Velika Srbija

БР. 97.

СОЛУН, СУБОТА 16 ЈУЛА 1916

ГОД. I.

ДРЕТШША И8Н0СИ: Мвоечно 3 франк« тромесе-.но 9 франтм, годишње 36 фрмавт ЦЕПА ОГЛАОИМА : Сжгнт огласж 0 20 фран. од петжтног редт, тек огдасж зо погодбж. Ноаац се долаже држтвнж жокесаржжа * днплоиатским засдуднмлп-вжжт. лист из.јази сва;ТјГдан по подн* Пошту слттж преко Кра* Срп. Ген. Консудти у Содуну РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЂАЈУ Стан рвдакцвје Коложбо улица бр. 33 Зт1ошцсв

6РОЈ 10 сант. ЈЈмректор А. 108АНО8И1т

Појвджни бројевв се могу добнти у Солуну код тгепцнјв „Друштвт грчко штампв" ул. 6 _.лгтро 1 тожу бр. б, блнзу глтвне поште.

БРОЈ 10 сант.

РУМУНЦЈА

Са нанредован>ем Руеа расте!ово питање. Али ми налазимо-да

и покрет руМЈНског народа за рат Две Јаке странке, спојене пре неколико месеца у једну консерватрвно - декократску на челу са угледвим политичарима Јонеском и Фрлинесксм всде о горчеву кампању за интеЈ.в«н цију. НајвеЈни део букурешке штампе пледира за рат веЈт од више месеца. Цв< т рум}нске интелигенције, Универзитет, сби др^штвеви стал<Јки вспол,авају отворено путем гравдиозних манрф 6ста11И Ј& ватрену жељу, да своЈу отаџбгву виде што пре у ратвоме колу држава Споразума. Је то не само наЈзгоднији, него вероватно и последњи мсменат, у коме реч Румунгје мсже вмати значаја и важности. Још мало времена само и Савезници "ће се захвалити дефинитрвро на псмо Румуније. Аустро н^мачки слом отпоч4 0 је и развија се систематски и рапидно на стима фронтовима, Руси су већ на ка пијама међаргке равнице. Румувија не сме оклевати ни тревутка, аво ке жели да компромитује за увек своје нациовалне аспирације. Румунски народ свестан је тога и зато тр>ажи рат. а 6} куре ш&и листови д с носе, да је чак један активзн мкнистар овога

И до сад је РумунвЈа преживљавала више сличних кри-Јизјавио, да ће Румунија за, за које се држало, дв ће:пута интервенисати. довести до интервс нције- Међу ; Последње вести, које стиж>’ из

тим, то ее нк]е остварило, Јер је румунска влада с разлогом

Букурешта веома су оптимистич не с погледом на интервенцију

или не сматрала, да још није Румуније. Судећи по разним менастугшло време, када ступање рама чине с.е увелико припрсме

Руму ниЈе у акцију може значити решавајућо моменат рата. Немачка је тада још била сваж-

за општу мобклизацију. Трупе с.е гомилају на бугарску и мађарску границу. Одаоси између

на и отаорва, убојне снаге Ру -Румуније и Бугарске као и цеасије још ни-у биле сасвим раз-| тралвкх земаља в^ома су затег вијене и организоваде, Езглескај нути. Истсвремево европска је спремала нове војске за фрон- штампа објављлје вести, како је тове, тек је бала оргааизована всћ потписан дсфинитиван спопроизводња муниције и ратногјразум изм ђу Савгзника и Румуматеријала у широким , размерама. Чињене су најобимније при-

преме 8а предузимање Једне грандиозне оиште офанзиве, ко Ја је имала да изоије као вул кан у згодноме моменту. Зато, изгледа, румунска влада није хтела п пренаглити и . Оаа је претпоставила, да као миран посматрач чека развој догађаја имајући већ у напред готову одлуку за своје опредељење. Велики успех нове руске офанзкве, као и англо француске победе на фронту Соме избациле су опет румунско питање на дневни ред. Општа Савезничка офанзива, са својим значајним резултатима одјекнула је јако у Румунији. Победоносно руско надирање, слом аусгро угар ке војске и порази Њ маца пренули су опет из сна румунски народ. У Румунији је овпагала поново ратна криза, али јача, инт^нзивнија, прецизнија од досадашњих. Да ли Браћанова влада сматра, да је наступио »моменат Румуније»? Не можемо одговорити на

ниЈе, којим је питање о интер в-.нцији све последње коначно регулисано- Р1ма врло много симттома, из којих се да.је закључити да интервенција Румуније овога пута ће остгти само ташга нада. Блиска будућност показаће нам, колико су ове претпостав<е оправдане. Побуна у Албаннји Корча, 14. јула Аркаути Геге из околине Елбасана , Таране и Драча а који су стуаили у аустријску војг.ку си лом илгг иод најам нааустили су Аустријанце и неки се куКи вратили, а неки аобегли у аланину. Д-сет в ђг албанских стрељани су у Б-.рату, јер су ухваЛени да агитују м>ђу Тоскима да се буне аротивч Ауструје. Бугари су у Подграцу ухаасили чувеног Мухарем Б-га-3 >горчана. Њега сумњиче као подстрекача Арнпута на буну аретиву Бугара. Услед одуаимања хране маса

