првим, а у другом остала три разреда. Школа је одпочела свој рад 23. марта. Уписало је се у забавпшту 22, у првом 60, другом 23, трећем 22 п четвртом разреду 11, свега 138 ученвка п учена ца. На испит је дошло 100 ђака, јер је један део ученика отишао за иносгранство, а други бао епречен нородичиим разлоззка да присуствује овоме за нас интересантном псаиту. Испит је почео у 9 чнсова пре подне под надзорнзштвом г. Стојана Дамњановића. Од гостију били еу г. г

Јов. ЋирковиК владин крмесар, изаслаиик конзулата Шапонић, старешина логсра Иавловић, дсгореки лекар,' пеколико офиоира, учитеља, свсшгенцка идечијих родитеља. Наставнице су се, вили се, бориле са многим те шкоћама, а нарочито услед оскудице уџбеника, гако да је учитељица првог разреда, сама писала читанке за своју децу. Време је било кратко, свега трц месеца, оскудица у књигама и потребнам учплима отежавао је прнвилан и нормалап рад, али је то надокиађено добром вољом н преданим радом госпођнца Ллубице Карчевићеве и Васплпје КачандоновиКеве, тако да су деца показала онаки успех с којим смо били нотпуно задовољнп. Школски падзорник је с правом по хвалио н рад наставнпца и успех ученика, а ми с разлсгом иетичемо похвалву и племениту идеју оснпвача озе наше тако занкмљиве логорске школе која ће деценијама будити код својих првих ученика најзанимљивије усно.мене о своме првом шкодовању. 0

ДНЕБЕЕ ВЕСТЖ

Сер Едвард Греј, Пер Сср Едвард Греј узвишен је на достојанство Г1ера. У будуће он ће бити члан куће лордова. Буријан дгје оставку. Женевска <Трибуна* сазнаје да Буријаи заједнички министар спољних послоза Аустро-Угарске дао оставку. Немци се боје да на Балплац не дође за мшшстра човек којн је за сецератан мир и зато подржавају кандидатуру грофа Тисе којн им је веран. Нов ратни савет у Берлику. У Берлпну је опет одржат велики ратни савет под председништвом кај зеровим. Ови чести ратни савети јасно ! показују да јеситуација Немачке врло ј озбиљна. Румунија забрањује извоз петролеума. Ру.чунска је влада забрашша пзвоз петролеума за Аустрију и Немачку.! Ову је меру предузела што је овај ар тнкал поство редак и у Румунију. Шеф тајне шлиције. Шеф тајне атинска полиције Хри зоспати отпуштен је из службе. Ова 1е весг произвела свуда велико Олакшање и задовОљство. Немачки парламентарци. Немачка парламентарна делегација наставља своју шетњу кроз Вугарсту Где је свуда радосно дочекују. Бугари нане све да покажу колико нм је срце прирасло за све што је нвмачко. Чак су 8 бугарске жене из Рушчука упутиле Јвдну врло нежну адресу немачким ^хенама приликом доласка ових делегата у њихову варошТалијани на Крфу. 109 нових жандарма искрцало се на Крфу. руси у Солуну. Агвнција <Радно> јавља да ће у Солун ускоро стићи руске трупв.

Помен. Лазар Ј. Марховић, даваће 20. ов. м. у цркви Св. Саве полу-годншњи номен своме оц,у пбк. Јосифу Ц. Марковићу трг. из Ужица о чему извештава своје пријатеље. Учитељ Француског језика ФранцЈЗ или Францускиња, тражи се. Недељно 4—5 часова, Јавитп се овом уреднпштву. Пажња Најтоплије препоручујемо као савееног и вештог зубног лекара г. А. > мудијана. Скрећомо пажњу наших чвталаца на њег, в оглас у пашем ласту.

— 11 час пре подне Напредовање Талијана у Албанији — 0д вашег нарочитог доппспика Корча, 23. јуна. Офанзива талијанска арема Берату ародужује се. Аустријанци су у критичном аоложају. Да би колико толико задобили Арнауте које су аод најач узели, илаГмјуГи им ао 75 круна месечно , аоставили су зо титуларног команданта свс своје војске свога алаГеног измеГмра Хакиф Пашу и.з Елбасана, иогито су му аретходно сестриГа Ирфан бега уаутилгг у Беч као таоца. Услед нвпредовања Талијана, код Бугара и Аустријанаца завладао је велики страх, због чега јако утврђују грапицу, а тај је страх јога ви ше појачнн гласовпма о доласку Руса на солунски фронт. Бугарски војници непрестано у већем броју носледњих дана дезертирају. Веле да немају хране и одела, што се и по њима види. Победе у Галицији Петроград, 25. јуна. Серија победа наставља се у Галицији. Руси су сломили огорчен напад