жена иа Д> барца (охридског срева) догила је у Охрид и аротеств(.вала. Овим су се женама аридружиле и друге из околних сљли, те је било толико дгмонстр(>ција да су вла <ти уиатребиле оружје и четири жене ро ниле. Бзмгђу Оиеније и Букова у неаосродној близини Охрнд /, одметници су нааали на иутнике, мгђу нојима је бг.о ј дон бугарски мајор бугарски и сслачкали их. II< бун.еници Аунауги зоузели су Љггину и сколину, ау<трин:ке власти етерали , а њске чинсвкине ао убгјали и увели свс ју власт. По крет иобуњенички се шири. Н< ша ирсдвгДг-њо од ире три месецо. тачно се нсиуњивоЈу.

Преглед грчке штампе „П а т р и с« довоси у оеливи чланак г. Ж. Н8 Ербиа из «ПарискогОдјека,„ из којегпренншамо ове одломке. *Нз Оријевту само успех може и| матн успет. а. Руска офанзива и бвтка. ју Пикардији ств« рише нам на Балкај ну симпатије којима се не кадасмо. ј Наши јучерац ии непријатељн у Ат:ши објављују да 6и се одтично споразумели с нама кад би се. вратели на влас.т. У СолунУ се чује шапат каода Бугарп нтсу тобож непомирљиви. Ови поклонипв, кој'и су узсли пут за Дамаск, означавзју знак врсмена. РПмвђу свпх оних који су нас на Балкану топс м или интрвгама, све једно, разлика је само у сме.тости нико наје имао разлога да нас нападне. Бугарска Русији дугује свој постанак. Земља краља Констактина била је мажена од Франпуске и Енглеске. Кога смо ми угрожавали? Увећати све бал канске државе, то је био прогртм Савезника. И какву смо навраду доживбли? Да сс у фебруару 1915. Грчка изјаснила з» нас, као што ја хтео да учини г. Венизелос, оиа би повукла и Бугарску и цео би Исток био изгубљен з» Немачку. Али г. Венизелос би отпу штен н Грчка остада неутрална. Да је у септем^ру 1915 румунска влада учинила самО један прост мпг охра брења преаа г. В» низелосу кога је грчки народ понова вр о ти 0 на власт, Бугарска се не би .можда усудила да изврши своје издајство или би се навукла у извесну пропаст. Али никакав охрабрвв покрет не би учињен из Букурешта. Први пут нису допустили Савезницима да одрже пут з« Цариград. Други пут допустише Немцима да га за

узму, За колвко су ове дво епизоде протегле рат? Крв франпуска ксја се лије пред Верденом плаћа за злочинства и подлости балканске. И мнсле да ћемо ми то заборавити? Не, ми можемо бити великОдушни само према пријатељвма у тешквм данима. Другима ће*о судити према делима аиховвма. То је једвни став кој'и нам при лвчи. На Истоку није неко ј'ик што има мвого пријатвља, већ има многе пријатеље зато што је јак. Несумљиво све владе Споразума признају ове исчпне. И јавно мишљење их је разумело. Оно неће допустити никаква попуштања а ј'ош мање погађања. Оно се внтересује само за оне који су се борвли за нас, за Јуначне Србе, за грчке патриоте које представља г. Венизелос и за румукске патриоте који траже иктервенциЈу. Помоћи наши.д приЈ'атељима, згазити нзше непртџатеље, то је приниип који је надкхнуо експедициј/ у Солуз. Солун је база а ке циљ. Пол-Луј

Кроз руШОЕЕНе — Дсммјер, Бекенкур, Асервилер, Флокур Домпјер Ј’е гомила камења. „дело артиљервје“ како веле а ; тлљерци. Пре него што се у њега уђе наилази се па једну велику фабрику шећера, порушену, чиј'и анарати висе у остацима са счешним формама. Кад се прође истакнута француска линиЈ'а, и сложена мрежа нсмачких ровова вади се десно гробље, у коле у дугим редови.ма почивају лешеви палих војника. Од села није остало ништа. Једва се може пронаћи место где је била црква. Изгледа уошпте, да ту није никаа ни било црквз. Земљиште је излокано и изб/шено експлозивима. Запад. од Дочпјера пронађен је иодрум, у коие су снрављени загушљиви гасови. На самим пзицама Домпјера нала. зи се Бекенкур, који се такође сав у рушевинама једва од овога рззликује. Гробље је и овде гранатама пспреметано. »Пробудили смо иаше мртве, веди Ј - едан артиљ- капетан, али зато да их ослободимо од Немаца.* На освојеном путу иде се ка Асервилеру. На опустошеноч пољу простире се ред јабука и иза ових немачки ров назван од нас «ров Бринхил' 1 . Призор је страч)ан! Немачки лешевп труну у гомилама. Једва се у својим сивкастим унпформама разликују од земље. Асервилер: то су монотоне рушеви-