нецријатељев, који је требао да заштити Станислав угрожен руским трупама које се пењу Дњестром зап. оД Коломеје. Руси су успсли да пресеку жељ. пругу Надворна—Станислав Мађарска. Армија генерала Еверта стеже све више чвор жељ. пруга ист. од Барановића. Офанзива код Риге Пвтроград, 25. јуна. Наига офонзива на сектору Риге развија се све аовољније. Заузета је арва линија немачких ровова. Сеи немачки аротив нааади одбијени су. 5000 заробљеника Петроград, 25. јуна. Руска офанзива на сектору Волггније аостиже сјојан усаех. Задобивено 50Ш> заробљеника. Евакуација Ковеља Петроград, 25. јуна. Бемцгс ееакуишу журно Ковељ, у коме је огроман материјал, аоигто се ту стичу жељ. линије које везују цео аувтро-немачгси фронт. 10.000 заробљеника ПетрОград, 25. јуна У току јучерашњег дана Русн су на целом фронту задсбиди 10.000 заробљенака. Руско-јапанеки савез Париз, 25. јуна. Руско јапански споразум измењенје дефинитивно у савез. Акт о савезу публиковаће се оДмах. Борбе на Соми Париз, 25. јуна. Немци су јуче пзвели више иротив нацада на фронту Соме, и то на оба крајња еектора, на ееверу нрогив нашцх нових линија пред селом Хгмом, а јужно против наших ноложаја између Естре и Белоа. Опи с.у запали у страшну ватру наше артиљерије и претрпелп су огромне губптке. Задржали с.мо све нагае освојене положије. Енглески фронт је без нромене. Пуковнвк Русе нпше т ,,Пти Паризјену 11 : „Моменгани застој у офанзиви сасвим је нојмљив. Не треба пренаглити, већ треба пзволити офанзиву носхепено тако, да она буде неодољива“.

ПОШТ А Саопштсња Позивају се госп. Гадмило Јовановић, лекар. помоћник прп пол,. болницп и г. Љубиша Л. Ивковић. ђак иаредник телегр. одељења да се јаве Владпним Комесарима ради пријема писама.

лајнац. — Здраво сам са Светом и Јашом. Јавите се преко Беогр. Новина како сте са деном. Уједно известите Свету о Види и детету ако знате где су. Поздрављамо све. Аца. к О Кад се решите што да куиите посетсте прво ТИРИНГ ж улица Венизелос броЈ 5. Ф Иајвеће стовариште разних ф артикала нарочито за војне поФ требе. Огроман избор одела од нлатна ланама,— униформе »каки«, нипела, камашна кожоих и вунених, пољских кревета, јастука ннеуматичних. Мрежа противу комараца и мува. Потпуна опрема: торбе за секф ције, денкове, путивчке торбе (Р п куферн. (ћ Кожвих кајишева, корбача, туф ристичких штапова. Ф АПАРАТА з а БРИЈАЊЕ ф и све принадлежне дедове. Ф Све врсте парФимерије. 0 и т. д. 2—У0 ® Ф I оооовоеооооооч

П0М0ДН0 - ГАЛАНТЕРИСКА РЛДЊА Меркада и Исана I Јвс|а ! основана 1830. г. улица Венизелос број 31. Највеће стоварпште те врсте у Солуну — Кућа у Паризу Огроман пзбор свиле, свију арт*' кала за хаљине, бд.узе. — Увеп ст*жу поеледње новости. Платно «Каки» за г. г. официре готово и но мери. Чарапа, трикоа, рубља за госноду и даме. Цене нај'умереније и утврђене.

Велика Послаетичарница Алмозенео УлицаВенизехос бр. 6. — Преко пута Тиринга

Бафоље и најукусније разне аосластице увеи свеже. Велико стоваригите разних чоколада и ликера СЛАДОЛЕД и ЛЕДЕБА КА ФА Све ио умереној и утврђеној цени, јефтиније него ма где. Беобично брза услуга. Прима на извршење све аоручбине.

Позивају се да одмах предстану Владиним Комесарима: Тодор Томић, иредседник општ. Д. Линовачке, гр. радоввшког; Дина Гдавчевић, кмет општ. Ђевелијске; Драгољуб Новаковпћ, деловођа општ. Скопске; Иван Стев. Лукић, надзорник код Енглеза у Седгсу и Јован Вељковић, момак код Естратија Цветковића, закупца пошге. Из канцеларије Владнних Комесара 24. јуна 1916. год. Солун. За Србију — Проф. Е. Ј. Цветић, у пошти 504 цензор, моли Јосвфа В. Цветцћа у Јагодини да га извести како су са здрављем он, мати и еестра Олга. Двапута је слао новац, карте и пи сма небројено нута, па онег никакав извештај. Нека се јави преко Беогр. Новина и Срп. Црвеног Крста у Женеви. — Димитрију Милошевићу, Сви-

Говори се и српски 6 -зо Позорпште Кинеиа 1 „Алхамбра“ БУЛЕВАР БИКИ бр. 87. на самом кеју. Директор С. МОЗОРИНИ Нов програм од 13. (30). јуна т. г. ВЕЧЕРАС ПРВИ ПУТ Г-ца Мари ла Бруна ексцентрична певачица Управа Алхамбре извештава поштовану публику, да од сада ула8нице за кинематографске иредставе важе и за нозориште , Алхамбра“ * обратно. Вечерње представе ночетак у 9 чао.